"Ego is not a dirty word."

Ego/samosvest/identitet je ono što ostaje isto/postojano uprkos stalnim promenama. Uvek znamo sebe kao sebe u mnoštvu drugih bića i stvari. Zašto je to važno?

Ta suprotnost nam omogućava da postanemo aktivni subjekt/posmatrač spoljašnjeg sveta. Kroz tu interakciju ne dobijamo samo spoznaju objektivnosti, već i dubljih slojeva psihe pošto spoljašnje pojave/vibracije/nadražaji i dogadjaji aktiviraju unutrašnje nesvesno (podsvesno i nadsvesno). U zavisnosti kojim nagonom/osećanjem se identifikujemo i za koji se opredelimo zavisi kako interpretiramo sebe i objektivnost. Drugim rečima, da li postižemo adekvatan uvid ili zapadamo u zabludu i grešimo.

Šta se desi kada izgubimo ego i kada nismo više svesni sebe? Postajemo neuračunljivi, kao u slučaju ludila i demencije. Nismo u stanju da koherentno/inteligentno mislimo i tumačimo spoljašnje i unutrašnje senzacije i zbivanja.

Um je svesni nivo neophodan za razumevanje, razvoj i učenje. Misao, pokrenuta osećanjem i razumom, stvara svaki doživljaj. S njom se sve otkriva, dešava, nastaje i nestaje. Ona je kao svetlost reflektora. Gde se usmeri to oživi i egzistira. Prošli, sadašnji i budući momenti postoje samo kada se o njima misli. Bez uma gube značenje i nestaju u ništavilu.

 

[Black_star]

Sve je uvek diskutabilno...no i to govori o dijalektici.

 

[sofija06]

Sve je uvek diskutabilno...no i to govori o dijalektici.

Da. Naša svest/život ovde je samo mali deo mnogo veće misterije koja se nikada ne može u potpunosti znati, već se stalno mora razotkrivati. Sokrat je to davno shvatio.
Jednostrana, ograničena perspektiva stvara snažnu iluziju konačnog razumevanja. Da bi se proniklo kroz nju treba proširiti vidik. Tek tada se postigne dublji uvid, ali se jave i nova pitanja. Zato i jeste važno imati otvoren um, učiti i istraživati ukoliko se nastoji ići dalje i napredovati.