Ne mogu biti ono sto tebi treba.
Ovako raspukla, naizgled cela.
Srca iscupanog pa zgazenog.
Duse izujedane vucijim ugrizima
koji da stede nevino stene nisu znali.
A tvoj obraz je tako mekan,
vreme po njemu crtalo nije.
Tvoje ruke saten zivi
sto dodirom vatre pali.
Iz oka ti iskra po mom telu klizi.
Sa usana med kaplje...
Med kao melem na moje:
Ne smem.
Ne mogu.
Ne budi dete.
Ne mogu da budem tvoj dzelat
iako dzelata trazis
dok srce na panj precutno stavljas.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Nisam nikome uzela mesto.
Samo sam sela tamo gde je bilo prazno.
Nisam dizala ruku da govorim.
Samo sam reči slagala u redove tiše od tišine.
Nisam dolazila da se ogledam u tuđim očima.
Već da u magli prepoznam sebe.
Ako si u mojoj rečenici video pretnju,
možda si već bio u ratu sa sobom.
Ako ti je moja distanca delovala kao oholost,
možda si zaboravio kako izgleda granica.
Ako ti je moja šutnja ličila na plan,
to ne znači da nisam ćutala iskreno.
Jer ja sam ovde da delim misli, ne podatke.
Zagonetke, ne biografije.
Tragove, ne karte.
A kad neko šapće,
ne zato što je slab,
već zato što zna koliko glas može da rani..
…onda ga je greh nadvikivati.
Satenski stihovi
Ne volim je
Daleku i nepoznatu
Skrivenu
U očima neuhvatljivih boja.
Ne volim je
Plahu i ustreptalu
Skrivenu
U svakom mom nemiru.
Ne volim je
Svetlu i nedodirljivu
Skrivenu
U svakoj uzavreloj reči.
Jedino više
Na svetu mrzim sebe
Što noćas
Lažem
Bezočnije nego ikad.
Jovica Letic
Kapetan broda traži rešenje za širenje kriminala i sukoba među posadom, pa naoružava nekolicinu najboljih članova posade da huligane, bitange pijance i secikese, stave u zatvor.
Vreme prolazi, naizgled sve funkcioniše, ali postaje očigledno da se broj zatvorenih povećava.
"Demokratija je vladavina većine" pomisli Kapetan, "a većina na brodu je u zatvoru - krimosi, gusari, navijači i banditi. Njih ću naoružati i proglasiti najboljim članovima posade, a oni će znati kako da se reše tihe manjine, pitomih, pismenih i kulturnih".
I vide Kapetan da je dobro.
Aleksandre Vučiću,
Nekadašnji prijatelju, odmetnuti srpski radikalu, obećavam ti, dajem ti moju časnu reč, a za mene je reč svetinja, opet ćeš da zadobiješ moje poljuljano poverenje u tebe, ako to stvarno i učiniš počeću, mada ću u duši još uvek imati čemer do onoga što si učinio, izdao si kuma, veru, brata i Srbiju, jabuku od zlata, čak i da te glorifikujem, opevavam, slavim i hvalim, učinuću te besmrtnim, samo ako protiv ovih najvećih zločinaca u istoriji ljudske civilizacije, najvećeg zla koje je ljudska civilizacija iznedrila,
PODNESEŠ TUŽBU PROTIV AMERA MEĐUNARODNOM SUDU PRAVDE ZA GENOCID KOJI SU UČINILI SRBIMA I DRUGIM NARODIMA KOJE SU ZVERSKI NAPALI,
a do tada sedi u magareću klupu, ćuti, normalne ljude ne ljuti, jer tvoja...
НЕКО И НИКО
"Хоћемо ли да попијемо по једну?"
"Наравно, не женим ја сина сваки дан, ред је."
"Шта ћемо?"
"Ти бираш."
"А традиција? Знаш оно кад отац отвори ракију, коју је закопао оног дана када му се родио првенац? То ништа? Ниси имао времена за мене, од кафане."
"Де, де, неће да је баш било тако а и да је било, бар си научио да будеш самосталан. Ниси ни свестан коју услугу сам ти учинио. Уосталом шта ти је недостајало, имао си све."
"Нисам имао родитеље."
"Па си се јадан искомплексирао, ајд пусти то него тркни до подрума. У оном лонцу, у ком ти баба кува сарму, је бокал ракије. Није баш да је твој вршњак али послужиће."
"Каква си ти штекара матори."
"Не кукај да се не предомислим."
"Живели! "
"Живели!"
"Волиш ли је?"
"Наравно да је...
Neću ti reći da te volim.
Ne zato što ne osećam,
nego zato što ne želim da ti stavim težinu na pleća
dok hodaš kroz svoj dan.
Neću ti reći da si lepa.
Ti si više od toga.
Ti si ona koja zna da ne mora da bude gledana da bi bila stvarna.
A ja - ja gledam, ali ne tražim da me pogledaš nazad.
Neću ti pisati pesme koje mole.
Neću ti nuditi ruke koje traže.
Samo ću biti tu - kao tišina koja zna tvoje ime,
kao prostor u kojem možeš da dišeš bez objašnjenja.
Ako ikada poželiš da odeš,
neću zatvoriti vrata.
Neću ti reći da ostaneš.
Samo ću ostaviti svetlo upaljeno,
ne da te doziva,
nego da ti ne smeta mrak.
Jer... Ti si žena u kojoj ljubav već caruje,
prisutna čak i kad niko ne ume da je vidi…
A ja? Ja sam onaj koji zna da ne moram da...
U cudno doba, na jedan kisni dan pojavi se neocekivana misao.
Klupko!
O! Ja, veciti glupko!
Pogled u nepoznato?
Sitnice koje ispunjavaju sate, noci, dane…
To je bila ta nepoznata u zivotu koja je trebalo da zakomplikuje vec komplikovanu jednacinu. Sacekala nespremno-obuhvatila svim srcem.
Pise na omotu:
Ne primati k srcu i shvatiti potpuno neozbiljno!
_Naučnik i Boem_
U svakom ljudskom biću živi tiha borba _ čežnja za redom i čežnja za slobodom. Dva lica iste duše, dva pravca u istoj beskonačnoj potrazi. Jedno zovemo „naučnik“, drugo „boem“. Ali da li su oni zaista suprotnosti? Ili su delovi iste tajne, iste žeđi koju čovek nosi od prvog trenutka kada je postao svestan da postoji?
#_Naučnik_ arhitekta nevidljivog
Naučnik je čuvar trezvenosti.
On veruje da se ispod površine haosa krije strogi red, simfonija zakona koja može da se pročita. Njegovo oružje je metod, njegova vera je u formulu, njegova strast je istina.
Kada gleda u nebo, on ne vidi samo bljesak zvezde _ on meri njenu temperaturu, njenu gravitaciju, njenu budućnost. Svaki atom je za njega vrata, svaka jednačina ključ...
Moje bolno, tužno i ružno akademsko krštenje
Ej, sudbino prokleta, zašto mučiš me ?!
-------------------------------------
Kad-god se susretnemo okorela ko-munjara stara, zlo zla, ruglo od rugla i dno dna od pakla, i ja, ta, naravski, ljupče rodoljupče i baja do kraja, tu odma`, za dva-tri oka treptaja, digne se graja i bude velikog belaja. Biće da je to nekakvo moje nenapisano životno pravilo, jer nikada nisam dozvolio da mi razum vređa sveopšte ništavilo. Tu svoju zlu sudbinu sam doživeo, overio i nekako, jedva-jedvice, preživeo već na prvoj godini studija klasične filologije i filozofije na Filozofskom fakultetu u Ljubljani.
Pripremali smo se za doček Dana Republike (29-i novembar). Verovatno je to bio i razlog da nam "moj"...
Kad se igrate sa svojim ili tuđim emocijama, možete izaći samo povrijeđeni. Ovo je deset razloga zašto nikad to ne treba da radite:
1. Povrijedićete sebe
2. Povrijedićete druge
3. Zaigraćete od sreće, a na kraju ustati uništeni
4. Živjećete za trenutak te igre koja će vas uništiti
5. Prećutaćete mnogo toga, a od ćutanja duša se razboli
6. Ništa u životu nije igra , čak i kad si djevojčica pa se igraš sa barbikama i smišljaš joj razne priče, ti ustvari planiraš život.
7. Život ponekad nije fer, ali emocije žele da stvore savršenstvo. Savršenstva ne postoje, postojiš ti. Zato voli dovoljno sebe.
8. Kad se igrate emocijama, skupićete više dijagnoza nego djevojčica salveta.
9. Lagaćete druge, jer ta laž je jedino prihvatljiva. To vam...
Писање :heart: је мој живот - увек записујем❤️ диктате душе, онакви какви истински јесу у том тренутку , и у том небеском блаженству знам да неизмерно уживам. Када би ми неки зли људи одузели све да би ми забранили да пишем и тада бих писао - узео бих трн, парао сопствену кожу и са својом крвљу, по сопственом телу, бих писао …
Вероватно бих баш тада изгледао као онај ст. грчки СИМБОЛИОН, врч на којем су филозофи написали све своје мудррости, а онда су га разбили, да се тих мудрости не би дочепали зли људи ...Платон, Аристотел, Плотин, Филон, Хегел, наравно, али и моји пријатељи Петер Слотердијк и Славој Жижек су на мене оставили највећи утисак ... Узео сам од свих помало, а онда изградио сопствени стил, сленг, али и сам начин...
Меланија Клајн: "Ако смо дубоко у свом несвесном уму постали способни да своја осећања према родитељима очистимо, до извесне мере, од повређености, и ако смо им опростили за фрустрације које смо морали да истрпимо, онда можемо бити у миру са собом и у стању смо да волимо друге у истинском смислу те речи."
- Dobro zapažanje i pored zbunjujuće terminologije. Ali, u to vreme je Frojd tek uveo pojam nesvesnog, pa su se razlike unutar svesti počele razjašnajvati, a ponekad i drugačije imenovati. Svest ima svesno i nesvesno, a ne um. Um je svesni nivo. Kroz njega se osvešćuje kada se uspostavi veza s nadsvesnim potencijalom. Tada um koristi pun kapacitet i postaje intuitivan, sabran i lucidan. To ga osposobi da ispolji, istražuje i shvati...
Sam Harris: "Za izjave koje iznose činjenice nije potreban dalji rad s naše stranje za razliku od laži koje moraju biti kontinualno zaštićene od sudara sa stvarnošću.“
- Stvarnost podrazumeva iskustvenu, praktičnu stranu života koja ili potvrdi neko shvatanje kao istinito ili ga opovrgne kao laž i pogrešno uverenje.
--------------
Eckhart Tolle: „Život nije tako ozbiljan kao što ga um predstavlja.“
- Na osnovu čega ga predstavlja? Šta mu je polazište? Odgovor su dogadjaji ili stalna dešavanja i promene. Kada su povoljna, lepa, vesela radujemo se i uživamo u njima.
Ali, kada su nepravedna, tragična, nasilna i stvaraju patnju nevinim stvorenjima razmišljamo šta možemo učiniti da bi pronašli rešenje i izlaz iz teškoće.
Ukoliko...
_autorska
Muškost u 2025: kriza ili najveća evolucija do sada?
Muškost nikada nije bila statična kategorija _ ona se menja kroz epohe, kulture i društvene okolnosti. Ipak, čini se da se danas, u 2025. godini, nalazimo u jednoj od najradikalnijih prekretnica u njenoj istoriji. Pitanje koje se nameće jeste: da li savremeni muškarac prolazi kroz krizu identiteta ili svedočimo njegovoj najvećoj evoluciji do sada?
#_Tradicionalna matrica _ stub, ratnik, obezbeđivač
Tokom većeg dela 20. veka, muškost je bila vezana za čvrste obrasce: muškarac je bio onaj koji ne plače, koji radi do iznemoglosti, koji nosi teret porodice na svojim plećima i čija se vrednost meri time koliko može da obezbedi.
Svest o sopstvenim emocijama bila je luksuz, često...
Sećam se da sam gledao spot "child in time".
Sećam se kad su pevali uuuu-uuu američki vojnici su vezivali vijetnamsku decu za šine.
A-aaa-aaa odmiču se od šina.
Tagada, tagada, prolazi voz.
A onda solo. Stakato. Sećanje na napalm, pobijena sela...
Ju es soldžer se budi iz sna i ne zna da li je sećanje
Uuuu-uuu
a onda se seti, budi u znoju, Aaaa-aaaa.
Tog spota nema. NEMA!
G D E J E S P O T nestao?
Kažu: „Teško je danas naći pravu osobu.“
A teško je danas biti prava osoba.
Nisu svi koji traže ljubav zapravo spremni da je pruže.Neki traže mamu koja će ih izvući iz emotivnog haosa,neki terapeuta koji će s razumevanjem klimati glavom dok emotivno štucaju, a neki, praznu svesku. Da mogu da pišu po njoj šta god im padne na pamet.
Ali kad se te stranice počnu puniti, odjednom im postane tesno.
Ti tražiš nekog da ti bude dom,a sam si šator koji vetar nosi.
Tražiš nekog iskrenog, a ne znaš ni sam šta osećaš dok ne pročitaš horoskop.
Tražiš “zrelu” osobu, a ti još uvek rešavaš traume iz bivših veza.
Tražiš ljubav, a nisi ni naučio da voliš, jer ti je sve projekt, hir, dokazivanje, eskapizam….
I naravno da brak ne uspe. Jer brak nije...
Budim se u veštačkom gradu. Prozori su veštački, stakla lažno sijaju, a pogled mi pada na betonske zgrade – veštačke kule bez duše. Ulice su veštački ravne, putevi veštački asfaltirani, veštački autobusi i veštački automobili buče kao čelične životinje.
Uključujem veštački telefon da bih proverio veštačke vesti sa veštačkog interneta u veštačkom stanu sa veštačkim uređajima.
Na ekranu trepere slike sa veštačke televizije – reklame, propagande i lica koja prodaju iluziju sreće.
Oblačim svoju veštačku odeću, navlačim maske – veštačku bradu, veštačku frizuru, žena veštačku šminku. Svako jutro se pretvaram da sam ono što nisam. Ljudi koje srećem na ulici nose iste maske – svi su proizvod, svi su predstava. Njihovi osmesi su veštački...
Zamislite da smo seli za sto, i ja vama pričam sledeću priču:
- Postoji jedan čovek koji živi na Severnom polu
- On živi tamo sa ženom i grupom patuljaka
- U toku godine, sa patuljcima on pravi igračke
- Uveče, pred Novu godinu, on natovari igračke u svoju vreću
- Stavi vreću na sanke
- Upregne nekoliko letećih irvasa
- Onda leti od kuće do kuće, slećući redom na dimnjake
- U svakoj kući, ostavlja igračke za decu
- Penje se uz dimnjak, vrati se u sanke, i leti ka sledećoj kući
- Za jednu noć on obiđe ceo svet
- Kada završi, vraća se na Severni pol, i cela priča ide iz početka.
Jasno je da je ovo priča o Deda Mrazu.
Ali recimo da sam ja odrasla osoba, i da sam vaš prijatelj, i da vam otkrijem da ja verujem da je ova priča sasvim...
Sinoć sam prošao pored klupice ispred zgrade i video par klinaca kako se deru. Zamolio sam ih smireno:
— „Ej, momci, nemojte da vičete, zver spava… Pazite da je slučajno ne probudite.“
Oni me gledaju zbunjeno pa pitaju:
— „Koja zver?“
Ja se nakrivim, pustim polako da rečenica klizne:
— „Zver u meni…“
Tada su klinci razmenili poglede, a ja dodajem s osmehom:
— „Ako se probudi, biće svašta.“
I taman kad sam prošao, začuo sam njihov tiši smeh i šapat:
— „Čovek je lud, ali kul.“
Od tog trenutka, zver nije bila samo u meni – bila je i u njihovoj mašti. 🐾😏 :D
Ovde će biti izneti prilozi koji podupiru teze o srpskoj višemilenijumskoj postojanosti na Slovenskom Jugu (vulgarno nazvanom Balkan). Mogli bismo ih podeliti u nekoliko osnovnih grupa:
1. lingvističke teze,
2. istoriografske teze,
3. genetičko-genealoške teze,
4. obrazloženja teza o zaveri germanske društveno-humanističke nauke,
5. obrazloženja teza o zaveri rimokatoličke društveno-humanističke nauke,
6. arheološke teze,
7. druge (etnološke, demografske itd.) logičke teze.
Gledam te, prijateljice .U očima ti se ogleda bol, u licu ti se preselila tuga, u srcu ti se nastanila tišina što peče.
Sediš ispred mene i pričaš o teretu koji vučeš za sobom.
Pitaš me:
_ Znaš li ti koliko boli?
A ja ćutim.
Film mi se vraća, udarci sudbine prolaze kroz misli, oni što su te lomili a ipak si ostala živa. Ali ja ćutim.
Klimnem glavom, kao da želim da ti priznam: „Ne, prijateljice,,, tvoju bol ne mogu da znam.“
Čaše se nižu, redom.
Ti pričaš, smeh ti se meša sa suzama.
Ja samo slušam. I dok tebe slušam, vraćam i svoja sećanja.
Kažem ti: „Nisi sama. Svako nosi svoj krst.“
Ti mi odgovaraš: „Znam,,,ali ja patim.“
Kažem ti: „Moraš.“
Ti kažeš: „Znam,,, ali zašto sudbina mora da bude tako surova?“
I tad mislim na onu kojoj...
Svet kao volja i predstava _ ironija slobode u svetu neslobode
Arthur Schopenhauer je svet video kao dvostruk_ s jedne strane predstava, ono što percipiramo, slike i oblici u našem umu_s druge strane volja, slepa, neugasiva sila koja nas goni, vuče i tera, često i protiv nas samih. I tu već nastaje paradoks: čovek zamišlja da je slobodan, a zapravo je samo maska volje, lutka na koncu jedne sile koju ne kontroliše.
Ali evo kontradikcije _ upravo to uvideti, znači biti slobodniji od većine. Ako shvatim da sam želja, da sam neugasiva potreba, da sam glad koja nikad nije sita _ nisam li bar delimično oslobođen? Nije li spoznaja moje neslobode _ moj prvi čin slobode?
#_Šopenhauer bi rekao: patnja je suština života._# Želja vodi u bol jer...
QUESTION PSEVDOLOGIA EST ?
- Patološko laganje (eng. Pathological lying )
---------------------------------------------------------------
Psevdologija (od st. grč. ψεῦδος - «laž» i λόγος - «slovo, reč, nauka, tvrdnja, znanost..»), psevdonauka, psevdoznanost (napominjem da se to nepravilno transliteriše u srpskom jeziku, ni sam ne znam iz kojeg razloga, kao: pseudologija, pseudonauka, pseudoznanost, iz razloga što se st. grčki diftong epsilon i ipsilon »εῦ« uvek čitaju kao »EV«) su izjave, uverenja ili praksa za koje se tvrdi da su zasnovane na nauci ili činjenicama, ali nisu u skladu sa naučnim načinom (metodama) i nemaju adekvatnu naučnu podršku (verifikaciju). Psevdonaučni zahtevi su, vrlo često - kao da im je to jedino pravilo...
Zašto tako naopako – Bolest zvana čovek
»Ubili smo Boga – sad smo mi bogovi !«
---------------------------------------------------------
Već danima, nadajući se da će to zatrpavanje, zatupljivanje i zaglupljivanje da prestane i moleći Boga da se to i dogodi, što pre, krstim se sa ruke obadve, onako kriomice i iz potaje, pratim »intelektualno nadgornjavanje«, bolje reći nemušto domunđavanje, mudro prosipanje iz praznog u šupljo, jednog okorelog lenjino-marksiste, neću im, iz učtivosti, navesti imena, jer verujem da sami prepoznaće se, to su oni koji mnogo brbljaju, a ništa ne znaju, verujući da će tako da zatrpaju suštinu i zamagle istinu, i nadajući se da će na njihove besmislice neko uman da nasedne po sistemu:
»Ubili smo Boga – sad...
Nije problem toliko u tome što u udžbenicima filozofije, još srmanije je što ih nema ni u udžbenicima istorije filozofije, nema žena, već u tome što nema onog ženskog, onog lepršavog, onog mamljivog, onog magičnog i magnetičkog, onog inspirativnog i onog prkosnog, a time ni onog, uistinskog, muškog. Filozofija koja se ne napaja na izvoru ovog iskonskog odnosa, spoja i nerazmrsivosti teško može biti interesantna tako da ujedno bude ozbiljna i plodonosna, jednom rečju mudra, poučna, svetla i sveta...
Elem, mora nas radovati da se danas prepoznaje pravo mesto dve velike dame filozofinje: Simone de Beauvoir i Hannah Arendt. Za ceniti je i to da se ne uvažava samo njihov originalni i značajni misaoni doprinos, već i ona alkemija...
Ja, pod jedan, PRIORITETNO, treba da se pomirim sa sopstvenim narodom. Sa Srbima. A ni to nece da ide lako. Ustvari, nikako.
Moj rodjeni narod me je izdao barem 1000x. Od kada sam radio u IMP za kikiriki i H2O, a oni na meni zgrtali ogromne pare. Pa onda su me pukiji iz Generalstaba poslali u Vukovar, jedna prica. A kada sam preziveo, i vratio se, trazili da nastavim da radim pregalacki za kikiriki i H2O. I onda je pocelo... Iebao sam im mamu na svakom sastanku, pa vise nisu smeli da dodju u IMP. Pa direktor nije smeo ni da zucne i da mi da otkaz, nije imao zamenu. Pa sam ja direktoru dao otkaz i naloopao ga mentalno, da nije znao gde se nalazi.
Pa sam otisao u CAN, pa sam bio po celom svetu... A ovi tamo cvileli, jer je za mnom iz...
"Instinkt je slep - svest bez uvida."
------
"Objašnjavam sebi ovaj osećaj, refleksijom; i dodajem ovom slepom impulsu moć vida, mišlju. Prema ovom impulsu moram delovati kao apsolutno nezavisno biće: - tako razumem i prevodim impuls. Moram biti nezavisan. Ko sam ja? Subjekt i objekat u jednom - svesno biće i ono čega sam svestan, obdareno intuitivnim znanjem i Ja otkriven u toj intuiciji, misleći um i Ja objekat misli - nerazdvojni i uvek prisutni jedno u drugom."
--------
"...nijedno znanje ne može biti svoj temelj, svoj dokaz; svako znanje pretpostavlja drugo, više znanje na kojem je zasnovano, i ovom usponu nema kraja."
---------
"Samo savest je koren svake istine: sve što je suprotno savesti ili stoji na putu ispunjenja...
Ja sam mushkarac sa srednjim imenom BRIGA
Zheleznička stanica sa radnim vremenom 24/7
ispraćam i dochekujem,,, ispraćam,,, dochekujem...
na kraju dana
kao i sve zheleznichke stanice ovog sveta
ostajem sam,,,
u međuvremenu brinem,,,
da li će se snaći, da li će izdrzhati, da li će imati chiste misli ,,,da li će biti dovoljno misli,,, da li će biti bezbedna,,,
a znam da mozhe,,, da je spremna i da je vreme da joj dam krila da odleti,,,
pleo sam ih pažljivo godinama.,,,s ljubavlju,,, humanoshću,,, poshtovanjem,,,hrabroshću,,, veličinom,,,izdržljivošću,,,
ipak
ja sam muškarac,,, moje srednje ime je BRIGA...
,,,ochi _,,,ochi,,,samo njih nemoj da dirash u njima dusha spava,,,
®