Bezbroj je misli u milisekundi -
U trci na ledu -
Odmah zatim u pustinji -
Na odlomku žute minute -
U srebrnom jezeru -
U neizbrojanom iskazu -
Pojačano je električnom tišinom u svemiru -
Na nišanu, laži i sveznanja -
Pri padu pokolenja -
I nekoliko velikih imena...
*
Brzina kojom sam odjeknuo je odluka,
Nije ni manja ni veća za ovakav ishod.
***
EX EX: Minut Milosti
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Дистопијски урбанизам, примитивизам и нарцизам посматрам као три различита али међусобно повезана "феномена", који обликују наш идентитет и друштвену стварност. Урбанизам са својим стремљењем ка "напретку", кичастој и убрзаној "модернизацији", примитивизам у смислу површности, малограђанштине и ограничених вредности, а нарцизам као врхунски израз самозаљубљености и дезоријентације. Сматрам да заједно чине сложени мозаик људског постојања у 21. веку.
Владета Јеротић је дубоко промишљао о томе како урбанизација утиче на духовни и психички живот човека. Урбанизам са својим небодерима и бетонским авенијама често изолује појединца од природе и његове сопствене суштине. У својим радовима, Јеротић каже: "Урбани пејзаж нас одвраћа од дубљих...
I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mjesto popuni mesom; I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu.
A Adam reče: sada eto kost od mojih kosti, i tijelo od mojega tijela. Neka joj bude ime čovječica, jer je uzeta od čovjeka. Za to će ostaviti čovjek oca svojega i mater svoju, i prilijepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo.
A bjehu oboje goli, Adam i žena mu, i ne bješe ih sramota. Prva Mojsijeva 2:21-25 Zatim zmija vara Evu da proba rod sa drveta poznanja dobra i zla; a ona daje i Adamu da proba. I dolazimo u sledeću situaciju.
Tada im se otvoriše oči, i vidješe da su goli; pa spletoše lišća smokova i načiniše sebi pregače.. Prva Moj. 3:7
Ako imamo na umu...
Šestogodišnja devojčica iz Finske, Helga Hiltunen, napisala je pismo Bogu pre Božića
i zamolila ga da joj da 100.- maraka...
U Finskoj pisma sa netačnom adresom može otvoriti samo predsednik Republike...
Tako je pismo devojčice Helge pročitao Urho Kaleva Kekkonen, koji je uspešno upravljao
Finskom od 1958. do 1982. godine.
Kekkonen je rešio da ispuni zahtev devojčice, ali je smatrao da će za tako malo dete biti
dovoljno 50.- maraka...
Naredio je da mu dovezu automobil, jer je odlučio da joj odnese novac lično, kao odgovor
od Boga...
Ubrzo je još jedno pismo od Helge ponovo dospelo u predsedničku kancelariju.
Helga je napisala da je cela ulica buljila u službeni automobil gospodina predsednika koji
se zaustavio u blizini njene...
Ima jedna priča o čoveku koji je ostao neženja čitav život, jer je tragao za savršenom ženom...
Kada je imao 70 godina, neko ga je upitao:
"Ti si puno putovao... Od Kabula do Katmandua, od Katmandua do Goe, tragao si od Goe do Pume...
Kako to da nisi našao savršenu ženu, pa baš nijednu?"
Starac je postao veoma tužan...
"Da... Jednom sam došao blizu savršene žene"...
"I? Šta se dogodilo?
Zašto se nisi oženio?" - upitao je radoznalac.
Tada je starac postao još tužniji.
"Nisam mogao...
Ona je tragala za savršenim muškarcem"...
Čoveče hoću da izgorim!
Možda može da se dogodi da mi se temperatura tela toliko podigne da doživim spontano sagorevanje. Ta energija će morati da nestane, izgleda na prilično glup način.
Gasim kompjuter. Gasim televizor. Gasim sve što je uključeno u struju. Pogled mi pada na reaktor ispod koga mi je kuća, rado bih ga srušio.
Skidam sve sa sebe i oblačim kupaće gaće. Stavljam znojnicu na čelo. Krećem u dvorište. Vidim da dugo nije sređivano. Čupam korov rukama i bacam kamenje. U rekordnom roku sam završio posao. Svestan rekordnog roka pitam se da li bih mogao da učinim nešto i udjem u Ginisovu knjigu rekorda. Pogledah u nebo, videh žice.
”Kralj oblaka”, kinez, je prešao na žici negde oko 1500 metara na visini od 1607 metara, dobro...
Nemam ja ništa
osim tihe odeke starih nada,
koje se kidaju kao prašnjavi papir,
u jučerašnjim pukotinama.
Nemam ja ništa
osim mekog bola čekanja,
hvatajući se za senke.
Nemam ja ništa da bih ti dala,
ništa osim mojih snova i mojih noćnih mora,
iskrenosti belog meseca,
i nežnost što sa sobom nosi crvenkasti zalazak sunca.
Ništa osim kap po kap svoje krvi
da bih ti vratila život bez mene,
ako jednog dana tako poželiš.
Nemam ja ništa i nikoga.
P E S N I C I
-------------
Svi pesnici lete na krilima mašte,
Jurcaju, k`o ptice, po životnom putu,
Osećaju miris od nebeske bašte,
Al` imaju u srcu jednu ranu ljutu;
Ubija ih čežnja, prati ih k`o sena,
I grči ih tuga, žal prošlosti peče,
Beskućnici ljubavi, za sva su vremena,
»Lutalice večne«, k`o što neko reče.
Najveća im boljka nostalgija kleta,
Ta saharska vrelina u njima izgara,
Al` štiti ih uvek Majčica Presveta,
A i Bog se, ponekad, za njih postara
Da im srce ne bi prepuklo od žara.
Pesnik je u dušu vragolasto dete,
Zalutalo na Zemlju sa daljne planete,
Vragolije u umu dete uvek plete,
Al` duše im uvek plemenite, svete,
Zato i ne haju što godine lete,
Jer pesnici, samo oni, znaju,
To je ono u čem` uživaju,
Da će jednom da...
Moja Lenčica, usvojeno sivo mače koje sam prvobitno planirala udomiti kod
nekog od prijatelja na društvenim mrežama na kojima objavljujem svoje priče,
pa mi na kraju osvojila srce i postala moja nova ljubimica, već pokazuje da je
mačka sa stavom.
Kako je naša avlija sastavljena od dva dijela, pri čemu jedan dio čini prostrana
terasa na koju se izlazi sa sprata kuće, a drugi, donji dio je onaj kojim se sa
sprata spušta niz tačno dvanaest ograđenih i natkrivenih stepenica, koji gleda
na samu ulicu, Lenčici je pošlo za rukom da za samo pet dana boravka kod
nas uzme kontrolu u svoje šapice i sa atraktivne lokacije na terasi protjera
našeg mačora, starosjedioca Hansa, koji se sada vija po donjem, od automobila
sa ulice bučnom i prašnjavom...
Kad mi pripremamo kuću za moleraj, to uvijek bude prilika da pronađemo neki zaboravljen
predmet koji je nekim slučajem skliznuo iza nekog većeg komada namještaja na kojem
je stajao, čime mu se izgubio svaki trag. Ovaj put je to moglo biti katastrofalno. Iza teške
hrastove komode pronađoh svoju diplomu u onoj plavoj, dugoj i okrugloj kutiji kakav je
nekad bio trend njene predaje prilikom diplomiranja. I sad se zahvaljujem Bogu što me
čitavu prošlu godinu nisu zvali sa Biroa za zapošljavanje, jer kud bih prispjela bez godina
i godina učenja i marljivog rada ovjekovječenog na tom komadu papira. Mada, reklo bi se
da je od tolikog znanja i diploma skontala koliko je beskorisna kod nas, pa je od sramote
odlučila da se skriva iza komode.
Riada
Duboka noć. Beograd je bio pod vodom , jaka kiša padala je neprekidno danima , činilo se da će se sve reke i rečice ujediniti i stvoriti okean. Okean suza.
Tako se osećala Iri, nežna žena sa svojih četrdeset godina koje je dobro nosila , izgledajući dosta mlađe.
Iri je tiho plakala. Nejasan setan bol gušio je dah i stiskao srce ove mlade žene.
Ona pogleda u svog petnaestogodišnjeg sina, Adama koji je otvorenih vrata spavao u susednoj sobi. Lep, prelep, divan, pomisli ona.
Misli joj se brzo vratiše na malopređašnji kolosek. Prisećala se doba kada je Adam bio mali, prisećala se uopšte vremena koje je davno prošlo, vremena kada joj osmeh nije silazio sa lica , vremena kada je koračajući letela.
Seta ju je vratila u najranije bezbrižno...
Na reklami vidim, plavi pištolj i oklop --
Neko me je pogledao --
Glava mu je provirila iz kanalizacionog otvora --
Kako sam se ka njemu olrenuo, tako je on ponovo nestao...
Leteći grabljivac me je oštro vrebao iza oblaka --
Spreman je da se sjuri --
Hoće da mi iskopa oči i izčupa uši…
Zbog toga sam izčezao --
Sve sam na vreme shvatio --
I ponovo sam se pojavio --
U sasvim drugo vreme --
Na sasvim drugom mestu.
Pesma iz knjige u pripremi: "Epicentar"
Preksinoć moja zaova stigla sa Sejšela gde se njena kćerka, stjuardesa, vjenčala za mladog i
markantnog pilota Jordanca. Svratila kod mene predveče da mi uruči sitne poklone.
Dobih prekrasan poklon sa vjenčanja, kupljen u Amanu od mladoženjine majke – dva
zaljubljena labuda izrađena od blistavog kristala elegantno upakovana sa kaligrafski
ispisanim imenima mladenaca.
Dobila sam i nezaobilazni magnet za frižider sa Sejšela. Uz motive mora i palmi, na njemu
pričvrščena minijaturna staklena boca, a u njoj sitna zrnca pijeska i nekoliko jako malih
školjki sa neke od plaža na ovim prekrasnim otocima. Tek da i ja osjetim šmek te glamurozne
turističke destinacije. Bilo je još slatkih sitnica, bukvalno slatkih minijaturnih čokoladica u...
Negde oko podneva ja sam bio u centru Londona, tražio sam prodavnicu ploča, Elena mi je objasnila gde se nalazi.
Popio sam već dva piva i otvarao treće. Jako je bilo to pivo. Kada se vratim sada unazad mogu da kažem da sam voleo pivo. Voleo, što znači da ga danas više ne volim, nakon grand-mal epi napada, puno kasnije, ja sam prestao da pijem bilo kakvu vrstu alkohola. Ali već tada tolerancija na alkohol je za moje godine bila veoma visoka ali je i moja genetska predispozicija išla u prilog tome. I jedan i drugi deda su bili ljudi koji barem od kada su počeli da piju nisu više nisu ni perstaji, umereno, kako su sami tvrdili, istini zavolju samo sam ih par puta video u teže alkoholisanom stanju, dobro su se držali. Otac mi nije pio...
Филм "Соларис" Андреја Тарковског није само научнофантастична прича... он је дубоко промишљање о људској природи, личности, сећању, љубави и, што је најважније, о вечности... Тарковски користи свемирски брод и мистериозну планету Соларис као позорницу за истраживање најбитнијих питања која се тичу нашег постојања, питања о животу и смрти и ономе што долази после. Тарковски у "Соларису" не нуди експлицитне одговоре, већ користи визуелну поезију и симболику да нас води ка размишљању о вечности и духовној стварности.
Један од кључних мотива у филму је сећање, које се манифестује кроз појављивање особа из прошлости главних ликова на свемирској станици. Ове "утваре" су материјализација њихових најдубљих кајања, жеља и траума. За Тарковског...
Imam sat koji voli tokom dana da odmori po dva sata.
Ta dva sata su mi kao ukradena jer zaboravim kako mi je čak i sat neradnički.
Oko mene su ljudi koji radije kukaju za novac nego što bi za isti radili.
Kažu: "Leži na parama, a nama ne da!"
Ko ima, njemu će se i dati, a ko nema, još će mu se oduzeti.
Da li je ovovremena patološka mržnja i luđačka histerija čoporativnog Zapada već opisana u Carnus-ovoj "Kugi" i Samaragovom "Eseju o slepilu" ?
-------------------------------------------------------------
Šta biva kada patološka mržnja i luđačka histerija čopora pomrači um?
------------------------------------------------------------
Ovovremena patološka mržnja i luđačka histerija čoporativnog Zapada je nešto već viđeno u Carnusovoj »Kugi« i Samaragovom „Esej o slepilu“. To su ista lica i naličja jednog zla, ljudskog, svakolikog, (moralnog, intelektualnog, kulturnog, prirodnog ...) pada kada duša od zla u nama strada i kada se od izroda upogani i majka priroda. Nije to apokalipsa, nije strašni sud, tako može da razmišlja samo onaj ko...
ВОЛИМ ФИЛМОВЕ СА СРЕЋНИМ КРАЈЕМ
Заиста ми недостају биоскопи. Знам, знам, рећи ћете да Београд сада има више биоскопских дворана него икада. И бићете у праву, али ја не говорим о дворанама у којима пуштају филмове, већ о биоскопима. Биоскоп је институција, школа, а дворана је, ипак, само дворана и ништа више. Вероватно сам размажено саможив када данас, у време кад удобно заваљени у омиљену фотељу, можете наручити и погледати све што помислите. Е, па, не говорим о томе. Говорим и мислим о храмовима уметности. Да, баш тако како сам рекао - храмовима. У њих се улазило са страхопоштовањем. Сваки нови филм је био ново искуство које нас је, како нам се чинило, приближавало свету којем смо тежили. Са друге стране, бити гледалац имало је своја...
Imao sam osamnaest godina i našao sam se na "kraju sveta"... na tom ostrvu i u njegovom "slavnom", velikom gradu. Ne verujem u slučlajnosti. Opisujem mladića tj. sebe i potrudiću se da pišem i razmišljam, kako sam razmišljao tada, gde se kasnije, do sada, Život potrutio da mene lično, korenito kroz vreme menja. Duboko verujem da se čovek može promeniti i da se u poslednjem času, čak pred samu smrt, može promeniti.
Sve dalje što sledi je moj doživljaj, moja perepcija, moje svedočenje, iz vizure mladog čoveka, koji je "velikim staklenim očima", doživljavao i preživljavao, svet oko sebe...
Sedeli smo u nekom finom, ne skupom restoranu, večerali smo i razgovarali. U stvari Elena je pričala kao navijena i pitala me je sve i svašta...
Za volanom je bila moja najbolja prijateljica, u autu je bila nesnosna vrućina, a sa CD-a
je pjevala Elvira Rahić o Sarajevu ispod snijega kad je zavoljela nekog njega. Prošišali
smo Vogošću, jedan dio opštine Ilijaš, za pozdrav mahnuli Kantonu Sarajevo, prošli pokraj
prekrasne Nišičke visoravni, Olova i napokon stigli na odredište - Kladanj. O Kladnju sam
znala najviše iz priča tetke mog sina koja je jedan dio djetinjstva provela u njemu kod nekih
rodjaka, uglavnom na rijeci Drinjači, podno Konjuh-planine. Znala sam i za legendu o
Djevojačkoj pećini vezanu za Kladanj prema kojoj je jedne večeri djevojka iz Kladnja ušla
u pećinu koja se nalazila u okolini da bi dokazala svoju hrabrost nakon što je čula priču
grupe mladića koji su se...
Svi znamo šta je to romantična devojka ili znaju bar oni koji čitaju i gledaju ljubiće.
Takvoj devojci se pripisuju osobine i one koje nisu vezane za definiciju romantike.
To je razumljivo jer se želi stvoriti poželjna slika takve devojke. Često se romantika
poistovećuje sa nežnošću, osetljivošću i popustljivošću. To je prilično diskutabilno.
Zbog čega grešimo u toj viziji? Zato što smo subjektivni.
Ja nisam advokat neromantičnih devojaka ali se pitam da li stvarno znamo kakva
je to osoba. Da bi se to saznalo potrebno je imati u vidu kombinovanu analizu. Ako
su on i ona romantični koliko je ta veza kvalitetna? Mnogi će reći jeste. Sledeća
opcija je veza u kojoj su oboje neromantični. Ostaju još dve varijante u kojoj jedan
jeste a...
преЦедник вас лаже мучки
не верујте гнусној кучки
Hiromantija je drevna metoda predviđanja budućnosti i tumačenja karaktera osobe
na osnovu obrasca linija na njenim dlanovima.
Ponekad ove linije mogu formirati brojeve, ali i slova.
Jedno od ovih slova može biti slovo M čije su značenje proučavali mnogi mistici...
Kako mnogi veruju, linije na dlanu otkrivaju naš karakter i sudbinu.
Slovo M je dodeljeno zaista izuzetnim ljudima.
Ti ljudi su obdareni izuzetnom intuicijom i predstavljaju idealne partnere u svakom poslu.
Ako ljudi koje volite imaju vidljivo slovo M u centru dlana, morate znati da se sa njima ne
treba šaliti i probati ih lagati ili prevariti na bilo koji način.
Jer, ljudi sa slovom M na dlanu su veoma inteligentni i intuitivni i mogu lako da vide da ih
drugi lažu ili...
Collection: Serbische Herrscherurkunden (1306-1388)
ALLGEMEINE VORBEMERKUNGEN
Bei den hier wiedergegebenen Dokumenten handelt es sich um ausgewählte Urkunden von serbischen mittelalterlichen Herrschern, die am Institut für Balkanstudien der Serbischen Akademie der Wissenschaften und Künste diplomatisch bearbeitet werden. Der größte Teil des zu bearbeitenden Bestands liegt in altslawischer Sprache serbischer Redaktion (weiter: Altserbisch) vor. Ihre digitale Darstellung entspricht den technischen Möglichkeiten, die derzeit vonseiten der Unicode Technical Committee zur Verfügung gestellt sind (The Unicode Standard, Version 5.1, Cyrillic; Font: Arial Unicode MS). Die Aufnahmen der Urkunden, wenn vorhanden, werden in der Regel...
Sveti Sava je podigao svoju isposnicu u Kareji (Orahovici) odmah po osnivanju Hilandara, srpske lavre u Svetoj Gori. Hilandar je završen 1198, kada su mu izdate i dve osnivačke hrisovulje, Aleksija III Anđela iz juna 1198. i Stefana Nemanje - Svetog Simeona krajem 1198. Nešto kasnije, 1199. ili 1200, no u svakom slučaju odmah posle smrti Svetog Simeona, manastir je dobio i svoj ustav, Hilandarski tipik, koji se u vidu pergamentnog kodeksa čuva i danas u hilandarskoj riznici. Karejska isposnica je podignuta, prema tome, 1199. Njen osnivački ili ktitorski dokument je svitak, koji je poznat pod nazivom Karejski tipik, napisan iste godine. Po nekima, prvi ili rani prepis sa originala, ali po hilandarskom predanju i mišljenju...
Prostor svega lepog sto pročitam ❤️
Rasteš u ženskoj utrobi.
Hraniš se ženskim grudima.
Rasteš uz saosećanje i posvećenost žene.
Preživljavaš sa ljubavlju žene.
Kad odrasteš, zaljubiš se u ženu.
Bićeš srećan sa njenom ljubavlju.
Kad je kuća bez žene, to više nije dom.
Uz pomoć žene postaješ otac
Zahvaljujući ženi postajete porodica.
Čak i u starosti potrebna vam je nega žene
I pored svega ovoga, i dalje vršite nasilje nad ženama.
Kada dođe vreme, proglasite ih drugom klasom.
Ne odustaju od svog mesta u društvu.
Da li ste ikada seli i razmišljali o tome kakva je to nezahvalnost?
Kada neko ubije ženu, kažu, „sama je kriva, ona je imala aferu sa drugim muškarcem“.
Kada neko izvrši nasilje nad ženom, jednostavno pita: Šta...
Znala sam odlično da sve to počinje sa onim - "Gdje ima mjesta za jedno, ima i za dvoje; gdje ima za dvoje,
ima i za troje...", i slijedom te logike avlija se malo pomalo pretvara u azil za mačke lutalice, pretrpan
plastičnim posudama sa krekerima.
Poznavala sam ljude koji su davali pola plate za hranu, pijesak, posjete veterinaru i sve što zahtijeva život
jedne prosječne mačke, puta onoliko koliko napuštenih mačaka završi pred njihovim vratima. Sjećam se dok
smo živjeli u Starom Gradu, glumica Ornela Beri, koja je živjela u našoj zgradi, svoju šupu za drva u suterenu
zgrade bila je preuredila u svratište za mačke, kojima je redovno mijenjala bijele čaršafe kao u pravom mačijem
hotelu, a uz to ih hranila najskupljom Whiskasovom hranom...
~ Reč "pagan" potiče od latinske reči "paganus", a koja se odnosi na one ljude koji žive u ruralnim predelima. Kasnije se reč koristila da etiketira sve one koji nisu monoteističke veroispovesti, u tom periodu Hrišćani. ~
Proveo sam veći deo života kontemplirajući da li postoji nešto što je iznad nas, nešto što nas ne čini samima, postoji li tvorac, kreator ovog sveta ili smo zaista nastali evolucijom. Mnogo su to pitanja na koje sam želeo odgovor, ali prosto nisam imao.
Živeći u okruženju gde su svi religiozni, ili se bar tako izjašnjavaju pred drugima, na neki način sam verujući roditeljima prihvatio Hrišćanstvo i zaista verovao da je Bog jedan, a da su ostale monoteističke i politeističke vere prevara. Neko vreme to se činilo...
Shvatićeš, devojčice moja, da se ne stari uz onog
koga si najviše volela i koji te je najviše voleo...
Jednog dana biće ti jasno da se stari uz onog
čije je poštovanje tebe bilo iste jačine kao i ljubav
koju je prema tebi osećao...
Onaj koji te poštuje ne laže, ne vara i ne ostavlja te nikad samu.
On je tvoja podrška, tvoje rame za plakanje kada dođu teški dani...
Svi lepi, zgodni, padnu u senu kada upoznaš njega prosečnog
sa posebnim karakterom, poštovanjem velikim prema tebi...
Poštovanje je to što ide rame uz rame sa "volim te".
Ne idu ni lepota, ni zgodnoća, ni sve ostale nebitne stvari...
Izgubićemo majku...
Izgubićemo oca...
Izgubićemo životinje
i ljude koje volimo...
To će se dogoditi...
Izgubićemo novac,
a istovremeno će nas
ljudi povrediti
čak iako ne znamo
šta smo loše učinili...
Da...
ovakve stvari će nam se
u životu događati...
Čekati da dođu bolja vremena
u kome bi svet u potpunosti bio u miru,
kada možemo mirno preći ulicu
bez bojazni da će nam neko učiniti nešto nažao
- nije pametno...
Jer se sve to - neće dogoditi...
Jer, svet je uptavo onakav kakav jeste...
Znajući sve ovo - pripremimo se!
Hajde da naučimo ispravne načine,
korisne načine koji nas razvijaju
fizički, psihički i mentalno,
da bismo mogli proći kroz ovaj život...
Jer, to je moguće...
To je nešto što nam je jedino dostupno...
Ali, moramo...