Miki ulete kod mene u sobu izbezumljen, čupav, razrogačenih i staklenih očiju, izgledao je ludo i bio je lud. On poče brzo da mi opisuje slučaj koji mu se dogodio:
"Težak i grub glas me je probudio iz sna, vikao je na mene!
”Ustaj slugo Božiji !!! Vreme ti je došlo da činiš ono što do sada činio nisi !!!”
Otvorio sam oči i dalje ponavljajući delove rečenice koju sam čuo u snu.
Ustaj!!! Slugo!!! - Vreme mi je činiti... Nešto drugo... Šta beše... Neizvesno je!!!
Malo sam se moram priznati zamislio nad ozbiljnošću pitanja i naredbi koje sam dobio.
Kako sam besmisleno šetao po kući, reči su se kao brzalica sve više kovitlale u mojoj glavi. Rešio sam da izađem iz napolje iz stana. Pred ogledalom sam se malo smirio i zagledao u novu bradavicu na čelu. Ipak, pitanja ponovo iskrsnuše.
Propadam?!! Život nema smisla!!? Jesam li zaista toliko ostario?!
Sve ovo se u meni polako pretvaralo u neku vrstu besa. Izađoh na ulicu spreman da se zakačim sa prvim prolaznikom.
Lepo zimsko prepodne, zaključio sam kao kroz zube.
Približavao sam se autobuskoj stanici i šutirao kamenčiće uz put. Stanica je bila pusta, samo jedan čovek, deda, sa kacom ispred nogu. Osetio sam svež smrad kiselog kupusa. Kladim se, da sam taj isti kupus dobio, tog jutra, kao porciju salate u nekom restoranu, da bi mi njegov smrad bio jako prijatan i osvežvajući, a sam kupus prava poslastica.
U svakom slučaju ja prilično besan priđoh dedi i unesoh mu se zlobno u lice.
”Šta misliš ti...a... sa tom kacom u prevoz ...?!” - maltene sam vikao na čoveka.
”Ja sine ... ”
”Ma kakav sin bre...!!!” - u jarosti ja mu šutnuh onu kacu što sam jače mogao.
Kaca malo polete i odlete na put.
Čovek u BMW-u, u pokušaju da je zaobiđe, izađe iz svoje trake i udari u Audi koji mu je išao u susret. BMW se prevrnu na krov a Audi se zakuca u banderu i poče se pušiti.
Ludilo!!!
Stigao je i autobus. Gomila ljudi. Dranje, komešanje.
Čuh zvuk sirene. Policija !!!
Videh odmah zatim kako deda daje izjavu i pokazuje prstom na mene.
Tu noć sam proveo u pritvoru. Nije bilo mrtvih, niti povređenih, saznao sam u međuvremenu.
U ćeliji, mrzovoljni smrad i ja. Smrad se pokenjao i usmrdeo ćeliju. Stao je zatim ispred mene i rekao: ”Ajd... idi ono očisti ...mame ti ... ”, nakezivši se pakosno.
Ustadoh i snažno ga opalih glavom po nosu, potom ga udarih pesnicom u grkljan. Smrad pade i osta da leži bez svesti.
Uzeh tada kulturno neku novinu i dohvatih smrdljivi izmet, smotah ga lepo, bio je tvrd. Prebacih ga u malu plastičnu kanticu punu krvavih izbljuvaka.
Setih se dok sam to radio nekih bizarnih situacija i odlučih da ih odmah zaboravim.
Vratio sam se na jedan trenutak u srećno i bezbrižno detinjstvo. Nasmejao sam se tome.
Mislio sam da će nešto slediti… nije sledilo ništa. Pustili su me nakon četrdesetiosam sati. Mislim da mogu da kažem da sam sada
slobodan čovek... šta ti misliš?"
- Sloboda... da... ti si slobodan čovek...
- Hvala ti brate! - Miki me poljubi i nestade.
Čuo sam skoro da živi negde na nekim ostrvima...
"Težak i grub glas me je probudio iz sna, vikao je na mene!
”Ustaj slugo Božiji !!! Vreme ti je došlo da činiš ono što do sada činio nisi !!!”
Otvorio sam oči i dalje ponavljajući delove rečenice koju sam čuo u snu.
Ustaj!!! Slugo!!! - Vreme mi je činiti... Nešto drugo... Šta beše... Neizvesno je!!!
Malo sam se moram priznati zamislio nad ozbiljnošću pitanja i naredbi koje sam dobio.
Kako sam besmisleno šetao po kući, reči su se kao brzalica sve više kovitlale u mojoj glavi. Rešio sam da izađem iz napolje iz stana. Pred ogledalom sam se malo smirio i zagledao u novu bradavicu na čelu. Ipak, pitanja ponovo iskrsnuše.
Propadam?!! Život nema smisla!!? Jesam li zaista toliko ostario?!
Sve ovo se u meni polako pretvaralo u neku vrstu besa. Izađoh na ulicu spreman da se zakačim sa prvim prolaznikom.
Lepo zimsko prepodne, zaključio sam kao kroz zube.
Približavao sam se autobuskoj stanici i šutirao kamenčiće uz put. Stanica je bila pusta, samo jedan čovek, deda, sa kacom ispred nogu. Osetio sam svež smrad kiselog kupusa. Kladim se, da sam taj isti kupus dobio, tog jutra, kao porciju salate u nekom restoranu, da bi mi njegov smrad bio jako prijatan i osvežvajući, a sam kupus prava poslastica.
U svakom slučaju ja prilično besan priđoh dedi i unesoh mu se zlobno u lice.
”Šta misliš ti...a... sa tom kacom u prevoz ...?!” - maltene sam vikao na čoveka.
”Ja sine ... ”
”Ma kakav sin bre...!!!” - u jarosti ja mu šutnuh onu kacu što sam jače mogao.
Kaca malo polete i odlete na put.
Čovek u BMW-u, u pokušaju da je zaobiđe, izađe iz svoje trake i udari u Audi koji mu je išao u susret. BMW se prevrnu na krov a Audi se zakuca u banderu i poče se pušiti.
Ludilo!!!
Stigao je i autobus. Gomila ljudi. Dranje, komešanje.
Čuh zvuk sirene. Policija !!!
Videh odmah zatim kako deda daje izjavu i pokazuje prstom na mene.
Tu noć sam proveo u pritvoru. Nije bilo mrtvih, niti povređenih, saznao sam u međuvremenu.
U ćeliji, mrzovoljni smrad i ja. Smrad se pokenjao i usmrdeo ćeliju. Stao je zatim ispred mene i rekao: ”Ajd... idi ono očisti ...mame ti ... ”, nakezivši se pakosno.
Ustadoh i snažno ga opalih glavom po nosu, potom ga udarih pesnicom u grkljan. Smrad pade i osta da leži bez svesti.
Uzeh tada kulturno neku novinu i dohvatih smrdljivi izmet, smotah ga lepo, bio je tvrd. Prebacih ga u malu plastičnu kanticu punu krvavih izbljuvaka.
Setih se dok sam to radio nekih bizarnih situacija i odlučih da ih odmah zaboravim.
Vratio sam se na jedan trenutak u srećno i bezbrižno detinjstvo. Nasmejao sam se tome.
Mislio sam da će nešto slediti… nije sledilo ništa. Pustili su me nakon četrdesetiosam sati. Mislim da mogu da kažem da sam sada
slobodan čovek... šta ti misliš?"
- Sloboda... da... ti si slobodan čovek...
- Hvala ti brate! - Miki me poljubi i nestade.
Čuo sam skoro da živi negde na nekim ostrvima...
pa u đubre... smiruje to... onaj gore je poseban slučaj ;