Razmnožavanje ljudi

Ljudi se, kao i većina životinja i pojedinih biljnih vrsta, razmnožavaju polno. Želja za seksualnim činom počinje čulnim nadražajima i naletom emocija u um. Nesvesni nivo preplavi svesni i postane dominantan. Jača intenzitet nagona i osećanja. Sve manje se misli, a sve više prepušta prijatnom fizičkom i emocionalnom doživljaju.

Seksualna uzbudjenjenost je posebno stanje svesti koje prouzrokuje karakteristične telesne promene. Kod muškaraca dodje do erekcije, a žene ovlaže. Erekcija omogući muškarcu prodor u ženu, dok ga vlažnost učini prijatnim. Seksualnim aktom racionalni deo ličnosti se potisne telesnim i duhovnim nagonom. Destruktivnost telesnog u vidu prodiranja kod muškaraca (aktivni, agresivni, sadistički element) i želje za prodorom kod žena (pasivni, mazohistički) u isto vreme zadovoljava i potrebu duhovnog ili jedinstva u zajedništvu. Sjedinjavanjem svesti i tela nastaje izuzetno prijatan osećaj koji kulminira orgazmom.

Muškarac ejakulacijom izbacuje spermu sa aktivnim spermatozoidima. Njihovo kretanje omogući da se jedan od spermatozoida (u ređim slučajevima više) spoji sa ženskim ovumom. Do oplodnje dodje ukoliko se ispune svi uslovi. Prvi je, naravno, pokretljivost spermatozoida i njegova plodnost, a drugi zrelost ovuma.

Ulaskom spermatozoida u ovum nastaje zigot ili oplodjena jajna ćelija, a time i nova Telesna svest koja formira i oblikuje embrion. Novonastala Telesna svest nosi karakteristike spermatozoida i ovuma (oba roditelja) ali je i kompleksnija, jer se njihovim spojem razmenjuje više informacija. Zato se i stvara kompleksniji materijalni sastav i oblik.

Iako izgleda da materija stvara materiju, Telesna svest rukovodi čitav proces. Usmerava deobu i određuje nastanak novih materijalnih oblika kao i njihovu interakciju. Time dolazi do stalne promene embriona ili njegovog rasta i razvoja.

Interakcija Telesne svesti sa materijom se odvija sve dotle dok se mozak fetusa ne osposobi za interakciju sa duhovnom sferom. Tim kontaktom nastaje um ili inteligencija koja ga značajno menja. Obično se kaže da toga momenta dete oživi. Počinje da reaguje na različite zvukove i nadražaje u majčinoj utrobi. Oni su prvi stimulansi koji aktiviraju um. Posle njih je, svakako, sam porođaj kao i dolazak odojčeta u potpuno drugačiji ambijent.

Bebe neposredno posle rodjenja plaču. Smatra se da time počinje udisanje kiseonika i rad pluća. Budisti imaju izreku kojom kažu da svako dete na ovaj svet dolazi plačući. I dok se roditelji i rodbina vesele – dete plače. Plač deteta objašnjavaju kao reakciju duše na potpuni prelazak iz nefiziče u fizičku dimenziju. Po njima, duša to oseti kao ogromnu tegobu i napor.

U novoj okolini promene i razlike su naročito izražajne i raznovrsne, kao na primer: dodir roditelja, uzimanje hrane, razni zvukovi iz okoline, osećaj toplote, hladnoće. Nadražaji stvaraju ili osećaj zadovoljstva ili osećaj bola i frustracije i tako stimulišu razvoj inteligencije, odnosno vode ka momentu u kojem dete postane svesno sebe i svoje individualnosti. Od toga momenta počinje koherentna, inteligentna interakcija sa okolinom, kao i sposobnost da se pamti ili seća dogadjaja.

 

[Black_star]

jedan od lepših tekstova na blogu...i jednostavnijih za razumevanje.

 

[sofija06]

jedan od lepših tekstova na blogu...i jednostavnijih za razumevanje.

Hvala Black_star.

 

[Moje ime je Đurđija]

Zdravo, Sofija! Još jedan divan tekst.. bravo!

Imam za tebe par pitanja u vezi ovoga:

Interakcija Telesne svesti sa materijom se odvija sve dotle dok se mozak fetusa ne osposobi za interakciju sa duhovnom sferom.

Zašto misliš da interakcija Telesne svesti nakon tog momenta prestaje?

I, onda:

Tim kontaktom nastaje um ili inteligencija koja ga značajno menja. Obično se kaže da toga momenta dete oživi.

Da li se ti slažeš sa time što kažu, da dete tog momenta oživi?

Meni se čini da je to prilično arbitrarna odrednica i favorizacija (za nas) vidljive ekspresije bebine aktivnosti od strane onih koji su je (tu odrednicu) dali. Jer, otkucaji srca se na UZ vide već od 5. nedelje embirona, zar ne? A moje mišljenje je da je embrion živ od samog početka - od njegovog nastanka.. jer, da nije živ - desio bi se spontani pobačaj tokom prve sledeće menstruacije. Samo živ embrion menja hormonalnu strukturu žene i drži njenu matericu mirnom do porođaja. Otuda i kontroverze, je li abortus u ranim mesecima trudnoće ubistvo ili ne, ali ja ne bih ovde na tu temu. Pitam te ova pitanja, jer me jako zanima život kao fenomen (totalno sam opčinjena njime ).. a u tvom tekstu ono što si nazvala Telesnom svešću.

Dakle, embrion je živ zahvaljujući životu koji je u njemu. Život = misteriozna sila koja pokreće naša tela i životne procese u njima. Ona ima razne nazive (zavisno ko o njoj priča), ali svi znamo da je tu. Kada ona napusti telo, ono se samo sruši kao prazna vreća i posle nekog vremena se razloži i nestane.
Je li ta sila ono što si nazvala Telesnom svešću? Ako jeste, zašto kažeš da napušta embiron nakon što se mozak osposobi za interakciju sa duhovnom sferom? A ako nije, šta onda nazivaš tim imenom? I u kakvoj je to relaciji sa životnom silom (koja definitivno jeste u embrionu)?

Lep pozdrav!

 

[sofija06]

Pozdrav Đurđija!
Zaista mi je drago da postavljaš pitanja. Jedino tako se može bolje razumeti tekst. Pogotovo što u njemu ima dosta isprepletenih pojava koje se ne mogu odjednom objasniti i pored toga što nastojim da budem što razumljivija.

Mislim da bi moj raniji tekst "Živa bića i nežive stvari" u kojem sam pomenula legendu o Bogu i Luciferu kao i A. C. Bhaktivedanta Svami Prabhupada uneo više jasnoće.

Zašto misliš da interakcija Telesne svesti nakon tog momenta prestaje?

Nisam mislila da prestaje. Ona i dalje postoji kao autonomni nervni sistem. Telesna svest je prisutna od samog početka. To je najniža, primitivna, Luciferova svest. Ono što sam nastojala reći je da ona sama razvija embrion dok se ne postigne odgovarajući oblik koji može stupiti u interakciju s višom, Duhovnom svešću. Duhovna svest se nikada ne materijalizuje već uvek postoji kao nadsvesno ili duhovni potencijal.

Medjutim, tom konekcijom telo dobija inteligenciju, odnosno višu svest ( svesni nivo/um) dok Telesna svest ostaje kao podsvesno i nagonsko. Dakle, nastankom inteligencije dolazi do značajne promene u embrionu/bebi. Ne znam da li je u pitanju intuicija kod naših ljudi kada kažu da toga momenta dete oživi? Embrion je živ od samog zašeća, ali je taj život/svest kvaltativno drugačiji posle konekcije sa Duhovnom svešću.

Znači, Telesna svest (podsvesno) je najprimitivnija. Svesno/um/inteligencija je viša ili svesnija, dok je Duhovna svest najviša. Ona je bitak živog bića koje sebe zna kao Ja u telu.

Zašto postoje te razlike u svesti? Da bi postojao pokret, aktivnost i promena pošto je fizička sfera, sfera razvoja. Ako bi mi imali samo jednu svest ne bi bilo svesne/misaone/inteligentne aktivnosti, niti bi mogli praviti izbore. Bili bi u potpunosti programirani. U stvari, pitanje je da li bi bili ičeg svesni?

 

[Moje ime je Đurđija]

Mislim da bi moj raniji tekst "Živa bića i nežive stvari" u kojem sam pomenula legendu o Bogu i Luciferu kao i A. C. Bhaktivedanta Svami Prabhupada uneo više jasnoće.

Videla sam taj tekst i htela sam da ti na njega repliciram, pošto ja tu neke stvari vidim drugačije.. ali nisam stigla. Sutra ću, ako stignem, i na taj i na ovaj.
Hvala ti na odgovoru iznad!

 

[sofija06]

Videla sam taj tekst i htela sam da ti na njega repliciram, pošto ja tu neke stvari vidim drugačije.. ali nisam stigla. Sutra ću, ako stignem, i na taj i na ovaj.
Hvala ti na odgovoru iznad!

Molim. Hvala i tebi za ineresovanje. Biće mi drago da razmenimo mišljenje. Konstruktivna diskusija je podsticajna i plodonosna za sve. Proširi vidik i razumevanje. I to potvrdjuje da je interakcija razlika neophodna za razvoj.