Mala Enciklopedija, Prosveta (četvrto izdanje/1986 god.): "Materija (lat.), izvorno reč materia znači: drvo, materijal za obradu, gradja, sadržina; srodno sa grč. mater, lat. mater, srp. Mater. Prvobitno kod Platona naziva se 'primateljkom' svih oblika, rodnicom u kojoj se začinju oblici svih bića."
*
F. Engels: "Veliko osnovno pitanje svake, naročito, novije filozofije jeste pitanje o odnosu mišljenja prema biću... duha prema prirodi... u svojoj potpunoj oštrini ovo je pitanje moglo biti postavljeno i moglo je dobiti svoje potpuno značenje tek onda kada se evropsko čovečanstvo probudilo iz dubokog zimskog sna hrišćanskog srednjeg veka... Prema tome kako su odgovarali na ovo pitanje, filozofi su se podelili u dva velika...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Pokušavao je da preusmeri težište.
Da u novom sačuva nešto od prethodnog.
Da se prikloni starom u novom.
Svesno se izlagao opasnosti od prekida igre.
U munjevitim menama tragao je za osećanjem sigurnosti.
Kušao je i ukrštao stare i nove podsticaje.
U povremenim opuštanjima, pri promeni ritma, osvajao je tajno polje sila.
Upućivao telo ka jednom, a kretao ga ka drugom pravcu.
Podsticao je i najmanje da bi postigao najviše.
Energiju je usmeravao preko utrobe do stopala.
Zaigravali su se listovi na nogama.
Uvrtali se kao vretena.
Vlakna su se namotavala zavisno od brzine i položaja nogu.
Savijala se u kalemove i opruge.
Zatezala i hranila novim udisajima.
Čim se opruga rastegla, kalem je krenuo obrnutim smerom.
Osetio je trenutno...
Аеродром Шарл де Гол. Господин средњих година, обучен као да је стигао из деведесетих година прошлог века, са шеширом и кишним мантилом седео је у чекаоници. Испод мишке је имао уролан Ле Монд, а поред ноге акт ташну. Иако је у аеродромској згради била гужва, изазивао је приличну пажњу својим помало чудним изгледом. Седео сам на супротном крају сале, тако да сам га могао поматрати без страха да ћу бити примећен и оптужен да буљим. Додуше, једног тренутка су нам се погледи срели, али његов је био толико одсутан, да сам имао утисак како је прошао не само кроз мене, већ и кроз танке зидове зграде, и завршио негде у предграђима Париза. Одавао јеутисак човека који не припада овом месту, али исто тако својим комотним понашањем се некако...
Claire Weekes: "Žena koja je imala više patnje nego što izgleda moguće da se podnese i koja je izgubila svaku želju da živi, rekla je da je jedan dan, kada se u potpunosti osećala skrhana, naterala sebe da izađe napolje i zapali otpatke iz bašte. Slučajno je bacila sveže lišće u vatru. Oštar miris lišća koje gori dao joj je moment neočekivanog zadovoljstva i u isto vreme jedna vragolasta ptičica je proletela i zacvrkutala na grani pored nje.
Ona nije mogla, a da se ne osmehne. Taj doživljaj je bio presudan momenat u njenoj bolesti. Pokazao joj je da je još uvek sposobna da oseća zadovoljstvo, da takvo osećanje još uvek nije mrtvo, kao što je ona mislila. To joj je dalo dovoljno snage da se održi i sada živi mirno i srećno...
Živa stvorenja neprestano razmenjuju (šalju i primaju) signale/informacije preko čula u vidu vizualnih efekata, zvukova, mirisa, ukusa, dodira. Kod inteligentnih (misaonih) bića se ti podaci prenose do mozga i uma. Um ih sredjuje logičnim rasudjivanjem ili korelacijom svega uočenog i kroz to postiže spoznaju. U tom procesu učestvuju i osećanja pošto spoljašnji stimulans aktivira i emocionalnu reakciju. Zato i ona utiču na formiranje mišljenja i zaključaka o uočenim pojavama.
Dakle, stalna stimulacija iz spoljašnjeg sveta podstiče unutrašnju sposobnost razumnog bića da uči i spoznaje sebe i svet u kojem živi. Spoznaja ne može postojati bez samospoznaje i obrnuto. Nijedno odojče nema koherentnu predstavu okruženja iako reaguje...
Kada u svima nama umire nevinost i kada dečija radost počinje da napušta naša srca i da umesto radosti u nama počinju da pršte, rasplamsavajući se, sve strasti ovog sveta?
U takvom je stanju čovek. Ljudski rod živi, Život sa tim da zna da sledi smrt ali to pitanje, kao i mnoga druga su nekako „anestezirana“ u mnogima od nas.
Sa druge strane radoznalost je uvek „đavolski privlačna“. Uvek sam bio rad da otvorim ta vrata i da gledam tupo u mračni ambis ispred sebe koji magnetski privlači da „saznaš, poletiš i nestaneš“.
Ne, u jednom trenutku je meni lično bilo svega dosta. Nisam više želeo da se igram sa Životom, već da živim Život.
Zašto pišem u prvom licu i o sebi?
Želim da ostavim mali dokument. Kako su stvari koje ću opisivati...
Misao... kao oštrica brijača, kao udar svetla,
kao crveni dijamant, kao tačka…
*
Brod jako brzo plovi ovih dana...
Isijava sa njega gomila raznoraznih osećanja *
Pokrivenih korom tvrde mašte *
Sa željama ka nepostižnim idealima...
*
U odorama...
Praznih ruku - bez smisla *
Malo drugačije od poimanja bilo čega *
Na obzorju veličanstvenog prizora…
*
Pod maskama *
Ispod suvih grana *
Sa osećajem zalepljenog, trulog lišća po tabanima *
Sa suzama u očima i velikim zenicama, punih straha...
Tada puno znači *
Oda o odanosti *
U neprilici *
Na kamenoj stazi *
Među trnjem *
Na ivici...
Gušio se u neprekidnom širenju i skupljanju svog uzburkanog mora.
Propinjao se poput talasa.
Pretvarao se u penu punu kristala.
Otkrivao tajnu nepoznate prirode.
U kružnom, povratnom životu talasa, nadmoć
i klonulost upijao je u istom dahu...
Da li će u toj stalnoj promeni, u toj neravnopravnoj igri sa morem
obnoviti i sopstvenu istrajnost?
Zamor mu je polako budio sumnju u krajnji ishod te igre.
Iskušenje je izazivalo paniku.
Samo je uobrazilja postajala delotvornija.
Udaljena obala mu se pričinjavala kao mesto koje će sjediniti međe
sveukupnog prostora.
Kao mesto koje će pomiriti sve nepomirljivo u prirodi.
Ako je sve kao što mu se pričinjava, prigrliće obalu
i odoleti povratnom udaru talasa...
🌺
Dva, tri dana je je prošlo u obilaženju raznoraznih krajeva Londona. Uglavnom smo se vozili autobusom i silazili bi smo gde god nam se činilo da je kraj zanimljiv, tuda bi šetali satima. Brixton, Čelzi, Starford, Vudford... ni ne pamtim više gde sam se sve to vrzmao. Svejedno, bilo je interesantno. Dosta puta sam pre-podne išao i bez Elene. Nekakav "duh slobode", me je podizao i proizvodio energiju. Osećao sam se "nedodirljivim". Sada kada razmišljam o tome mislim da tu nije bila u pitanju sloboda, onako kako danas pojmim tu reč, radije bih to opisao kao odsutvo bilo kakvog straha od ljudi. Bio sam stranac koga niko ne poznaje i koji nikoga ne poznaje. Čovek u svom okruženju , gde živi, godinama stiče prijatelje ali i one koji mu nisu...
1 - Jovana Jeremic ponižava SVETINjU!
2 - desetine hiljada Parižana na kolenima mole ISUSA
https://www.tiktok.com/@radomirandrejevic/video/7397827274826910981?_r=1&_t=8oUl2OdxMnt
:(:(:(
Bilo je to njeno jedino pribežište.
Odraz lepote se ustalio i osvojio joj celo telo.
Neko davno, prvobitno iskustvo pretvaralo se u energiju koja nadahnjuje.
Kao san o poreklu lepote.
Kao dodir koji se tek ostvaruje.
Osećanje koje ju je ispunjavalo izazivalo je istovremeno i strah od lepote.
Lepota je za nju bila i nešto što opominje.
Nešto što se osamostalilo i prilagodilo njoj.
Nešto što je postalo ranjivo i neiskreno.
Uznemiravala je i napuštala bez njene saglasnosti.
Strepela je od njene izvitoperenosti.
Jer, sve što joj se opiralo, podsticalo je njenu osvetu.
Našla se neočekivano pred nepoznatom, pobunjenom lepotom
koja ju je ismejavala.
Nije više znala da li je lepo - lepo...
Pribežište se srušilo samo od sebe i postalo -...
Teško je oblikovati stvarnost reči...
Tragati za njenim značenjem pod promenjenim uslovima izražavanja...
Tražiti njenu besmrtnost, iako božanska tajna reči nije očigledna.
Tražiti je u oblutku pod-reči, u njenom čulnom sadržaju...
U njenom duhu koji je materija, u energiji koja je njeno telo...
U pamćenju samoglasnika i suglasnika...
U sećanju...
U porukama bezglasnim treptajima skrivenim u zvučnoj ostavi,
teško je čuvati je od preranog oglašavanja,
prodiranja bešumnog u bilo reči da bi se utisnulo značenje pod-reči...
Jer, iz te duhovne i zvučne vreve, stvara se reč, koja, ako doživi
podsticaj, zaiskriće neslućenim bogatstvom...
i prestati da bude samo senka stvarnosti...
Velikim duhovnim šestarom iscrtao je svoj krug.
Omeđao je svoju svetlost i krenuo u dubinu kruga.
Zrake su se usnopljavale i sažimale osvetljeni prostor.
Utapale su se u kružnu maglinu.
Zgušnjavale se i pratile ga ka središtu.
Kako ih zauvek sačuvati za sebe?
Osvetljeni krug je postao ishodište njegove slobode.
I međa njegove skrajnutosti.
Ljudi, predmeti i oblici ostali su van domašaja.
Bližio se središtu.
Svetlosni snop se sažimao, a krug smanjivao.
Sabijen u mali prostor i usmeren u tačku, zastao je i pobunio se.
Nije pristao na dalje otuđenje.
Uputio se uz liniju i brisao ono što je iscrtao.
Svetlost se ponovo razlila i osvojila napušteni prostor.
Vratio se u svet jedine moguće slobode...
🌺
Heraclitus:
"Sunce je novo svakoga dana."
"Uđemo li u istu reku, sve druga i druga voda protiče."
"Sve teče."
"Sve se menja time što gori."
"Ovaj svet, isti za sve, nije stvorio ni jedan Bog, ni jedan čovek, već je to večno živa vatra koja se s merom pali i s merom gasi."
***
Mada se ljudi oblikom i inteligencijom razlikuju od drugih bića između svakog čoveka postoje varijacije u konstituciji i inteligenciji. Čak i jednojajčani blizanci nemaju u potpunosti identično telo ni personalnost. Pored unikatnosti u univerzumu je prisutna i dualnost. Zbog čega postoji takvo uredjenje? Da li je individualnost, raznovrsnost i suprotnost slučajna ili ima neku svrhu?
Te pojave omogućavaju razvoj svesti. Svest je život. Materija daje...
Rečeno je dovoljno o samospoznaji *
Tražeći utehu u posebnoj odaji *
Zaneseno kao na palubi *
Opijeno uljuljkivanjem… na putu ka samoći *
U razdoru sopstvenih ćelija *
Sa mislima iz suprotnog smera *
U nedoličnosti… **
Kod tebe… u mojoj koži…
________
EX EX: Kod Tebe u Mojoj Koži - live session
Vreme je velikih vrućina. Grad živi u tropskom šapatu i grozničavom zujanju.
Na maloj terasi dvadesetospratnice sedeo je zdepast, brkat čovek. Teško zamišljen, satima je nepomično zurio ispred sebe.
Kada je pre desetak sati izašao na terasu imao je nameru da sa nje istog trenutka skoči. Strah ga je paralizovao, mozak se pomutio, telo mu je zadrhtalo, zgrčilo se i on je nemoćno seo.
Od tada se nije pomerio, mračan, zbunjen, očajan, nije mogao više ni da misli. Gledao je ispred sebe, satima, ravnodušan prema svakoj misli, bilo da ga je ona hrabrila ili bacala u još gori bezdan.
Negde u sumrak, kada je nebo dobilo spiralu narandžasto–ljubičaste boje i kada bi se pomislilo da sledi setna zvezdana noć, sasvim neočekivano, sa istoka, poče...
Da li vidiš kako munja može da ošine -
Znaš kako voda ume da proključa -
Gledaš vetar što drvo iz korena čupa -
Čuo si da Nebo može rupama ranjeno da bude -
To, kako je vatra šumu proždrala -
Podseća na otrov koji tako lako ubija.
Ako je čovek stvoren da se čovekom zove -
Zašto se pitaš kako žena odgovor na to već ima.
Koliko vremena treba da prodje -
Da shvatiš da nije u pitanju vreme...
Koliko pitanja treba da postaviš -
Da bi razumeo da se u pitanje jedno sam pretvaraš.
Budući da je tako...
Opravdano je da je toliko teško -
Videti jasno...
Moliti glasno....
Plakati radosno...
Utišati se mirom bogato...
Dati sve od sebe bezglasno...
Voleti...
Iz recenzije:
"... Zbirka pesama Poljubac Žene Zmaja...
Nekom čudnom koincidencijom, obojica mojih djedova imali su isto ime.
A tu se nisu završavale koincidencije. Tako su obojica bili veliki
zemljoposjednici. Jedan, sa mamine strane, živio je na selu, dok je drugi,
sa očeve strane, živio u gradu, ali se bavio poljoprivredom na svojim
mnogobrojnim posjedima. Obojica su važili za age, što im je ostalo kao
zaostavština od njihovih očeva i djedova.
Obojica su bili ugledni i pošteni, ali i sa jednom mrljom u svojoj biografiji.
Djed sa očeve strane jedne godine je ispekao kazan rakije od šljiva iz svog
voćnjaka pa mu je to pokvarilo imidž vjernika, a majčin otac dok je bio jako
mlad, jednom je otišao u drugo selo, pod prozor jednoj svojoj bivšoj djevojci,
dok je moja nana rahmetli, tada mlada...
Darryl Reanney: "Svi delovi kosmosa, uključujući i nas, su duboko povezani, besprekorno isprepleteni u zdravo jedinstvo. Sve više nauka uvidja da je neophodno objasniti sve ukoliko se želi objasniti bilo šta."
***
Univerzum je dinamičan sistem. Stalno se menja usled interakcije mnoštva nebeskih tela. Mada ona prividno izgledaju autonomna nije tako. Izmedju njih postoji stalna uslovljenost i zavisnost. Naša planeta je dobar primer koji potvrdjuje povezanost živih bića i stvari.
Dovoljno je poći od lanca ishrane i stvaranja kiseonika. Svako živo biće i neživa stvar vrši neku funkciju neophodnu za medjusobni opstanak i održanje planete. Planeta Zemlja ima odredjenu ulogu u okviru Sunčevog sistema, a Sunčev sistem u Mlečnom...
Čujem ovih dana kako nekad popularna grupa na području cijele bivše Juge, Plavi
orkestar, koja je uz Crvenu jabuku i Merlina bila grupa moje mladosti, najavljuje
svoj povratak na bh muzičku scenu, nakon pet godina odsustva sa nje. Izdaju i
novi album, tako rekoše.
Prva asocijacija mi bi njihov veliki hit “Bolje biti pijan, nego star”, ja bih rekla evergrin
koji se slušao u cijeloj bivšoj Jugi, a ostao poznat i slušan do danas. Sjećam se
da je ova pjesma bila nezaobilazan dio “repertoara” na školskim ekskurzijama
na koje bi obično neko od raje ponio gitaru u autobus, pa bi je onako horski pjevali
i znali skoro svi na pamet. “Bolje biti pijan, nego star”, pjeva se i danas na
ekskurzijama i sličnim prilikama, znam pouzdano jer mi sin...
Andre Gide: "Veruj onima koji tragaju za istinom, sumnjaj u one koji su je pronašli."
*
Miguel De Unamuno: "Istinska nauka uči, iznad svega, da se sumnja i da se ne zna."
*
Edvard Dahlberg: "Potrebno je veoma dugo vremena da se ništa ne razume."
*
Isaac Newton: "To što znamo je kapljica, to što ne znamo je more."
*
Anne Wilson Schaef: "Koliko toga ima u misteriji života o čemu ja ništa ne znam? Koliko toga ja ne znam zato što je moj um treniran da se zatvori za sve pojave koje ne mogu opaziti i razumeti čulima i tehnologijom i koje se ne mogu objasniti modernom naukom?"
***
Nova otkrića doprinose boljem razumevanju fizičkih zakonitosti, a time i inovaciji različitih instrumenata potrebnih da se uoče skriveni entiteti kojih još...
U krošnju mirisne lipe
kao u kose djevojačke
uplete svoje prste vješte
pa pletenice od lišća joj plete.
Kikoće se vragolan
u mirisu raskošnom se razbaškari
a onda mu nešto duhne
pa sve joj pletenice rasplete.
I tako povazdan traje igra
međ’ granama njenim vrti se kao čigra
i modar list poneki joj kida
u trenu kad poželi da novi friz joj pravi
svašta naumpada toj vjetrovitoj glavi.
A kad se zasiti igre
dolje, gdje na ljetnoj žegi rijeka ljenčari
on časkom se spusti
rashladi se valom što šušti
i tako krepak i svjež zbriše
tek miris lipe u zraku sjećanje na njeg’ piše.
Pod zvijezdama noćnim
kad zgasne rumen na nebu
lipa se došaptava sa rijekom
čekajući novi dan
da dođe vjetar vragolan.
RiadaT.
Jedna bela ošišana ovca *
Jedan crni gusar sa prstenom još crnjim *
Tri Don Žuana *
Vesela golubica *
Gripozni pacov što slini i štuca *
Žuti pas koji nervozno laje i sve provocira *
Stari Nosferatu *
I pospana balerina *
Nasmejani Kralj *
Radoznala Kraljica *
Čovek bez maske koji gordo nosi buket buntovništva u sitnim grudima *
__
Maskenbal...
U staroj kući pokraj puta
Jedan fenjer ispred trema
Zabava bez reda i poretka...
Nužno će izgleda biti da neko strada...
U truloj kući
Sa terase , kroz trule daske
Iznenada i sasvim neočekivano
Kralj pijani propade...
Svi skidoše svoje maske
I momentalno - svi nestadoše.
Sokratova kuća, koja se nalazila u srcu Atene, bila je skromna ali prijatna.
Izgrađena od kamena i opeke, s malim unutrašnjim dvorištem, pružala je
osećaj topline i jednostavnosti. Ispred ulaza stajala je mala fontana, a u
dvorištu se nalazio vrt sa zeljastim biljem i povrćem. Kuća je imala jednu
glavnu prostoriju gde se obično okupljala porodica, a uz nju nekoliko
spavaćih soba. Sokrat, poznati filozof, bio je poznat po svom jednostavnom
načinu života. Nije imao mnogo materijalnih dobara, ali je bio bogat
mudrošću i prijateljstvima. Novac je zarađivao podučavanjem i razgovorima
sa svojim učenicima, koji su dolazili iz različitih delova grada pa i zemlje
kako bi učili od njega. Kad su Elion i Sokrat stigli kod kuće, Sokrat je...
Darryl Reanny: "Koncepcija samo-konzistencije može takođe pomoći u objašnjenju šta naučnici podrazumevaju pod antropskim principom. To se ne odnosi na slučajnosti u životu ljudi, već na kosmičke slučajnosti. Kada Hojl opisije vasionu kao ‘završen posao’ on referiše na, gotovo neverovatan način, njenu strukturu koja omogućava evoluciju bića kao što smo mi.
Da su fundamentalne konstante fizike pomerene samo za neznatan deo, život u vasioni bi bio nemoguć. Na primer, da je gravitaciona konstanta za frakciju veća nestabilnost koja uzrokuje eksploziju zvezda u supernove, nikada se ne bi mogla desiti. To znači da ne bi moglo biti načina da se prostor poseje ‘pepelom’ elemenata neophodnih za život. Gravitaciona konstanta, drugim...
Pusta je bila poslednja pustolovina, velikog pustolova. Kroz pustinju i prašumu, preko planina i zaleđenih površina, preko mora i okeana, pusto je pretraživao i u njima… Hodao je livadama, tundrama, stepama i savanama, odmarao se u oazama... sve ukrug i to triput! Ništa... ništa, od onoga što je on hteo i što je tražio, nije našao. Umoran od svega, seo je na sred pustinje i duboko se zamislio...
Do njega je doleteo lešinar i rekao: "Znaš šta... ja sam ti sve uzeo, zato nisi ništa našao...". Pustolov ustade besan kao pas i taman da ujede lešinara ali ovaj odleprša...
Pustolov više nije znao šta da radi od muke... nabio je glavu u pesak ali su mu pritom spale pantalone i gaće. On izvuče glavu iz peska, pljunu, zateže kaiš pa ponovo...
Otvorio sam novi poslovni Instagram nalog, i zamolio bih vas da me zapratite 🙂 @kangaroooo____
“Sve što znamo o Sokratu je iz pera njegovog učenika Platona” OK, to
smo pročitali i primili k znanju. Da li ima šta tu da se doda? Ko se ne
bavi Sokratom - nema. A ko se bavi Sokratom? On zna kompletnu
njegovu filozofiju ali i mnogo čega drugog. Društveno političke, vojne,
ekonomske i kulturne prilike tog doba. Filozofiju njegovih prethodnika
ali i naslednika. To nas naravno ne zanima, mi se time ne bavimo.
Iako sam “sklon” (to je trebalo biti duhovito) pisanju naučnih tekstova
gde se nemilice mogu razbacivati stručnim i teško razumljivim izrazima,
iz jedinog razloga da pokažem koliko sam pametan, ipak, u slobodno
vreme, volim da se bavim laganim romantičnim temama. I šta ćemo sad?
Kakve veze ima Sokrat sa romantikom...
TAČKA SMRZAVANJA
Sablasna tišina se potpuno uklapala u prigušeno svetlo, kao da nikoga nije bilo u stanu. Kao da niko ne živi tu, tačnije kao da su njegovi stanari u žurbi napustili stan, ne stigavši ništa da ponesu. Zvuk otključavanja brave budio je nadu da će se nešto promeniti. Nije. U predsoblje su ušetali muškarac i žena. Ona u crnoj, mini kimono haljini sa pojasom na kome se isticala srebrna kopča u obliku, nekakvog, japanskog ideoma i tesno pripijenim tri četvrti helankama, taman toliko kratke, da naglase jednostavne sandale sa visokom štiklom. Kose vezane u punđu nalik na Azijatkinju. Od nakita je nosila jednostavnu ogrlicu od bisera koja je isticala prefinjene linije njenog vrata. On, u Armanijevom dvoredom sakou diskretnih...
Kad je telefon zazvonio i kad sam čula mamu koja mi je rekla da su
tetku odvezli u Travnik, odmah sam znala da to ne sluti na dobro.
Travnik je od mog rodnog grada udaljen nekih šezdesetak kilometara,
a u njega se išlo samo onda kada je bilo nužno – kada bi trebalo nešto
hitno operisati, kad bi koga trefio srčani ili moždani udar ili kad bi se
otkrilo ono najgore. Sve ostalo se moglo riješiti u lokalnom Domu
zdravlja. Jedino utješno je bilo to što tetku nisu odvezli za Saraj'vo,
jer iz njega se malo ko vraćao. Tetkina dijagnoza je bila moždani udar,
a posljedica njega bila je strahovita glavobolja praćena teškim
nesvjesticama.
Kažu u našem narodu da se čovjeku ponekad pred smrt razbistri, pa
ma koliko bio bolestan, neko vrijeme mu bude...