Za besno reagovanje ima više uzroka. Može biti intermitentni eksplozivni poremećaj, simptom neuroloških i hormonskih promena, ali može biti i stečen ili naučen. Prilikom afekta Polusvesni ego se u tolikoj meri osnaži da se direktno reaguje iz njega. U takvim momentima se čak oseti da racionalni deo ličnosti prisustvuje celom incidentu kao nemi posmatrač, dok ponašanje proizilazi iz divljeg besa koje je dostiglo vrhunac i koje se mora isprazniti da bi se osetilo olakšanje i ublažila nesnosna napetost.
Deca, koja su odrastala uz besne roditelje, najčešće i sama tako reaguju. Jedan od razloga je što su roditelji uzor. Deca od njih uče kako da se ponašaju. Naročito u stresnim situacijama. Pored toga, izlivi besa roditelja ostanu neosmišljeni i neshvaćeni. Zadrže se u psihi dece kao napeto i dramatično osećanje koje postaje stalni i neposredni pratilac svesnog nivoa. Na taj način, bes roditelja formira Polusvesni ego kod dece.
Neki ljudi smatraju da je impulsivno reagovanje njihova ćud i da ne mogu ništa učiniti u vezi toga. Ne samo što takvo ponašanje nije ničija narav, već ih sprečava da razviju istinsku autentičnost. Mračna osećanja besa, bola, straha kao i nagomilane destruktivne misli nisu suština nijednog čoveka. Oni su samo rezultat neosmišljenih, traumatičnih iskustava koja su ih odvojila od onoga što stvarno jesu.
Besno reagovanje lako predje u naviku jer prouzrokuje promene u mozgu. Stvara se drugačija konekcija neurona. Zato je teže promeniti ustaljeno ponašanje, ali nije nemoguće. Navike mogu biti pozitivne i negativne. Pozitivne doprinose dobrobiti čoveka. Blagotvorno deluju i na telo i psihu. Negativne imaju suprotan efekt i ukazuju na blaži oblik disfukcionalnosti. Ne predstavljaju poremećaj kao npr. u slučaju opsesivno kompulzivnih radnji.
Pozitivne i negative navike reflektuju osvešćenost ega. Svestan čovek je u kontaktu sa svojom psihom i osećanjima. Preispituje unutrašnji dijalog ili mišljenje o sebi i drugima. Tako lakše otkriva zablude i smanjuje uticaj Polusvesnog ega, odnosno ima neposredniji kontak sa duhovnim potencijalom, a time i sredjeniji/ogranizovaniji um, život i navike.
Štetna aktivnost se prvi put učini u situaciji koja prevazilazi intelektualni i duhovni rast. Tada ego nema oštrinu i misaoni fokus da dosegne duhovni potencijal i koristi puni svesni kapacitet. Zato nije u stanju da nadje konstruktivno rešenje, već pravi pogrešne izbore. Odabere akcije i ponašanje koje donose trenutno olakšanje, ili imaju privid koristi, mada su u suštini štetne. Daljnjim zapostavljanjem dublje unutrašnje interakcije štetno ponašanje sve više jača i prerasta u naviku.
Veza sa nadsvesnim daje uvid u suštinske potrebe i način kako da se zadovolje. Ukoliko ta konekcija izostaje potrebe ostaju nezadovoljene, pa se javlja unutrašnja praznina, nelagodnost i nemir. S obzirom da štetna navika pruža privremeno zadovoljstvo i opuštenost zanemare se i pravdaju negativnosti koje takvo ponašanje stvara. Ali, osećaj zadovoljstva ne traje dugo. Zato se štetna aktivnost stalno ponavlja da bi se smanjila napetost i da bi se osećalo opušteno.
Ponekad se odgovori za probleme traže samo spolja. Iako interakcija sa okolinom ima značaj, nije dovoljna da se prevazidje poremećaj. Za to je potrebno izvrši radikalnu promenu u načinu mišljenja. Navika u ponašanju nastaje navikom u mišljenju ili ustaljenom unutrašnjom interakcijom.
Kada Polusvesni ego spreči kontakt sa nadsvesnim misli se površno i disfunkcionalno. Da bi se postiglo dublje razumavanje treba proći kroz Pulusvesni ego preispitivanjem unutrašnjeg dijaloga. Pri tome je važno biti u potpunosti iskren i postavljati neprijatna pitanja koja prisile da se suoči samoobmanama, pogrešnim uverenjima i vrednostima. Dobro je što se tehnika funkcionalnog mišljenja može naučiti i savladati uz doslednost, istrajnost i upornost.
Ukoliko se počnu osećati poznati fizički simptomi, za početak besa, ne sme im se dozvoliti da prevladaju. Treba ih zaustaviti promenom ponašanja pre nego što se izgubi kontrola. Čini se nešto drugačije nego što se do tada činilo. Na primer, ako se ostajalo u prostoriji s ljudima prema kojima je bes bio usmeren, moraju se što pre napustiti. Poželjno je izvšiti pripreme pre afekta i imati razradjen plan aktivnosti koje će onemogućiti besno reagovanje.
Nekim ljudima pomaže udaranje u džakove za boks, šetnja, regulisanje disanja, joga, meditacija, brojanje itd. Pošto svaki čovek najbolje zna svoje okolnosti dobro je da sam odabere aktivnosti. Ali, tako da budu efikasne i da ih se pridržava. Nakon umirivanja telesnih reakcija, oseti se prodor mirnijeg, staloženijeg osećanja nadsvesnog. Opredeljenje za takvo osećanje pomogne da se uspostavi duhovna ravnoteža i da se trezveno posmatraju vlastite reakcije, misli, želje i nagoni. Kroz to se dobije jasniji uvid u psihu i okolnosti. Shvati se šta treba menjati da bi se postigla funkcionalnost.
Kada um vrši interakciju s nadsvesnim nadahne se novim uvidima. Izdigne se iznad tame Polusvesnog ega i podsvesnog. Prosvetli se. Dobije mudrost. Postaje svestan destruktivnosti nižih nagona i strasti, kao i načina kako da ih eliminiše.
Deca, koja su odrastala uz besne roditelje, najčešće i sama tako reaguju. Jedan od razloga je što su roditelji uzor. Deca od njih uče kako da se ponašaju. Naročito u stresnim situacijama. Pored toga, izlivi besa roditelja ostanu neosmišljeni i neshvaćeni. Zadrže se u psihi dece kao napeto i dramatično osećanje koje postaje stalni i neposredni pratilac svesnog nivoa. Na taj način, bes roditelja formira Polusvesni ego kod dece.
Neki ljudi smatraju da je impulsivno reagovanje njihova ćud i da ne mogu ništa učiniti u vezi toga. Ne samo što takvo ponašanje nije ničija narav, već ih sprečava da razviju istinsku autentičnost. Mračna osećanja besa, bola, straha kao i nagomilane destruktivne misli nisu suština nijednog čoveka. Oni su samo rezultat neosmišljenih, traumatičnih iskustava koja su ih odvojila od onoga što stvarno jesu.
Besno reagovanje lako predje u naviku jer prouzrokuje promene u mozgu. Stvara se drugačija konekcija neurona. Zato je teže promeniti ustaljeno ponašanje, ali nije nemoguće. Navike mogu biti pozitivne i negativne. Pozitivne doprinose dobrobiti čoveka. Blagotvorno deluju i na telo i psihu. Negativne imaju suprotan efekt i ukazuju na blaži oblik disfukcionalnosti. Ne predstavljaju poremećaj kao npr. u slučaju opsesivno kompulzivnih radnji.
Pozitivne i negative navike reflektuju osvešćenost ega. Svestan čovek je u kontaktu sa svojom psihom i osećanjima. Preispituje unutrašnji dijalog ili mišljenje o sebi i drugima. Tako lakše otkriva zablude i smanjuje uticaj Polusvesnog ega, odnosno ima neposredniji kontak sa duhovnim potencijalom, a time i sredjeniji/ogranizovaniji um, život i navike.
Štetna aktivnost se prvi put učini u situaciji koja prevazilazi intelektualni i duhovni rast. Tada ego nema oštrinu i misaoni fokus da dosegne duhovni potencijal i koristi puni svesni kapacitet. Zato nije u stanju da nadje konstruktivno rešenje, već pravi pogrešne izbore. Odabere akcije i ponašanje koje donose trenutno olakšanje, ili imaju privid koristi, mada su u suštini štetne. Daljnjim zapostavljanjem dublje unutrašnje interakcije štetno ponašanje sve više jača i prerasta u naviku.
Veza sa nadsvesnim daje uvid u suštinske potrebe i način kako da se zadovolje. Ukoliko ta konekcija izostaje potrebe ostaju nezadovoljene, pa se javlja unutrašnja praznina, nelagodnost i nemir. S obzirom da štetna navika pruža privremeno zadovoljstvo i opuštenost zanemare se i pravdaju negativnosti koje takvo ponašanje stvara. Ali, osećaj zadovoljstva ne traje dugo. Zato se štetna aktivnost stalno ponavlja da bi se smanjila napetost i da bi se osećalo opušteno.
Ponekad se odgovori za probleme traže samo spolja. Iako interakcija sa okolinom ima značaj, nije dovoljna da se prevazidje poremećaj. Za to je potrebno izvrši radikalnu promenu u načinu mišljenja. Navika u ponašanju nastaje navikom u mišljenju ili ustaljenom unutrašnjom interakcijom.
Kada Polusvesni ego spreči kontakt sa nadsvesnim misli se površno i disfunkcionalno. Da bi se postiglo dublje razumavanje treba proći kroz Pulusvesni ego preispitivanjem unutrašnjeg dijaloga. Pri tome je važno biti u potpunosti iskren i postavljati neprijatna pitanja koja prisile da se suoči samoobmanama, pogrešnim uverenjima i vrednostima. Dobro je što se tehnika funkcionalnog mišljenja može naučiti i savladati uz doslednost, istrajnost i upornost.
Ukoliko se počnu osećati poznati fizički simptomi, za početak besa, ne sme im se dozvoliti da prevladaju. Treba ih zaustaviti promenom ponašanja pre nego što se izgubi kontrola. Čini se nešto drugačije nego što se do tada činilo. Na primer, ako se ostajalo u prostoriji s ljudima prema kojima je bes bio usmeren, moraju se što pre napustiti. Poželjno je izvšiti pripreme pre afekta i imati razradjen plan aktivnosti koje će onemogućiti besno reagovanje.
Nekim ljudima pomaže udaranje u džakove za boks, šetnja, regulisanje disanja, joga, meditacija, brojanje itd. Pošto svaki čovek najbolje zna svoje okolnosti dobro je da sam odabere aktivnosti. Ali, tako da budu efikasne i da ih se pridržava. Nakon umirivanja telesnih reakcija, oseti se prodor mirnijeg, staloženijeg osećanja nadsvesnog. Opredeljenje za takvo osećanje pomogne da se uspostavi duhovna ravnoteža i da se trezveno posmatraju vlastite reakcije, misli, želje i nagoni. Kroz to se dobije jasniji uvid u psihu i okolnosti. Shvati se šta treba menjati da bi se postigla funkcionalnost.
Kada um vrši interakciju s nadsvesnim nadahne se novim uvidima. Izdigne se iznad tame Polusvesnog ega i podsvesnog. Prosvetli se. Dobije mudrost. Postaje svestan destruktivnosti nižih nagona i strasti, kao i načina kako da ih eliminiše.