Razvoj ega

Ego se osvešćuje čitav život tako što uspostavlja kontakt s duhovnim potencijalom. Svaka situacija nas može nečem naučiti ako smo otvoreni ka novim uvidima i spremni da menjamo mišljenje. Nad-ego je moment u kojem ego dosegne nadsvesno i učini progresivni pomak integracijom osećanja i razuma ili jedinstvom bića. Tada um koristi puni svesni kapacitet, dobije jasan uvid u okolnosti i vlastito psihičko stanje.

Mada su osobine kao na primer, želja za slavom, bogatstvom, isticanjem, zavist, ljubomora, pohlepa, rivalstvo, povodljivost, slabost prema iskušenjima itd. učestale, nisu prava priroda ljudi. Da jesu ne bi se mogle prevazići, niti bi postojali oni koji uspešno odolevaju iskušenjima, ne manipulišu, ne zavide, koji su iskreni, pošteni; iz kojih zrači duhovna lepota i svedoči o istinskoj suštini svakog čoveka.

Razlog što su prve osobine česte je subjektivno-objektivni odnos. On je primarni podsticaj mišljenja. Ako se ostane samo na njemu i preokupira spoljašnjim svetom, a zapostavi unutrašnji, ego ne prerasta u nad-ego i nema uvid u višu duhovnu prirodu. Zanemari savest i dublja, rafinirana osećanja duše. Bez toga ne može biti celovit, već postaje dezintegralan i ograničen. Svede sve na materijalni interes i fizičku sferu, pa dominiraju egoistične crte u karakteru.

Ljubav je najdublje i najkompleksnije osećanje. Što je ego više oseća, i kroz misli sjedinjava s razumom, postaje integralniji. Karkater se oplemeni. Krasi ga saosećanje, empatija, milost, dobrota, poštenje, iskrenost, blagost, skromnost, čovekoljublje. Duša, um i duh su sinonimi za osećanja, misli i razum ili drugačija stanja svesti. Ta stanja su podjednako značajna. Ne treba ih odvajati i davati bilo kojem prioritet pošto se nalaze u neraskidivoj vezi. Medjusobno se pokreću, stvaraju i održavaju. Njihovim jedinstvom se postiže integralnost i mudrost.

Lukavstvo se zadržava samo na primarnom subjektivno-objektivnom odnosu. Mudrost je dublja, sveobuhvatnija. Daje suštinsko razumevanje. Zato mudrost ima uvid u lukavstvo dok lukavstvo nema uvid u mudrost. Ljudi mogu biti veoma inteligentni i obrazovani, ali ako su lukavi, nepošteni i beskrupulozni nisu u stanju da shvate više vrednosti i smisao života. Ostane im nedostupna dublja dimenzija njihovog bića, a time i mogućnost da ostvare postojanu sreću kroz nesebičnu ljubav i bliskost s drugima. Nadju su u zamci otudjene individualnosti.

To se može izbeći samo onda kada se ponire u dubinu duše. Jedino tako se dosegne visina duha koja nadahne misli. Čovek oseti skrivene niti ljubavi koje struje i u njemu i svuda oko njega povezujući celi univerzum. Shvati da se njegova egzistencija i individualnost nalazi u sastavu nečeg mnogo većeg i veličanstvenijeg.

Dok se kroz nad-ego spaja sa univerzumom, dotle se kroz Polusvesni ego i pod-ego otudjuje. Otudjenost zadržava um u nižem stepenu razumevanja, sputava kreativnost i sužava izbore. Otudjenost Pulusvesnog ega se oseća kao besmisao, bezvoljnost, ravnodušnost itd. Medjutim, to otudjenje nije destruktivno kao otudjenost pod-ega. Njega karakteriše krajnja sebičnost i odsustvo moralnosti koje daje lažni osećaj slobode propraćen željom da se uništava.

Iluzornoj slobodi nedostaje obzir, poštovanje, odgovornost, empatija, smisao za lepo. Sve se razara, a ništa ne stvara. Red se zamenjuje haosom, primitivizmom i divljaštvom. Istinska sloboda se dostiže kroz nad-ego koji daje uvid u više moralne vrednosti. Dok nad-ego proširuje mogućnosti i konstruktivne izbore dotle ih pod-ego svede samo na nasilje i zlo.

 

[Jasna]

Ko osvešćuje ego?

 

[Black_star]

Kao što je Halil Džubran opisivao da se reka boji gubljenja svog identiteta pre nego što uđe u okean...i tada samo shvati da je postala okean.

 

[sofija06]

Ko osvešćuje ego?

Ego je Ja u svesnom nivou ili sama osoba koja zna sebe, kao sebe, i koja sve doživljava i interpetira, kako u sebi tako i u svojoj okolini. Ja je uvek postojeće jer se ima isti identitet. Medjutim, Ja je istovremeno u stalnoj promeni usled drugačijih unutrašnjih i spoljašnjih zbivanja.

Spoljašnji dogadjaj aktivira različita unutrašnja osećanja tako da je osoba (Ja) prinudjena da bira kako će reagovati. Od toga izbora zavisi da li postiže progres ili regres.

Prve, nepromišljenje, reakcije obično potiču iz Pulusvesnog ega i karakteristične su za osobe sa nedovoljnom samospoznajom. Ja koje reaguje iz Polusvesnog ega nije celovito, nema suštinsko razumevanje.

Da bi Ja postiglo celovitost ili dobilo punu svesnost/razumevanje mora uspostaviti kontakt s duhovnim potencijalom, odnosno dublje razmisliti. Jedino tada koristi puni svesni kapacitet. Mi smo misaona bića i ne možemo se drugačije osvešćivati nego kroz misli. Um je kao centrala. Sve mora proći kroz njega da bi postalo svesno. Bez Ja se ne bi moglo funkcionisati.

Dakle, ne postoji nijedan čovek koji je postigao apsolutnu "probudjenost" ili osvešćenost. Postoje samo ljudi sa visim ili nižim stepenom osvešćenosti. Svi se osvešćujemo i učimo dokle god smo ovde. Svakom se može desiti da u pojedim situacijama učini pogrešan izbor i da nazaduje. Ništa više ne unazadi nego uverenje da se postiglo, ili da se može postići, nekakva eliminacija ega kojom se dobije instantna prosvetljenost i savršenost. To je najsuptilnija vrsta arogantnosti, pod plaštom poniznosti. Njome čovek izdigne sebe iznad ostalih.

 

[Black_star]

To je najsuptilnija vrsta arogantnosti, pod plaštom poniznosti. Njome čovek izdigne sebe iznad ostalih.

Tražiti od drugih da odustanu od svoga identiteta, svoga ja, da... to nije "nirvana".

 

[Jasna]

Ego je Ja u svesnom nivou ili sama osoba koja zna sebe, kao sebe, i koja sve doživljava i interpetira, kako u sebi tako i u svojoj okolini. Ja je uvek postojeće jer se ima isti identitet. Medjutim, Ja je istovremeno u stalnoj promeni usled drugačijih unutrašnjih i spoljašnjih zbivanja.

Spoljašnji dogadjaj aktivira različita unutrašnja osećanja tako da je osoba (Ja) prinudjena da bira kako će reagovati. Od toga izbora zavisi da li postiže progres ili regres.

Prve, nepromišljenje, reakcije obično potiču iz Pulusvesnog ega i karakteristične su za osobe sa nedovoljnom samospoznajom. Ja koje reaguje iz Polusvesnog ega nije celovito, nema suštinsko razumevanje.

Da bi Ja postiglo celovitost ili dobilo punu svesnost/razumevanje mora uspostaviti kontakt s duhovnim potencijalom, odnosno dublje razmisliti. Jedino tada koristi puni svesni kapacitet. Mi smo misaona bića i ne možemo se drugačije osvešćivati nego kroz misli. Um je kao centrala. Sve mora proći kroz njega da bi postalo svesno. Bez Ja se ne bi moglo funkcionisati.

Dakle, ne postoji nijedan čovek koji je postigao apsolutnu "probudjenost" ili osvešćenost. Postoje samo ljudi sa visim ili nižim stepenom osvešćenosti. Svi se osvešćujemo i učimo dokle god smo ovde. Svakom se može desiti da u pojedim situacijama učini pogrešan izbor i da nazaduje. Ništa više ne unazadi nego uverenje da se postiglo, ili da se može postići, nekakva eliminacija ega kojom se dobije instantna prosvetljenost i savršenost. To je najsuptilnija vrsta arogantnosti, pod plaštom poniznosti. Njome čovek izdigne sebe iznad ostalih.

Probuđenost ne eliminiše gego, nego ga postavlja na mesto sluge. Postoje
ljudi koji su osvestili Ja jesam i nadišli misli. Ja jesam i pre nego što se sa
nečim indentifikujem.

Ego može da zavara. Provaljen sam, al nemoj molim te da me diraš, evo
biću dobar, biću duhovan. Od toga nema ništa. Ego prebiva samo u
konceptualnoj realnosti, pa je za njega i duhovnost koncept. Sve može
da se nauči. Šta bi neko ko je duhovan rekao, šta ne bi rekao, kako bi
reagovao. Sve je to samo gluma, imitacija.

 

[Jasna]

Da pojasnim. Ego nastaje identifikacijom, poistovećivanjem. Na primer
poistovećivanjem sa imenom. Zatim se razvija kroz druge identifikacije
i imitacije ljudi iz okoline. Tu nema ničeg autentičnog, niti može biti.
Prava stvar je osvestiti onoga ko se identifikuje.

 

[sofija06]

Tražiti od drugih da odustanu od svoga identiteta, svoga ja, da... to nije "nirvana".

Ne. To je kontrola. Svaki čovek ima pravo da živi svoj život prema vlastitom nahodjenju. Zahtevati od drugih da žive onako kako neko misli da trebaju, a ne kako oni smatraju, je arogantno i nasilno.

Nirvana je koncept koji se zastupa u budizmu, hinduizmu i još nekim istočnim religijama i učenjima. Pored zajedničkih karakteristika ima dosta i različitih tumačenja. Obično se shvata kao gašenje svih žellja, strasti, seksualnog naogana, vezanosti, pohlepe, mržnje itd. u nastojanju (da ne kažem želji ) da se izbavi od patnje i ponovnog radjanja. Po nekima je postizanje konačnog znaja ili prosvetljenja gde postoji samo mir i blaženstvo koje ništa ne može narušiti.

Dakle, cilj je potpuna ravnodušnost i nevezanost za bilo šta i bilo koga. Niko se ne mrzi, ali i ne voli. Ne mari se za nikoga i ništa sem vlastitog izbavljenja i osećanja zadovoljstva.

Ranije sam pomenula vezu izmedju teorije i prakse ili toga da se ispravnost neke zamisli/ideje uvek potvrdjuje i proverava praktično u životu. Što se više podudaraju to je i teorija objektivnija.

Kada je teorija u potpunosti odvojena od života ili mu čak i protivreči u pitanju je preterana subjektivnost. Nekima umišljeni unutrašnji svet služi kao bekstvo od životnih nedaća, nekome uleva osećanje izuzetnosti. Oseća se poseban i važan što je uspeo shvatiti neke stvari koje samo mala, elitna grupa odabranih zna ili uspeva da razume itd.

Kako bi izgledalo da se koncept nirvane primeni u svakodnevnom životu? Ako bi se prihvatila ideja ugušivanja seksualnog nagona to bi značilo da ne bi bilo potomstva. U nekim učenjima se ne ide toliko daleko, pa se ne insistira na tome. Znači, mogu se imati deca. Sada je pitanje kako bi ta deca odrastala uz roditelje "zombije" koji ne pokazuju nikakva osećanja, niti imaju blisku vezu s njima, već vreme provode u transu i stalnoj meditaciji i molitvi?

Problem sa preteranim subjektivizmom je odlazak u dogmu i zatvaranje uma. To je obično poznato kao pristrasnost potvrdjivanja (confirmation bias). Sa takvim ljudima je gotovo nemoguće argumentovano diskutovati. Ne samo što ignorišu i ne slušaju dokaze i činjenice, već se njihovo subjektivno uverenje još više učvršćuje.

Ne mislim da koncept nirvane ili bilo koje drugo duhovno učenje treba u potpunosti obezvrediti i odbaciti, jer se pored nekih dogmatičnih i diskutabilnih trvdjenja mogu pronaći i dubokomisleni, intuitivni uvidi. Zato se treba pažljivo čitati, razmisliti i preispitati, a ne odmah sve lakoverno prihvatiti.

 

[sofija06]

Da pojasnim. Ego nastaje identifikacijom, poistovećivanjem. Na primer
poistovećivanjem sa imenom. Zatim se razvija kroz druge identifikacije
i imitacije ljudi iz okoline. Tu nema ničeg autentičnog, niti može biti.
Prava stvar je osvestiti onoga ko se identifikuje.

Hvala za trud da pojasniš. Poznata mi je ta pričica o egu. Kažem pričica zato što tako i zvuči. Ne vidim u njoj nikakvu solidnu osnovu. Naprotiv, obiluje nedoslednostima.

Pojam ega je arhaičan, ali je dugo vremena bio zapostavljen. Frojd ga je prvi uveo da bi njime označio svesni deo ličnosti. Medjutim, kasnije se taj pojam, u nekim duhovnim učenjima, poistovetio sujetom, arogantnošću i zlom, pa se za to našlo rešenje. Ljudi trebaju eliminisati ego, izgubiti identitet ili svoje Ja i svi će postati dobri i osvešćeni. Nastupiće nova era i novi svet u Ovde i Sada.

To je veoma lepo, vešto, poetično i elokvento predstavljeno od proslavljenih duhovnih autoriteta i afirmisanih ličnosti. Pored toga već nekoliko decenija se neprestano ponavlja tako da je postalo najpre dobro poznato, pa prihvatljivo i na kraju istina u koju se ne treba sumnjati niti je treba preispitivati.

Da bi se ego eliminisao koriste se razne tehnike, pišu mnogobrijni priručnici i knjige koje su postale unosan posao za mnoge. Medjutim, gde je tu lična odgovornost za vlastito ponašanje i aktivnosti? To što ja imam identitet i što znam ko sam i šta sam ne čini me zlom, već odluke koje donosim i izbori koje pravim u svakoj situaciji ili drugačijim okolnostima dokle god sam ovde. Jer, "lako je biti dobar u dobrom, treba to biti u iskušenju i zlu". "Na muci se poznaju junaci."

Identitet i individualnost je neophodna da se funkcioniše u ovom svetu. Osposobljava da se napravi razlika izmedju baba i žaba, da se zna šta je žito, a šta kukolj, dobro i zlo (mada se poriče postojanje zla). Pri tome se ne zapita kako neko može činiti dobro ako ne zna šta je? Da bi mogao činiti dobro, odnosno ne činiti zlo moraš ih razlikovati.

Kako objasniti protivrečnost da ne postoji zlo, da je sve onako kako treba biti, a potom reći da je u zlo u ljudima, njihovom egu, identitetu i mislima? Zar bog/univerzum nije znao bolje kada nas je stvarao? Zašto nam je dao ego, misli i osećanja? Ili je "on" pogrešio ili mi nismo shvatili njihovu pravu svrhu i značaj?

 

[sofija06]

Naravno, svako ima pravo na svoje shvatanje. Ja moje ne proglašavam neprikosnovenom istinom. Biće mi drago ukoliko mi neko ukaže na nedoslednost i nelogičnost. Medjutim, to mora imati smisla ili biti potkrepljeno nekim argumentom, a ne samo praznom pričom.

 

[Jasna]

To što ja imam identitet i što znam ko sam i šta sam ne čini me zlom, već odluke koje donosim i izbori koje pravim u svakoj situaciji ili drugačijim okolnostima dokle god sam ovde. Jer, "lako je biti dobar u dobrom, treba to biti u iskušenju i zlu". "Na muci se poznaju junaci."

Ti imaš identitet. Ti nisi identitet, nego je to nešto što imaš. Ko ili šta si onda ti?
Čak i da doživiš potpunu amneziju i izgubiš sve identifikacije, i dalje si ovde i
to si i dalje ti.
Ili nisi?

 

[Jasna]

Mislim da je Gurđijev najbolje objasnio kako se razvija ego, a kako suština.
Ne bih se usudila da se sa njim nadmećem, pa ako ste zainteresovani
pročitajte. Što se argumenata tiče, postoje vrlo jednostavni eksperimenti
kojima se svako sam za sebe može uveriti.
A jeste surov. Krajnje surov..

 

[sofija06]

Mislim da je Gurđijev najbolje objasnio kako se razvija ego, a kako suština.
Ne bih se usudila da se sa njim nadmećem, pa ako ste zainteresovani
pročitajte. Što se argumenata tiče, postoje vrlo jednostavni eksperimenti
kojima se svako sam za sebe može uveriti.
A jeste surov. Krajnje surov..

Mislim da neke stvari slično vidimo, ali ih drugačije objašnjavamo. Upoznata sam sa Gurđijevim učenjem i metodama koje je primenjivao. Interesantno je kako ljudi, koji tvrde da su se na senzacionalan način "probudili", privuku pažnju i kako se veruje svemu što govore.

Za mene je duhovnost veoma jednostavna. Zasniva se na rezultatima. Svako verovanje koje oplemenjava osobu, doprinosi njenoj konstruktivnosti, funkcionalnosti, dobrim delima, samopoštovanju i poštovanju drugih je znak progresivnog duhovnog rasta i obrnuto.

Ja sam do nekih saznanja došla samoposmatranjem, obzervacijom svoje okoline, proučavanjem različitih religija, duhovnih učenja, naučnih istraživanja itd. Nastojim da svoje uverenje zasnujem na što široj perspektivi da bih izbegla preteranu subjektivnost i jednostranost.

To što imam identitet i što sam svesna svoje individualnosti u objektivnom svetu nije ograničilo moju samosvest/razumevanje, niti me je sprečilo da shvatim da je u meni i oko mene mnogo više nego što znam.

Ja je biće u razvoju koje je svesno sebe zato što ima um i što misli. Medjutim, um nije sve što postoji u svesti. Pored misli postoje osećanja ili nesvesno. Nadsvesno (duša i duh) su bitak/suština bića. Za razliku od bića koje je realizovano u telu bitak je nerealizovani potencijal.

Mi ovde i dodjemo da kroz um i biće realizujemo taj potencijal. To činimo samo onda kada Ja dodje u kontakt tim potencijalom tako što se opredeli za savest i plemenita osećanja. U takvim trenucima biće postaje celovito, a misli jasne i nadahnute novim uvidima. Samo, to se ne može učiniti jednom za svagda nego dokle god smo ovde, jer je taj potencijal beskonačan, dok je naše znanje uvek konačno i ograničeno.

Gurđijevo mišljenje da su ljudi nesvesni i programirani se podudara Polusvesnim egom. Polusvesni ego su neshvaćeni i potisnuti konflikti koji su se formirali u interakciji sa okolinom. Postoje kao destruktivna osećanja ili kao disfunkcionalni unutrašnji dijalog prepun predesrasuda i zabluda. Kada Ja reaguje iz Pulsvesnog ega tada se može reći da nije autentičan ili da je nesvestan i programiran.

 

[Jasna]

Da, moguće je da nam je samo terminologija različita. Negde se koriste izrazi
ja i više ja, negde ego i nadego, svesno i podsvesno, duša i ličnost, a meni
je tek objašnjenje Guđijeva i podela na ličnost i suštinu pomogla da shvatim
o čemu i ostali pričaju.

 

[sofija06]

Da, moguće je da nam je samo terminologija različita. Negde se koriste izrazi
ja i više ja, negde ego i nadego, svesno i podsvesno, duša i ličnost, a meni
je tek objašnjenje Guđijeva i podela na ličnost i suštinu pomogla da shvatim
o čemu i ostali pričaju.

Slažem se. Termini su veoma čest uzrok nerazumevanja i nesporazuma.