Abraham Lincoln: "Otkrio sam da smo mi svi mešavina uspeha i neuspeha; dobrog i lošeg. Od tada sam odlučio da ne budem prestrog ni prema sebi, ni prema drugima."
*
Rollo May: "Očigledan razlog zašto suočavanje sa sadašnjicom prouzrokuje zabrinutost je taj što se time povlači pitanje odluke i odgovornosti. Niko ne može da učini mnogo u vezi s prošlošću ili s dalekom budućnošću – kako je prijatno onda sanjati o njima! Koje oslobođenje od briga, koje oslobođenje od mučnih misli šta se mora činiti s vlastitim životom."
*
Gerald G. Jampolsky: "Opraštanje nam dozvoljava da vidimo da ono što smo mislili da je greh koji traži krivicu i kažnjavanje, samo je greška koja traži ispravku, a ne kažnjavanje."
***
Oprostiti treba i sebi i drugima, jer je život proces neprestanog razvoja i učenja. Svakom se može desiti da pogreši i padne. To još uvek nije zlo. Ono nastupi ako se ne pokuša ustati, već se nastavi grešiti. Ne kaže se bez razloga da su sveci grešnici koji nikada nisu odustajali. I njima se dešavalo da zalutaju i sidju s pravog puta, ali su se uvek na njega vraćali. Isus je bio svestan toga kada je oprostio ženi koja je tražila milost za njene grehe. Rekao je: "Idi, i ne greši više." Time joj je dao do znaja da nikada nije kasno za drugačiji način života, s tim da više ne sme činiti što je do tada činila.
Izmedju greške i greha postoji razlika. Greška se počini nehotično i u neznanju, a greh u znanju. Ko pravi grešku nema jasan uvid u posledice svoje aktivnosti. Mada ima najbolje namere brzopleta i nepromišljena aktivnost rezultira neželjenim ishodom. Greh se radi svesno. Razumeju se posledice, ali se iz sebičnih razloga odluči nekom naneti šteta. Zbog toga se greška lakše oprašta od greha. Kod greha postoji razlika u nameri. Neki ljudi namerno čine greh da bi povredili druge, a neki ne. Ponekad imaju iskrenu želju da zaštite one koje povredjuju, ali ih robovanje niskim strastima i zavisnost navodi da počine greh.
Greške ne trebaju obeshrabriti i prouzrokovati osećanje neadekvatnosti i krivice. Iz njih se uči. One pokažu šta ubuduće treba raditi, a šta izbegavati. Uvide se zablude, slabosti i ograničenja koja smo sami sebi nametnuli. Takva spoznaja je od neprocenjivog značaja. Daje šansu da napredujemo.
Rast i progres se zaustavlja kada se greške ne priznaju, ignorišu i pravdaju. Slično je i sa preteranim osećanjem krivice i samoprekorom. Jedino ljudi koji imaju iskren i odgovoran pristup greškama i grehu unose pozitivne promene u svoj život. Što se dogodilo ne može se izmeniti, ali se može i mora uticati na ono što će se desiti, inače će se ponoviti što je bilo.
Život ovde je putovanje. Dok se putuje uvek postoji aktivni moment putovanja ili sadašnjost. Predjeni put je prošlost, a budućnost put koji treba preći. Jedino se u sadašnjosti može delovati. Kada se to ne želi ili kada se nastoje izbeći obaveze, teškoće i odgovornost izlaz se traži bekstvom u prošlost i budućnost. To situaciju čini gorom. Budućnost ne može biti bolja ako se u sadašnjosti ne prevazilaze zablude i ispravljaju greške iz prošlosti. Da bi se to postiglo um mora biti otvoren, spreman da uči iz novih iskustava i proširuje razumevanje. Tada čovek može reći da vreme radi za njega, a ne protiv njega.
*
Rollo May: "Očigledan razlog zašto suočavanje sa sadašnjicom prouzrokuje zabrinutost je taj što se time povlači pitanje odluke i odgovornosti. Niko ne može da učini mnogo u vezi s prošlošću ili s dalekom budućnošću – kako je prijatno onda sanjati o njima! Koje oslobođenje od briga, koje oslobođenje od mučnih misli šta se mora činiti s vlastitim životom."
*
Gerald G. Jampolsky: "Opraštanje nam dozvoljava da vidimo da ono što smo mislili da je greh koji traži krivicu i kažnjavanje, samo je greška koja traži ispravku, a ne kažnjavanje."
***
Oprostiti treba i sebi i drugima, jer je život proces neprestanog razvoja i učenja. Svakom se može desiti da pogreši i padne. To još uvek nije zlo. Ono nastupi ako se ne pokuša ustati, već se nastavi grešiti. Ne kaže se bez razloga da su sveci grešnici koji nikada nisu odustajali. I njima se dešavalo da zalutaju i sidju s pravog puta, ali su se uvek na njega vraćali. Isus je bio svestan toga kada je oprostio ženi koja je tražila milost za njene grehe. Rekao je: "Idi, i ne greši više." Time joj je dao do znaja da nikada nije kasno za drugačiji način života, s tim da više ne sme činiti što je do tada činila.
Izmedju greške i greha postoji razlika. Greška se počini nehotično i u neznanju, a greh u znanju. Ko pravi grešku nema jasan uvid u posledice svoje aktivnosti. Mada ima najbolje namere brzopleta i nepromišljena aktivnost rezultira neželjenim ishodom. Greh se radi svesno. Razumeju se posledice, ali se iz sebičnih razloga odluči nekom naneti šteta. Zbog toga se greška lakše oprašta od greha. Kod greha postoji razlika u nameri. Neki ljudi namerno čine greh da bi povredili druge, a neki ne. Ponekad imaju iskrenu želju da zaštite one koje povredjuju, ali ih robovanje niskim strastima i zavisnost navodi da počine greh.
Greške ne trebaju obeshrabriti i prouzrokovati osećanje neadekvatnosti i krivice. Iz njih se uči. One pokažu šta ubuduće treba raditi, a šta izbegavati. Uvide se zablude, slabosti i ograničenja koja smo sami sebi nametnuli. Takva spoznaja je od neprocenjivog značaja. Daje šansu da napredujemo.
Rast i progres se zaustavlja kada se greške ne priznaju, ignorišu i pravdaju. Slično je i sa preteranim osećanjem krivice i samoprekorom. Jedino ljudi koji imaju iskren i odgovoran pristup greškama i grehu unose pozitivne promene u svoj život. Što se dogodilo ne može se izmeniti, ali se može i mora uticati na ono što će se desiti, inače će se ponoviti što je bilo.
Život ovde je putovanje. Dok se putuje uvek postoji aktivni moment putovanja ili sadašnjost. Predjeni put je prošlost, a budućnost put koji treba preći. Jedino se u sadašnjosti može delovati. Kada se to ne želi ili kada se nastoje izbeći obaveze, teškoće i odgovornost izlaz se traži bekstvom u prošlost i budućnost. To situaciju čini gorom. Budućnost ne može biti bolja ako se u sadašnjosti ne prevazilaze zablude i ispravljaju greške iz prošlosti. Da bi se to postiglo um mora biti otvoren, spreman da uči iz novih iskustava i proširuje razumevanje. Tada čovek može reći da vreme radi za njega, a ne protiv njega.