Rollo May: "William James je jednom primetio da oni koji su zainteresovani da naprave svet zdravijim trebalo bi najpre da pođu od sebe. Mi bismo mogli otići još i dalje i primetiti da pronalaženje centra snage unutar nas samih je najbolji doprinos na duži vremenski period koji možemo dati drugim ljudima.
Priča se da ribari u moru oko Norveške kada vide vrtlog nastoje da bace veslo u njega; ako ribar uspe da to uradi, vrtlog se utiša, tako da on i njegov čamac mogu sa sigurnošću da ga prođu. Isto tako, jedna osoba s urođenom snagom ima ogromni umirujući efekat na paniku ljudi koji se nalaze oko nje. To je ono što naše društvo treba – ne nove ideje i izume, ma koliko da su oni važni, i ne genije i supermene, već osobe koje mogu da odole, tj. osobe koje imaju centar snage u njima samima."
*
Pastor Joe Wright, Kansas 1996:
"Izgubili smo našu jednakost.
Obrnuli smo naše vrednosti.
Obožavali smo druge Bogove i nazvali to multikulturalizam.
Prihvatili smo perverziju i nazvali to alternativnim stilom života.
Ekslploatisali smo siromašne i nazvali to lutrijom.
Zapostavili smo bespomoćne i nazvali to samoočuvanjem.
Nagrađivali smo lenjost i nazvali to blagostanjem.
Ubijali smo još nerođene i nazvali to izborom.
Pucali smo na one koji su vršili abortus i zvali to pravdom.
Zapostavljali smo vaspitanje naše dece i nazvali to izgradnjom samopoštovanja.
Zloupotrebljavali smo moć i nazvali to politikom.
Zavideli smo komšijinom imanju i zvali to ambicijom.
Zagađivali smo vazduh profanošću i pornografijom i zvali to slobodom izražavanja.
Ismejavali smo dokazane vrednosti naših predaka i zvali to prosvećenošću."
***
Svaka zajednica nastoji da obezbedi i akumilira materijalna dobra za opstanak. U tome nema ničeg lošeg, sve dok se materijalne vrednosti nalaze u proporcionalnoj srazmeri sa ostalim. Ako ih potisnu i izbiju u prvi plan dodje do nesklada. U društvu gde su materijalne vrednosti iznad ljudi, gde se ljudi njima žrtvuju i podređuju, iluzija je govoriti o progresu. Tu nema uslova za razvoj kreativnih, slobodnih i srećnih ljudi. U takvom društvu čovek se oseća izgubljen, obezvredjen i otuđen. U naprednom društvu su suštinske vrednosti i potrebe na prvom mestu, pa onda sve ostalo. Materijalne vrednosti trebaju biti podređene ljudima, a ne ljudi njima.
To se još uvek nije postiglo. Ponosimo se kompjuterima, raketama, satelitima, mobilnim telefonima, ali šta smo uradili sa međuljudskim odnosima? Šta je učinjeno za same ljude i njihov osećaj pripadnosti, uvaženosti i značaja u društvu koje gradimo? Čemu učimo decu i gde ih usmeravamo? Nikada kao do sada nije bilo toliko samoubistava. Nikada kao do sada nije bilo toliko mentalno bolesnih i neodgovornih ljudi. Nikada kao do sada nije bilo toliko zavisnika od droge, alkohola, kocke.
Materijalni dobitak i profit je postao najvažniji cilj mnogih državnih ustanova. Stvoren je dobro razradjen sistem koji to omogućava i podstiče. S ljudima se neprestano manipuliše da bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje i očuvanje takvog uredjenja. Osnovni kriterijum za vrednovanje svega, uključujući i vrednost ljudi, se procenjuje kroz materijalne vrednosti. Zato je razumljivo što preovladava mišljenje da se sreća i blagostanje postiže materijalnom imovinom, a ne ličnim rastom i razvojem.
Takvo shvatanje se još više učvršćuje činjenicom da se moralne vrednosti često nalaze u raskoraku sa funkcionisanjem državnog sistema. To prisiljava na opredeljenje. Ukoliko se ljudi odluče za sistem mogu steći materijalna dobra, status, poziciju itd. Medjutim, izgube sebe, svoju humanost i autentičnost, pa nije redak slučaj da zapadnu u psihičku krizu.
Korumpiranost društva ne treba predstavljati izgovor za nepoštenje pojedinca. Iako se pojedinac oseća bespomoćan da promeni nepravilnosti u društvu ima, ne samo mogućnost, nego i odgovornost da postigne harmoniju u vlastitom životu. Tu mogućnost mu niko ne može oduzeti. Ona zavisi samo od njega i njegovog izbora.
Ukoliko se želi menjati bilo šta treba poći od sebe. Pojedinac, zajedno sa porodicom, predstavlja atom društva. Izmedju pojedinca, porodice i društva postoji stalna uslovljenost i zavisnost. Razvoj jednog utiče na razvoj ostalih. Svesni pojedinci stvaraju skladne porodice i potomstvo koje zna svoju vrednost i potrebe i koje se ne može lako manipulisati.
Svesnije ponašanje ljudi utiče i na pozitivnije promene u društvenom sistemu i njegovom funkcionisanju. Time se stvaraju realni uslovi za progresivan razvoj. Na taj način svaki pojedinac, svojom vlastitom funkcionalnošću, doprinosi i funkcionalnosti društva.
Priča se da ribari u moru oko Norveške kada vide vrtlog nastoje da bace veslo u njega; ako ribar uspe da to uradi, vrtlog se utiša, tako da on i njegov čamac mogu sa sigurnošću da ga prođu. Isto tako, jedna osoba s urođenom snagom ima ogromni umirujući efekat na paniku ljudi koji se nalaze oko nje. To je ono što naše društvo treba – ne nove ideje i izume, ma koliko da su oni važni, i ne genije i supermene, već osobe koje mogu da odole, tj. osobe koje imaju centar snage u njima samima."
*
Pastor Joe Wright, Kansas 1996:
"Izgubili smo našu jednakost.
Obrnuli smo naše vrednosti.
Obožavali smo druge Bogove i nazvali to multikulturalizam.
Prihvatili smo perverziju i nazvali to alternativnim stilom života.
Ekslploatisali smo siromašne i nazvali to lutrijom.
Zapostavili smo bespomoćne i nazvali to samoočuvanjem.
Nagrađivali smo lenjost i nazvali to blagostanjem.
Ubijali smo još nerođene i nazvali to izborom.
Pucali smo na one koji su vršili abortus i zvali to pravdom.
Zapostavljali smo vaspitanje naše dece i nazvali to izgradnjom samopoštovanja.
Zloupotrebljavali smo moć i nazvali to politikom.
Zavideli smo komšijinom imanju i zvali to ambicijom.
Zagađivali smo vazduh profanošću i pornografijom i zvali to slobodom izražavanja.
Ismejavali smo dokazane vrednosti naših predaka i zvali to prosvećenošću."
***
Svaka zajednica nastoji da obezbedi i akumilira materijalna dobra za opstanak. U tome nema ničeg lošeg, sve dok se materijalne vrednosti nalaze u proporcionalnoj srazmeri sa ostalim. Ako ih potisnu i izbiju u prvi plan dodje do nesklada. U društvu gde su materijalne vrednosti iznad ljudi, gde se ljudi njima žrtvuju i podređuju, iluzija je govoriti o progresu. Tu nema uslova za razvoj kreativnih, slobodnih i srećnih ljudi. U takvom društvu čovek se oseća izgubljen, obezvredjen i otuđen. U naprednom društvu su suštinske vrednosti i potrebe na prvom mestu, pa onda sve ostalo. Materijalne vrednosti trebaju biti podređene ljudima, a ne ljudi njima.
To se još uvek nije postiglo. Ponosimo se kompjuterima, raketama, satelitima, mobilnim telefonima, ali šta smo uradili sa međuljudskim odnosima? Šta je učinjeno za same ljude i njihov osećaj pripadnosti, uvaženosti i značaja u društvu koje gradimo? Čemu učimo decu i gde ih usmeravamo? Nikada kao do sada nije bilo toliko samoubistava. Nikada kao do sada nije bilo toliko mentalno bolesnih i neodgovornih ljudi. Nikada kao do sada nije bilo toliko zavisnika od droge, alkohola, kocke.
Materijalni dobitak i profit je postao najvažniji cilj mnogih državnih ustanova. Stvoren je dobro razradjen sistem koji to omogućava i podstiče. S ljudima se neprestano manipuliše da bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje i očuvanje takvog uredjenja. Osnovni kriterijum za vrednovanje svega, uključujući i vrednost ljudi, se procenjuje kroz materijalne vrednosti. Zato je razumljivo što preovladava mišljenje da se sreća i blagostanje postiže materijalnom imovinom, a ne ličnim rastom i razvojem.
Takvo shvatanje se još više učvršćuje činjenicom da se moralne vrednosti često nalaze u raskoraku sa funkcionisanjem državnog sistema. To prisiljava na opredeljenje. Ukoliko se ljudi odluče za sistem mogu steći materijalna dobra, status, poziciju itd. Medjutim, izgube sebe, svoju humanost i autentičnost, pa nije redak slučaj da zapadnu u psihičku krizu.
Korumpiranost društva ne treba predstavljati izgovor za nepoštenje pojedinca. Iako se pojedinac oseća bespomoćan da promeni nepravilnosti u društvu ima, ne samo mogućnost, nego i odgovornost da postigne harmoniju u vlastitom životu. Tu mogućnost mu niko ne može oduzeti. Ona zavisi samo od njega i njegovog izbora.
Ukoliko se želi menjati bilo šta treba poći od sebe. Pojedinac, zajedno sa porodicom, predstavlja atom društva. Izmedju pojedinca, porodice i društva postoji stalna uslovljenost i zavisnost. Razvoj jednog utiče na razvoj ostalih. Svesni pojedinci stvaraju skladne porodice i potomstvo koje zna svoju vrednost i potrebe i koje se ne može lako manipulisati.
Svesnije ponašanje ljudi utiče i na pozitivnije promene u društvenom sistemu i njegovom funkcionisanju. Time se stvaraju realni uslovi za progresivan razvoj. Na taj način svaki pojedinac, svojom vlastitom funkcionalnošću, doprinosi i funkcionalnosti društva.
A da je najvažnije to prepoznati kod sebe i onda imati izbor kako želimo da nastupamo i postupamo dalje.