Anne Wilson Schaef: "Posmatraj okolni život, naročito prirodu, koja nam nudi beskrajni izvor učenja. Kada znamo da smo samo jedan deo mnogo veće šeme stvari, možemo naučiti ono što trebamo znati tako što se postavimo u pravilnu perspektivu sa životom oko nas.
Sećam se da sam imala posebno težak period sa “korovom” koji je rastao u mom dvorištu i koji se obavijao oko bilja koje sam pažljivo negovala. Pojavio se iznenada posle uragana. U početku sam ga u potpunosti skidala sa mog Ti drveta. Ali, sam usput oštetila i dragocene Ti listove. Svakoga dana, nekoliko meseci, skidala sam tu lozu u mom dvorištu. Rasla je veoma brzo!
Počela sam misliti da je kao neki ljudi koje sam znala. Da imaju dosta sličnih, zastrašujućih karakteristika. Ali, sam takodje videla da pomaže da se obnovi šuma posle uragana, jer razlaže mrtvo drveće. Videla sam da je moj prvi impuls da uništim lozu u stvari uništavao ono što sam pokušavala da zaštitim. Reagovala sam iz perspektive zatvorenog sistema. Shvatila sam da treba mnogo više da naučim o toj lozi i sebi."
*
Dante: "U Božjoj volji nalazi se i naš mir."
*
Menander: "Ne živimo kako želimo, već kako možemo."
*
C.L.Allen: "Isus je došao da bi učinio ljude boljima, a ne da bi se ljudi bolje osećali."
- Allen je nastojao istaći značaj osvešćivanja i oplemenjivanja. Ali, to ne isključuje osećanje blagostanja. Naprotiv. Ko postaje bolji bolje se i oseća jer doživljava sebe vrednijim.
*
Gerald G. Jampolsky: "Shvatio sam da su moje kasne pedesete, kada ih se podsetim, bile jedno intenzivno traženje bez da sam znao šta je to što tražim. Jedno vreme sam tražio zdravlje, samopoštovanje, novac, materijalnu imovinu, prestiž, društveni status, profesionalno priznanje, sigurnost za budućnost i prijatelje koje mogu da volim i da im verujem.
Uprkos mom uspehu da postignem mnogo toga, nikada nisam mogao da doživim sreću koju mi je to trebalo doneti. Nikada nisam pomislio da imam pogrešan cilj i da tražeći sreću izvan sebe, tražim na pogrešnom mestu.
Uopšte nisam bio svestan da patim od samouzrokovanog stanja duhovnog siromaštva, da umaram sebe duhovnom glađu i žeđu. (Shvatio sam da stanje duhovnog siromaštva nije svojstveno samo meni i da svi traže nešto stalno i večno što se može naći unutra.) Nisam shvatao da se ljubav, radost i mir koje sam tražio van mene, nalaze u meni u izobilju. Oni su jednostavno bili blokirani od moje svesnosti strahom koji sam ja sam kreirao."
*
John Macmurray: "Koje drugo značenje naša egzistencija može da ima nego da budemo ono što smo potpuno i kompletno?"
*
Rollo May: "Praktična implikacija je u cilju da se svaki momenat živi slobodno, pošteno i odgovorno. Neko je onda samo toliko ispunjen koliko ispunjava vlastitu prirodu i ostvaruje svoj evolucionarni zadatak. Na taj način ispunjavajući vlastitu prirodu doživljava se radost i zadovoljstvo kao neposredni pratioci takvog procesa."
*
Biblija, (Matej 6:19-21): "Ne sabirajte blaga na zemlji gde moljac i rđa kvare i gde lupeži probijaju i kradu, nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvare i gde lupeži ne obijaju i ne kradu. Jer, gde je blago tvoje, onde će biti i srce tvoje."
***
Čovek bez duhovnog uvida smatra da je svrha egzistencije sticanje bogatstva, slave, društvene pozicije ili nečega što se ostvari samo spolja. Zato se preokupira spoljašnjim dogadjajima. Neprestano se ističe, dokazuje, manipuliše. Ne shvata da stalna napregnutost i spoljašnja koncentracija sprečava razvoj unutrašnjeg smisla i potencijala.
Naravno da spoljašnja dešavanja nisu bez značaja i da ih treba razmatrati, ali ne u tolikoj meri da se zapostavi dublja refleksija i introspekcija. Tek jasnim uvidom u sebe dobijamo pravilno razumevanje šta da činimo da bi doprineli pozitivnim spoljašnjim promenama.
Autentičan razvoj nije moguć bez nepokolebljive odluke da se ostane dosledan najvišim humanim i moralnim vrednostima. To i jeste svrha egzistencije, jer se jedino kroz to otkriva i spoznaje živi smisao univerzuma koje hrišćanstvo naziva Bogom, dok Isus opominje: "Starajte se najpre za kraljevstvo Božje i za pravdu njegovu, a ono će vam sve dodati."
Pod „kraljevstvom Božjim“ se podrazumeva duhovna suština koja se u umu pojavljuje kao savest (Božja pravda). U Jevandjelju po Luki (17.20) se navodi: "Fariseji upitaše Isusa kad li će da dodje kraljevstvo Božje. On im odgovori: Kraljevstvo Božje neće doći da se na oči vidi. Neće se kazati: Evo ga ovde ili onde. Jer, gle, kraljevstvo je Božje u vama samima!"
Čovek koji se rukovodi moralnim načelima oslobadja se zavisnosti od okolnosti. Postupa ispravno i pošteno bez obzira na situaciju i iskušenja. Razvija vlastitu autentičnost i upravlja svojim životom. Duhovni uvid mu otvara nove mogućnosti i izbore, kao što ga osposobi da adekvatno proceni pravi moment delovanja i da se angažuje kada je potrebno. Ako bi intervencija bila protivna moralnim principima suzdrži se od nje.
Zato lakše prihvata ono što nije u njegovom domenu uticaja i što ne može promeniti. Svoj položaj ne doživljava kao nepromenljiv, nepravedan i okrutan, već kao prolazan. Ne provodi vreme u jadikovanju i samosažaljenju. Shvata da sve ima dublji smiso i da je vodjeno višim, svetim redom koji prevazilazi kapacitet njegovog razumevanja. Hrišćanstvo opominje da u teškoći treba zadržati veru u boga. Prividan besmisao se kad tad prevazidje drugačijim skladom.
Potreba za kontrolom proizilazi iz nerazumevanja. Arogantan čovek nastoji da sve bude onako kako on hoće čak i kada je to izvan domena njegovog uticaja. Time nepotrebno stvara nemir i nesklad. Mudar zna šta je njegovo, a šta božije. Svestan je da nije sve u njegovoj moći, pa se "lakše miri sudbinom" ili onim što jeste i što ne može promeniti.
Čovek može biti srećan i spokojan u skromnoj kolibi koja omogućava najneophodnije uslove za život, kao što može biti nesrećan i mizeran u najkomfornijoj palati okružen luksuzom. Prava vrednost i blago se nalazi u ljudima. Tu se i pronalazi. Sve spolja daje privid bogatstva i sreće pošto je privremeno i promenljivo.
Unutrašnje izobilje nije. Ono uvek stoji na raspolaganju. Dok se materijalno bogatstvo trošenjem smanjuje, duhovno raste i postaje raznovrsnije. To je izvor koji nikada ne presušuje. Materijalno je ambis bez dna koji na kraju proguta i samog čoveka.
"Blago na nebu" je duhovna suština ljudi. Be nje se ne može razumeti svrha i smisao života niti pronaći unutrašnje ispunjenje, mir i zadovoljstvo. Naš zadatak je da shvatimo karakter misli i osećanja u interakciji sa spoljašnjim svetom i da odaberemo najplemenitija koja nas vode autentičnosti.
Sve oko nas nije tu da se otudjimo od istinskog sopstva, već da ga spoznamo i da mu se vratimo. Ali, nas često zanese spoljašnji sjaj i šarenilo, pa odemo za njim. I dok uzaludno tražimo postojanu sreću u prolaznim oblicima i pojavama ne slutimo da je nosimo u sebi. Treba samo proći kroz tamu bola i košmara i ukazaće se savršeno svetlo ljubavi i smisla.
Sećam se da sam imala posebno težak period sa “korovom” koji je rastao u mom dvorištu i koji se obavijao oko bilja koje sam pažljivo negovala. Pojavio se iznenada posle uragana. U početku sam ga u potpunosti skidala sa mog Ti drveta. Ali, sam usput oštetila i dragocene Ti listove. Svakoga dana, nekoliko meseci, skidala sam tu lozu u mom dvorištu. Rasla je veoma brzo!
Počela sam misliti da je kao neki ljudi koje sam znala. Da imaju dosta sličnih, zastrašujućih karakteristika. Ali, sam takodje videla da pomaže da se obnovi šuma posle uragana, jer razlaže mrtvo drveće. Videla sam da je moj prvi impuls da uništim lozu u stvari uništavao ono što sam pokušavala da zaštitim. Reagovala sam iz perspektive zatvorenog sistema. Shvatila sam da treba mnogo više da naučim o toj lozi i sebi."
*
Dante: "U Božjoj volji nalazi se i naš mir."
*
Menander: "Ne živimo kako želimo, već kako možemo."
*
C.L.Allen: "Isus je došao da bi učinio ljude boljima, a ne da bi se ljudi bolje osećali."
- Allen je nastojao istaći značaj osvešćivanja i oplemenjivanja. Ali, to ne isključuje osećanje blagostanja. Naprotiv. Ko postaje bolji bolje se i oseća jer doživljava sebe vrednijim.
*
Gerald G. Jampolsky: "Shvatio sam da su moje kasne pedesete, kada ih se podsetim, bile jedno intenzivno traženje bez da sam znao šta je to što tražim. Jedno vreme sam tražio zdravlje, samopoštovanje, novac, materijalnu imovinu, prestiž, društveni status, profesionalno priznanje, sigurnost za budućnost i prijatelje koje mogu da volim i da im verujem.
Uprkos mom uspehu da postignem mnogo toga, nikada nisam mogao da doživim sreću koju mi je to trebalo doneti. Nikada nisam pomislio da imam pogrešan cilj i da tražeći sreću izvan sebe, tražim na pogrešnom mestu.
Uopšte nisam bio svestan da patim od samouzrokovanog stanja duhovnog siromaštva, da umaram sebe duhovnom glađu i žeđu. (Shvatio sam da stanje duhovnog siromaštva nije svojstveno samo meni i da svi traže nešto stalno i večno što se može naći unutra.) Nisam shvatao da se ljubav, radost i mir koje sam tražio van mene, nalaze u meni u izobilju. Oni su jednostavno bili blokirani od moje svesnosti strahom koji sam ja sam kreirao."
*
John Macmurray: "Koje drugo značenje naša egzistencija može da ima nego da budemo ono što smo potpuno i kompletno?"
*
Rollo May: "Praktična implikacija je u cilju da se svaki momenat živi slobodno, pošteno i odgovorno. Neko je onda samo toliko ispunjen koliko ispunjava vlastitu prirodu i ostvaruje svoj evolucionarni zadatak. Na taj način ispunjavajući vlastitu prirodu doživljava se radost i zadovoljstvo kao neposredni pratioci takvog procesa."
*
Biblija, (Matej 6:19-21): "Ne sabirajte blaga na zemlji gde moljac i rđa kvare i gde lupeži probijaju i kradu, nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne kvare i gde lupeži ne obijaju i ne kradu. Jer, gde je blago tvoje, onde će biti i srce tvoje."
***
Čovek bez duhovnog uvida smatra da je svrha egzistencije sticanje bogatstva, slave, društvene pozicije ili nečega što se ostvari samo spolja. Zato se preokupira spoljašnjim dogadjajima. Neprestano se ističe, dokazuje, manipuliše. Ne shvata da stalna napregnutost i spoljašnja koncentracija sprečava razvoj unutrašnjeg smisla i potencijala.
Naravno da spoljašnja dešavanja nisu bez značaja i da ih treba razmatrati, ali ne u tolikoj meri da se zapostavi dublja refleksija i introspekcija. Tek jasnim uvidom u sebe dobijamo pravilno razumevanje šta da činimo da bi doprineli pozitivnim spoljašnjim promenama.
Autentičan razvoj nije moguć bez nepokolebljive odluke da se ostane dosledan najvišim humanim i moralnim vrednostima. To i jeste svrha egzistencije, jer se jedino kroz to otkriva i spoznaje živi smisao univerzuma koje hrišćanstvo naziva Bogom, dok Isus opominje: "Starajte se najpre za kraljevstvo Božje i za pravdu njegovu, a ono će vam sve dodati."
Pod „kraljevstvom Božjim“ se podrazumeva duhovna suština koja se u umu pojavljuje kao savest (Božja pravda). U Jevandjelju po Luki (17.20) se navodi: "Fariseji upitaše Isusa kad li će da dodje kraljevstvo Božje. On im odgovori: Kraljevstvo Božje neće doći da se na oči vidi. Neće se kazati: Evo ga ovde ili onde. Jer, gle, kraljevstvo je Božje u vama samima!"
Čovek koji se rukovodi moralnim načelima oslobadja se zavisnosti od okolnosti. Postupa ispravno i pošteno bez obzira na situaciju i iskušenja. Razvija vlastitu autentičnost i upravlja svojim životom. Duhovni uvid mu otvara nove mogućnosti i izbore, kao što ga osposobi da adekvatno proceni pravi moment delovanja i da se angažuje kada je potrebno. Ako bi intervencija bila protivna moralnim principima suzdrži se od nje.
Zato lakše prihvata ono što nije u njegovom domenu uticaja i što ne može promeniti. Svoj položaj ne doživljava kao nepromenljiv, nepravedan i okrutan, već kao prolazan. Ne provodi vreme u jadikovanju i samosažaljenju. Shvata da sve ima dublji smiso i da je vodjeno višim, svetim redom koji prevazilazi kapacitet njegovog razumevanja. Hrišćanstvo opominje da u teškoći treba zadržati veru u boga. Prividan besmisao se kad tad prevazidje drugačijim skladom.
Potreba za kontrolom proizilazi iz nerazumevanja. Arogantan čovek nastoji da sve bude onako kako on hoće čak i kada je to izvan domena njegovog uticaja. Time nepotrebno stvara nemir i nesklad. Mudar zna šta je njegovo, a šta božije. Svestan je da nije sve u njegovoj moći, pa se "lakše miri sudbinom" ili onim što jeste i što ne može promeniti.
Čovek može biti srećan i spokojan u skromnoj kolibi koja omogućava najneophodnije uslove za život, kao što može biti nesrećan i mizeran u najkomfornijoj palati okružen luksuzom. Prava vrednost i blago se nalazi u ljudima. Tu se i pronalazi. Sve spolja daje privid bogatstva i sreće pošto je privremeno i promenljivo.
Unutrašnje izobilje nije. Ono uvek stoji na raspolaganju. Dok se materijalno bogatstvo trošenjem smanjuje, duhovno raste i postaje raznovrsnije. To je izvor koji nikada ne presušuje. Materijalno je ambis bez dna koji na kraju proguta i samog čoveka.
"Blago na nebu" je duhovna suština ljudi. Be nje se ne može razumeti svrha i smisao života niti pronaći unutrašnje ispunjenje, mir i zadovoljstvo. Naš zadatak je da shvatimo karakter misli i osećanja u interakciji sa spoljašnjim svetom i da odaberemo najplemenitija koja nas vode autentičnosti.
Sve oko nas nije tu da se otudjimo od istinskog sopstva, već da ga spoznamo i da mu se vratimo. Ali, nas često zanese spoljašnji sjaj i šarenilo, pa odemo za njim. I dok uzaludno tražimo postojanu sreću u prolaznim oblicima i pojavama ne slutimo da je nosimo u sebi. Treba samo proći kroz tamu bola i košmara i ukazaće se savršeno svetlo ljubavi i smisla.
Po crno-belim poljima, između ili iznad njih...
