Narodn poslovica: "Zaklela se zemlja raju da se tajne sve saznaju."
*
Emile Zola: "Ako ućutkate istinu i zakopate je ispod zemlje, uprkos tome ona će rasti i sakupljati takvu eksplozivnu snagu da će onog dana kada eksplodira napolje razneti sve ono što joj je na putu."
*
Biblija (Jevanđelje po Marku 4.22): "Jer nema ništa skriveno što se neće otkriti, niti ima što tajno što neće izići na svetlost."
*
Anne Morrow Lindbergh: "Najiscrpljujuća stvar u životu je neiskrenost."
*
Philips Brooks: "Držite se dalje od skrivanja, držite se dalje od potrebe za skrivanjem. Nema goreg časa nego kada se ukaže potreba za skrivanjem bilo čega."
***
Postoji istina zasnovana na fizičkim zakonitostima. Ona se može tačno utvrditi i dokazati pošto je odredjena i merljiva. Na primer, ako neko kaže da je od Australije do Evrope stigao za pet minuta avionom, zna se da to nije moguće i da nije istina. Medjutim, pored konkretne istine, bazirane na činjenicama, postoji i nemerljiva, duhovna koja se otkriva kroz psihičke zakonitosti.
Svest je inteligentni život u telu i suština svake spoznaje. Zato je najzagonetniji entitet uneverzuma. Pojavom različitih misli, nagona i osećanja spoznajemo sebe i svet oko sebe. Dok neka vode ka dubljoj istini, druga zadržavaju u zabludi. Duhovna istina je živa, dinamična i beskonačna, pa se nikada u potpunosti ne može spoznati. Uvek ostaje viši nerealizovani potencijal i pored toga što se neprestano transformiše u realizovano znanje u umu. Duhovni potencijal je središte celog bića. Samo misao koja iskrsne iz te celovitosti i jedinstva osvetli um istinom.
Ovde se sve nalazi u stalnom procesu razvoja iako nam često izgleda da se ništa ne dogadja i da je sve isto. Svakim momentom se dešava promena u nama i svetu u kojem živimo. Tek posle izvesnog vremena shvatimo da se dosta toga izmenilo. Ne samo što se suočavamo sa drugačijim spoljašnjim svetom nego smo i sami drugačiji. Mislimo drugačije. Promene nam ukažu da je naše predjašnje uverenje bilo pogrešno ili ga potvrdi. Ponekad nam otkrije novu, dublju istinu, ali se možemo zaneti i stvoriti novu zabludu. Ko sledi istinu preispituje svoje mišljenje. Jedino tako može uočiti i eliminisati greške.
Istina je suštinski smisao, a obmana besmislena pojava. Ljudi se zavaravaju ako misle da se išta može sakriti. Bilo kada sve se ispolji i dozna. Sama zakonitost razvoja smisla to uslovljava. Laž, ponekad, može nadvladati istinu, ali je ne može uništiti. Istina je neuništiva. Uvek postoji, bez obzira da li je skrivena ili otkrivena. Obmana je konačna. Ima početak i kraj.
Obmane nastaju kada se misli formiraju iz nižih nagona. Česte su kod arogantnih, sujetnih, egocentričnih i narcisoidnih ljudi ograničenih vlastitim potrebama i shvatanjem. Oni samo svoje znanje smatraju savršenim i nepogrešivim. Nekritični su prema vlastitom mišljenju, a nerazumno kritični prema drugačijem. Ponekad u tolikoj meri da mogu postati agresivni.
Zablude su prisutne i kod osoba koje se podcenjuju ili imaju nisko mišljenje o sebi i svojoj sposobnosti. Veruju da su glupe, nesposobne i da drugi uvek bolje znaju. Za njih je karakteristično da nepromišljeno i nekritički prihvataju sve spoljašnje informacije.
Čovek sa zdravim, integralnim egom podjednako vrednuje i sebe i druge. Zato se trudi se da ne bude pristrasan. Pažljivo sluša i razmatra drugačija shvatanja i pri tome ima i kritičan i samokritičan stav. Ne samo što se ne ustručava priznati greške nego je i zahvalan kada mu se na njih ukaže.
Savest je ključni element u otkrivanju istine. Većina problema nastaje zbog toga što se zaglušivanjem savesti udaljava od istine. Da bi se nepoštena dela opravdala, i pred sobom i pred drugima, istina se potisne i izobliči. Stvore se samoobmane i dodje do unutrašnje razjedinjenosti i podeljenosti.
Doslednost duhovnoj suštini je najefikasnija zaštita od štetnog uticaja okoline jer se prestaje pridavati značaj zlonamernom i površnom mišljenju. Vlastiti postupci se procenjuju kroz duhovne vrednosti. Više nije važno šta drugi misle i govore o nama, već šta nam savest kaže. Čak da nas drugi nepravedno optužuju, ismejavaju i potcenjuju, ako znamo da smo ispravno postupili bićemo spokojni.
Dvoličnost i manipulativnost na prvi pogled izgleda lakša i profitabilnija od iskrenosti. Ali, nije tako. Neiskreni ljudi sami sebe osude na časove napetosti i nemira. Stalno su na oprezu i strahu da se njihova obmana ne otkrije. Pored toga gube autentičnost. Za materijalni dobitak ili za sujetno dokazivanje se odriču svoje suštine, a time i mogućnosti da spoznaju istinske vrednosti i pravi smisao života.
*
Emile Zola: "Ako ućutkate istinu i zakopate je ispod zemlje, uprkos tome ona će rasti i sakupljati takvu eksplozivnu snagu da će onog dana kada eksplodira napolje razneti sve ono što joj je na putu."
*
Biblija (Jevanđelje po Marku 4.22): "Jer nema ništa skriveno što se neće otkriti, niti ima što tajno što neće izići na svetlost."
*
Anne Morrow Lindbergh: "Najiscrpljujuća stvar u životu je neiskrenost."
*
Philips Brooks: "Držite se dalje od skrivanja, držite se dalje od potrebe za skrivanjem. Nema goreg časa nego kada se ukaže potreba za skrivanjem bilo čega."
***
Postoji istina zasnovana na fizičkim zakonitostima. Ona se može tačno utvrditi i dokazati pošto je odredjena i merljiva. Na primer, ako neko kaže da je od Australije do Evrope stigao za pet minuta avionom, zna se da to nije moguće i da nije istina. Medjutim, pored konkretne istine, bazirane na činjenicama, postoji i nemerljiva, duhovna koja se otkriva kroz psihičke zakonitosti.
Svest je inteligentni život u telu i suština svake spoznaje. Zato je najzagonetniji entitet uneverzuma. Pojavom različitih misli, nagona i osećanja spoznajemo sebe i svet oko sebe. Dok neka vode ka dubljoj istini, druga zadržavaju u zabludi. Duhovna istina je živa, dinamična i beskonačna, pa se nikada u potpunosti ne može spoznati. Uvek ostaje viši nerealizovani potencijal i pored toga što se neprestano transformiše u realizovano znanje u umu. Duhovni potencijal je središte celog bića. Samo misao koja iskrsne iz te celovitosti i jedinstva osvetli um istinom.
Ovde se sve nalazi u stalnom procesu razvoja iako nam često izgleda da se ništa ne dogadja i da je sve isto. Svakim momentom se dešava promena u nama i svetu u kojem živimo. Tek posle izvesnog vremena shvatimo da se dosta toga izmenilo. Ne samo što se suočavamo sa drugačijim spoljašnjim svetom nego smo i sami drugačiji. Mislimo drugačije. Promene nam ukažu da je naše predjašnje uverenje bilo pogrešno ili ga potvrdi. Ponekad nam otkrije novu, dublju istinu, ali se možemo zaneti i stvoriti novu zabludu. Ko sledi istinu preispituje svoje mišljenje. Jedino tako može uočiti i eliminisati greške.
Istina je suštinski smisao, a obmana besmislena pojava. Ljudi se zavaravaju ako misle da se išta može sakriti. Bilo kada sve se ispolji i dozna. Sama zakonitost razvoja smisla to uslovljava. Laž, ponekad, može nadvladati istinu, ali je ne može uništiti. Istina je neuništiva. Uvek postoji, bez obzira da li je skrivena ili otkrivena. Obmana je konačna. Ima početak i kraj.
Obmane nastaju kada se misli formiraju iz nižih nagona. Česte su kod arogantnih, sujetnih, egocentričnih i narcisoidnih ljudi ograničenih vlastitim potrebama i shvatanjem. Oni samo svoje znanje smatraju savršenim i nepogrešivim. Nekritični su prema vlastitom mišljenju, a nerazumno kritični prema drugačijem. Ponekad u tolikoj meri da mogu postati agresivni.
Zablude su prisutne i kod osoba koje se podcenjuju ili imaju nisko mišljenje o sebi i svojoj sposobnosti. Veruju da su glupe, nesposobne i da drugi uvek bolje znaju. Za njih je karakteristično da nepromišljeno i nekritički prihvataju sve spoljašnje informacije.
Čovek sa zdravim, integralnim egom podjednako vrednuje i sebe i druge. Zato se trudi se da ne bude pristrasan. Pažljivo sluša i razmatra drugačija shvatanja i pri tome ima i kritičan i samokritičan stav. Ne samo što se ne ustručava priznati greške nego je i zahvalan kada mu se na njih ukaže.
Savest je ključni element u otkrivanju istine. Većina problema nastaje zbog toga što se zaglušivanjem savesti udaljava od istine. Da bi se nepoštena dela opravdala, i pred sobom i pred drugima, istina se potisne i izobliči. Stvore se samoobmane i dodje do unutrašnje razjedinjenosti i podeljenosti.
Doslednost duhovnoj suštini je najefikasnija zaštita od štetnog uticaja okoline jer se prestaje pridavati značaj zlonamernom i površnom mišljenju. Vlastiti postupci se procenjuju kroz duhovne vrednosti. Više nije važno šta drugi misle i govore o nama, već šta nam savest kaže. Čak da nas drugi nepravedno optužuju, ismejavaju i potcenjuju, ako znamo da smo ispravno postupili bićemo spokojni.
Dvoličnost i manipulativnost na prvi pogled izgleda lakša i profitabilnija od iskrenosti. Ali, nije tako. Neiskreni ljudi sami sebe osude na časove napetosti i nemira. Stalno su na oprezu i strahu da se njihova obmana ne otkrije. Pored toga gube autentičnost. Za materijalni dobitak ili za sujetno dokazivanje se odriču svoje suštine, a time i mogućnosti da spoznaju istinske vrednosti i pravi smisao života.