Sjedimo neki dan na kafi zaova i ja. Pričamo o vjenčanju njene kćerke. Mala u Dohi,
stjuardesa, upoznala Jordanca, pilota u istoj aviokompaniji u kojoj radi i ona
pa se naumili vjenčati, ni manje ni više nego na Sejšelima. Može se, ima se hvala Bogu.
Kaže mi: - Ma najgore mi zbog cipela. Vjenčanje zakazano na plaži, a ima od hotela
dotle podosta. A znaš mene i moju štiklu.
-Pa, ništa izuj cipele, pa bosa, do tamo, - ja praktična.
-Ma, gdje ću to? - zadeverala se baš.
Javlja mi se danas sa Sejšela. Vjenčanje sutra. Danas užasna vrućina, vlaga, veli.
- Idi u more, - kažem joj.
- Ma, gdje ću bona, sramota me na plažu, sestra i majka od budućeg zeta u burkinijima,
baš mi se ne da.
Kaže, kad prodje vjenčanje potražiće kakvu uvalu, pobjeći...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Godine prolaze,
tela se polako predaju, ali...
Pesme ostaju,
godinama,
kao bele latice
osušene između dva lista,
između stranica, sada požutelih,
cvet, koji si stavio tamo
onda, kada je i tvoja duša cvetala.
Lišće škripi, kao kosti koje škripe
kada krene umornim korakom,
jauk je nam kao pesnički uzdah.
Kad neko kreci stan "after tisucu ljeta", svasta mu iskoci iz b(r)loga..pardon, "riznica mudrosti...":cool: Pa tako i ova pesmica, jos jedan skromni doprinos poetskom kutku Krstarice...;)
Pa da vidimo sta smo ovoga puta iskopali...Ocigledno neka moja stara za:whistling:avncija koju sam ocigledno smetnuo na coskove svesti i dao je samo tamosnjim paucima na `hap`..:cool:
Kad ono - ziva i zdrava.. :D Ako je tako, daj da je obnarodujemo, da ne bih zezao i pauke vise. :P :lol: Posebna posveta za mr. @Milan od Gruze :hvala::ok: Hvala, raja.. Khm... :):cool:
....................................
RAJKOVA AVANTURA
Poso ja da kupim leba,
na ulici me pogleda neka beba..
"Sta to znaci?", upitah ja sebe,
"Sta se, bre, uzbudjujem zbog bebe?"...
Ljudsko jezgro
Suštinu ljudskog bića možemo posmatrati kroz različite perspektive, uključujući filozofsku, duhovnu, biološku i sociološku.
U suštini, to je ono što nas čini ljudima, izvan svih spoljašnjih karakteristika i društvenih uloga. To je naša sposobnost za
razmišljanje, osećanje, svest, moralno rasuđivanje, empatiju, kreativnost i težnju ka smislu i svrsi.
To je naše unutrašne jezgro koje ostaje kada se sve spoljašnje ukloni.
Suština ljudskog bića... pesma AI
U srcu svakog čoveka,
Gde misli i osećanja se prepliću,
Tu leži suština, večna i čista,
To je ono što nas čini bićima.
Ne u titulama, ne u bogatstvu,
Ni u zvanjima što svet nam daje,
Već u ljubavi, nadi i snovima,
U duši što večno za slobodom traje.
U dubini gde se...
Мислио сам да се путовање добро завршило. на жалост није било тако... Нашао сам се у у соби без прозора и без врата. Не знам како сам уопште ушао у тако занимљиву и пријатну собу. Загледао сам се у палму која је извиривала из пода собе. Палмица је имала и лепу дрвену оградицу. Била је обасјана сјајним флоросцентно, наранџастим светлом. Величанствена палма са као крв црвеним листовима.
Још бих уживао у овом призору али се неко дете, које је трчало по соби, устремило на мене и почело је да ме вуче за панталоне, да ме штипа, гризе и скидало ми је пертле са ципела. Нисам се љутио. Сагао сам се да се средим али ме је дете ударилио нечим тешким по глави.
После овога је пукла пушка са ормара која је направила рупу у зиду. Ово је био почетак...
Bezbroj je misli u milisekundi -
U trci na ledu, odmah zatim u pustinji -
Na odlomku žute minute -
U srebrnom jezeru -
U neizbrojanom iskazu -
Pojačano električnom tišinom upućeno svemiru -
Na nišanu… laži i sveznanja -
Pri padu pokolenja -
I nekoliko velikih imena -
Brzina kojom sam odjeknuo je odluka -
Nije ni manja - ni veća, za ovakav ishod.
Iz istoimene knjige: "Ishod Na Nišanu"
Nekome je trebao, obećao je da če stići, mislio je da će stići...
- u spomen mom drugaru Danijelu -
Ulloge: Danijel Kaštavarac (1976-2024)
Fotografija i Muzika: Sebastian Sava Gor
Scenario i Režija: Sebastian Sava Gor
Da... Mi smo bića u kosmosu.
Svako od nas je deo ogromnog, neizmerno velikog univerzuma.
Naša planeta Zemlja je samo jedna od milijardi svetova u galaksiji,
koja je opet samo jedna od milijardi galaksija u kosmosu.
Kao ljudska bića, mi smo sastavni deo ovog neverovatnog kosmičkog plesa.
I dok možemo osećati da smo mali u poređenju sa beskrajem svemira, naša
sposobnost da razmišljamo o ovim pitanjima, da se divimo zvezdama i da
istražujemo svemir, čini nas neodvojivim delom kosmosa.
Evo i stiha koji to lepo ilustruje:
U beskrajnom plesu kosmičkog sna,
Mi smo igrači, večni i mali.
Zvezde su naši svedoci,
U harmoniji svetlosti i tami.
Naši životi, nit vremena,
Povezani sa svemirom celim.
U svakom trenu, u svakom disanju,
Kosmos...
Свако, чак и материјалисти и позитивисти, прећутно и скоро несвесно прихватају и полазе од тога да свако опажајући "спољашњи објективни свет" има посла само са сликама у својој глави а не са оним што те слике у глави изазива.
Овако нешто:
Да је било који објекат који управо сада опажате, (укључујући ваше тело) слика у вашој глави, а не оригинал. Да је буквално цео свет наспрам вас са сликама које се мењају обликом и величином како се померите, ваша представа, продукт ваше свести, слике у вашој глави а не оригинали.
Сада. Као што рекох, мало ко о томе уопште мисли, а када ипак дође у стање да о томе мисли по правилу закључује овако нешто:
"Тачно је да све што опажам слика у мојој глави, али је та слика верна копија онога што је...
Slatko-boleći nezaboravu, biseru mog detinjstva !
Sećam se, kao da juče bi, mada od toga prođe više od tri duge decenije, kada smo, zajedno sa Tvojim rođakom i mojim sadašnjim kumom Čedom, blatnjavim sokacima trampuzali do naše, veoma daleke, škole u cik zore. Vreme je učinulo svoje, nestalo je čak i tih blatnjavih sokaka, ali u duši su ostali ti osećaji koji odolevaju vremenu i stalno podsećaju na to što nam se tada čini nevažnim mrvicama u životu. Pitam se, što sam stariji sve češće svojoj savesti postavljam to pitanje, da li tada drugačije trebasmo da gledamo na tu milinu kojom nas Gospod nesebično obdari i da li trebasmo nešto drugačije da (u)činimo, no odgovora nema što i jeste, možda, najbolje jer kakav bih ja bio pisac kada bih...
Sa koliko me samo entuzijazma i nade sinoć upitao: "Mama, je l’ ostalo još kompota od višanja?",
da mi je, samo da nije bilo kasno, bilo došlo da ostavim sve poslove, i odem do pijace, prevrnem
sve tezge i pronađem sočne, kiselkasto-slatke plodove za njega. Da li je to bilo tako zato što sam tu,
preostalu, posljednju šerpu kompota od višanja skuhala od plodova male višnje koja je rasla u našoj
avliji ispod prozora, oko koje smo, s proljeća, s ljubavlju brinuli, mlade grane joj podupirali i vitko
stablo štitili svježim bijelim krečom, pa nam je bila tako posebna, tek pokazalo se da, dok napolju
samo tako hara zvizdan, ništa tako ne prija i ne osvježava kao kompot od njenih plodova. A našu
malu višnju ispod prozora, koja je baš obilno...
Mister G. je tog kasnog popodneva sa velikom mukom otvorio oči.
Kako je strašno probuditi se tako teško mamuran na sumrak dana.
Još je mnogo teže probuditi se sam.
Mister G. je imao 35 a izgledao je kao da ima 45 godina. Dovoljno je reći da dvadeset godina ovaj čovek sebe bombarduje svim raspoloživim sredstvima . U pitanju je zloupotreba : lepka , bronze , artana , bensedina , metotena, heroina, trodona , valijuma , LSD – a , kokaina i svaka vrsta alkohola. Dalje nabrajanje raznoraznih farmaceutskih proizvoda ili biljaka bilo bi suvišno.
U svakom slučaju strašno teško je padalo svako buđenje Mister G-iu.
Tog jutra prvo što je uradio je brz pokret rukom koju je zavukao u džep od pantalona , morao je da proveri da li su tu četiri ’ eksa...
Znaš, stari moj,
moj sin, a tvoj unuk,
obećao mi je da će
kada jednom postane naučnik
napraviti magičnu škrinju
u kojoj će se svi osmijesi, blizine, mirisi i topli zagrljaji
moći sačuvati,
pa kad neko tvoj ode, kad te srce za njim zaboli,
tada samo zaviriš u nju,
udahneš miris i zagrljaj da bol ublažiš.
Znaš, stari moj,
sad kad si već dugo negdje među zvijezdama,
danas mi je ta škrinja prokleto falila
a nisam je imala,
a tako sam tvoj topli zagrljaj trebala,
da se u njemu kao dijete isplačem,
a onda osjetim tvoju ruku
na mojoj kosi kako me nježno miluje
i začujem tvoj glas kako mi kazuje:
“Biće to sve u redu, sine”.
RiadaT.
Uvijek se iznova oduševim kad naiđem na ljude koji imaju lijepe manire. Recimo, onaj osjećaj kad
posegnete rukom da otvorite vrata dok ulazite u neku radnju, a onda se u trenutku nađe neki
gospodin koji također stoji pred vratima s namjerom da uđe, pa vam otvori vrata i ljubazno kaže:
"Izvolite!"
Ili kad uđete u restoran pa želite da sjednete za sto, a konobar vam pažljivo prinese stolicu.
Ili na kasi dok u žurbi na pauzi uzimate neku sitnicu, pa vašu korpu prebaci ispred svoje.
Danas je, nažalost, sve manje takvog kavaljerskog ponašanja. Istina, živimo u vremenu u kojem
su se umnogome promijenile rodne uloge pa je i logično što su neka pravila lijepog ponašanja iščezla.
Tako, na primjer, nekad je bilo nezamislivo da žena puši, pa je...
Još od najranijih bogoslovskih dana, nikada neće da mi se zaceli u srcu ta rana, a sećanje je samo produbljuje i boli me sve jače, ostalo mi u navici da, kad-god me nostalgija obuzme, posve, zadrhti mi srce i zabole bele džigerice, odlazim na železničku stanicu i tamo, sa suzama u očima, gledam vozove koji mom zavičaju kreću, mada znam da sa njima još dugo, možda ni nikada više, kucaj, srce, malo tiše, poći neću. Tako sam i pre nekoliko dana, odolevajući krvledećim sibirskim vetrusinama, koji su mi još više, drhtavo-boleće, produbljivali tu prokletu nostalgiju u grudima, došao na tu moskovsku železničku stanicu gledajući vozove koji nekamo u daljinu kreću, a ja ću da tugujem i sa njima poći nikad neću…
Pažnju mi je privukla jedna...
Његови трагови су се изгубили у мећави. Када је мећава престала, трагове је одувао ветар. Када је је престао ветар, засијало је Сунце и све осушило. Није било нити њега нити његових трагова. Потрага за њим је обустављена.
Сада је битнија афера у вези молекуларног биолога који је имао везе са неким шаманима. Афера је тајна, а што је тајно то није јавно и о томе не могу даље, али могу да Вам кажем да се неки Војкан жали да се тако, неки пут, осврне и да ништа не чује и да ништа не види, иза себе, пусто поље, каже - то већ не знам како да схватим...
Превише је све то чудно да би било стварно, a шта је то ставрно или стварност, како хоћете...
И где је она варалица са пригушивачем, без мобилног апарата и без једног ока? И овај овде што...
Carl Jung: "Mudrost nikada nije nasilna: tamo gde vlada mudrost, nema sukoba između mišljenja i osećanja."
- Mudrost proizadje iz celovitog bića, iz jedinstva duše, uma, duha i tela. Sukob izmedju osećanja i mišljenja signalizira da se izgubio kontakt s duhovnom sferom. Zbog toga i prevladaju snažni telesni nagoni, destruktivne strasti, površna osećanja, kao i zablude kojima se unese pometnja u um, pa se ne zna šta treba činiti.
Takvi momenti su javlaju u situacijama koje prevazilaze fizički, psihički i duhovni uzrast. S obzirom da čitav život duhovno rastemo, sazrevamo i učimo ti trenuci su neizbežni. U iznenadnoj nevolji, kojoj nismo dorasli, je normalno da dodje do umnog rastrojstva i da osećanje mira, sigurnosti i zadovoljstva...
1. **Ivo Andrić** - *The Bridge on the Drina* - *На Дрини ћуприја*
2. **Milorad Pavić** - *Dictionary of the Khazars* - *Хазарски речник*
3. **Danilo Kiš** - *A Tomb for Boris Davidovich* - *Гробница за Бориса Давидовича*
4. **Meša Selimović** - *Death and the Dervish* - *Дервиш и смрт*
5. **David Albahari** - *Götz and Meyer* - *Гец и Мајер*
6. **Borislav Pekić** - *The Time of Miracles* - *Време чуда*
7. **Vladimir Arsenijević** - *In the Hold* - *У потпалубљу*
8. **Svetlana Velmar-Janković** - *Lagum* - *Лагум*
9. **Goran Petrović** - *Atlas described by the Sky* - *Атлас описан небом*
10. **Dragoslav Mihailović** - *Petrija’s Wreath* - *Петријин венац*
11. **Svetislav Basara** - *The Cyclist Conspiracy* - *Фамилија циклистичког...
Kad je moj sin bio mali, pa tek naučio da hoda, nikako nije volio taj sport.
Kada bi kreni sa njim u šetnju, tad bi me on uhvati za noge, čvrsto se pripij
uz njih i ponavljaj kao papagaj: “Nese, nese”, što je u njegovom rječniku
tada značilo: “Ponesi me”. Kako je bio napredno dijete meni bi ruke “otpadni”
dok ga nosim.
Da belaj bude još veći nije htio ni da ga vozim u kolicima. Već nakon 5-6 minuta
vožnje počinjao je da negoduje, maše ručicama, doziva me da ga izvadim iz njih
i uporno ponavlja: “Nese, nese”.
Da sebi olakšam odlučim da kupim “kengur nosiljku” s kojom je znatno lakše
nošenje, ruke su mi slobodne i teret nije na njima. Stavim ga ja u nju pa krenem
da prošetamo. Idemo mi tako Ferhadijom, lijepo vrijeme izmamilo mnoge...
Da li ćemo boraviti ad infinitum u paklu malograđana, čiji su životi filistarski, neuroze Frojdovske, sukobi supstrat večnom
gloženju oko malih stvari u malom svetu, ali sve to sublimisano šarenom lažom?
Svi, mi, oni, ili samo ja smo otrovani, frustrirani, uplašeni, sujetom zaslepljeni, razočarani, umišljeni, ne/talentovani, poniženi,
raspomamljeni, uskukumavčeni, učaurani, usplahirani, ućutani, nebitni, ispolitizovani, izbljuvani, nepotrebni, nemoćni, neistraženi,
ne/udomljeni, besni, tužni, uzuženi, stidljivi, brbljivi, brljivi, tromi, prebrzi, emotivni, ne/sposobni, ogavni, izmanipulisani, prevareni,
izgubljeni, nesnađeni, prevrtljivi, nestalni, smešni, tragični, ranjivi, zbunjeni, ne/kontrolisani, raspomamljeni, sveznajući...
U vrevi svetog hodočašća,
javljaju iz Saudije
poletje k nebu više od petsto duša
hadžijski putevi postadoše putevi sna
ka vječnom miru ih odvedoše
sa molitvom na usnama.
Najduži dan u godini iscrta stazu ljetu
ravnodnevnica širi niti zlatnog Sunca
toplina Zemlju miluje
priroda diše u ritmu razigranih srca.
Na zelenom platnu svjetskog nadmetanja
finale prije finala, napetost raste.
Lopta kao sudbina,
strast i ponos svake nacije
u damarima ucrtana.
Svijet tka bezvremenu poemu
život postaje vječnost u trenutku
suze i smijeh ruku pod ruku.
RiadaT.
Postoje primarni i sekundarni izvori.
Primarni izvor (original ili dokazni izvor) jeste artefakt, dokument, zapis ili drugi vid informacije koji je stvoren u vremenu koje proučavamo.
Sekundarni izvor citira, komentariše, odnosno, zasniva se na primarnim izvorima. Mnogi istraživači svedoče o tome kako je težak posao stvoriti valjan sekundarni izvor u vidu povesti (naracije) na osnovu sirovog materijala iz prošlosti.
Važan zadatak klasifikacije izvora je da utvrdi nepristrasnost i pouzdanost izvora. Kad god je moguće, poželjno je koristiti primarne izvore, a ako ne postoje, sekundarni izvori mogu se koristiti uz veliki oprez i rezervu. Dominantan je stav među istoričarima da primarni izvori imaju najobjektivniju vezu sa prošlošću i...
Pozdrav svima, u poslednje vreme se dovodi dosta toga u pitanje kao sto je matematika, fizika...da li smo uopste ucili kako treba, da li su nasi poznati naucnici znali za bolje ili su nam jednostavno predstavili nesto drugo?
Pored svega ovog voleo bih da se malo osvrnemo i na pitanje o onome sta se desava nakon naseg dragocenog zivota?
Da li mislite da je zivot jedan
Da li verujete u reinkarnaciju
Da li verujete u zagrobni zivot
Da li...?
Ako postoji istina o novom otkricu da ce se pisati "nova" matematika, fizika sta onda reci o nama ljudima, nasim telima i konacno o onom najbitnijem "duhu/dusi" u svima nama.
Iako je Feng Shui zasigurno pomogao mnogim ljudima da
poboljšaju svoj životni prostor i pronađu ravnotežu, važno je
razumjeti, da se on ne odnosi samo na preuređivanje
namještaja ili postavljanje ukrasnih predmeta na određena
mjesta i da Feng Shui kao takav ne utiče na sve ljude jednako.
Njegov uticaj je vrlo individualiziran i sa mnoštvo faktora,
uključujući osobna uvjerenja, kulturni kontekst i subjektivno
tumačenje.
Osobna uvjerenja
Mentalna i emocionalna stanja ljudi također utiču na to kako
doživljavaju Feng Shui. Osoba koja u potpunosti vjeruje u
snagu Feng Shui-ja može doživjeti veće pozitivne efekte u
poređenju s nekim tko mu pristupa sa skepticizmom.
Kulturni kodekst
Feng Shui je duboko ukorijenjen u kineskoj kulturi i...
Ja kad odem u svoj rodni grad, jedva da sretnem pet-šest poznatih ljudi u čaršiji.
Ne računam tu prijatelje iz djetinjstva i rane mladosti koji su ostali tu, za razliku
od većine koja se rasula na sve strane, što Bosne, što Evrope i dalje. U gradu je
od poznatih i nešto rodbine i komšiluk, tj ono što je bilo bliže mojoj generaciji, dok
su stariji uglavnomna boljem svijetu. Doduše, u čaršiji sretnem neke mladje od mene
koji me znaju, ali toliko su "narasli" da ih jednostvano ne mogu prepoznati, pa kad me
neko od njih pozdravi, ja obavezno pitam: "A čiji/a si ti sine?" I onda se u sebi smijem,
jer imam osjećaj da sam metuzalem, a nisam majke mi. Tako danas na polasku kući
svratim u čaršiju u jednu prodavnicu da kupim cigarete, kadli na...
Poslovična je germanska vrednoća, odnos prema radu i zadatku, ali takođe sklonosti ka nametanju svojih običaja drugim narodima, porobljavanju drugih naroda, sklonost ka osvajanju teritorija, sklonost ka gospodarenju drugim narodima, nametanju kolonijalnog jarma, monopolizmu i imperijalizamu.
Danas su svi Germani izuzetno izmešani sa starosedeocima i drugim narodima tako da se, u stvari, danas ne zna kako su germanski dođoši iz Azije izgledali. Međutim, kroz današnje Germane tu i tamo provejavaju azijatske fizionomije. Mi ćemo se ovde malo njima pozabaviti u smislu navođenja primera.
"Nomen est omen" - nešto sam razmišljala,dođe mu kao Roršarhov test 😁:
Arsenije - toksičnost mu je u krvi
Bojan - da li se boji svačega ili nosi dugu sa sobom?
Vladimir - da li vlada svojim mirom?
Gorčin - uhhhh,roditelji...bolje onda Slađan
Željko - svačija želja ili vazda željan nečega?
Dragorad - voli da ide na posao i ostaje prekovremeno
Zvonko - mnogo priča,u starosti gluv k'o zvono
Ivica - ima ćoškastu narav
Jelenko - ličiće na jelena al' će imati samo dve noge
Kosta - vegan u najavi,prezire meso
Luka - kad se negde usidri,tu ostaje zauvek
Milisav - da li je sav mio ili preterano spor
Nebojša - neustrašiv ili manjak samopouzdanja pa mu vazda treba podstrek?
Obrad - ili obrađuje drvo ili ljude
Periša - opsesivno-kompulzivni...
Edgar Allan Poe: "Sva patnja potiče od žudnje, vezanosti, želje."
- U izjavi je očigledan uticaj budizma. Dosta ljudi je prihvatilo to mišljenje kao neprikosnovenu istinu u koju ne treba sumnjati ni preispitivati. Takav stav je dogmatičan. Zatvara um i umrtvljuje duh jer stvara iluziju konačnog, superiornog razumevanja.
To mnogima imponuje, pa radije ostaju u prijatnoj samoobmani i "tapkaju u mestu" nego da učine pomak. Život je suviše kompleksan. Ne može se uvek svesti na opšte pravilo.
Patnju uzrokuje i bolest, prirodne nepogode, nesrećni slučajevi. Proizadje i iz nemarnosti, neorganizovanosti, lenosti, katastrofalnih grešaka ili je mogu naneti drugi bezrazložnim napadima, nasiljem, silovanjem itd.
Žudnja, vezanost i želja...
Zapamti, srcem žive samo oni hrabri.
Oni što umeju, vetrom da se igraju.
Oni što umeju, suncem da se smeju.
Oni što umeju, vodu da ukrote.
Oni što umeju, zemlju da oplode.
Oni šetaju između svetova.
Jer ne pripadaju nikome.
Ako sretneš nekog takvog,
a ti mu se pokloni.
I ćuti, samo ćuti.
Mislila sam da počnem da pišem od 1.9. al nisam uspela. Morala sam da upišem 16x27 učenika za pedagoške sveske :mrgreen:
Zato krećem sa unosom od danas, sviđa mi se nešto ovaj utorak.Dakle, dolazim u školu i utvrdim da nemam internet. To znači, nema planova, nema priprema a nema ni prezentacija. Zovem jednog kolegu, on kaže zovi drugog, drugi kaže, sad ništa ne mogu da ti pomognem već sam kući, radio prepodne, aj sutra ćemo. Znači, danas sam na improvizaciji nastave,kao u stara, dobra vremena. Piskaram u svesci, više vremena posmatram učenike, milina. Koristimo tablu mnogo više, počinju da ih bole ruke od zapisivanja, kenjkaju a kreću i glavobolje :mrgreen: Mene još uvek ne boli gava, ali me grlo malo pecka ;) Prvi odmor, kanc...