Ovako izgleda kad blogeri sarađuju.
Naš bloger Darko je otpjevao stihove moje pjesme "Trista na sat"
Hvala Krstarici što uz druženje omogućava i ovako lijepu saradnju.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Oko urođenih i stečenih osobina postoje različita mišljenja. Ipak, zapaženo je da detinjstvo ima veliki značaj na formiranje ličnosti. Zato se naročita pažnja posvećuje vaspitanju dece i pronalaženju efikasnih metoda koje će pozitivno uticati na njihov psihički i mentalni rast.
Svaki čovek se radja sa unikatnom inteligencijom. Iako se ona pravilnom stimulacijom može donekle poboljšati ne može se drastično izmeniti. Medjutim, moguće je usmeriti njen razvoj. Da bi se to razumelo treba poći od dinamične strukture svesti.
Polusvesni ego, isto kao i pod-ego, spada u sferu podsvesnog i u većini slučajeva podrazumeva destruktivna osećanja. Medjutim, izmedju njih postoji značajna razlika. Pod-ego proističe iz urodjenog nagona...
Ego je najpoznatiji i najkontroverzniji termin. Poistovećen je sujetom i arogantnošću i proglašen osnovnim uzrokom disfunkcionalnosti. Mada je to objašnjenje jednostrano i uprošćeno njegova stalna prisutnost i ponavljanje je dovelo do toga da je opšteprihvaćeno. Zapostavila se činjenica da postoji i ego koji se ne precenjuje, već podcenjuje, kao i zdrav, balansiran koji poštuje i uvažava i sebe i druge.
Reč ego potiče od latinske reči ja i znači svesnost o vlastitom identitetu. Zbog toga je vitalni deo uma i inteligencije. Mišljenje da se može eliminisati je mit. Samosvest je neophodna, jer bez svesti o sebi nema ni svesti o okolini. Ego se ne može eliminisati, već se mora neprestano razvijati, osvešćivati ili kultivisati...
Trčao je po klackalici sa jedne na drugu stranu i pokušavao
da je poravna i zaustavi u ravnoteži.
Bio je svestan neusklađenosti svojih namera i mogućnosti
svoga tela.
U vidokrugu mu je bila samo daska koja se dizala i spuštala,
zavisno od brzine koraka.
Nesputanost igre oslobađala je veštinu prilagođavanja.
Pojačavao je brzinu, skraćivao put i približavao središtu
klackalice.
Naglo je zastao.
I naglo raširio noge u uhvaćenom težištu.
Daska se zaustavila, umirila i čekala u savršenoj ravnoteži.
Sabranost je postala njegov novi, skriveni stepen vere.
Zaigrano, pa umireno telo odisalo je skladom.
Ako mu posustane pažnja, daska će se prikloniti jednoj
strani.
Znao je istovremeno da samo usredsređenje nije
konačno stanje ravnoteže.
Osetio...
Proverava čauru reči.
Utiskiva sačmu u njene najdublje slojeve.
Stvara novo jedinjenje.
Svako zrno stoji na određenom mestu.
Svaka misao koristi svoju mogućnost.
Ojačava probojnost.
Ruši predrasude i raskrinkava laži.
Upozoraval na sve šta je nužno u čoveku.
Njen duh i razum ispunjavaju leglo reči.
Toplotom njene krvi i mesom njenog mesa.
Nektarom najređeg rastinja.
Uverena u snagu reči zatvara čauru.
Sačuvan je i najmanji deo pamćenja.
Sama reč odlučuje o svom putu.
A ona, osluškuje udar glasnica i
odbacuje čauru.
Ispaljuje se u gustu i nevidljivu putanju.
Kretanje se pretvara u usijanje.
Oslobađa se svega što je suvišno.
Zasipa radoznale kao Sunčev vetar.
Oživljava u kolapsu gravitacije.
U novom nezamislivom blesku.
Njene...
Uz svest se, pored nesvesnog i svesnog, vezuje i mnoštvo drugih termina kao na primer, podsvesno, nadsvesno (supersvesno), id, ego, super-ego. Mnogi od njih nisu dovoljno jasni iako se koriste u svakodnevnom govoru. To se, naročito, odnosi na nesvesno.
Sigmund Frojd je nesvesno definisao kao nepoznato, ali suštinsko u svesti, a svesno kao poznato i pojavno. Za nesvesno kaže: "Nesvesno je veći krug koji u sebe obuhvata manji krug svesnog." Kao i sledeće: "Nesvesno je ona stvarna psihička realnost, koja nam je po svojoj unutrašnjoj prirodi nepoznata kao i realnost spoljnog sveta, i ono nam je u svesnim podacima, isto tako, nepotpuno dato kao i spoljni svet u podacima čulnih organa."
Proizvoljne interpretacije u duhovnim učenjima...
Te proklete pare, taj vječiti šejtan, zavrtio je mnoge ljude oko sebe kao djecu
u kolu, a sve ono duhovno bacio u zaborav poput kakve stare, zaboravljene
sehare na tavane.
Danas, meščini, glavno je imati što deblji džep, kuću sa što više spratova
i kakva bijesna kola.
Bogami, k'o da se, sagradivši tu kulu do neba, možeš približiti Bogu.
I tim bijesnim kolima projuriti kroz život, kao da te brzina može izbaviti
od praznine koja vreba iznutra.
Sve je postalo nekakvo nadmetanje. Sve je više onih koji bezglavo žure,
nemaju vremena, a ako se i desi da neko zastane, prvo će pogledati
kako je ovaj drugi odjeven, pa će onda odmjeriti kakve su mu cipele,
da li je telefon u ruci dovoljno nov i skup, i tek na kraju, možda, baciti pogled
na lice...
Andrew Salter: "Činjenica je da pravljenje razlike između razuma i emocija predstavlja skoro srednjovekovni ostatak. Morgan, razmatrajući dokaze o anatomskoj lokaciji emocinalne integralnosti kaže 'ni za jedno jezgro ili region se ne može reći da sadrži nervni centar... emocionalnog ponašanja.'
Ukazati racionalizaciju u ponašanju je izdvojiti naročitu seriju niti u temeljno isprepletenom tkanju cortial-sympathetic ponašanja. Terapeutska korist od koncepta racionalizacije leži u isticanju ideje da se stvaran uzrok ponašanja ne nalazi u neposrednim okolnostima, već u nastavljanju pređašnje uslovljenosti. U pravom smislu reči, razum i osećanja su dve nozdrve istog nosa.
Mi možemo govoriti o različitim nivoima ponašanja, ali...
Vozio je bicikl jako brzo !!!
Vozio ga je na jednom točku, nije ga bilo briga !!!
Vetar mu je duvao u lice, osećao se moćno...
Setio se E.T.- ja , želeo je da može da poleti...
Trzao je bicikl, skakutao na jednoj gumi. Smejao se jako i glasno...
Nosio je crne naočari. Svi su gledali u njega...
Okretao se u krug na jednom točku. Čuo je aplauze...
„Kako je dobro biti u centru pažnje“, mislio je brzo i svaka misao bila je kao udar čekića u nakovanj...
Sledilo je spuštanje sa staze smrti !!! Velika nizbrdica, visoko brdo. Jurio je kao vetar.... Kraičkom oka zapazio je krst koji sija... reklama za apoteku, Zakočio je naglo i vešto, uzeo je bicikl, digao ga iznad glave i bacio na trotoar. Ušao je u apoteku i poželeo dobar dan...
NIJE SVAKI MUŠKARAC SA VELIKIM NOSOM, SIRANO DE BERŽERAK
Večeras,još samo večeras. Dopusti da snovi galopiraju slobodni. Večeras,još samo večeras. Nacrtaj osmeh na moje umorno srce. Večeras,još samo večeras. Veruj da sve bajke imaju srećan kraj. Večeras,još samo večeras Naruči od uličnog svirača onu našu. Večeras,još samo večeras...
Shvatanje da živa bića postoje samo dok imaju telo, tj. da nisu postojala pre rodjenja i da posle smrti postaju večno ništa ima dosta nedoslednosti. Od kuda nešto i smisao između dva ništa i besmisla? Kako objasniti činjenicu da iz ništa i besmisla nastane smisao, a potom iz smisla nastane večni besmisao? Koliko mi razumemo smrt i promenu koja njome nastaje?
Da li svest (suština života) zaista nestaje razgradnjom tela? Ili svest (duša/duh), kao bezoblični entitet, postiže daljnju transformaciju? Kako objasniti činjenicu da sve religije i različita duhovna učenja, nezavisno jedni od drugih, propovedaju duhovnu neuništivost? Koliko je pretpostavka o nemogućnosti egzistencije svesti bez tela tačna i potvrdjena? Zašto takvu...
DA LI SVE BAJKE IMAJU SREĆAN KRAJ
Jutros sam je video. "Još uvek dobro izgleda", pomislih. Godine su ocrtale po neku boru a život joj podario onaj tajanstveni osmeh plemkinje. Kosa joj je padala u slapovima, čineći zlatasti ram koji joj je uokvirivao lice. Izgledala je ka da se tog trenutka spustila sa neke renesansne slike, među nas obične smrtnike. Klimnusmo glavama, jedno drugom. Reči su bile suvišne, sve priče su odavno bile ispričane. Trivijalnostima nisam želeo da je vređam. Znali smo se oduvek. Varoš je imala običaj kolektivnog šetanja beba a naše majke su tu dužnost sa radošću obavljale, dok su očevi prilježno ispijali krigle piva u restoranu na stadionu lokalnog fudbalskog kluba, glumeći da ih fudbal interesuje. Od tad seže...
Immanuel Kant: "Ako bi mogli videti sami sebe i ostale stvari onakve kakve stvarno jesu, mi bi videli sebe u svetu duhovne prirode, zajedništvo koje, niti nastaje našim rođenjem, niti nestaje smrću naših tela."
*
Chaucer: "I svako, sem budale, zna u svojoj duši da svaki deo proizilazi iz ove velike celine, jer priroda ne može nastati iz nekog naročitog dela ili samo dela, već iz celine i netaknutog savršenstva iz kojeg se silazi u ono što se menja i što truli."
***
Shvatanje da je univerzum nastao slučajem se sve više opovrgava novijim otkrićima. I ne samo njima, već i logikom koja ukazuje na neophodnost postojanja inteligencije iza fizičkih zakonitosti. Dovoljno je poći od činjenica. Osnovna karakteristika smisla je kreativni...
David Lynch, jedan od najintrigantnijih i najenigmatičnijih režisera modernog doba, stvorio je trilogiju koja duboko istražuje teme identiteta, ličnosti i dualnosti - svetlosti i tame. Filmove "Izgubljeni Autoput" (Lost Highway, 1997), "Vožnja Mulhollandom" (Mulholland Drive, 2001) i "Carstvo Inlanda" (Inland Empire, 2006) sa prepoznatljivom i autentičnom "linč" naracijom, izraženom simbolikom i posebno sa intenzivnom atmosferom, Linč uspeva da se, kao i uvek, uzdigne iznad konvencionalnih filmskih formi...
"Izgubljeni Autoput" otvara trilogiju istražujući teme fragmentacije identiteta i realnosti. Fred Madison, protagonista filma, suočava se sa sopstvenim demonskim silama koje se manifestuju kroz promenu identiteta u Petea Daytona...
Razmazao se pakao, slio se niz uglačan kamen,u vodi je nestao...
Vitez je bacio koplje ka nebu...
Svilena, bela zastava je postala izfronclana,najomiljenija mačija igračka..
To je dovoljna napojnica za par gladnih očiju...
Daleko na putu ka bespuću…
*
Prognan sam strelama i sekirama...
Dok sam sanjao Vas,
Na apstraktnoj predstavi o igri i beskonačnosti...
U nestvorenoj svetlosti...
*
I da je tamo daleko, neko rekao nešto loše, o tebi,a istog se trenutka sve dogodilo meni,
Kao besplatna ulaznica, za lepo upakovan, poklon-paket i slobodouman mi aranžman,
Gde počinje svaki sledeći dan...
Дух времена, тај тихи и невидљиви ток који обликује свест и идентитет читавих генерација, јесте феномен који је од давнина интригирао мислиоце и филозофе. У својој суштини, он представља колективни израз историјског тренутка и утицаја који нама, као појединцима, остаје готово неприметан док га свакодневно проживљавамо. Немачки филозоф Георг Вилхелм Фридрих Хегел сматрао је да је дух времена, или "Zeitgeist", интеграција апсолутног знања и историјске нужности, док је Имануел Кант указивао на то да је човекова слобода тесно повезана са његовим моралним дужностима у оквиру друштвене заједнице.
Из православне перспективе, дух времена није само интелектуална или социолошка конструкција, већ дубоко духовно искуство које прожима целокупно...
Prilično lijep dio života, tačnije nekih petnaest godina, provela sam
u Starom Gradu, u austro-ugarskoj zgradi udaljenoj pet minuta od
Katedrale, pa mi je Ferhadija bila kao avlija, (pogotovo u ljetnim mjesecima
i noćima kad smo u nju bježali iz stana u kojem je bilo vruće kao u samom
džehenemu), a Sarači i mnoge ulice i uličice koje su se nadovezivale na
njih i vodile prema jezgru Baščaršije bile poznate haman kao vlastiti džep.
Sad rijetko odem, a i kad odem ostanem zatečena koliko više ništa nije isto.
Zapravo, nisu više isti ljudi. Nevjerovatno je koliko se povećao broj turista
po ulicama, kako Ferhadije, tako i Baščaršije, toliko da je čuti bosanski jezik
prava premija. Najviše se povećalo onih iz arapskih zemalja, ako je suditi...
Prošao joj voz za minut... Ona prešla na tramvaj a on joj prošao iza uveta... Htela da stopira ali automobili promenili trasu pa idu od nje ka negde... Potrčala na avion a on prošao i nestao u nekom trouglu...
Sve joj prošlo a ona nije još.
Pošto nije dozvoljeno koristiti izvore društvenih medija kao što je Fejsbuk na Političkom forumu, odlučila sam da iskoristim prostor na blogu
🌍🌍🌍🌍🌍🌍🌍🌍🌍🌍🌍🌍
Samo vas gledamo
Poštovani narode Srbije,
u cilju razumevanja ovog svenarodnog bunta, imamo obavezu da se oglasimo i pre svega zahvalimo na nesebičnoj podršci koju dobijamo svakodnevo, jer ovo jeste narodna borba bez podela i kompromisa. Oni koji su se svrstali i odabrali drugu stranu, polako i neprimetno pokušavaju da uđu i u naše redove, s namerom da obesmisle bunt i spuste tenzije. S tim u vezi ponovo ukazujemo na stav i zahtev koju smo izneli u Loznici 28.juna :
Nema trošenja energije na nesvrsishodne šetnje, nema strančarenja i nema podela. Zahtev je donošenje zakona kojim bi...
Alan Landsburg: "Kroz godine parapsihologija je pokazala da je nefizički element u ljudima stavrnost, a ne samo želja ili iluzija."
*
J. B. Rhine: "Možemo sa sigurnošću zaključiti da ima nešto delotvorno u ljudima što prevazilazi fizičke zakonitosti, pa prema tome, po definiciji, predstavlja duhovne zakonitosti. Vasiona je onda nešto što ostavlja mogućnost da se bude religiozan."
***
Verovanje u postojanje duhovne sfere je prisutno skoro u svim kulturama i tradicijama. Ta činjenica je, sama po sebi, vredna pažnje. Ukazuje na univerzalnost te ideje i njenu duboku ukorenjenost u svesti ljudi. Mada se to ne može potvrditi, ne može se ni opovrgnuti. Brzopleto odbacivanje i kategoričko poricanje, bez ikakvih solidnih dokaza je dosta...
kakve smo poznavali moraju da umru. Iz vise razloga:
1. zato sto su pocele da se placaju - cime postaju zapravo profesionalni sport, sto nije bila ideja nikad. A time sportisti - prostitutke.
2. zato sto su vezane za nacionalnu podelu - zemlje ce da se ukidaju i bice regioni ili neka druga vrsta podele.
3. zato sto su zbog 2 nepravedne.
morao sam da zapisem.
Osho: "Telo se sastoji od tame, dok se duša sastoji od svetla i tamo gde se ta tama i ta svetlost sretnu, to je teritorija razuma. Samim tim razum u sebi poseduje malo tame i malo svetlosti; zato je razum uvek napregnut i razapet između ta dva različita pravca."
*
Bhagavad-gita (7.6-7): "Sva kreirana bića imaju izvor u ove dve prirode (niža i viša Božija energija). Od svega materijalnog i svega duhovnog u ovom svetu, znaj sigurno da sam ja oboje i stvaralac i rušilac. O pobedniče bogatstva, nema više istine od Mene. Sve se oslanja na Mene kao biseri na koncu."
***
Živa bića su aktivna dok su nežive stvari, i pored različitih oblika i materijalnih sastava, pasivne. Ne razvijaju se. Čak je i kod biljaka, koje imaju samo instinkt...
Darryl Reanney: "Kvantna fizika je pokazala, na zadovoljstvo mnogih fizičara, da je realnost koju posmatramo čudno promenjena samim činom posmatranja. Svest ne izgleda samo kao posmatrač, već kao učesnik u radnjama sveta; svest i materija, subjekt i objekt nisu odvojeni, nekako suptilno, oni vrše interakciju."
Darryl Reanney: "Noseći se intuicijom nešto dalje, interesantno je pomenuti da se retki momenti oslobadjanja svesti od ega opisuju kao momenti osvetljenja ili prodora svetlosti. Vitman opisuje ta vidjenja kao ‘osvetlenje svetlog’ i metafora svesti kao svetlosnog agenta je široko rasprostranjena u svim mističnim spisima. Pitam se, u momentima nesputane mentalne slobode, da li sama svetlost, jedna istinski bezvremenska...
...
...male okice
prijete velikom svijetu
ako ista ucinimo nazao
malenom cvijetu
nece se desiti nista
produzice samo nejaki jauci
i vec uporna zgarista
biti sretni oni sto su daleko
ali ce uvijek postojati
neko
sto djetinje suze pamti
i za sve nas isplakuje
nece nikom da ih vrati
ali im kraj prizeljkuje...
Privikavao se na gust i lepljiv mrak.
Do spoznaje u okruženju dolazio je dodirom.
Određivao se prema suštini dotaknutog.
Sledio je svoju nevidljivu putanju.
Prostor se izobličavao i gubio.
Sišao je u svoje okno.
Svuda se prostirala podatna građa.
Svaki udarac - reč.
Svaka useklina - krik.
Istrajavao je u zamahu.
Poslednji udar odjeknuo je muklo.
Zasekao je u samo jezgro.
Grumenje se rasulo i isijavalo nepodnošljivu toplotu.
Zastao je pred žarištem, dohvatio manji grumen
i hitnuo ga kroz otvor.
Osetio je bol i video opekotine na dlanovima.
Gore, kraj otvora, stotine dlanova je pljeskalo.
Srušio se kao pokošen i sagoreo u trenu...
🌺 🌺 🌺
ULICA MOG DETINJSTVA
Ulice mog detinjstva više nema. Tamo, gde su nekada bile varoške kućice u kojima je živeo neki dragi svet, danas je moderna zgrada koja mi zaklanja sunce kada prolazim ulicom mojom. Ulicom u kojoj se nazivalo dobro jutro i neznancu. Ulicom u kojoj su nas decu slali sa tanjirima punim vrućih čvaraka, švarglom i ponekim komadom mesa jer takav je red. Podeliti sa komšijom i kad imaš i kad nemaš. Iza kuća su bile bašte i kokošinjci,poneko je gajio svinje. Tamo gde je bio bunar sada je ulica. Tamo gde su nekada bili bambusi gde su se gnezdile čaplje onih godina kada je Gročica plavila, tamo je sada toplana, navikao sam na nju i miris sumpora iz pepela koji leži razbacan tu negde gde je cvetalo predivno poljsko cveće. E...
U odsjaju sveće posmatrala je srebrnu oblogu svećnjaka.
Pažnju joj je privukao izgraviran i okrnjen obris male tragičke maske.
Nedostajala je samo linija usta i brade.
Trudila se da pronikne u ono što je iščezlo.
Da domisli i uobliči celinu maske.
Da pređe onu meru iza koje će sve što je izgubljeno povratiti svoj sadržaj.
Možda će se u tom prizivanju, u usredsređenju, prekinuta linija ponovo spojiti.
Navikavala se na tragičan lik, a istovremeno očekivala nešto drugo.
Vosak sa sveće kapao je niz svećnjak i slivao se u donji deo gravire.
Topio se i stvarao privid mimičkog izobličenja maske.
Taložio se, čvrsnuo i vajao usta u širok i razvučen osmeh.
Na okrnjenom delu nazrela je ono što je priželjkivala.
Bila je to tragikomična maska...
Mala Enciklopedija, Prosveta (četvrto izdanje/1986 god.): "Materija (lat.), izvorno reč materia znači: drvo, materijal za obradu, gradja, sadržina; srodno sa grč. mater, lat. mater, srp. Mater. Prvobitno kod Platona naziva se 'primateljkom' svih oblika, rodnicom u kojoj se začinju oblici svih bića."
*
F. Engels: "Veliko osnovno pitanje svake, naročito, novije filozofije jeste pitanje o odnosu mišljenja prema biću... duha prema prirodi... u svojoj potpunoj oštrini ovo je pitanje moglo biti postavljeno i moglo je dobiti svoje potpuno značenje tek onda kada se evropsko čovečanstvo probudilo iz dubokog zimskog sna hrišćanskog srednjeg veka... Prema tome kako su odgovarali na ovo pitanje, filozofi su se podelili u dva velika...
Pokušavao je da preusmeri težište.
Da u novom sačuva nešto od prethodnog.
Da se prikloni starom u novom.
Svesno se izlagao opasnosti od prekida igre.
U munjevitim menama tragao je za osećanjem sigurnosti.
Kušao je i ukrštao stare i nove podsticaje.
U povremenim opuštanjima, pri promeni ritma, osvajao je tajno polje sila.
Upućivao telo ka jednom, a kretao ga ka drugom pravcu.
Podsticao je i najmanje da bi postigao najviše.
Energiju je usmeravao preko utrobe do stopala.
Zaigravali su se listovi na nogama.
Uvrtali se kao vretena.
Vlakna su se namotavala zavisno od brzine i položaja nogu.
Savijala se u kalemove i opruge.
Zatezala i hranila novim udisajima.
Čim se opruga rastegla, kalem je krenuo obrnutim smerom.
Osetio je trenutno...