Teški momenti u životu

Biblija (Propovednik 7:14): "U danima sreće budi radostan, a u danima nevolje razmišljaj."
*
Narodna poslovica: "Lako je biti dobar u dobrome, ali je teško biti dobar u zlu."
*
Svami Paramananda: "Nikada nemoj da moliš da ti se smanji nevolja, već moli da ti se da potrebna mudrost da se suočiš sa njom."
*
Herman Hese: "Bog nam ne šalje očajanje da bi nas ubio. On nam ga šalje da bi probudio novi život u nama."
*
Martin L. King: "Krajnja mera čoveka nije moment udobnosti i pogodnosti, već moment izazova i kontroverznosti."
*
Shari Davies: "...usred bola i patnje postoji samo jedno rešenje – da se izađe, pokrene, potraži pomoć i počne voleti i davati. Ljudi koji ostvare isceljenje od bola i patnje su oni ljudi koji daju prednost svome isceljenju. Oni ne uzimaju odgovornost za kriminal koji im je počinjen, ali zato uzimaju odgovornost za svoju reakciju. To su ljudi koji su sposobni ili koji su se osposobili da sagledaju međusobnu ljudsku povezanost, da vide da je ljubav krajnji i konačni cilj."
*
Noel McGrath: "Plakanje je prvi i najvažniji korak prilikom oslobađanja tuge i gneva u procesu žaljenja. Kada je odnos, familija ili prijateljstvo prekinuto smrću ili raskidom ne samo što je normalno da se plače, već je to veoma važan proces čišćenja.
Priroda nam je dala poklon u obliku suza, ne samo da olakšamo emocionalno pražnjenje, već je njihov hemijski sastav fizički efikasan u oslobađanju od štetnih supstanci iz tela. Nemojte se plašiti ili stideti da plačete, to je prirodan deo sistema samolečenja tela i duše."
***

Pored dobra, radosti i lepote postoje katastrofe, tragedije, mržnja, zlo i patnja. Zato mnogima tvrdjenje da sve nastaje iz smisla i ljubavi izgleda neosnovano. Suprotnosti postoje s razlogom. Stvaraju pokret i promenu neophodnu za razvoj i opstanak života. Da bi biljke rasle i hranile životinje i ljude, potrebni su vedri, topli dani, ali i tmurni, hladni i kišni.

Isto se odnosi i na svest ljudi. Razvija se i kroz smisao i besmisao. I kroz sreću i kroz bol. Patnja je prolazna pojava ili propratni element učenja. Lepota, smisao i ljubav je suština koja nikada ne nestaje, već iznova iskrsava posle svakog bola poput sunca zaklonjenog oblacima. Besmisao podstiče razvoj smisla. Rušenjem starog omogućava nastanak novog. Konflikt u umu primorava da se ide dalje i otkriva dublja istina o sebi i životu. Na taj način se iz mučnog besmisla izdigne na viši stepen razumevanja i postigne adekvatnije shvatanje.

Teškoća je najsigurniji test karaktera. Najbolje pokaže šta je u nama. Momenti prepuni iskušenja vode ili progresu ili regresu. Sve zavisi od izbora. Ako se slede duhovni principi i odoli iskušenju napreduje se. Ako se opredeli za niže, sebične nagone i koristoljublje spreči se razvoj i zadrži u tami nerazumevanja.

Duhovni uvid pomaže ljudima da zadrže stabilnost u ekstremnim situacijama. U nevolji se ne ponižavaju i ne predaju očaju, dok u uspehu i sreći ne postaju oholi. Znaju da su oba momenta promenljiva i prolazna. Prokletsvo ponekad ima privid blagoslova, a blagoslov prokletstva. Uspeh, slava, lepota i bogatstvo ne donesu uvek blagostanje.

Nekad uspeh stvori iluziju superiornosti, pa se zanese i izgubi realna procena vlastite vrednosti i sposobnosti. Zbog toga lako dodje do neuspeha i krize. Iako poraz izgleda užasan i nepravedan upravo on omogući pomak. Prisili na dublje unutrašnje preispitivanje. Na introspekciju koja vraća suštini. Tako se shvati samoobmana i neophodnost daljnjeg učenja i usavršavanja.

Uspeh se ceni u svakom društvu, dok se od poraza i teškoća zazire. Plaši ih se i stidi. Porazi se nastoje prikriti da bi se stvorila iluzija uživanja. Dosta ljudi ne zna šta da radi i kako da se ponaša u teškim momentima. Okruženi shvatanjem da život treba biti bezbrižan, ispunjen samo veseljem i zadovoljstvom mučna osećanja doživljavaju kao nesposobnost. Preuveličaju nevolju i prepuštaju se samosažaljenju. Drugi im izgledaju srećniji, sposobniji i uspešniji.

Samosažaljenje je normalna faza rasta i razvoja. Ipak, vremenom i sazrevanjem se treba prevazići. U protivnom se preuzme uloga žrtve. Samosažaljenje nije ništa drugo nego samoodbrana od odgovornosti i angažovanja na vlastitom rastu i razvoju. Njime čovek, sam sebi, ističe bespomoćnost i beznadežnost svoje situacije i time pravda pasivan stav. U Japanu se kaže: „S nevoljom se čovek bori pameću, a ne suzama.“

Suze u izreci simbolišu pasivnost. Medjutim, nisu uvek negativne ili nešto čega se treba stiditi. Plakanje je normalna, čak i poželjna reakcija u tragičnim situacijama. Pogrešno se misli da slabi ljudi plaču. Plaču oni koji imaju hrabrosti da se suoče bolom, da ga osete do kraja i prodju kroz njega. Tako ga lakše izbace iz organizma i povrate duhovnu ravnotežu.

S potisnutim to nije moguće kao ni onim u kojem se"zaglavi" jer se nema hrabrosti ići dalje. U tom slučaju se preterano i produženo plače. Plač je prirodna, sponatana reakcija na bolno iskustvo. Ali, ako se ostane samo na tome ne može se učiniti pomak i prevazići teškoća.

Svaki čovek ima jedinstvene okolnosti razvoja. Doživljava specifične radosti i bolove koji se tumače karmom i sudbinom. Kao što više obrazovanje zahteva teže testove tako i ljudi sa višim duhovnim potencijalom prolaze kroz kompleksnije okolnosti. Što je iskustvo neprijatnije i bolnije rezultira i radikalnijom spoznajom.

Slične teskoće se doživljavaju sve dok se ne nauči lekcija i ne shvati pravilna reakcija na njih. Mada u suštini univerzuma uvek postoji jedinstvo i harmonija u pojavi je prisutno stalno uskladjivanje individualnosti. Svaka ima specifičnu ulogu i funkciju. Kada je prihvati i ispunjava egzistencija dobija smisao i red. Kada se odupire dolazi do nesklada.

Sposobnost da razlikujemo dobro od zla nam je dala najintenzivniji doživljaj sreće i patnje, smisla i besmisla. Nije li to u isto vreme i uzvišeno i užasno? Od nas zavisi šta ćemo odabrati.
 
U prilog temi interesantno je pomeniti i mišljenje australskog psihologa, istraživača i pisca Hugh Mackay. U knjizi: "The Way We Are: Lessons from a lifetime of listening" piše:
"I actually attack the concept of happiness. The idea that—I don’t mind people being happy—but the idea that everything we do is part of the pursuit of happiness seems to me a really dangerous idea and has led to a contemporary disease in Western society, which is fear of sadness. It’s a really odd thing that we’re now seeing people saying “write down three things that made you happy today before you go to sleep” and “cheer up” and “happiness is our birthright” and so on. We’re kind of teaching our kids that happiness is the default position. It’s rubbish. Wholeness is what we ought to be striving for and part of that is sadness, disappointment, frustration, failure; all of those things which make us who we are. Happiness and victory and fulfillment are nice little things that also happen to us, but they don’t teach us much. Everyone says we grow through pain and then as soon as they experience pain they say, “Quick! Move on! Cheer up!” I’d like just for a year to have a moratorium on the word “happiness” and to replace it with the word “wholeness.” Ask yourself, “Is this contributing to my wholeness?” and if you’re having a bad day, it is."

Brzi, google prevod:
"Ja zapravo napadam koncept sreće. Ideja da – ne smeta mi da su ljudi srećni – ali ideja da je sve što radimo deo potrage za srećom čini mi se zaista opasnom idejom i dovela je do savremene bolesti u zapadnom društvu, a to je strah od tuge .

Zaista je čudna stvar da sada vidimo ljude kako govore 'zapišite tri stvari koje su vas usrećile danas pre nego što odete na spavanje' i 'razveselite se' i 'sreća je naše pravo po rođenju' i tako dalje. Nekako učimo našu decu da je sreća podrazumevana pozicija. To je glupost. Celokupnost je ono čemu treba da težimo, a deo toga su tuga, razočaranje, frustracija, neuspeh; sve one stvari koje nas čine onim što jesmo.

Sreća i pobeda i ispunjenje su lepe male stvari koje nam se takođe dešavaju, ali nas ne uče mnogo. Svi kažu da rastemo kroz bol, a onda čim iskuse bol kažu: 'Brzo! Kreni dalje! Razveseli se!'
Želeo bih da samo godinu dana uvedemo moratorijum na reč 'sreća' i da je zamenim rečju 'celovitost'. Zapitajte se: 'Da li ovo doprinosi mojoj celovitosti?' i ako imate loš dan, onda je tako."

Jane Addams ima slično mišljenje: "Ne znamo šta znači život kada se otklone sve poteškoće."
 

Back
Top