V. Belinsky: "Čovek nije ni životinja ni anđeo, ne bi smeo ljubiti ni životinjski ni platonski, već ljudski."
*
Harry Guntrip: "Ponekad se kaže da je muškarcima poligamija prirodna i da postoji suštinska razlika između miškaraca i žena u tom pogledu. Međutim, to je najverovatnije rezultat tradicije u našoj civilizaciji. Potreba za ljubavlju je podjednako fundamentalna prirodi i muškaraca i žena i može da se primeni na isti način i na jedne i na druge: bezdiskriminatorna seksualnost s nemogućnošću da se pronađe sreća i zadovoljstvo u jednoj stalnoj i lojalnoj vezi je simptom neuroze."
*
Gledis Hunt: "Seks nije osnovna ljudska potreba; ljubav jeste."
*
Rollo May: "Nije stav da – moje telo oseća – već – ja osećam. Seksualna želja i strast se treba doživljavati kao jedan od aspekata međuljudskih odnosa. Odvajanje seksa od svoje ličnosti zaista nije više logično nego da se izdvoji nečije grlo i kaže – moje glasne žice hoće da govore s mojim prijateljem."
***
Razumevanje ljudi je s moralnim uvidom dobilo posebnu kompleksnost kojom se izdvojilo od ostalih vrsta. To se najbolje vidi kroz odnos prema seksualnosti. Pol, ili različita konstitucija muškaraca i žena, u izvesnoj meri utiče na seksualno ponašanje, ali ne presudno jer svaka osoba ima individualan libido, Polusvesni ego i Duhovnu svest. Zbog toga seksualno ponašanje ne zavisi samo od telesnih nagona nego i duhovnih nazora. Sprečen i zaostao duhovni razvoj je najčešći uzrok poremećaja kao na primer, sadizam, mazohizam, pedofilija, voajerizam, egzibicionizam itd.
Većina promiskutativnih ljudi seksualni odnos posmatra kao fiziološku potrebu izdvojenu od moralne, emocionalne i duhovne. Samim tim ne mogu osnovati stabilnu monogamu vezu. Krajnost i neumerenost u ponašanju je simptom disfunkcionalnog razvoja, ne samo pojedinca, već i društva. Dobar primer je puritanstvo i seksualna revolucija. Današnje društvo nije mnogo napredovalo u tom pogledu. Seksualnost se komercijalizovala. Došlo je do njenog preteranog veličanja i isticanja. Gotovo da ne postoje mediji masovne komunikacije koji ne obiluju seksualnim porukama. Pornografija postaje dostupna sve mlađim generacijama, a time i štetan uticaj na njihov razvoj. Seks se predstavlja kao vrhunsko zadovoljstvo i pokretačka snaga mnogih aktivnosti, što je apsurd. Iako seksualnost ima odredjeni udeo postoje neuporedivo značajnije životne potrebe.
Ljudsko biće se ne može svesti samo na seksualno. Takvo odredjenje je jednostrano i degradirajuće. Odvajanje seksualnog akta od emocija i moralnosti se negativno odrazi na psihičko zdravlje. Ima dosta primera koji potvrdjuju da seksualnost nije vezana samo uz telo nego da obuhvata sve aspekte ličnosti. Dokazano je da različiti psihički konflikti mogu dovesti do impotencije. U nekim slučajevima je telo potpuno funkcionalno i sposobno za seksualnu aktivnost, ali se ne može obaviti usled emocionalnog i moralnog sukoba.
Zreli ljudi ne stupaju u intimni odnos ukoliko nekoga dovolnjo ne poznaju ili dok ne uspostave prisniji kontakt. Pridaju veliki značaj i moralnom aspektu. Neće se upuštati u vezu s nekim ko je već u vezi. Nijedan odnos nije slučajno uspešan. Reflektuje ljude koji ga stvaraju. Da bi odnos bio stabilan, potrebni su stabilni i odgovorni ljudi koji se svesno angažuju na vlastitom usavršavanju jer znaju da time doprinose i poboljšanju veze. Kod takvih ljudi seksualni čin je bonus koji pozitivno utiče i na telo i na psihu.
Isto se ne može reći za nemoralno i preuranjeno polno opštenje. Seksualni odnosi, kod veoma mladih osoba, bazirani samo na telesnom zadovoljstvu, a ne kompleksnim potrebama celokupne ličnosti, imaju negativan uticaj na razvoj. Prerani snošaj i promiskuitet, kod mladih devojaka doprinosi osećanju manje vrednosti. Njima se, u većini slučajeva, stiču bolna emocionalna iskustva i gubi samopoštovanje.
Homoseksualnost je najkontroverznije seksualno ponašanje. Postoje različita mišljenja o tome da li je urodjena ili stečena. Novija istraživanja daju više indikacija da je urodjena. Bez obzira na to, ne može se poreći činjenica da neke ljude seksualno i emocionalno privlači isti pol. Sve što heteroseksualni ljudi osećaju jedno prema drugom, isto osećaju i homoseksualni tako da je nastala moralna dilema o društvenoj prihvatljivosti homoseksualnosti.
Osnovno pravilo moralnog ponašanja je konstruktivni odnos pojedinca prema sebi i svome okruženju. Prema tome, ukoliko je homoseksualno ponašanje nasilno i ugrožava druge onda nije moralno i prihvatljivo. Isto kao ni nasilno ponašanje heteroseksualnog muškarca koji siluje žene. Međutim, ukoliko dvoje odraslih ljudi dobrovoljno stupaju u homoseksualni odnos i pri tome se korektno ponašaju i imaju skladnu vezu, to se može okarakterisati kao moralno.
Ipak, kao što prerani heteroseksualni odnosi negativno utiču na psihički razvoj slično je i sa homseksualnošću. Mladi ljudi prolaze kroz različite faze razvoja, pa im je ponekad teško da jasno odrede svoju seksualnost. Pogotovo ukoliko se nalaze pod uticajem pornografije i iskrivljene, degradirajuće prezentacije seksualnosti. Zato je poželjno da se postigne izvestan stepen zrelosti pre nego što se ustanovi homoseksualnost.
Ako homoseksualni partneri nameravaju da imaju decu trebaju razmisliti o negativnim posledicama vezanim uz takav izbor. Živimo u društvu u kojem su duboko ukorenjene predrasude. Deca iz takve zajednice su više izložena zlostavljanju nego deca heteroseksualnih roditelja. Pored toga, treba se zapitati da li je fer uskratiti detetu odrastanje uz oba biološka roditelja? Kakve to posledice može imati po dete? Potreba da se ispuni vlastita želja bez da se uzmu sve okolnosti u obzir je nezrela i sebična.
*
Harry Guntrip: "Ponekad se kaže da je muškarcima poligamija prirodna i da postoji suštinska razlika između miškaraca i žena u tom pogledu. Međutim, to je najverovatnije rezultat tradicije u našoj civilizaciji. Potreba za ljubavlju je podjednako fundamentalna prirodi i muškaraca i žena i može da se primeni na isti način i na jedne i na druge: bezdiskriminatorna seksualnost s nemogućnošću da se pronađe sreća i zadovoljstvo u jednoj stalnoj i lojalnoj vezi je simptom neuroze."
*
Gledis Hunt: "Seks nije osnovna ljudska potreba; ljubav jeste."
*
Rollo May: "Nije stav da – moje telo oseća – već – ja osećam. Seksualna želja i strast se treba doživljavati kao jedan od aspekata međuljudskih odnosa. Odvajanje seksa od svoje ličnosti zaista nije više logično nego da se izdvoji nečije grlo i kaže – moje glasne žice hoće da govore s mojim prijateljem."
***
Razumevanje ljudi je s moralnim uvidom dobilo posebnu kompleksnost kojom se izdvojilo od ostalih vrsta. To se najbolje vidi kroz odnos prema seksualnosti. Pol, ili različita konstitucija muškaraca i žena, u izvesnoj meri utiče na seksualno ponašanje, ali ne presudno jer svaka osoba ima individualan libido, Polusvesni ego i Duhovnu svest. Zbog toga seksualno ponašanje ne zavisi samo od telesnih nagona nego i duhovnih nazora. Sprečen i zaostao duhovni razvoj je najčešći uzrok poremećaja kao na primer, sadizam, mazohizam, pedofilija, voajerizam, egzibicionizam itd.
Većina promiskutativnih ljudi seksualni odnos posmatra kao fiziološku potrebu izdvojenu od moralne, emocionalne i duhovne. Samim tim ne mogu osnovati stabilnu monogamu vezu. Krajnost i neumerenost u ponašanju je simptom disfunkcionalnog razvoja, ne samo pojedinca, već i društva. Dobar primer je puritanstvo i seksualna revolucija. Današnje društvo nije mnogo napredovalo u tom pogledu. Seksualnost se komercijalizovala. Došlo je do njenog preteranog veličanja i isticanja. Gotovo da ne postoje mediji masovne komunikacije koji ne obiluju seksualnim porukama. Pornografija postaje dostupna sve mlađim generacijama, a time i štetan uticaj na njihov razvoj. Seks se predstavlja kao vrhunsko zadovoljstvo i pokretačka snaga mnogih aktivnosti, što je apsurd. Iako seksualnost ima odredjeni udeo postoje neuporedivo značajnije životne potrebe.
Ljudsko biće se ne može svesti samo na seksualno. Takvo odredjenje je jednostrano i degradirajuće. Odvajanje seksualnog akta od emocija i moralnosti se negativno odrazi na psihičko zdravlje. Ima dosta primera koji potvrdjuju da seksualnost nije vezana samo uz telo nego da obuhvata sve aspekte ličnosti. Dokazano je da različiti psihički konflikti mogu dovesti do impotencije. U nekim slučajevima je telo potpuno funkcionalno i sposobno za seksualnu aktivnost, ali se ne može obaviti usled emocionalnog i moralnog sukoba.
Zreli ljudi ne stupaju u intimni odnos ukoliko nekoga dovolnjo ne poznaju ili dok ne uspostave prisniji kontakt. Pridaju veliki značaj i moralnom aspektu. Neće se upuštati u vezu s nekim ko je već u vezi. Nijedan odnos nije slučajno uspešan. Reflektuje ljude koji ga stvaraju. Da bi odnos bio stabilan, potrebni su stabilni i odgovorni ljudi koji se svesno angažuju na vlastitom usavršavanju jer znaju da time doprinose i poboljšanju veze. Kod takvih ljudi seksualni čin je bonus koji pozitivno utiče i na telo i na psihu.
Isto se ne može reći za nemoralno i preuranjeno polno opštenje. Seksualni odnosi, kod veoma mladih osoba, bazirani samo na telesnom zadovoljstvu, a ne kompleksnim potrebama celokupne ličnosti, imaju negativan uticaj na razvoj. Prerani snošaj i promiskuitet, kod mladih devojaka doprinosi osećanju manje vrednosti. Njima se, u većini slučajeva, stiču bolna emocionalna iskustva i gubi samopoštovanje.
Homoseksualnost je najkontroverznije seksualno ponašanje. Postoje različita mišljenja o tome da li je urodjena ili stečena. Novija istraživanja daju više indikacija da je urodjena. Bez obzira na to, ne može se poreći činjenica da neke ljude seksualno i emocionalno privlači isti pol. Sve što heteroseksualni ljudi osećaju jedno prema drugom, isto osećaju i homoseksualni tako da je nastala moralna dilema o društvenoj prihvatljivosti homoseksualnosti.
Osnovno pravilo moralnog ponašanja je konstruktivni odnos pojedinca prema sebi i svome okruženju. Prema tome, ukoliko je homoseksualno ponašanje nasilno i ugrožava druge onda nije moralno i prihvatljivo. Isto kao ni nasilno ponašanje heteroseksualnog muškarca koji siluje žene. Međutim, ukoliko dvoje odraslih ljudi dobrovoljno stupaju u homoseksualni odnos i pri tome se korektno ponašaju i imaju skladnu vezu, to se može okarakterisati kao moralno.
Ipak, kao što prerani heteroseksualni odnosi negativno utiču na psihički razvoj slično je i sa homseksualnošću. Mladi ljudi prolaze kroz različite faze razvoja, pa im je ponekad teško da jasno odrede svoju seksualnost. Pogotovo ukoliko se nalaze pod uticajem pornografije i iskrivljene, degradirajuće prezentacije seksualnosti. Zato je poželjno da se postigne izvestan stepen zrelosti pre nego što se ustanovi homoseksualnost.
Ako homoseksualni partneri nameravaju da imaju decu trebaju razmisliti o negativnim posledicama vezanim uz takav izbor. Živimo u društvu u kojem su duboko ukorenjene predrasude. Deca iz takve zajednice su više izložena zlostavljanju nego deca heteroseksualnih roditelja. Pored toga, treba se zapitati da li je fer uskratiti detetu odrastanje uz oba biološka roditelja? Kakve to posledice može imati po dete? Potreba da se ispuni vlastita želja bez da se uzmu sve okolnosti u obzir je nezrela i sebična.
) je uočilo da u onome što sam izdvojila nisam citirala (imam svoje razloge) rečenicu gde pominjete moralni aspekt..
