HERODOT - Otac istorije ili Otac laži

[NickFreakyrgios]

Citat Diodora Sicilijanca:

Ταφὰς δὲ τῶν τελευτησάντων ἰδίως οἱ κατὰ τὴν Αἰθιοπίαν ποιοῦνται· ταριχεύσαντες γὰρ τὰ σώματα καὶ περιχέαντες αὐτοῖς πολλὴν ὕελον ἱστᾶσιν ἐπὶ στήλης, ὥστε τοῖς παριοῦσι φαίνεσθαι διὰ τῆς ὑέλου τὸ τοῦ τετελευτηκότος σῶμα, καθάπερ Ἡρόδοτος εἴρηκε. Κτησίας δ´ ὁ Κνίδιος ἀποφαινόμενος τοῦτον σχεδιάζειν, αὐτός φησι τὸ μὲν σῶμα ταριχεύεσθαι, τὴν μέντοι γε ὕελον μὴ περιχεῖσθαι γυμνοῖς τοῖς σώμασι· κατακαυθήσεσθαι γὰρ ταῦτα καὶ λυμανθέντα τελέως τὴν ὁμοιότητα μὴ δυνήσεσθαι διατηρεῖν. Διὸ καὶ χρυσῆν εἰκόνα κατασκευάζεσθαι κοίλην, εἰς ἣν ἐντεθέντος τοῦ νεκροῦ περὶ τὴν εἰκόνα χεῖσθαι τὴν ὕελον· τοῦ δὲ κατασκευάσματος τεθέντος ἐπὶ τὸν τάφον διὰ τῆς ὑέλου φανῆναι τὸν χρυσὸν ἀφωμοιωμένον τῷ τετελευτηκότι.​

https://remacle.org/bloodwolf/historiens/diodore/livre2a.htm

Pogrebi umrlih se u Etiopiji obavljaju na jedinstven način. Nakon što balzamuju tela i prekriju ih velikom količinom stakla, postavljaju ih na stub, tako da prolaznici mogu da vide telo umrlog kroz staklo, kako je Herodot napomenuo. Međutim, Ktesija iz Knida, tvrdeći da je izmislio ovu priču, kaže da jeste telo balzamovano, ali da zapravo staklo nije nanošeno direktno na gola tela; jer bi se ona spalila i, potpuno oštećena, ne bi mogla da zadrže svoj izgled. Stoga se pravi šuplji zlatni kalup, u koji se stavlja leš, a staklo se preliva preko. Kada se ova konstrukcija postavi na grob, zlato, nalik na preminulog, vidi se kroz staklo.​

​

Govoreći o mitološkom pohodu kraljice Semiramide u Etiopiju, Diodor se osvrnuo na vesti o pogrebima u Etiopiji koje donose Herodt i Ktesija. Od Diodora saznajemo da je na mestu ovog opisa Ktesija izravno napao Herodota da izmišlja priče o stvarima o kojima zaista ne zna i donosi preciznije podatke.

Ovo se može koristiti kao nezavisna potvrda Fotijevog prepričavanja i utiska o Ktesijevim stavovima.




Sv. Fotije se dosta dobro drži što se tiče ovog, a postoje i nezavisne potvrde njegovih tvrdnji.

Na kraju krajeva, ovde treba govoriti da ne pričamo samo o nekom usputnom komentaru, informaciji za koju ne možemo pouzdano tvrditi da li je verno prepisana, prepričana, da nije bilo nikakve korupcije kroz vekove, itd. Ovde, na kraju krajeva, govorimo o jednom opštem utisku. Mogućnosti da je Fotije stekao nekakav potpuno pogrešni utisak o delu u celosti u takvom smislu, ravne su nuli.

Колико сам ја разумео тему реч је о Херодоту. Нико ко помиње Херодота или се позива на њега не помиње нити га интересује ништа од поменутог. Из врло једноставних разлога које сам поменуо.
Дакле Херодот се обрађује критички као и сваки други извор али наравно да не због тога што нам је Фотије пренео.

Много би било значајније шта је то Фотије пренео у 12. књизи што експонира Херодота на тај начин?

Ја се кладим да апсолутно ништа осим што је из неког старијег наратива прочитао да је поменути имао књиге о вавилонским персијским владарима и да је тај секундарни извор који је Фотије пренео разоткрио Херодота.
Међутим та дела не постоје.
Прочитао је да је поменути аутор који нам је препричан имао књиге које би нам веровстно разоткриле Курошево зидање другог храма древне земље Израел и библијског наратива историје.
Међутим Фотије нам је препричао 12. књигу али нема ништа од тога осим става поменутог аутора.

Тотално је и небитно шта ко мислио о Херодоту или било ком извору
Питање да ли се уопште звао Херодот и ко је уопште био.

Извори нису личности које можеш спекулисати модерним техникама типа Хетодот украо златну краву са Делфа и био на робији због крађе!

Дакле књига банована и Херодот,= Магрумска плоча или шта год чиме си се на тај начин бавио.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Колико сам ја разумео тему реч је о Херодоту. Нико ко помиње Херодота или се позива на њега не помиње нити га интересује ништа од поменутог. Из врло једноставних разлога које сам поменуо.
Дакле Херодот се обрађује критички као и сваки други извор али наравно да не због тога што нам је Фотије пренео.

Много би било значајније шта је то Фотије пренео у 12. књизи што експонира Херодота на тај начин?

Ја се кладим да апсолутно ништа осим што је из неког старијег наратива прочитао да је поменути имао књиге о вавилонским персијским владарима и да је тај секундарни извор који је Фотије пренео разоткрио Херодота.
Међутим та дела не постоје.
Прочитао је да је поменути аутор који нам је препричан имао књиге које би нам веровстно разоткриле Курошево зидање другог храма древне земље Израел и библијског наратива историје.
Међутим Фотије нам је препричао 12. књигу али нема ништа од тога осим става поменутог аутора.

Тотално је и небитно шта ко мислио о Херодоту или било ком извору
Питање да ли се уопште звао Херодот и ко је уопште био.

Извори нису личности које можеш спекулисати модерним техникама типа Хетодот украо златну краву са Делфа и био на робији због крађе!

O kakvoj 12. knjizi govoriš? Šta to u njoj treba da eksponira Herodota?

Šta pokušavaš da kažeš sa nema ništa od toga u vezi sa tom nekom 12. knjigom? Šta treba da ima?

Дакле књига банована и Херодот,= Магрумска плоча или шта год чиме си се на тај начин бавио.

..šta?

Margum?

Bukvalno ništa nije jasno što pišeš.

 

[NickFreakyrgios]

O kakvoj 12. knjizi govoriš? Šta to u njoj treba da eksponira Herodota?

Šta pokušavaš da kažeš sa nema ništa od toga u vezi sa tom nekom 12. knjigom? Šta treba da ima?



..šta?

Margum?

Bukvalno ništa nije jasno što pišeš.

Врати се на први свој пост и други и прочитај шта си поставио. Шта је написао тај историчар о Фотију.
Не знам шта треба да пише и шта пише у сажетку књиге 12.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Врати се на први свој пост и други и прочитај шта си поставио. Шта је написао тај историчар о Фотију.
Не знам шта треба да пише и шта пише у сажетку књиге 12.

Ako te zanima šta piše u 12. knjizi Teopompove Istorije kralja Filipa II, imaš vezu tamo, pa pročitaj.

Od kakvog je to značaja za temu, ne znam. Kralj Filip Makedonski (otac Aleksandra Velikog) je vladao od 360. do 336. god. pre naše ere, a Teopomp živeo u IV st. To je sve dosta posle i Herodota i Ktesije.

 

[NickFreakyrgios]

Ako te zanima šta piše u 12. knjizi Teopompove Istorije kralja Filipa II, imaš vezu tamo, pa pročitaj.

Od kakvog je to značaja za temu, ne znam. Kralj Filip Makedonski (otac Aleksandra Velikog) je vladao od 360. do 336. god. pre naše ere, a Teopomp živeo u IV st. To je sve dosta posle i Herodota i Ktesije.

Не разумем онда од каквог је значаја Ктесије за причу о Херодоту ако ништа од његових дела везано за ову теми није стигло до нас осим критике.Херодота?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Не разумем онда од каквог је значаја Ктесије за причу о Херодоту ако ништа од његових дела везано за ову теми није стигло до нас осим критике.Херодота?

Bukvalno sam nekoliko poruka unazad napisao da znamo veliku većinu njegove Persike.

Ti ovde pišeš kao da je reč o nekakvom autoru kojeg je prvi i poslednji spomenuo Fotije i o kome ne znamo ništa više, a ne da je reč o delima koja se mogu rekonstruisati na osnovu cele sheme. Osim pomenutog majušnog fragmenta očuvanog izvornog teksta i što Fotije donosi sadržaj koji je okvirno odgovarao četvrtini knjige, Diodor sa Sicilije je koristio oko jedne trećine, a Nikola Damaskin donosi oko jedni petinu, postoje još razni podaci o Ktesijevoj knjizi koji su poznati zahvaljujući, Plutarhu, Atenaju, Ajlijanu i još celom nizu drugih autora.

Ne znam zašto pišeš ništa osim kritike Herodota.

 

[NickFreakyrgios]

Bukvalno sam nekoliko poruka unazad napisao da znamo veliku većinu njegove Persike.



Ne znam zašto pišeš ništa osim kritike Herodota.

Да преведем немамо ништа од Персике која би оспорила писање Херодота имамо само фрагменте античких писаца до Фотија и наводна дела и његово мишљење о Херодоту.
Иста ствар је са Хекатусом од Абдере и његово дело Египтика који спомиње Мојсија у својој књизи имамо фрагменте , Диодора с а Сицилије који помиње неко друго дело још неке античке писце који помињу опет нека друга дела до најновијих дела црквених отаца који нам то помињу у 4. веку.
Исти образац.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Да преведем немамо ништа од Персике која би оспорила писање Херодота имамо само фрагменте античких писаца до Фотија и наводна дела и његово мишљење о Херодоту.
Иста ствар је са Хекатусом од Абдере и његово дело Египтика који спомиње Мојсија у својој књизи имамо фрагменте , Диодора с а Сицилије који помиње неко друго дело још неке античке писце који помињу опет нека друга дела до најновијих дела црквених отаца који нам то помињу у 4. веку.
Исти образац.

Reč 'navodno' je višak u ovoj objavi.

Nemamo nikakve osnove da ovde govorimo o nekakvim falsifikatima ili tako nećem. Ne postoji ništa što bi nam otvorilo takvu mogućnost u ovom slučaju; nemamo ovde prostora za sumnju u podatke koje nam iznosi Fotije.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Да преведем немамо ништа од Персике која би оспорила писање Херодота имамо само фрагменте античких писаца до Фотија и наводна дела и његово мишљење о Херодоту.
Иста ствар је са Хекатусом од Абдере и његово дело Египтика који спомиње Мојсија у својој књизи имамо фрагменте , Диодора с а Сицилије који помиње неко друго дело још неке античке писце који помињу опет нека друга дела до најновијих дела црквених отаца који нам то помињу у 4. веку.
Исти образац.

U kontekstu kompariranja tvrdnji Herodota i Ktesije, osim na primeru običaja sahranjivanja u Etiopiji iz vremena Semiramide, možemo i u kontekstu brojnosti persijske vojske cara Kserksa. Ktesija u XII knjizi donosi ovaj podatak:

Ξέρξης δὲ συναγείρας στρατιὰν περσικὴν ἄνευτῶν ἁρμάτων ὀγδοήκοντα μυριάδας καὶ τριήρεις χιλίας, ἤλαυνεν ἐπὶ τὴν Ἑλλάδα,ζευγνὺς τὴν Ἄβυδον.​

​

Kserks je sakupio persijsku vojsku brojnu 800 hiljada, ne računajući kočije, sa 1 hiljadom trijera i započeo svoj pohod na Heladu, sagradivši most od Abida.​

Na ovoj temi smo već obradili fantazmagorične brojke ljudstva Ahemenidskog carstva, ranije, sa Herodotovih 6-7 miliona ljudi. Ovaj podatak, sam po sebi, svedoči koliko je u ovom slučaju Ktesija bio manje u oblacima od Herodota.

 

[NickFreakyrgios]

U kontekstu kompariranja tvrdnji Herodota i Ktesije, osim na primeru običaja sahranjivanja u Etiopiji iz vremena Semiramide, možemo i u kontekstu brojnosti persijske vojske cara Kserksa. Ktesija u XII knjizi donosi ovaj podatak:

Ξέρξης δὲ συναγείρας στρατιὰν περσικὴν ἄνευτῶν ἁρμάτων ὀγδοήκοντα μυριάδας καὶ τριήρεις χιλίας, ἤλαυνεν ἐπὶ τὴν Ἑλλάδα,ζευγνὺς τὴν Ἄβυδον.​

​

Kserks je sakupio persijsku vojsku brojnu 800 hiljada, ne računajući kočije, sa 1 hiljadom trijera i započeo svoj pohod na Heladu, sagradivši most od Abida.​

Na ovoj temi smo već obradili fantazmagorične brojke ljudstva Ahemenidskog carstva, ranije, sa Herodotovih 6-7 miliona ljudi. Ovaj podatak, sam po sebi, svedoči koliko je u ovom slučaju Ktesija bio manje u oblacima od Herodota.

Колико се ја сећам али тај део сам давно читао јер је најпознатији радило се о милион персијских војника и то је било много. Он је на једном месту написао да има неко лакедемондко порекло и ту се радило мало о преувеличавању мита о Спарти.

Ово сам нашао.

"Херодот се сматра веома поузданим извором за Грчко-персијске ратове. Због преовладавања хеленских историчара, Грчко-персијски ратови су написани са Грчког гледишта. Не постоје писани остаци из доба Ахеменида који се односе на Персију, која је иначе генерално оскудна о писаним изворима. Један изузетак је историја Грчко-персијских ратова коју је написао грчки лекар Ктесија, који је боравио на персијском двору крајем 5. века п. н. е. Ктесија се међутим због његовог лошег стила писања као и великом броју грешака не сматра поуздан извор Грчко-персијских ратова. Херодотову историју Грчко-персијских ратова је наставио Тукидид, где је атински историчар описао Атинску експанзију на рачун Персијанаца и стварање моћне Атинске поморске државе. Грчко-персијски ратови се генерално данас сматрају првим ратовима који су детаљно историјски документовани, поред свих Херодотових претеривања и митолошких додавања."

Реч "наводно" се однодила на Хекатуса од Абдере.
Где се помиње један извор па дело. Додор са Сицилије на друго дело и дела се тако сазнају по фрагментима. Онда се претпоставља да га је користио неко у Помпејевој администрацији који нам дају контраверзне податке и митове сасвим различите од првенственог цитата који је очуван из 4. века н.е.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Колико се ја сећам али тај део сам давно читао јер је најпознатији радило се о милион персијских војника и то је било много. Он је на једном месту написао да има неко лакедемондко порекло и ту се радило мало о преувеличавању мита о Спарти.

Jako je kratka tema, ima svega nekoliko stranica. Nije teško vratiti se sa 4. na prve dve, na kojima je bilo reči o ljudskim kapacitetima persijske vojske.

Ukupna računica Kserksovih boraca (iz kopnene vojske) koji su učestvovali u pohodu oko 480. godine pre nove ere po Herodotu je 2.641.610, bez Tesalaca i saveznika iz centralne Helade. Knjiga VII, 185,3:

αὗται ὦν αἱ μυριάδες ἐκείνῃσι προστεθεῖσαι τῇσι ἐκ τῆς Ἀσίης, γίνονται αἱ πᾶσαι ἀνδρῶν αἱ μάχιμοι μυριάδες διηκόσιαι καὶ ἑξήκοντα καὶ τέσσερες, ἔπεισι δὲ ταύτῃσι ἑκατοντάδες ἑκκαίδεκα καὶ δεκάς.​

​

When these numbers are added to the numbers from Asia, the sum total of fighting men is two million, six hundred and forty-one thousand, six hundred and ten.​

http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text;jsessionid=96C00D5A50D816FD1DD1231119B737AD?doc=Perseus:text:1999.01.0125:book=7:chapter=185:section=3

Ta brojka nije konačna, jer ne uključuje Grke sa Balkana koji su bili persijanski saveznici, tako da je stvarna brojka boraca po Herodotu i veća.

Tu je reč o isključivo vojnicima; dakle, bez ljudi koji su pratili vojsku kao pomoćne jedinice (logistika, prva pomoć, itd...). Nešto dalje, na 186.2 Herodot navodi koliko je Persijanaca bilo u Termopilima kada se dodaju svi koji nisu bili borci:

καὶ δή σφεας ποιέω ἴσους ἐκείνοισι εἶναι καὶ οὔτε πλεῦνας οὔτε ἐλάσσονας οὐδέν: ἐξισούμενοι δὲ οὗτοι τῷ μαχίμῳ ἐκπληροῦσι τὰς ἴσας μυριάδας ἐκείνοισι. οὕτω πεντακοσίας τε μυριάδας καὶ εἴκοσι καὶ ὀκτὼ καὶ χιλιάδας τρεῖς καὶ ἑκατοντάδας δύο καὶ δεκάδας δύο ἀνδρῶν ἤγαγε Ξέρξης ὁ Δαρείου μέχρι Σηπιάδος καὶ Θερμοπυλέων.​

​

Suppose, however, that they were equal in number, neither more nor fewer. If they were equal to the fighting contingent, they made up as many tens of thousands as the others. The number, then, of those whom Xerxes son of Darius led as far as the Sepiad headland and Thermopylae was five million, two hundred and eighty-three thousand, two hundred and twenty.​

http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text;jsessionid=96C00D5A50D816FD1DD1231119B737AD?doc=Perseus:text:1999.01.0125:book=7:chapter=186:section=2

Ukupna brojka ljudi u kopnenom delu vojske (bez grčkih saveznika): 5.280.220.

Herodot dodaje da ova brojka broji isključivo prave muškarce. Dakle, nisu uopšte pominjani evnusi i žene; žene su radile kao kuvarice i kao konkubine da zabavljaju vojnike između tuča. Znači, kada njih dodamo, kao i grčke saveznike, u Herodotovoj viziji brojno stanje ljudstva Kserksove vojske (uopšte ne računajući mornaricu) prelazilo je (najmanje) 6 miliona duša.

Osim trijera i standardne posade, postojao je prema Herodotovim podacima i poseban odred mornarice koji je služio samo za borbu i nije bio deo posade. Konkretno, 36.210 boraca Persijanaca i Međana je bilo na brodovima. A bojni brodovi nisu bili ni jedini koji su postojali u floti; najviše su bili obični transporti, kojih je bilo 3.000. Svaki transport je uključivao 80 članova posade, tako da je to 240.000 ljudi samo za transportnu flotu.

Ukupan broj ljudi u floti Ahemenidskog carstva, po Herodotu, iznosi 517.610 duša.

τοῦτο μὲν δὴ τό ἐκ τῆς Ἀσίης ναυτικὸν ἦν, σύμπαν ἐὸν πεντήκοντα μυριάδες καὶ μία, χιλιάδες δὲ ἔπεισι ἐπὶ ταύτῃσι ἑπτὰ καὶ πρὸς ἑκατοντάδες ἓξ καὶ δεκάς. τοῦ δὲ πεζοῦ ἑβδομήκοντα καὶ ἑκατὸν μυριάδες ἐγένοντο, τῶν δὲ ἱππέων ὀκτὼ μυριάδες. προσθήσω δ᾽ ἔτι τούτοισι τὰς καμήλους τοὺς ἐλαύνοντας Ἀραβίους καὶ τοὺς τὰ ἅρματα Λίβυας, πλῆθος ποιήσας δισμυρίους ἄνδρας.

These, then, were the ships' companies from Asia, and the total number of them was five hundred and seventeen thousand, six hundred and ten. There were seven hundred thousand and one hundred footsoldiers and eighty thousand cavalrymen; to these I add the Arabian camel-riders and Libyan charioteers, estimating them to have been twenty thousand in number.

http://www.perseus.tufts.edu/hopper/text;jsessionid=96C00D5A50D816FD1DD1231119B737AD?doc=Perseus:text:1999.01.0125:book=7:chapter=184:section=4

To je zbrojeno s nekastriranim muškarcima koji su bili deo glavne kopnene vojske, 5.797.830. Tako da sam verovatno potcenio Herodota; ukupna brojka apsolutno svih na Kserksovoj strani bi trebalo da je verovatno po njegovom mišljenju bila i preko 7 miliona, a ne samo 6.

Po Herodotu, u kopnenoj vojsci je bilo 5.280.220, a u mornarici 517.610. Zajedno to je 5.797.830 ljudi, računajući isključivo muškarce sa testisima.

Dodajući one bez mošnica i žene, konačna brojka, koju Herodot nije precizno naveo, po njegovoj računici i mašti bi svakako prelazila 7 miliona.

P. S. I Ktesijini podaci su po svemu sudeći preuveličani (i on je, na kraju krajeva, bio sklon donekle sličnim porocima Herodotu; zato se i smatralo da je napisao suštinski parodiju Herodotovog dela), ali su barem značajno realniji od Herodotovih fantazmagorija koje su i njegove savremenike zasmejavale.

 

[NickFreakyrgios]

Jako je kratka tema, ima svega nekoliko stranica. Nije teško vratiti se sa 4. na prve dve, na kojima je bilo reči o ljudskim kapacitetima persijske vojske.




Po Herodotu, u kopnenoj vojsci je bilo 5.280.220, a u mornarici 517.610. Zajedno to je 5.797.830 ljudi, računajući isključivo muškarce sa testisima.

Dodajući one bez mošnica i žene, konačna brojka, koju Herodot nije precizno naveo, po njegovoj računici i mašti bi svakako prelazila 7 miliona.

P. S. I Ktesijini podaci su po svemu sudeći preuveličani, ali su barem značajno realniji od Herodotovih fantazmagorija koje su i njegove savremenike zasmejavale.

Како год Херодотове књиге су преписиване и подељене на 9 књига названих 9 муза. Као такве наративно су се надовезале на митско херојско доба Хелена.
Хелени су били ти који су одлучили шта је меродавније.
Што се тиче поменутог извора карамтерише га лош језик и "непоузданост"
Шта то показује да није превођен нити адаптиран нити се прилагођавао променама језика као Херодот.
Међутим обзиром да не можемо таргетирати средњовековне ауторе без предлошка ПСЕУДО-?
Дакле да ли то записао неки Киклоп или Титан који је после много преписивања и претеривања којем су Грци склони кроз читаву антику па и средњи век просто тај Киклоп или Титан или Орфеј који је на цитри гуслао Илијаду у једном тренутку је постао Херодот и његова "књига" белешке су подељене на 9 књига названих 9 муза.
Заправо читава тема и поглед на антику и аутора за којег не знамо ни да ли је стварно постојао је врста анахронизма.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Ово сам нашао.

"Херодот се сматра веома поузданим извором за Грчко-персијске ратове. Због преовладавања хеленских историчара, Грчко-персијски ратови су написани са Грчког гледишта. Не постоје писани остаци из доба Ахеменида који се односе на Персију, која је иначе генерално оскудна о писаним изворима. Један изузетак је историја Грчко-персијских ратова коју је написао грчки лекар Ктесија, који је боравио на персијском двору крајем 5. века п. н. е. Ктесија се међутим због његовог лошег стила писања као и великом броју грешака не сматра поуздан извор Грчко-персијских ратова. Херодотову историју Грчко-персијских ратова је наставио Тукидид, где је атински историчар описао Атинску експанзију на рачун Персијанаца и стварање моћне Атинске поморске државе. Грчко-персијски ратови се генерално данас сматрају првим ратовима који су детаљно историјски документовани, поред свих Херодотових претеривања и митолошких додавања."

Што се тиче поменутог извора карамтерише га лош језик и "непоузданост"

Pročitao sam šta si citirao sa Vikipedijinog članka o Grčko-persijskim ratovima. On je lepo napisan svojim dobrim delom i neko se potrudio, ali taj navod za Ktesiju neće biti da je tačan.

Komentar o stilu se odnosi na neobičan način na koji je Ktesija donosio podatke. On se trudio da bude čitaocu zabavno, usled čeka je svojevremeno i postojala teza da je to delo bilo parodija na Herodota. No, nebitno, da se vratim na suštinu i Grčko-persijske ratove. Nije stvar da donosi greške i nepouzdane podatke, nego ne donosi o tome skoro ništa. Grčko-persijski ratovi su za Ktesiju bili gotovo efemeran događaj, na periferiji carstva, koji nije bio akcenat njegovog dela. Pošto ni nemamo nikakve persijske izvore o tome, zarpavo, smatra se da persijski hroničari, nisi gotovo ništa o tom ratu čak ni beležili.

Дакле да ли то записао неки Киклоп или Титан који је после много преписивања и претеривања којем су Грци склони кроз читаву антику па и средњи век просто тај Киклоп или Титан или Орфеј који је на цитри гуслао Илијаду у једном тренутку је постао Херодот и његова "књига" белешке су подељене на 9 књига названих 9 муза.
Заправо читава тема и поглед на антику и аутора за којег не знамо ни да ли је стварно постојао је врста анахронизма.

Ma ti si pomešao Herodota sa Homerom.

 

[NickFreakyrgios]

Pročitao sam šta si citirao sa Vikipedijinog članka o Grčko-persijskim ratovima. On je lepo napisan svojim dobrim delom i neko se potrudio, ali taj navod za Ktesiju neće biti da je tačan.

Komentar o stilu se odnosi na neobičan način na koji je Ktesija donosio podatke. On se trudio da bude čitaocu zabavno, usled čeka je svojevremeno i postojala teza da je to delo bilo parodija na Herodota. No, nebitno, da se vratim na suštinu i Grčko-persijske ratove. Nije stvar da donosi greške i nepouzdane podatke, nego ne donosi o tome skoro ništa. Grčko-persijski ratovi su za Ktesiju bili gotovo efemeran događaj, na periferiji carstva, koji nije bio akcenat njegovog dela. Pošto ni nemamo nikakve persijske izvore o tome, zarpavo, smatra se da persijski hroničari, nisi gotovo ništa o tom ratu čak ni beležili.



Ma ti si pomešao Herodota sa Homerom.

Не него си се ти пребацујеш са машинства на историју.
Ноје Хомер свираои певао Илијаду на цитри већ Хелени према Херодоту. Хомер би био аутор.
Ја се бавим тренутно еуфемизмима.

 

[NickFreakyrgios]

Заиста Персијаци нису писали о Персијанцима. Једино Херодот ,Ктесија и Библија.
Да није нека конспирација да је цео догађај измишљен и пренадуван у грчким позориштима?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Не него си се ти пребацујеш са машинства на историју.
Ноје Хомер свираои певао Илијаду на цитри већ Хелени према Херодоту. Хомер би био аутор.
Ја се бавим тренутно еуфемизмима.

Herodot pripada istorijski dokumentovanom periodu stare Grčke. Ne postoje nikakve kontradiktorne i blede tradicije tj. 50 različitih verzija, ne pripada nekakvoj mitografskoj maglovitoj predpovesti i nije neko o kome ništa ne znamo sem imena.

Nema razloga da se kaže da ne znamo da li je taj čovek uopšte ikada i postojao.

 

[NickFreakyrgios]

Herodot pripada istorijski dokumentovanom periodu stare Grčke. Ne postoje nikakve kontradiktorne i blede tradicije tj. 50 različitih verzija, ne pripada nekakvoj mitografskoj maglovitoj predpovesti i nije neko o kome ništa ne znamo sem imena.

Nema razloga da se kaže da ne znamo da li je taj čovek uopšte ikada i postojao.

Шта знаш о Херодоту осим имена?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Шта знаш о Херодоту осим имена?

Pa, za početak, možemo da ga smestimo prostorno i vremenski. Živeo je u V st. pre naše ere, i tačno znamo odakle je. Rodio se oko 484. godine pre naše ere, znamo i tačno gde. U gradiću Halikarnasu u Kariji na jugozapadu Male Azije (današnje Turske) u lidijskoj satrapiji Ahemenidskog carstva. Znamo da je autohtonog porekla, iz helenizovane porodice, a dijalekat starogrčkog kojim je prvi prozborio verovatno je bio dorski grčki. Njegov otac se zvao Liks, što je helenizovano karsko ime. Dakle, Herodot je bio najverovatnije poreklom od Karaca, što je i potencijalno dobro pojašnjenje za njegovo interesovanje za sve te persijske zemlje, odnosno zbog čega je kasnije bio osporavan kao, neki bi danas rekli, „autošovinista“. Majka mu je bila Grkinja Drija, a imao je i jednog brata po imenu Teodor. Imao je krajnje izvrsno poznavanje književnosti, tako da znamo da je imao prilično ozbiljno obrazovanje. Jonski dijalekat u Halikarnasu bio je dijalekt elite, tako da je Herodot pripadao halikarnaškoj eliti, ukoliko nije u jonskom dijalektu utvrđen bio dok je boravio na Samu, koji je formativno uticao na njegovu ličnost. Bio je rođak pesnika Panijasida, koji je takođe bio poreklom Karanin, mada nismo sigurni sa koje strane, da li mu Panijasid dođe bratučed ili ujak.

Halikarnasom je u jednom trenutku ovladao tiranin Ligdamid, Artemisijin unuk (na kraju i odgovoran za smrt njegovog rođaka, Panijasida) i zbog njega je Herodot morao da beži na ostrvo Sam. Sam je, kao što rekoh, formativno uticao na njega i po svemu sudeći to mu je bilo omiljeno mesto mladosti. Znamo da se vratio u Halikarnas kao deo revolucije u kojoj je tiranin bio zbačen. Posle 454. godine Halikarnas je bio deo Delske lige, atinskog pomorskog saveza i tako se Herodot preselio u Atinu. Tamo je postao ugledna ličnost. Sprijateljio se sa Periklom, bio je i zvanično na budžetu tj. finansiran od strane atinske skupštine. Godine 444. ili 443. bio je sastavni deo atinske ekspedicije da se osnuje kolonija u Apeninskom poluostrvu, Turi, tako da je finalni deo života proveo u Italiji. Bio je deo iste ekspedicije sa autorom ustava, Protagorom, gradski arhitektom Hipodamom iz Mileta i sofistima sa ostrava Hija Dionisodorom i Eutidemom, tako da ih je, svakako, poznavao.

Umro je negde oko 424. godine, ali nismo precizno sigurni gde i tu nastaju nedoumice. Da li u Turiju, ili u Atini, ili pak u Makedoniji (pošto ima i podatak da je sahranjen u Peli).

 

[NickFreakyrgios]

Pa, za početak, možemo da ga smestimo prostorno i vremenski. Živeo je u V st. pre naše ere, i tačno znamo odakle je. Rodio se oko 484. godine pre naše ere, znamo i tačno gde. U gradiću Halikarnasu u Kariji na jugozapadu Male Azije (današnje Turske) u lidijskoj satrapiji Ahemenidskog carstva. Znamo da je autohtonog porekla, iz helenizovane porodice, a dijalekat starogrčkog kojim je prvi prozborio verovatno je bio dorski grčki. Njegov otac se zvao Liks, što je helenizovano karsko ime. Dakle, Herodot je bio najverovatnije poreklom od Karaca, što je i potencijalno dobro pojašnjenje za njegovo interesovanje za sve te persijske zemlje, odnosno zbog čega je kasnije bio osporavan kao, neki bi danas rekli, „autošovinista“. Majka mu je bila Grkinja Drija, a imao je i jednog brata po imenu Teodor. Imao je krajnje izvrsno poznavanje književnosti, tako da znamo da je imao prilično ozbiljno obrazovanje. Jonski dijalekat u Halikarnasu bio je dijalekt elite, tako da je Herodot pripadao halikarnaškoj eliti, ukoliko nije u jonskom dijalektu utvrđen bio dok je boravio na Samu, koji je formativno uticao na njegovu ličnost. Bio je rođak pesnika Panijasida, koji je takođe bio poreklom Karanin, mada nismo sigurni sa koje strane, da li mu Panijasid dođe bratučed ili ujak.

Halikarnasom je u jednom trenutku ovladao tiranin Ligdamid, Artemisijin unuk (na kraju i odgovoran za smrt njegovog rođaka, Panijasida) i zbog njega je Herodot morao da beži na ostrvo Sam. Sam je, kao što rekoh, formativno uticao na njega i po svemu sudeći to mu je bilo omiljeno mesto mladosti. Znamo da se vratio u Halikarnas kao deo revolucije u kojoj je tiranin bio zbačen. Posle 454. godine Halikarnas je bio deo Delske lige, atinskog pomorskog saveza i tako se Herodot preselio u Atinu. Tamo je postao ugledna ličnost. Sprijateljio se sa Periklom, bio je i zvanično na budžetu tj. finansiran od strane atinske skupštine. Godine 444. ili 443. bio je sastavni deo atinske ekspedicije da se osnuje kolonija u Apeninskom poluostrvu, Turi, tako da je finalni deo života proveo u Italiji. Bio je deo iste ekspedicije sa autorom ustava, Protagorom, gradski arhitektom Hipodamom iz Mileta i sofistima sa ostrava Hija Dionisodorom i Eutidemom, tako da ih je, svakako, poznavao.

Umro je negde oko 424. godine, ali nismo precizno sigurni gde i tu nastaju nedoumice. Da li u Turiju, ili u Atini, ili pak u Makedoniji (pošto ima i podatak da je sahranjen u Peli).

Врло интересантно и не зна ништа о Риму.
Одакле су ти подаци?

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Врло интересантно и не зна ништа о Риму.

A šta ima da pominje tamo neki periferni grad, preko 500 kilometara udaljen?

Одакле су ти подаци?

Plutarh, Suda, Pamfila, Tukidid, Durid, razni natpisi, itd.

 

[NickFreakyrgios]

A šta ima da pominje tamo neki periferni grad, preko 500 kilometara udaljen?



Plutarh, Suda, Pamfila, Tukidid, Durid, razni natpisi, itd.

Нм имао си Питагорејско братство Митре на Сицилији тад.
Према официјалној историји Рима морало је нешто постојати вредно помена али изгледа да ипак није.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Према официјалној историји Рима морало је нешто постојати вредно помена али изгледа да ипак није.

A šta je to tada prema zvaničnoj istoriji Rima moralo postojati vredno spomena i to za pitanje grčko-persijskih odnosa?

Ili čak, ako ne specifično bitno za Herodotovo polje interesovanja — šta ima uopšte (van striktno, regionalnog značaja, zapadne obale centralnog Latija)?

Da piše o nekim od malih milion sitnih okršaja gradova centralne Italije?

 

[NickFreakyrgios]

A šta je to tada prema zvaničnoj istoriji Rima moralo postojati vredno spomena i to za pitanje grčko-persijskih odnosa?

Ili čak, ako ne specifično bitno za Herodotovo polje interesovanja — šta ima uopšte (van striktno, regionalnog značaja, zapadne obale centralnog Latija)?

Da piše o nekim od malih milion sitnih okršaja gradova centralne Italije?

Па имаш Венете имаш Тоскане Етрурце према његовом предању део Лиђана није да не би био у пољу његовог интересовања да је постојао имаш и јадранске Венете и обичај код њих исти као код Јермена и Вавилонаца.

Но према свему што си пронашао Херодот се налази ту где треба за Хелене шта год ко мислио о њему
Постоје и разговори са свештеницима и са езотеричним друштвина неке ствари напомиње да неће писати што је чуо од свештеника египатских а шта сме записати и то је записао.
У којој хе екипи тад био морао је знати много тога.
Обзиром на обичаје чак и литералне Хелена тог времена он је први прото историлар Туктид први професионални историчар и то је то

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Па имаш Венете имаш Тоскане Етрурце према његовом предању део Лиђана није да не би био у пољу његовог интересовања да је постојао имаш и јадранске Венете и обичај код њих исти као код Јермена и Вавилонаца.

Но према свему што си пронашао Херодот се налази ту где треба за Хелене шта год ко мислио о њему
Постоје и разговори са свештеницима и са езотеричним друштвина неке ствари напомиње да неће писати што је чуо од свештеника египатских а шта сме записати и то је записао.
У којој хе екипи тад био морао је знати много тога.
Обзиром на обичаје чак и литералне Хелена тог времена он је први прото историлар Туктид први професионални историчар и то је то

Ma kakvi bre Etrurci, pitanje je šta ima bitno u vezi starog Rima. Šta je od značaja i šta bi to trebalo da spomene?

Etrurci su bili izuzetno razvijena kultura i imali razmenu sa starim Grcima, a Herodotu su bili zanimljivi pre svega upravo zbog tradicije o poreklu iz zapadne maloazijske Lidije.

Gotovo pola Herodotovih Istorija je samo opis Grčko-persijskih ratova u prvoj polovini V st. Sve pre toga, ima ulogu da pruži kontekst, pre svega opisujući zapadne satrapije Ahemenidskog carstva, krajeve kuda su vojske prolazile i teritorije gde su se vodili ratovi, odnosno odatle dolazili učesnici ili su ratovi ostavili neki vid uticaja tamo. Etrurce jedva pominje i, kao što rekoh, to i čini pre svega zbog priče o tome da dolaze izvorno iz Persije tj. zato što su mu tako ušli u polje interesovanja. Ne postoje nikakva poglavlja o Italiji u kojima je obrađuje; to mu je nebitno i nije ga uopšte ni interesovalo.

 

[NickFreakyrgios]

Ma kakvi bre Etrurci, pitanje je šta ima bitno u vezi starog Rima. Šta je od značaja i šta bi to trebalo da spomene?

Etrurci su bili izuzetno razvijena kultura i imali razmenu sa starim Grcima, a Herodotu su bili zanimljivi pre svega upravo zbog tradicije o poreklu iz zapadne maloazijske Lidije.

Gotovo pola Herodotovih Istorija je samo opis Grčko-persijskih ratova u prvoj polovini V st. Sve pre toga, ima ulogu da pruži kontekst, pre svega opisujući zapadne satrapije Ahemenidskog carstva, krajeve kuda su vojske prolazile i teritorije gde su se vodili ratovi, odnosno odatle dolazili učesnici ili su ratovi ostavili neki vid uticaja tamo. Etrurce jedva pominje i, kao što rekoh, to i čini pre svega zbog priče o tome da dolaze izvorno iz Persije tj. zato što su mu tako ušli u polje interesovanja. Ne postoje nikakva poglavlja o Italiji u kojima je obrađuje; to mu je nebitno i nije ga uopšte ni interesovalo.

Не слажем се уопште. Јер нешто тако је требало настатати за 200 година и освојити читав свет.
Доктрина војничка , сенат , закон шта све још није могло пасти с нема за 200 година.
Нити је једна држава постала Швајцарска за 200 година а камоли најмоћнија империја света и друштво које прави путеве , резиденције , најмоћнију војску.
Тј нешто опасно не штима ни мало.