Da li su kajkavci Hrvati ili zaseban narod?

[Mej bregami]

Evo ga popis iz 1855. tu sve lepo piše:

Pogledajte prilog 1781195

To su procjene statistike. Danas se smatraju neupotrebljivim.

 

[Meliot]

To su procjene statistike. Danas se smatraju neupotrebljivim.

Zato što ti tako kažeš. Meni brojke deluju baš uverljivo i ne vidim šta tu nije jasno. To nije ni bitno toliko, suština je da su kajkavski i čakavski dva različita jezika što znači da njihovi govornici ne pripadaju istom narodu.

 

[Frontiersman]

 

[Mej bregami]

Zato što ti tako kažeš. Meni brojke deluju baš uverljivo i ne vidim šta tu nije jasno. To nije ni bitno toliko, suština je da su kajkavski i čakavski dva različita jezika što znači da njihovi govornici ne pripadaju istom narodu.

I misliš da su ti isti ljudi kad ih se pitalo šest godina kasnije isto pitanje svi pali na glavu i više nisu znali dati odgovor kao u prijašnjem popisu?

 

[JulianAlpsMedia]

Ljudi su oduvek bili svesni kojim se jezikom koriste a samim tim i svog etniciteta. To što su se 1848. godine pobunili za veća prava u AU ne znači da nisu znali kojim se jezikom služe.

U kasnoj osmanskoj Turskoj, na primer, bilo je mnogo ljudi koji su govorili grčki, a ispovedali muslimansku veru, a zatim postali „Turci“ u 20. veku. Mnogi ljudi koji su govorili turski, a bili su pravoslavni hrišćani, postali su „Grci“. Ponekad bi jedan deo porodice (koji je govorio istim jezikom) usvojio jedan nacionalni identitet, dok bi drugi deo usvojio drugi. Koncept naroda ima mnogo veze sa kulturom i političkim pripadnostima (i, da, jezikom u mnogim slučajevima), ali nema nikakve veze sa krvlju. Ovo je posebno očigledno u regionima kao što je Istra gde Italijan može imati tipicno hrvatsko ili slovenačko prezime (ili obrnuto).

 

[Meliot]

U kasnoj osmanskoj Turskoj, na primer, bilo je mnogo ljudi koji su govorili grčki, a ispovedali muslimansku veru, a zatim postali „Turci“ u 20. veku. Mnogi ljudi koji su govorili turski, a bili su pravoslavni hrišćani, postali su „Grci“. Ponekad bi jedan deo porodice (koji je govorio istim jezikom) usvojio jedan nacionalni identitet, dok bi drugi deo usvojio drugi. Koncept naroda ima mnogo veze sa kulturom i političkim pripadnostima (i, da, jezikom u mnogim slučajevima), ali nema nikakve veze sa krvlju. Ovo je posebno očigledno u regionima kao što je Istra gde Italijan može imati tipicno hrvatsko ili slovenačko prezime (ili obrnuto).

Baš da je bilo mnogo Turaka koji su primili hrišćanstvo teško, za obrnuto se slažem, ali turski jezik nije izmišljen nego je došao sa Turcima. To što neko nije sačuvao svoju svest o narodnosti ne znači da Turci nisu uopšte postojali.