HERODOT - Otac istorije ili Otac laži

Hajde, ponoviću ovde šta piše Ameli Kurt u Starom istoku, str. 678. i 679. srpskog izdanja. Nadam se da nije spam ako i ovde postavim.

Medjani1.jpg

Kurt2.jpg
Kurt3.jpg


U suštini, možemo da pričamo o plemenskoj konfederaciji, koja je na određene momente mogla da ima pojedinog jakog vrhovnog poglavara koji bi izvršio pohare i upade i bio u stanju dosta impozantnu vojsku u nekom momentu da prizove od svojih saveznika koji mu po plemenskom savezu duguju odanost. Međutim, to je sve o čemi možemo da govorimo.

Potpuno je nemoguće da se govori o veličanstvenom carstvu od Avgansitana do domalo Grčke, koje nije iza sebe ostavilo gotovo ni traga ikakvog arheološkog ostatka. I hajde to, nego nema niti jednog jedinog natpisa, nigde.

P. S. Inače, i Herodotova hronologija vladara je jako interesantna. Četiri čoveka (toliko je ukupno careva imala Herodotova Medija) vladaju razdobljem od 151 godine. Dejok 23, Fraort 53, Kjaksar 40, Astijag 35. Ovo, naravno, nije hipotetički nemoguće, ali je interesantno. Ne znam kada je u čitavoj istoriji, i to pogotovo drevnoj, 4 monarha vezala doslovno jedan i po vek carevanja.
 
Hajde, ponoviću ovde šta piše Ameli Kurt u Starom istoku, str. 678. i 679. srpskog izdanja. Nadam se da nije spam ako i ovde postavim.

Pogledajte prilog 1640518
Pogledajte prilog 1640519Pogledajte prilog 1640520

U suštini, možemo da pričamo o plemenskoj konfederaciji, koja je na određene momente mogla da ima pojedinog jakog vrhovnog poglavara koji bi izvršio pohare i upade i bio u stanju dosta impozantnu vojsku u nekom momentu da prizove od svojih saveznika koji mu po plemenskom savezu duguju odanost. Međutim, to je sve o čemi možemo da govorimo.

Potpuno je nemoguće da se govori o veličanstvenom carstvu od Avgansitana do domalo Grčke, koje nije iza sebe ostavilo gotovo ni traga ikakvog arheološkog ostatka. I hajde to, nego nema niti jednog jedinog natpisa, nigde.

P. S. Inače, i Herodotova hronologija vladara je jako interesantna. Četiri čoveka (toliko je ukupno careva imala Herodotova Medija) vladaju razdobljem od 151 godine. Dejok 23, Fraort 53, Kjaksar 40, Astijag 35. Ovo, naravno, nije hipotetički nemoguće, ali je interesantno. Ne znam kada je u čitavoj istoriji, i to pogotovo drevnoj, 4 monarha vezala doslovno jedan i po vek carevanja.
Није то уопште спорно чак и да ту не добацује почетак "разрада" прве књиге је ту Крез-Међани-Кир и затим иде још 8 књига муза!

Дакле јасно да пре тога не зна ништа посебно већ оскудне податке сређује фантазира и испуњава у њему смислену форму што је најважније у врхунско књижевно дело!
Јер не знам како очекивати "критичку историјогравифију" у то доба то су књиге за учено друштво и широке масе и мора бити интересантно истина Грке не занима ако није у њиховом књижевном жанру и на неким местима до нашег Немање који гледа портрете себе и цара Манојла Комнина у борби у цариградској палати и пита сликаре " Што не напишете доле Роб?"
Дакле Деса вођен у робље и место где је обитавао у заробљеништву се и данас зове "Десин шанац" оно рашка кула могуће тумачење Дежева!

Зато ти кажем сви су лажови и једни друге нападају!

Киропедија“ (Васпитање Кира) говори о Медијанима и њиховој улози у историји Персије. У овом делу, које је написано као полумитска биографија, Ксенофон описује како је Кир Велики успоставио Ахеменидску империју и односе са Медијанима. Овде Ксенофон даје детаље о њиховој култури, обичајима и војној снази.

Медијани су у „Киропедији“ приказани као народ са којим су Персијанци имали снажне односе, посебно кроз породичне везе. Киров деда по мајци, краљ Астијаг, био је медијански владар, што је одиграло значајну улогу у Кировом животу и политичким амбицијама. Медијани су били важни савезници Персијанаца, а њихова војска и ратне вештине допринеле су Кировом успеху у уједињењу и ширењу империје.

Поред „Киропедије“, Ксенофон их помиње и у другим делима, као што су „Анабасис“ и „Хеленика“, али углавном у контексту догађаја који су се одигравали у Персијском царству или као део персијских савезничких снага. У овим делима они су представљени као утицајан и ратнички народ, али са све мањим значајем у периоду након успона Ахеменидске династије.

Дакле, Ксенофон даје драгоцене информације о Медијанима, али углавном кроз призму њихових односа са Персијанцима и улоге у Кировом успону.

Дакле Ксенофон ове податке о Киру или добија од Кира 2 што испада да је Херодот добро написао или је преузео од Херодота кога критикује да је лажов!

Помиње Кировог оца Астијага Међана!
 
Ovo je Ktesijin popis vladara Medije:
* Arbakes 20 godina
* Maudakes 50 godina
* Sosarmos 30 godina
* Artikas 50 godina
* Arbijan 22 godine
* Artajos 40 godina
* Artines 22 godine
* Astibares 40 godina
* Aspanda

To su 274 godine i 9 vladara, nasuprot 150 Herodotovih godina i 4 vladara. Po Ktesiji, Carstvo Međana je još drevnije nego po Herodotu.

Ne postoji između Ktesije i Herodota nikakvog poklapanja. Ni u godinama, ni u imenima...ne možemo čak ni da kažemo da neki vladar nosi drugačija imena. Ništa nikakve veze šta Ktesija i Herodot pišu ni izbliza nema skoro pa nikakve dodirne tačke među sobom. Jedino oko čega se slažu jeste oko poslednjeg vladara. Oko Astijaga. Ktesija kaže da je poslednji vladar Međana bio Aspanda, kojeg Grci zovu Astijag.

Tek oko Astijaga se jedino slažu i Astijag je kao istorijska ličnost i potvrđen u klinopisnim natpisima (a i Ksenofont pominje Astijaga, isto). Sve pre Astijaga, sa životom veze nema kada poredimo Herodotov i Ktesijin tekst. Istoričari su zbog toga što je Ktesija sačuvan samo fragmentarno dugo zapostavljali njega kao izvor i samo računali da je to što je pisao nebitno, a ja bih rekao da iz potpune kolizije ova dva narativa, zapravo saznajemo mnogo. U nekoj teoriji, Ktesija, kao neko ko je ličnog iz samog Ahajmenidskog carstva, trebalo bi navodno da ima preciznije podatke od Herodota po ovom pitanju.
 
Poslednja izmena:
Ovo je Ktesijin popis vladara Medije:
* Arbakes 20 godina
* Maudakes 50 godina
* Sosarmos 30 godina
* Artikas 50 godina
* Arbijan 22 godine
* Artajos 40 godina
* Artines 22 godine
* Astibares 40 godina
* Aspanda

To su 274 godine i 9 vladara, nasuprot 150 Herodotovih godina i 4 vladara.

Ne postoji između Ktesije i Herodota nikakvog poklapanja. Ni u godinama, ni u imenima...ne možemo čak ni da kažemo da neki vladar nosi drugačija imena. Ništa nikakve veze šta Ktesija i Herodot pišu ni izbliza nema skoro pa nikakve dodirne tačke među sobom. Jedino oko čega se slažu jeste oko poslednjeg vladara. Oko Astijaga. Ktesija kaže da je poslednji vladar Međana bio Aspanda, kojeg Grci zovu Astijag.

Oko Astijaga se slažu i Astijag je kao istorijska ličnost i potvrđen u klinopisnim natpisima. Sve pre Astijaga, sa životom veze nema.

По логици ствари ако нема археолошких наклаза на толиком пространству испаде да Ктесија претерује апсолутно.
Међутим ја мислим да археолошки се не може ништа устврдити јер мислим да је истина ближа Херодоту да су се Међани за кратко време утопили у Персијанце и Персијанци од Кира се од Међана не разликују нити писмом нити обичајима нити вером нити Аурамаздом.

Ако би Ктесија могао бити у праву онда је захватио усмено предање о зостријанској цивилизацији на планинама Кине која има све особине и обележја зостратизма и датира на око 2000 год п.н.е што драстично мења предање о Заратустри или је то заправо старозаветна истина Персијанаца о међанском свештенику Магу који је покрстио Персијанце зостратизмом и пренео древну веру Међања на њих после чега се не би разликовали. На 600 п.н.е тако нешто.
 
Дакле Ксенофон ове податке о Киру или добија од Кира 2 што испада да је Херодот добро написао или је преузео од Херодота кога критикује да је лажов!

Rekao bih da si pomešao Ksenofonta sa Ktesijom. Ksenofont (mislim?) ne napada Herodota izravno da je lažov.

On deluje da ponegde možda opovrgava Herodota, npr. u pojedinim slučajevima gde Herodot opisuje neke običaje varvarskim, on baš tvrdi da nisu, ali bez specifičnog pominjanja Herodota. Njega sam naveo zato što prikazuje potpuno drugačiji kraj Kirovog života od Herodota i zato što je Ksenofontova verzija za zrncu bliža Ktesijinoj verziji, nego Herodotovoj, zato što se po Ktesiji Kir Veliki vratio posle ranjavanja i sredio neke stvari pred smrt.

Inače, pošto je Ksenofont za razliku od Herodota imao fantastičnu reputaciju u antičkom svetu, njegova verzija Kirove smrti je u antičko doba, zapravo, bila i „zvanična“ istorija. U nju je verovao Aleksandar Veliki i svi njegovi dijadosi i epigoni.
 
Rekao bih da si pomešao Ksenofonta sa Ktesijom. Ksenofont (mislim?) ne napada Herodota izravno da je lažov.

On deluje da ponegde možda opovrgava Herodota, npr. u pojedinim slučajevima gde Herodot opisuje neke običaje varvarskim, on baš tvrdi da nisu, ali bez specifičnog pominjanja Herodota. Njega sam naveo zato što prikazuje potpuno drugačiji kraj Kirovog života od Herodota i zato što je Ksenofontova verzija za zrncu bliža Ktesijinoj verziji, nego Herodotovoj, zato što se po Ktesiji Kir Veliki vratio posle ranjavanja i sredio neke stvari pred smrt.

Inače, pošto je Ksenofont za razliku od Herodota imao fantastičnu reputaciju u antičkom svetu, njegova verzija Kirove smrti je u antičko doba, zapravo, bila i „zvanična“ istorija. U nju je verovao Aleksandar Veliki i svi njegovi dijadosi i epigoni.
Не нисам цитирао сам твој пост изнад где писао о Ктесији и владавини Мага прочитај поново цео пост

Ксенофонта сам цитирао у претходном. Није толико битно ко кога оптужује или не поента да ти сваки исказ од њих служи да докаже неку Херодотиву лаж.
Онда сам ти још раније написао о предавању о античким Грцима да до неког периода лаж нису третирали као нешто неморално и у једном тренутку почињу да третирају лаж као неморалну штета што нисам сачувао изворе од до...
Нико се није бавио посебно Херодотом већ античким изворима уопште.

Сви они остају ту где јесу ма шта неко мислио данас о њима.
 
Не нисам цитирао сам твој пост изнад где писао о Ктесији и владавини Мага прочитај поново цео пост

Ксенофонта сам цитирао у претходном. Није толико битно ко кога оптужује или не поента да ти сваки исказ од њих служи да докаже неку Херодотиву лаж.
Онда сам ти још раније написао о предавању о античким Грцима да до неког периода лаж нису третирали као нешто неморално и у једном тренутку почињу да третирају лаж као неморалну штета што нисам сачувао изворе од до...
Нико се није бавио посебно Херодотом већ античким изворима уопште.

Сви они остају ту где јесу ма шта неко мислио данас о њима.

Pa znam da si u prethodnom. Tu objavu sam ti i citirao:

Дакле Ксенофон ове податке о Киру или добија од Кира 2 што испада да је Херодот добро написао или је преузео од Херодота кога критикује да је лажов!

Nije ga Ksenofont tako otvoreno kritikovao.
 
По логици ствари ако нема археолошких наклаза на толиком пространству испаде да Ктесија претерује апсолутно.
Међутим ја мислим да археолошки се не може ништа устврдити јер мислим да је истина ближа Херодоту да су се Међани за кратко време утопили у Персијанце и Персијанци од Кира се од Међана не разликују нити писмом нити обичајима нити вером нити Аурамаздом.

Ако би Ктесија могао бити у праву онда је захватио усмено предање о зостријанској цивилизацији на планинама Кине која има све особине и обележја зостратизма и датира на око 2000 год п.н.е што драстично мења предање о Заратустри или је то заправо старозаветна истина Персијанаца о међанском свештенику Магу који је покрстио Персијанце зостратизмом и пренео древну веру Међања на њих после чега се не би разликовали. На 600 п.н.е тако нешто.

Ja sam napisao u teoriji. U teoriji, ne znači i u praksi. :)

Ovako, potpuno je zamislivo videti Ktesiju kako u rukama drži prepis Herodota i kaže Eeee, sad ću ti $#ati mater...
OVAJ...NIJE taj nego OVAJ. Herodot LAŽE
OVAJ...E PA NIJE, nego OVAJ. Herodot LAŽE
OVAJ...NI TAJ NIJE, nego OVAJ. Herodot LAŽE


:lol:


Šalu na stranu, možda u svom originalnom formatu Ktesijino delo i nije izgledalo puno drugačije od toga.

Zapravo, možemo Ktesijin rodoslov međanskih vladara i da isključimo kao realističan, zato što on, jednostavno, ima previše godina. Po Ktesiji, Medijsko carstvo nastaje posle Ašurbanipala i Novoasirskog carstva, što će reći u suštini čak posle 631. godine pre naše ere. Da bude stvar još gora, ono što imamo od ukazatelja jeste zaista da postoji krajem VII st. pre naše ere neki uspon Međana, pa u toj priči postoji zrnca istine, vezana za Bitku kod Ninive 612. godine pre naše ere. Ali godine nemaju u suštini nikakvog smisla. Da imaju, to bi značilo da je Carstvo Međana u suštini maltene dočekalo Aleksandra Makedonskog. Fiktivne su, dakle.

E sada, da li ih je Ktesija lično izmislio radi kontriranja Herodotu, ili je pak samo zapisao nekakvu predaju što mu je neko spomenuo, pitanje je. Ja sam skloniji kasnijem tumačnju. Godine legendarnih vladara Međana su, prosto, previše okrugle. Sve svuči kao neka babska priča; legenda koju je možda čuo od nekog matorog Persijanca (a koji je pak i sam improvizovao) ili tako nešto.

Astijaga nije mogao preskočiti zato što je, očigledno, bio ličnost koje su se tada početkom IV st. pre naše ere sećali. Istorijska ličnost, iz vremena nastanka Ahaimenidskog carstva, koja je kao ime ostala u istorijskom sećanju do Ktesijinog (a i Herodotovog) vremena.
 
Ja sam napisao u teoriji. U teoriji, ne znači i u praksi. :)

Ovako, potpuno je zamislivo videti Ktesiju kako u rukama drži prepis Herodota i kaže Eeee, sad ću ti $#ati mater...
OVAJ...NIJE taj nego OVAJ. Herodot LAŽE
OVAJ...E PA NIJE, nego OVAJ. Herodot LAŽE
OVAJ...NI TAJ NIJE, nego OVAJ. Herodot LAŽE


:lol:


Šalu na stranu, možda u svom originalnom formatu Ktesijino delo i nije izgledalo puno drugačije od toga.

Zapravo, možemo Ktesijin rodoslov međanskih vladara i da isključimo kao realističan, zato što on, jednostavno, ima previše godina. Po Ktesiji, Medijsko carstvo nastaje posle Ašurbanipala i Novoasirskog carstva, što će reći u suštini čak posle 631. godine pre naše ere. Da bude stvar još gora, ono što imamo od ukazatelja jeste zaista da postoji krajem VII st. pre naše ere neki uspon Međana, pa u toj priči postoji zrnca istine, vezana za Bitku kod Ninive 612. godine pre naše ere. Ali godine nemaju u suštini nikakvog smisla. Da imaju, to bi značilo da je Carstvo Međana u suštini maltene dočekalo Aleksandra Makedonskog. Fiktivne su, dakle.

E sada, da li ih je Ktesija lično izmislio radi kontriranja Herodotu, ili je pak samo zapisao nekakvu predaju što mu je neko spomenuo, pitanje je. Ja sam skloniji kasnijem tumačnju. Godine legendarnih vladara Međana su, prosto, previše okrugle. Sve svuči kao neka babska priča; legenda koju je možda čuo od nekog matorog Persijanca (a koji je pak i sam improvizovao) ili tako nešto.

Astijaga nije mogao preskočiti zato što je, očigledno, bio ličnost koje su se tada početkom IV st. pre naše ere sećali. Istorijska ličnost, iz vremena nastanka Ahaimenidskog carstva, koja je kao ime ostala u istorijskom sećanju do Ktesijinog (a i Herodotovog) vremena.
Не само због тога већ у старим литературама тог формата укључујући и стари завет неопходан је контекст макар симболичан где би Херодот једини говорио о Кировом детињству где је наравно свргнуо свог деду Астјага важан као деда Кира последњи владар Међана где би прича личила на остале Саргон низ реку у колевци за њим Мојсије па онда Кир.......

Прва прича, која је позната из Херодотове Историје, укључује Кирову мајку Мандану, ћерку мидијског краља Астијага. Када је Мандана била трудна са Киром, Астијаг је имао застрашујући сан који је протумачио као упозорење да ће њен син свргнути њега и целу мидијску династију. Због страха од пророчанства, Астијаг је наредио да се дете убије по рођењу, али је дете, упркос томе, преживело и касније свргнуло Астијага, чиме се испунило пророчанство.

Што се тиче оца, Херодот бележи да је Киров отац био Камбиз I, краљ Аншана у Персији, који је у то време био вазал мидијског краља. Херодот и други антички историчари углавном га представљају као споредну фигуру у односу на драму око Кировог рођења и његовог односа са Астијагом.

Ова прича о Кировом детињству представља мешавину историје и митологије, што је често случај у древним изворима, где се историјски догађаји преплићу са легендама.

Дакле ехо Саргон ,Мојсије ,Кир..
све до првог мешије Јевреја и када први пут библија користибтермин мешије за Кира који не само да је ослободио Персијанце већ изједначио религије дао им слободу и отпустио Јевреје из Вавилона и још помогао материјално изградњу другог храма у Јерусалиму

"Овако вели Господ помазанику свом, Киру, ког држим за десну руку да покорим пред њим народе и царевима распојасам бедра, да пред њим отворим врата и да не остану затворена.“

(Исаија 45:1)"

Ко ту лаже ко краде уопште није битно али то нам је историја.
 
Не само због тога већ у старим литературама тог формата укључујући и стари завет неопходан је контекст макар симболичан где би Херодот једини говорио о Кировом детињству где је наравно свргнуо свог деду Астјага важан као деда Кира последњи владар Међана где би прича личила на остале Саргон низ реку у колевци за њим Мојсије па онда Кир.......

Прва прича, која је позната из Херодотове Историје, укључује Кирову мајку Мандану, ћерку мидијског краља Астијага. Када је Мандана била трудна са Киром, Астијаг је имао застрашујући сан који је протумачио као упозорење да ће њен син свргнути њега и целу мидијску династију. Због страха од пророчанства, Астијаг је наредио да се дете убије по рођењу, али је дете, упркос томе, преживело и касније свргнуло Астијага, чиме се испунило пророчанство.

Што се тиче оца, Херодот бележи да је Киров отац био Камбиз I, краљ Аншана у Персији, који је у то време био вазал мидијског краља. Херодот и други антички историчари углавном га представљају као споредну фигуру у односу на драму око Кировог рођења и његовог односа са Астијагом.

Ова прича о Кировом детињству представља мешавину историје и митологије, што је често случај у древним изворима, где се историјски догађаји преплићу са легендама.

Дакле ехо Саргон ,Мојсије ,Кир..
све до првог мешије Јевреја и када први пут библија користибтермин мешије за Кира који не само да је ослободио Персијанце већ изједначио религије дао им слободу и отпустио Јевреје из Вавилона и још помогао материјално изградњу другог храма у Јерусалиму

"Овако вели Господ помазанику свом, Киру, ког држим за десну руку да покорим пред њим народе и царевима распојасам бедра, да пред њим отворим врата и да не остану затворена.“

(Исаија 45:1)"

Ко ту лаже ко краде уопште није битно али то нам је историја.

Ne priča Herodot jedini o Kirovom detinjstvu. Ima toga i kod Ktesije. Ako se ne varam i Ksenofonta.
 
,... Inače, i Herodotova hronologija vladara je jako interesantna. Četiri čoveka (toliko je ukupno careva imala Herodotova Medija) vladaju razdobljem od 151 godine. Dejok 23, Fraort 53, Kjaksar 40, Astijag 35. Ovo, naravno, nije hipotetički nemoguće, ali je interesantno. Ne znam kada je u čitavoj istoriji, i to pogotovo drevnoj, 4 monarha vezala doslovno jedan i po vek carevanja.
Ovo je Ktesijin popis vladara Medije:
* Arbakes 20 godina
* Maudakes 50 godina
* Sosarmos 30 godina
* Artikas 50 godina
* Arbijan 22 godine
* Artajos 40 godina
* Artines 22 godine
* Astibares 40 godina
* Aspanda

To su 274 godine i 9 vladara, nasuprot 150 Herodotovih godina i 4 vladara.
Без да браним или подржавам једног или другог аутора, и једно и друго је нереално. И 9 владара који су "покрили" 274 године и 4 владаеа који су "покрили" 150 година. Истина, имамо у историји примјера да би монарх владао и 40+ па и 50+ година, но није у боље доклументованој историји баш забиљежен континуитет монарха који би један за другим тако дугововјечно владали. И на том простору у добро документованој историји Шапур II је владао 70 година, 309.-379.године, но у IV вијеку измијенило се осам владара династије Сасанида, односно Шапур II је владао 70 година а сви остали су "покрили" 30 година у том вијеку.

Ипак, овакво произвољно и прекомотно датирање владавине владара који се нижу није својствено у древним списима само Херодору и Ктесију. Према историји Тита Ливија који је писао много послије Херодотовог и Ктесијевог времена (што је битно јер се појавило у међувремену мноштво аутора који су дали допринос код обликовања форме, композиције па и тежње реалистичнијем приказу код писанија) бјеше само седам римских краљева који су "покрили" период од 244 године, 753.-509.године п.н.е.

Тако да је тај неки Херодотов (и Ктесијев) приказ датирања некако уобичајен за то вријеме када се писало о народима о којима су, посебно о минулим временима, сазнања била оскудна.
 
Ne priča Herodot jedini o Kirovom detinjstvu. Ima toga i kod Ktesije. Ako se ne varam i Ksenofonta.
Немаш код Ктесије имаш код Фотитија иста ствар је са Менетоном кога си назвао оцем модерне историографије а најпоузданије се зна о његовом писању преко Јосифа Флавија кога је испровоцирао писањем па му се дубље и емотивно посветио.
Ктесијини извештаји преко Фотија су једино интересантни као контрадикција Херодоту јер је по њему Кир легитимни наследник што нема баш смисла.
Дакле уопште не умањујем вредност Ктесије али увећавам улогу посредника извештија.

рецимо иако на разне стране пишу о Ктесијином извештају као дворским легендама.
Херодот је нешто друго радио што сам покушао објаснити али више уопште није важно.

Дакле ти си редак случај да дајеш позитивистичко мишљење о Ктесији док већина мисли да је исто као са Херодотом само извори ближи самом двору.

Дакле то би било слично као да немано ДАИ и да учимо Порфирогенита посредно преко тебе?
Ја ту хоћу бити сасвим јасан не постоји никаква критичарска историјографија овлажена нечијом пљувачком нарочито патријарха из 9.века.

Где се људи деле на "овима верујемо овима НЕ!"

Дакле учити античку историографију кроз перцепцију данашње научне заједнице.

И сад то анахронизирати у 5.6. век старе ере и направити поделу наратива на поуздане и непоуздане ауторе или посреднике мислим да је то катастрофа горе робовање својој призми времена и тренутне политичке ситуације од било ког античког аутора.
 
Немаш код Ктесије имаш код Фотитија иста ствар је са Менетоном кога си назвао оцем модерне историографије а најпоузданије се зна о његовом писању преко Јосифа Флавија кога је испровоцирао писањем па му се дубље и емотивно посветио.
Ктесијини извештаји преко Фотија су једино интересантни као контрадикција Херодоту јер је по њему Кир легитимни наследник што нема баш смисла.
Дакле уопште не умањујем вредност Ктесије али увећавам улогу посредника извештија.

рецимо иако на разне стране пишу о Ктесијином извештају као дворским легендама.
Херодот је нешто друго радио што сам покушао објаснити али више уопште није важно.

Дакле ти си редак случај да дајеш позитивистичко мишљење о Ктесији док већина мисли да је исто као са Херодотом само извори ближи самом двору.

Дакле то би било слично као да немано ДАИ и да учимо Порфирогенита посредно преко тебе?
Ја ту хоћу бити сасвим јасан не постоји никаква критичарска историјографија овлажена нечијом пљувачком нарочито патријарха из 9.века.

Где се људи деле на "овима верујемо овима НЕ!"

Дакле учити античку историографију кроз перцепцију данашње научне заједнице.

И сад то анахронизирати у 5.6. век старе ере и направити поделу наратива на поуздане и непоуздане ауторе или посреднике мислим да је то катастрофа горе робовање својој призми времена и тренутне политичке ситуације од било ког античког аутора.

Fotija? Ne, ne od Fotija. Nema on veze s tim. Fotije u suštini uopšte ni ne čita Ktesiju tek od 7. knjige; njega ne interesuje nešto baš ovo što ide pre samog Persijskog carstva.

Informacije iz knjiga 4, 5 i 6 Ktesijinog dela ne donosi nam Fotije, već Diodor sa Sicilije i Nikola iz Damaska.

Ktesijinog delo nije poznato na osnovu reči jednog čoveka, već sklapanjem raznoraznih fragmenata, kao slagalicu.
 
Poslednja izmena:

Back
Top