Quantcast

Именовање улица у пријестолници Србије

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
3.793
Задњих дана по медијима је доста пажње изазвала одлука да се у српској пријестолници преименују улице именоване по (неким) топонимима, као и одлука да Благоје Јововић, атентатор на Павелића, добије своју улицу.

Одлука да се преименују улице именоване по неким топонимима мислим да је исхитрена и ту ваља бити опрезан код уклањања неких имена, та имена улица по топонимима имају некад симболичку важност, некад би кроз та имена подсјећало на трагичну судбину и страдање нашег народа, Београд је увијек био отворен град, и кроз та имена по топонимима се шаље порука пријатељства и отворености према свима. И овдје, по мени, ваља бити крајње обазрив код отклона од неких топонима.

Овдје се ваља више фокусирати на улице именоване по личностима, да ли имамо личности по којима су именоване улице у Београду а то не заслужују и да ли имамо личности по којима нису именоване улица у Београду а то су заслужиле.
За разлику од свих других градова и насеља у Србији и Српској, Београд код именовања улица и нема права на локалпатриотизам, или ако га и има, то мора имати мјеру. У српској пријестолници код именовања улица своје мјесто морају имати сви значајни Срби гдје год битисали и за који год завичај били везани, и ниједан Србин или Српкиња који је за живота нешто остварио/ла бе би смјели бити запостављени.

По којима су личностима именоване улице у Београду које то нису заслужиле?

Овдје сам се ослонио на списак улица у Београду (овдје), за нека имена за која ми је било чудно да их нема, вршио сам додатну провјеру.
Многе личности везане за други свјетски рат су добиле “своју улицу“ у Београду. За многе од њих осим податка да су били активисти НОП-а готово ништа не знамо, и ту је политичка и идеолопшка позадина код именовања тих улица била пресудна. Неки од оних који су погинули у борби или у неком од фашистичких логора (не могу сви наравно добити улицу и ту ваља бити обазрив код избора) заслужују да се по њима именује улица.

Они који су претекли, рецимо Виктор Бубањ, Ђуро Салај, Перо Косорић, Саво Бурић, Томица Поповић, Драган Ракић, Слободан Пенезић и други “јунаци социјалистичког рада“, има их још подоста, осим што су у послијератном времену уграбили високе позиције или чинове у војсци, нису нешто урадили значајно да би заслужили да се по њима именује улица.
Исто важи за неке по вокацији политичаре који осим политичког рада нису ништа значајно урадили.
Наравно, они који би поред политичког ангажмана оставили траг у књижевности, економији, науци и уопште некој струци заслужују да добију своју улицу, други пак “јунаци социјалистичког рада“ којима једина “врлина“ бјеше подобност и лојалној “вољеном вођи“ не би требали имати улицу у Београду, још само фали да улицу добију Кардељ и Доланц и да весеље буде комплетно.

И по Брозу је остала именована понека улица. То би се морало промијенити, што прије, то боље.
Из два разлога. Први разлог, колико год апологети бранили лик и дјело овог Броза или неки снисходљиво провлачили да је он историјска личност, што јесте (а историјска личности су и Рајнхард Хајдрих и Адолф Ајхман, па?), превагнуће аргументи да он није заслужио да се по њему именује улица, наравно код оних који теже разборитом и објектовном суду, они који понављају пропаганду из неких прошлих времена и нису вриједни осврта.
Други разлог, те улице су именоване док је Броз био жив, бјеше то вријеме једноумља, агресивне идеолошке индоктринације гдје се уз помоћ пропаганде и репресивног апарата његовао култ личности, један прилично болестан амбијент, одбацивањем имена тих улица правимо отклон од те заоставштине када је интелект био сатиран и успостављен један накарадан систем вриједности.
Ако неко сматра да Броз заслужује улицу, сада како је упокојен, као што су то урадили у Љубљани 2009-е, нека предложи па да као у случају са Благоје Јововићем чујемо оне који су за и против приједлога или идеје.

По Гоци Делчеву, Душану Вукасовићу, Стјепану Филиповићу, Радету Кончару Марку Орешковићу именоване су двије улице у Београду, и једна је довољно, другу ваља именовати по личностима које су заслужиле, а итекако их има.

Ни Срђан Алексић не би смио имати улицу у било којем српском граду, јер је та прича која обилује лажима подвањена бошњачка пропаганда. Имамо на хиљаде погинулих бораца одбрамбено-отаџбинског рата који заслужују да се по њима именују улице. Све те хероје и најбоље Србе што изгинуше маргинализовати а на другој страни подилазити лажној причи и подваљеној пропаганди није разумно, српска пријестолница треба бити отворен град према свима добронамјернима али и имуна на пропаганду и лагарије иза којих стоје политички мотиви.

Које су личности из српске историје запостављени и немају улицу у српској пријестолници именовану по свом имену, а морали би имати?

Овдје сам приложио неких 25 по мени значајних личности српске историје или недавно упокојених које немају “своју улицу“ у Београду, а по мени требали би имати
Khal Drogo Zapostavljeni Srbi 2.jpg

Има наравно још личности које су запостављене и које су заслужиле да се по њима именује улица, свакако више од многих прилично непознатих личности које имају "своју улицу", то би тражило и подужи осврт, али ових 25 личности би баш требали по мени имати "своју улицу" у српској пријестолници, свакако прије од неких "другова".

Београд има улицу Људевита Посавског, што по мени није спорно, треба да има, али зато Часлав Клонимировић, Јован Владимир, Стефан Војислав немају “своју улицу“, морали би имати, неко првенство се мора знати.
Уопште код имена улица су фаворизоване личности из времена другог свјетског рата, ту о многим личностима осим да су били активисти НОП-а ништа друго не знамо, или тек понешто, зато су запостављене личности из средњег вијека, што никако није ни оправдано ни разумно. Имамо ми ту многе личности које симболизују оне најбоље врлине, храброст, отпор завојевачу. Новак Гребострек или пак Влатко Вуковић би морали добити “своју улицу“.
Није нормално да је у српској пријестолници улица именована по Мехмеду Соколовићу, гдје и нисам сигуран да ли уопште заслужује да се по њему именује улица, а по једном Николи Скобаљићу немамо именовану улицу.
Своју улицу би требали добити Мићо Љубибратић, Петар Поповић Пеција и Богдан Зимоњић, можда још неки од вођа устаника који смболизују слободарски дух Срба у Херцеговини и Крајини.
Бројни сликари (Паја Јовановић, Урош Предић, Сава Шумановић, Ђорђе Костић и други) имају своју улицу у Београду, био би неопростив пропуст да немају, међутим своју улицу би морали имати и сликари Стеван Алексић и Степан Колесников..
Имамо још један апсурд, многе личности везане за други свјетски рат о којима се готово ништа не зна или су били комесарчићи који су се касније доказали у лојалности “вољеном вођи“ добиле су своју улицу у Београду, а командант који је предводио напад приликом ослобођења првог града од нациста, Лознице, и том приликом погинуо, Веселин Мисита нема улицу именовану по њему. Неопростив пропуст, то би се морало исправити.

Поред побројаних има још личности које заслужују улицу у београду, ту су бројни хероји и погинули борци одбрамбено-отаџбинских ратова 1991-95, или одбране од агресије НАТО савеза 1999-е, поменуо бих капетана Марка Лабудовића и војника Стојадина Мирковића јер њихова жртва је по много чему посебна и узвишена, али било који од бораца одбрамнено-отаџбинских ратова да добије улицу, заслужио је.

Само именовање улица јесте политичка одлука, ту се код именовања подвлађује свјетини, предност имају личности више заступљене на телевизији, глумци или музичари добију често улицу послије упокојења, зато су запостављени научници, умјетници и уопште људи који су оставили траг у струци а нису на радару јавности.

Именовању или преименовању улица треба приступити са пуно пажње, ако су личности не тако давно упокојене и о којима се подоста зна, извагати допринос у области и ако су имали грешака или гријеха, Благоје Јововић је прошао приличну "провјеру" од оних који су се противили да добије своју улицу, што је у реду, треба провјеравати, али и тај аршин треба важити и код других који су добијали улице у времену када је идеолошка позадина била пресудна, ако се негдје омануло код именовања улице, а јесте, ваља то исправити.
 
Poslednja izmena:

al bundy

Legenda
Poruka
61.617
Именовању или преименовању улица треба приступити са пуно пажње, ако су личности не тако давно упокојене и о којима се подоста зна, извагати допринос у области и ако су имали грешака или гријеха, о Благоје Јововић је прошао приличну "провјеру" од оних који су се противили да добије своју улицу, што је у реду, треба провјеравати, али и тај аршин треба важити и код других који су добијали улице у времену када је идеолошка позадина била пресудна, ако се негдје омануло код именовања улице, а јесте, ваља то исправити.
Pa tu je i problem sa Blagojem , sto bas nista nije provereno u njegovom slucaju ,naime bukvalno jedan JEDINI "dokaz" da je baš pucao na Pavelića je sama njegova priča koju je objavio 35 godina posle u romasiranoj knjizi ,bukvalno ništa drugo ne postoji , ni jedan materjalni ili nematerjalni dokaz koji bi njega doveo u vezu sa tim atentatom .
 

Mrkalj

Buduća legenda
Moderator
Poruka
25.134
Pa tu je i problem sa Blagojem , sto bas nista nije provereno u njegovom slucaju ,naime bukvalno jedan JEDINI "dokaz" da je baš pucao na Pavelića je sama njegova priča koju je objavio 35 godina posle u romasiranoj knjizi ,bukvalno ništa drugo ne postoji , ni jedan materjalni ili nematerjalni dokaz koji bi njega doveo u vezu sa tim atentatom .
Svakako, trebalo je saslušati i drugu stranu, kao svedoka, da potvrdi iskaz Blagoja Jovovića. :rotf:
 

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
3.793
Око именовања улице по Благоју Јововићу, подоста бјеше текстова по медијима и подоста негодовања од углавном знане дружине. Наравно да је прије именовања улице то подобро преиспитано, превладали су разлози за и улица је именована. Сад што о томе није вођена јавна раправа од минимум неколико година или спроведен референдум (па није у питању доношење новог устава него именовање улице побогу), шта да се ради.
Противљење су (очекивано) изразили знани ликови и ликуше, једна "доказана" дружина која детектује све рђаво или измишљено у земљи Србији, међу којима и Дубравка Стојановић, по занимању "тумачица" историје, и интервјуу за антисрпски портал Данас (овдје).
Ту опет код противљења имамо више наведених разлога, "непоузданост навода" , "принципејлни разлози" и "сумњива биографија".
Када кажем принципијелни, ту се Дубравка као "морална особа"
Ovde je pitanje da li glavni grad jedne države, a samim tim i sama država vrednosno staju iza jedne ovakve biografije slobodnog revolveraša, što kaže Svetislav Basara. Time država zvanično staje iza ideje da gomile ili pojedinci imaju pravo da uzimaju pravdu u svoje ruke. Goran Vesić je rekao da je to „ljudska pravda“, dakle ona koja je postojala pre pisanih zakona, prvobitna zajednica. Pobogu, pa još je Eshil pretvorio Erinije u Eumenide, boginje osvete u boginje pravde! Jer tu se postavlja pitanje ko je taj koji će odrediti granice te „ljudske pravde“, koja će to „komisija“ propisati koga je u redu ubiti a koga ne? Nije da takvih „komisija“ nije bilo, ali znamo kakvi su režimi koji tako odlučuju o životu i smrti. To je kao princip opasno za svako društvo, a posebno za naše u kome se suviše puta u prošlosti političkim nasiljem rešavali problemi.
успротивила да улица добије име по слободном револверашу који је себи дао за право да узме правду у своје руке јербо је то задатак само судова.
Фино срочено, надасве морално, међутим у неким не тако давним временима држава је вриједносно стала иза слободних револвераша, извјесног Алије Алијагића, атентатора на министра Драшковића 1921.године и Спасоја Стејића, атентатора на краља исте године. Ова двојица, сад ајд ти знај бораца за слободу или слободних револвераша, имали су "своју улицу" у Београду до 2005.године, никад нисмо чули од Дубравке и те екипе чувара једне наопаке интерпретације историје, да није у реду да су улице именоване по слободним револверашима.
Што ће рећи да Дубравка селективно бира примјере када ће моралисати и да је њено моралисање "по потреби".

Други разлог је по Дубравки непоузданост његовог свједочења;
Ništa pouzdano ne znamo o ubici Ante Pavelića koji je u protekli četvrtak dobio ulicu u Beogradu.
Imamo knjigu „Dva metka za Pavelića“, koja je zapis Jovovićevog kazivanja sumnjive autentičnosti. Na prvoj godini istorije učimo da su memoari najnepouzdaniji izvor, da svaki podatak treba uporediti s još nekoliko izvora i dokazati šta je tu tačno a šta ne. To ovde nije urađeno. U toj knjizi se kaže da je sam Blagoje Jovović 1998. godine rekao mitropolitu Amfilohiju da je pucao na Pavelića (koji je umro dve godine kasnije), znači da ni o tome nema nikakvih drugih dokaza, nego prihvatamo to što se on sam navodno pohvalio.
Тачно је да су мемоари најнепоузданији извор, и то није спорно. Али како смо формирали слику о времену из којег је подоста улица у Београду именовано? Поред сачуваних докумената, управо из мемоара "другова" који су претекли. И то нису мемоари команданата и ратника, јер су команданти и ратници изгинули у том времену, већ мемоари разних комесарчица који су се скривали у позадини борбе, мишјој рупи, и мемоари који су препуни лагарија.

Дубравка примјећује да о Јововићу мало знамо
Ako to prihvatamo, onda treba da prihvatimo i druge podatke koji se nalaze u toj zabelešci. Na primer da je Jovović prvo bio skojevac, pa partizan, pa na kraju četnik. Kaže da je bio u četničkim jedinicama Baja Stanišića i da se s njim borio na Neretvi i Sutjesci, dakle na strani Nemaca i Italijana. Pričao je i da su im u teškim trenucima izolovanosti iz Srbije pomagali ljotićevci i nedićevci. Sve to piše u toj ispovesti, kaže u razgovoru za Danas istoričarka Dubravka Stojanović, koja se, uoči promene pomenute ulice, zbog protivljenja takvoj odluci aktuelnih gradskih vlasti, našla na udaru prorežimskih tabloida i medija.
Ako su već poverovali jednom podatku iz zapisa, dodaje naša sagovornica, zašto su odbornici SPS u gradskoj skupštini, koji se sad predstavljaju kao naslednici partizana, glasali za čoveka koji se u tim epskim bitkama borio protiv njih, na strani okupatora?
а ту провлачи и Јововићеву "сумњиву прошлост".
Истина, о Јововићу знамо понешто (српска википедија овдје), али шта уопште знамо о Влајку Ђурановићу, Душану Мађарчићу, Илији Рогулићу, Јози Шћурли, Кости Драгичевићу, Момчилу Радивојевићу, Павлу Зарићу, Петру Јововићу, Сави Михићу, Бранку Плећашу (ове сам погледао, има их још подоста по којима су именоване улице)? Осим да су били актвисти НОП-а и да су погинули дал у борби или у неком од логора ништа. И не оспоравам да су, можда не сви али неки свакако, заслужили да добију "своју улицу" у Београду, свакако више од разних комесара који су претекли рат и касније деценијама уживали привилегије доказујући се у улизивању "вољеном вођи", али ако ћемо "детаљно скенирати" Благоја, гдје је све био и на којој страни ратовао, колико његово свједочење открива и неке лоше моралне особине, дај да претресемо и те "другове", њихове моралне особине, чиме су се то они доказивали, и шта су уопште учинили да се по њима назову улице, а има их доста. Не мора бити Благоје најгори од све дјеце да се једини "провјерава" у пету децималу.
 
Poslednja izmena:

Soradze

Iskusan
Poruka
6.279
Само именовање улица јесте политичка одлука, ту се код именовања подвлађује свјетини, предност имају личности више заступљене на телевизији, глумци или музичари добију често улицу послије упокојења, зато су запостављени научници, умјетници и уопште људи који су оставили траг у струци а нису на радару јавности.
Interesuje me na koga ste mislili kada ste kazali da "prednost imaju ličnosti više zastupljene na televiziji"?
Interesuje me otkud to da, koliko sam shvatila, po vama glumci nisu umetnici?
Kod kog imenovanja ulice se povlađivalo svetini?
E, da! Momo Kapor ima 2 ulice u Srbiji: jednu u Beogradu, na Vračaru i drugu u selu Surčin, blizu Beograda...
 

Khal Drogo

Domaćin
Poruka
3.793
E, da! Momo Kapor ima 2 ulice u Srbiji: jednu u Beogradu, na Vračaru i drugu u selu Surčin, blizu Beograda...
Драго ми је да ми је да сам погријешио.
Interesuje me na koga ste mislili kada ste kazali da "prednost imaju ličnosti više zastupljene na televiziji"?
Па мислио сам на личности више заступљене на телевизији. Логично.
Глумци и музичари су ту свакако, ко зна можда сутра неке ријалити звијезде добију "своју улицу". Ваљда неће.
Да се разумијемо, глумачки позив треба поштовати, посебно оних посвећених својој професији глумаца који су оставили траг у филму или позоришту, био би велики пропуст да Данило Бата Стојковић или Мија Алексић немају "своју улицу", али има доста глумаца и глумица који нису оставили траг у филму или позоришту и који су добили своју улицу, и Гордана Косановић, Слободан Ђурић (којег сам узгред готивио као глумца, а ко није) и ини су заслужили прије улицу од којекаквих јунака социјалистичког рада али они нису оставили траг у филму, и има личности које би требале добити, уз све уважавање поменутих, предност. На другој страни један Милан Будимир, Милунка Лазаревић и Светозар Глигорић немају "своју улицу", то једноставно није нормално.
Interesuje me otkud to da, koliko sam shvatila, po vama glumci nisu umetnici?
Као затровани филмофил увијек ћу написати филмска умјетност. Но у стварању те умјетности многи дају допринос, сценариста, режисер, камермани, филмски техничари, костимографи, глумци, статисти и бројни други. Глумци су глумци, има их разних, неки својим односом, врлинама, посвећеношћу професији заслужују свако поштовање, неки не.
Kod kog imenovanja ulice se povlađivalo svetini?
Ух, па вјероватно је пуно примјера који ми нису толико познати. Да има тога, има, за неког трагично преминулог ко је често у медијима, брзо ће кренути иницијатива да добије улицу, зато за Бобану Момчиловић Величковић баш и неће. Ако сам погријешио, биће ми опет драго.
Подвлађивало се свјетини када је улицу добио Милан Младеновић, нико не спори да постоје фанови ЕКВ, но он је добио улицу, не само у Београду него и у Загребу, због свог политичког ангажовања и погрдних порука упућених мрским "злоћама" у Бањој Луци и Српској када је било пожељно ударати по тим "злоћама" и на таласу агресивне пропаганде свјетина је стала уз лик "праведника" контра (нас) "багре у Српској".
Подвађивало се свјетини и када је, а то сам написао у уводном посту, на таласу једне манипулације и пропаганде улицу добио Срђан Алексић, што је дебилизам пар екселанс.
Да се разумијемо, подвлађивања свјетини биће увијек, од тога се не може побјећи. но и ту ваља имати мјеру.
 
Poslednja izmena:

Soradze

Iskusan
Poruka
6.279
Драго ми је да ми је да сам погријешио. Па мислио сам на личности више заступљене на телевизији. Лигично.
Глумци и музичари су ту свакако, ко зна можда сутра неке ријалити звијезде добију "своју улицу". Ваљда неће.
Да се разумијемо, глумачки позив треба поштовати, посевно оних посвећених својој професији глумаца који су оставили траг у филму или позоришту, био би велики пропуст да Данило Бата Стојковић или Мија Алексић немају "своју улицу", али има доста глумаца и глумица који нису оставили траг у филму или позоришту и који су добили своју улицу, и Гордана Косановић, Слободан Ђурић (којег сам узгред готивио као глумца, а ко није) и ини су заслужили прије улицу од којекаквих јунака социјалистичког рада али они нису оставили траг у филму, и има личности које би требале добити, уз све уважавање поменутих, предност, на другој страни један Милан Будимир, Милунка Лазаревић и Светозар Глигорић немају "своју улицу", то једноставно није нормално. Као затровани филмофил увијек ћу написати филмска умјетност. Но у стварању те умјетности многи дају допринос, сценариста, режисер, камермани, филмски техничари, костимографи, глумци, статисти и бројни други. Глумци су глумци, има их разних, неки својим односом, врлинама, посвећеношћу професији заслужују свако поштовање, неки не. Ух, па вјероватно је пуно примјера који ми нису толико познати. Да има тога, има, за неког трагипно преминулог ко је често у медијима, брзо ће кренути иницијатива да добије улицу, зато за Бобану Момчиловић Величковић баш и неће. Ако сам погријешио, биће ми опет драго.
Подвлађивало се свјетини када је улицу добио Милан Младеновић, нико не спори да постоје фанови ЕКВ, но он је добио улицу, не само у Београду него и у Загребу, због свог политичког ангажовања и погрдних порука упућених мрским "злоћама" у Бањој Луци и Српској када је било пожељно ударати по тим "злоћама" и на таласу агресивне пропаганде свјетина је стала уз лик "праведника" контра (нас) "багре у Српској".
Подвађивало се свјетини и када је, а то сам написао у уводном посту, на таласу једне манипулације и пропаганде улицу добио Срђан Алексић, што је дебилизам пар екселанс.
Да се разумијемо, подвлађивања свјетини биће увијек, од тога се не може побјећи. но и ту ваља имати мјеру.
Verujem da će doći vreme da se ponovo umno razmotri ko može, a ko ne može da dobije svoju ulicu u Srbiji, ko može, a ko ne može biti sahranjen u Aleji zaslužnih građana, ko može, a ko ne može da dobije nacionalnu penziju... etc, etc...
Ne verujem da ću to doživeti, ali verujem u ljudsku pamet, ne u pamet svetine...
Sigurna sam da smo previše povlađivali svetini u svakom pogledu...
Zato smo ovde gde jesmo...
Pozz
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.