Радња се одвија на Варошком гробљу, које је удаљено од центра Вароши нешто више од километра, у близини Средње школе. На улазу у гробље, налази се капија, на којој се виде трагови пропадања. Средишњи део припада гробовима старијих варошких породица, по ободима, гробови су поређани по времену насељавања Вароши. Гробна места су прилично чиста и адекватно одржавана.
А СВЕ ЈЕ ПОЧЕЛО ОВАКО...
ЕМИ: Спремамо пети рођендан твојој праунуци, Александре. Да само видиш колико је нарасла, права девојчица. Ликом је иста Есма кад је била мала, необуздана коса и очи које горе од знатижеље. Увек је гомила деце око ње, а она им је вођа. Нарав јој је твоја, није баш тако морало, али шта је ту је. Не прича много, а кад нешто каже не трпи поговор. Понекад мислим да зна више него што говори и да нам се иза леђа смеје јер је не разумемо. Мила каже да личи на Зорана. Знам да се не би сложио са тим, ниси показивао да га разумеш, мада ја мислим да није тако. Рекла бих да је он био син кога си толико желео, а ја ти га нисам родила.
Мила и он размишљају да се врате. Кажу да могу и одавде да раде исти посао као и тамо, а овде ће малена да расте уз баку. Наравно, мислила је на мене, а не на Есму. А Есма ко Есма, каже да треба да је научи да има слободу избора и сва она феминистичка блебетања којх се ни она сама не придржава. Није више новинар, сада је професор. Каже да је време да своје искуство пренесе младима. Ја мислим да је то зато да би имала више времена за Југослава. А она и Југослав су још увек нигде, као да немају храбрости да учине тај последњи корак. Нит су пријатељи, нит су љубавници. Мила каже да сам за то ја крива, можда је и у праву. Мила води неки канал, то сад зову подкаст, "Емина кухиња". Ту она младим домаћицама објашњава како се спремају наша традиционална јела. Сећаш се да сам јој објашњавала како се кува, онда када су се одселили. Јадни Зоки, шта је све он морао да поједе. То је снага љубави (сетно) и ти си тако. Никада се ниси бунио. Есма се буни због тога што Мила ради, каже да је није школовала да буде домаћица. Додуше Есма би се бунила због било чега, размажена је. Ти си је размазио, татина принцеза. Одувек је више волела тебе. Не, нисам љубоморна, само ми је помало криво. Заборавих да ти кажем, Зоран има транспортну компанију. (мало подругљиво) Јака компанија, од једног камиона. Запослио је неког Украинца као сувозача. Од кад се завршио онај рат одатле сви беже. Вадим се зове, каже да је био поштар и да није учествовао у рату, мислим да лаже. Зоран вози за државу, Боби му је то средио. Бобију је јако скочила нумера. Генерал Раде га протежира, а оженио се богатом удавачом из Слободановог села. Имају близанце. Два дечака, ко лутке су лепи, иду у енглеско забавиште. Ово наше им ваљда није довољно добро, ко да су им родитељи одрасли у Даунинг стриту а не овде код нас. Ја баш много и не верујем Бобију. Зоран и Мила ме ућуткују и кажу да он сигурно неће преварити кума, као да се то никада није дешавало у овој земљи.
Чула сам да се Светлана враћа у град, оног њеног су прошле године дигли у ваздух. Ко зна чиме се тај бавио. Светлана је много помогла Мили и Зорану да се снађу горе, обожава малену. Нисам сигурна како ће то Југослав примити, не знам да ли је преболео. Есма ћути о њој, као да је избрисала. Бог драги зна шта ће све ту да се издешава у будућности.
Сећаш ли се Славета и Милунке, они Есмини пријатељи што држе ресторан на путу за море, е па њихов син Драгутин држи ресторан у ком ћемо да славимо рођендан лепоти бакиној. Оженио се Сaњом, имају предивног синчића. Фини људи.
Све сам ти испричала осим за ону успијушу са трећег спрата. О њој нећу да ти причам осим да изгледа као да ми је тетка. Тако јој и треба. Идем сад, има много тога да се уради, оне две су смотане, ако будем чекала на њих, ништа неће бити како треба.
МИЛA: Бако, откуд ти овде?
ЕМИ:Била сам код твог деде да очистим споменик, кад већ нема нико млађи.
МИЛА:Кренуле смо нас две, није требало да ти дођеш по овој врућини. Треба да се пазиш, ниси више млада.
ЕМИ:Млађа сам и јача од вас две. Теби Мила личим на старију сестру, а твојој мајци, која се овако „слатко“ смеје, на млађу. Јел тако, Есма?
ЕСМА:Свакако мајко, ти си једноставно неуништива.
ЕМИ:Пусти причу, одакле вас две.
ЕСМА:Договориле смо се да данас обиђемо гробље, ред је. Биле смо на Микијевом гробу, тамо су сви његови. Жалосно је да на рођендану неће бити никога од њих.
ЕМИ:Стварно штета, били су предивни људи.
МИЛА:Колико се сећам, деда је обожавао њихову ракију, зар не бака Еми?
ЕМИ:Не зови ме „бака Еми“, нисам ја шетајућа реклама твоје емисије. Есма, хоћеш ли ти да престанеш да ћутиш? Реци нешто.
ЕСМА:Драга моја родитељко, били смо и на гробу Зоранових родитеља. Генерал Раде је одржао обећање, Кумрији и Павлу је постављен споменик и спомен плоча. Предивно изгледа, на врху је мала фигура беле голубице.
ЕМИ:Знам.
ЕСМА:Откуд знаш?
ЕМИ: Била сам тамо са Радетом.
ЕСМА:Опа бато, то су неки нови моменти.
ЕМИ: Много си ми ти вицкста, води рачуна шта причаш да не добијеш преко носа. Још увек сам ја теби мајка, а не ти мени. Него Мила, да ли је све спремно?
МИЛА:Позивнице послате, простор обезбеђен. Јуниор је све средио. Добро, Драгутин је све средио. Остало је да данас одем по торту, и то је то.
ЕСМА:Хајдемо онда.
ЕМИ:Есма, могла би да спремиш ванилице, треба да изведем малену у шетњу.
ЕСМА:Хоћу мајко, мада на вашу одговорност, немој после да буде, нисмо знали.
А СВЕ ЈЕ ПОЧЕЛО ОВАКО...
ЕМИ: Спремамо пети рођендан твојој праунуци, Александре. Да само видиш колико је нарасла, права девојчица. Ликом је иста Есма кад је била мала, необуздана коса и очи које горе од знатижеље. Увек је гомила деце око ње, а она им је вођа. Нарав јој је твоја, није баш тако морало, али шта је ту је. Не прича много, а кад нешто каже не трпи поговор. Понекад мислим да зна више него што говори и да нам се иза леђа смеје јер је не разумемо. Мила каже да личи на Зорана. Знам да се не би сложио са тим, ниси показивао да га разумеш, мада ја мислим да није тако. Рекла бих да је он био син кога си толико желео, а ја ти га нисам родила.
Мила и он размишљају да се врате. Кажу да могу и одавде да раде исти посао као и тамо, а овде ће малена да расте уз баку. Наравно, мислила је на мене, а не на Есму. А Есма ко Есма, каже да треба да је научи да има слободу избора и сва она феминистичка блебетања којх се ни она сама не придржава. Није више новинар, сада је професор. Каже да је време да своје искуство пренесе младима. Ја мислим да је то зато да би имала више времена за Југослава. А она и Југослав су још увек нигде, као да немају храбрости да учине тај последњи корак. Нит су пријатељи, нит су љубавници. Мила каже да сам за то ја крива, можда је и у праву. Мила води неки канал, то сад зову подкаст, "Емина кухиња". Ту она младим домаћицама објашњава како се спремају наша традиционална јела. Сећаш се да сам јој објашњавала како се кува, онда када су се одселили. Јадни Зоки, шта је све он морао да поједе. То је снага љубави (сетно) и ти си тако. Никада се ниси бунио. Есма се буни због тога што Мила ради, каже да је није школовала да буде домаћица. Додуше Есма би се бунила због било чега, размажена је. Ти си је размазио, татина принцеза. Одувек је више волела тебе. Не, нисам љубоморна, само ми је помало криво. Заборавих да ти кажем, Зоран има транспортну компанију. (мало подругљиво) Јака компанија, од једног камиона. Запослио је неког Украинца као сувозача. Од кад се завршио онај рат одатле сви беже. Вадим се зове, каже да је био поштар и да није учествовао у рату, мислим да лаже. Зоран вози за државу, Боби му је то средио. Бобију је јако скочила нумера. Генерал Раде га протежира, а оженио се богатом удавачом из Слободановог села. Имају близанце. Два дечака, ко лутке су лепи, иду у енглеско забавиште. Ово наше им ваљда није довољно добро, ко да су им родитељи одрасли у Даунинг стриту а не овде код нас. Ја баш много и не верујем Бобију. Зоран и Мила ме ућуткују и кажу да он сигурно неће преварити кума, као да се то никада није дешавало у овој земљи.
Чула сам да се Светлана враћа у град, оног њеног су прошле године дигли у ваздух. Ко зна чиме се тај бавио. Светлана је много помогла Мили и Зорану да се снађу горе, обожава малену. Нисам сигурна како ће то Југослав примити, не знам да ли је преболео. Есма ћути о њој, као да је избрисала. Бог драги зна шта ће све ту да се издешава у будућности.
Сећаш ли се Славета и Милунке, они Есмини пријатељи што држе ресторан на путу за море, е па њихов син Драгутин држи ресторан у ком ћемо да славимо рођендан лепоти бакиној. Оженио се Сaњом, имају предивног синчића. Фини људи.
Све сам ти испричала осим за ону успијушу са трећег спрата. О њој нећу да ти причам осим да изгледа као да ми је тетка. Тако јој и треба. Идем сад, има много тога да се уради, оне две су смотане, ако будем чекала на њих, ништа неће бити како треба.
МИЛA: Бако, откуд ти овде?
ЕМИ:Била сам код твог деде да очистим споменик, кад већ нема нико млађи.
МИЛА:Кренуле смо нас две, није требало да ти дођеш по овој врућини. Треба да се пазиш, ниси више млада.
ЕМИ:Млађа сам и јача од вас две. Теби Мила личим на старију сестру, а твојој мајци, која се овако „слатко“ смеје, на млађу. Јел тако, Есма?
ЕСМА:Свакако мајко, ти си једноставно неуништива.
ЕМИ:Пусти причу, одакле вас две.
ЕСМА:Договориле смо се да данас обиђемо гробље, ред је. Биле смо на Микијевом гробу, тамо су сви његови. Жалосно је да на рођендану неће бити никога од њих.
ЕМИ:Стварно штета, били су предивни људи.
МИЛА:Колико се сећам, деда је обожавао њихову ракију, зар не бака Еми?
ЕМИ:Не зови ме „бака Еми“, нисам ја шетајућа реклама твоје емисије. Есма, хоћеш ли ти да престанеш да ћутиш? Реци нешто.
ЕСМА:Драга моја родитељко, били смо и на гробу Зоранових родитеља. Генерал Раде је одржао обећање, Кумрији и Павлу је постављен споменик и спомен плоча. Предивно изгледа, на врху је мала фигура беле голубице.
ЕМИ:Знам.
ЕСМА:Откуд знаш?
ЕМИ: Била сам тамо са Радетом.
ЕСМА:Опа бато, то су неки нови моменти.
ЕМИ: Много си ми ти вицкста, води рачуна шта причаш да не добијеш преко носа. Још увек сам ја теби мајка, а не ти мени. Него Мила, да ли је све спремно?
МИЛА:Позивнице послате, простор обезбеђен. Јуниор је све средио. Добро, Драгутин је све средио. Остало је да данас одем по торту, и то је то.
ЕСМА:Хајдемо онда.
ЕМИ:Есма, могла би да спремиш ванилице, треба да изведем малену у шетњу.
ЕСМА:Хоћу мајко, мада на вашу одговорност, немој после да буде, нисмо знали.