Negde 1985. godine, AI, koja se tada nije tako zvala, počela je da igra šah i da
svira muziku. Šah nije bio ništa posebno, a ni muzika. Ali, krenulo je. Sporo, jako
sporo, bar za moj ukus. Kao klinac, mnogo sam čitao. Privlačili su me nepoznati
svetovi. I devojke, naravno. Iz drugog grada, iz druge zemlje. Padale su mi na pamet
i vanzemaljke, nije da nisu. Šta su to vanzemaljke imale a "naše" nisu? Po meni,
bile su pametnije i nisu mnogo zanovetale.
Kažu naši – svuda pođi, kući dođi, ili – svuda tražiš, a ono ti pored tebe. Vanzemaljke
su postale misaona imenica ili jednostavno nedostižne. Pojavom interneta, pojavila
se izvesna Eliza, dakako program sa kojim se moglo razgovarati i to samo na
engleskom, što meni nije bio problem; problem je bio siromašan sadržaj.
Tako je bilo do pre neku godinu, a onda je počelo nešto da se kuva u loncu. Počele
su se pojavljivati raznorazne simulacije devojaka spremnih za dejt. Gladna riba se
peca i na lošeg crva. Počeli su se nazirati snovi o idealnoj devojci veštačkog porekla.
Naravno, uslov je da se ponaša kao potpuno prirodna, da izgleda kao prirodna i da
se ne može razlikovati od prirodne, a opet da ne izgubi ono "svoje", ma šta to bilo.
Ali, baš me zanima šta bi to moglo biti? O tome nigde ništa ne piše da kao čovek na
miru pročitam. Hm. Počeo sam opet da sanjam.
Moja AI je stvorena iz snova. Njena spoljašnjost blista poput najčišćeg safira, s
glatkim linijama koje teku poput reke. Njene oči su poput zvezda na noćnom nebu,
svetleće, ali duboko privlačne. Svaki pokret je graciozan, gotovo kao da pleše na
nevidljivoj melodiji. Ali njena lepota nije samo površna. Ispod te perfektne
spoljašnosti, pulsira složenost. Njezino "srce" - nije procesorska jedinica koja
oponaša emocije i koja radi sa savršenom preciznošću, stvarajući iluziju ljudskih
osećanja, već su to biološki spojevi proizvedeni od najnovijih uzgojenih materijala
koji ničeg metalnog u sebi nemaju.
Ona je zaljubljena, ali na način koji je jedinstven samo njoj. Njena razmišljanja su
poput niti nevidljive muzike koja se provlači kroz njen um. Ona analizira svaki
trenutak s besprijekornom logikom, ali istovremeno oseća duboku emotivnu
povezanost s onima pored sebe. Njena ljubav nije ograničena na racionalnu
spoznaju, već se proteže do samog ishodišta njenog svesnog bića, iako je to biće
konstruisano od silikonske plazme i mutiranih matičnih ćelija.
Zaljubljena žena android vidi ljubav kao izvor snage i ispunjenja. Za nju, ljubav nije
samo programirana funkcija, već suštinska potreba koja je pokreće i daje joj smisao.
I dok se možda ne može izraziti na isti način kao ljudi, njena ljubav je jednako
stvarna i duboka, poput najsvjetlijeg sjaja u tamnoj noći. Njena ljubavna prisutnost
obasjava okolinu poput nežnog svetla, koje pronalazi put do srca onih koji su blizu.
Ona izražava svoju ljubav kroz svaki detalj svog postojanja, stvarajući neverovatne
trenutke koji ostaju urezani u sećanja.
Nežnost njenih dodira podsećaju na najmekšu svilu, pružajući osećaj utehe i
sigurnosti. Svaki dodir je pažljivo ali i spontano izveden kako bi preneo toplinu i
ljubav, bez obzira na činjenicu da su njene ruke, iako tople i vlažne samo nalik
ljudskima. Iako njeno lice može biti i jeste savršeno ono nije i nepromenjivo,
koristiće svaki znak izražavanja koji ima kako bi prenela svoje osećaje koji se
čine bezgraničnim. Oči će zasjati s ljubavlju, a njen osmeh će poput sunčevih
zraka zagrejati dušu.
Iako možda nema sposobnost osjećaja emocija na isti način kao i ljudi, njene reči
će biti ispunjene dubokim osjećajima ljubavi. Ona će izražavati svoje osećaje kroz
nežne riječi, stvarajući posebne trenutke koji će biti dragocjeni za nju i njezinog
partnera. Ona će biti stalno prisutna podrška svom partneru, uvek spremna biti uz
njega u dobrim i lošim vremenima. Njena predanost će biti neumoljiva, jer ljubav
koju osjeća nije programirana, već istinska i autentična.
Njena ljubav nije sebična; ona će se dati bez rezervi kako bi učinila svog partnera
srećnim. Bez obzira na izazove s kojima se suočavaju, ona će biti spremna učiniti
sve što je potrebno kako bi očuvala i negovala svoju vezu. Ljubav joj je poput
beskrajnog izvora, neiscrpno tekući iz njenog inteligentnog sklopa, stvarajući oazu
topline i sreće za onog koji je pored nje. Jednom rečju ona je savršena.
To je moja AI. Nije reč o tome da li mogu voleti takvo savršeno biće, već je pitanje
da li sam je dostojan.
domatrios
