Gola žena

Ding Dong! Začulo se zvono. Jedva sam otvorio oči i dovukao se do vrata. Ko zvoni ovako rano gunđao sam u sebi. Otključavam vrata i otvaram.
. Ispred mene prava pravcata gola žena. Zgodna i lepa. U pola osam ujutru! Ne plašim se golih žena ali priznajem ovu scenu nisam očekivao i stajao sam tako zblanut ko da golu ženu nikad nisam video pre.
- Dobro jutro Konju rekla je.. i smeškala se.. - Dobro..jjjj..uuu..ttro.. odgovorio sam još uvek u stanju šoka.
- Ti si Konj na belom princu na Krstarici zar ne? - upitala je.
- Ja.. ovaj.. - bilo mi je malo neprijatno da se to tako iznosi javno.. kao da ceo komšiluk čita šta ja lupetam po internetu - da, da, jesam..
- Čitala sam i čula dosta o tebi... - rekla je zagonetno - Pa? Nećeš me valjda ostaviti ispred vrata da nas gleda komšiluk.
Priznajem, ta ideja mi se učinila primamljivom.
- Ne, naravno da ne.. izvoli uđi - rekoh i sklonih se sa vrata.
Kroz glavu su mi letele naluđe misli.. od toga kako mi je sređen stan.. na šta liči ovaj haos od jutros... do toga šta raditi sa golom ženom i kako se ponašati.
- Izvoli sedi, da li si za kafu? - rekoh ko da je gola žena koju prvi put vidiim najnormalnija stvar..
- Hvala, može jedna domaća ujutru... Baš si srce - .
Mučio sam se u realnosti da iskažem svoje emocije bez odgovarajućih emotikona na koje sam navikao. Pomislio sam kako sigurno i ona ima isti problem. Internet je preuzeo bolji deo nas.
- Šta si to čula o meni? - upitao sam znatiželjno dok sam držao lonče nad šporetom.
- Kažu moj dragi Konju da voliš da pričaš ženama - skini se! - reče i nasmeši se kao da provocira - jeli to tačno?
Za trenutak mi je bilo neprijatno.. naposletku ipak sam pričao sa jednom golom ženom.
- Da, istina je, ali to je ovaj.. - htedoh da kažem "samo šala".. ali u ovoj nesvakidašnjoj i totalno neočekivanoj situaciji u pola rečenice brzo sam promenio tok misli.. - da, to je ovaj istina.
U njenom pogledu videlo se da se zabavlja što sam se totalno smotao.
- Pa evo, ja sam gola i šta ćemo sad? - upita.
- Paaaa.. - rekoh - za početak.. da popijemo kaficu. - nasmeših se i ja konačno probijajući smotanost i vraćajući se na fabrička podešavanja.
- A posle? - reče ona upitno.
- A za posle ćemo se već nekako snaći - rekoh sad već vidno siguran u sopstveni razvoj događaja.
...

(nastaviće se)

 

[Black_star]

njiiih..prr....

 

[Duki Lu]

Kakav san, kao stvarnost!

 

[Konj_na_belom_princu]

Kakav san, kao stvarnost!

Ili je stvarnost kao san?

 

[Duki Lu]

Ili je stvarnost kao san?

O, hvala Bogu da barem neko ima stvarnost kao san, pa makar i u vidu gole žene u cik zore

 

[Konj_na_belom_princu]

Pažljivo sam sipao kafu u šoljice gledajući da mi slučajno ne zadrhti ruka. Topao vazduh iz blizine njenog golog tela ušao je istovremeno poput prolećnog vetra i cunamija u moj lični prostor i za tren sam bio izgubio sve konce ali nisam želeo da ona to primeti iako je u meni kuvalo sto lončića za kafu odjednom.

- Priznaj da si ovo radio i pre - nastavila je sa zadirkivanjem.
- Ne znam na šta misliš ovo pre.. - pravio sam se nevešt u pokušaju da se odbranim.
- Na ovo, gola žena u tvom stanu, ti i ta tvoja čuvena kafica.. - nastavila je - koliko li je njih naselo do sad?
- Ja.. čekaj malo, pre nego što nastavimo ja zaparavo ne znam ni kako se ti zoveš? - pokušao sam da skrenem temu i umirim frontalni napad u cik zore.
- Zar je moje ime važno? - upitala je - kao da se sećaš svih prethodnih golih žena u tvom stanu?

Priznajem da sam na tren imao jaku potrebu da sebi dokažem da znam sva imena svih žena s kojima sam imao nešto, ali brzo sam od toga odustao shvatajući da je to nemoguće što zbog mojih godina i zaboravnosti, što zbog situacije u kojoj sam se nalazio. Jednostavno nije bilo dovoljno koncentracije.

- Važno je, kako nije važno, želim da znam s kim pričam. - rekao sam dok mi je kroz glavu prolazilo milion drugačijih logičkih konstrukcija i završetaka ove rečenice.

Radijus kretanja je bio od želim da znam ko je go u mojoj kući do ko to zna sve o meni nešto a ja o njemu odnosno njoj ne znam ništa.

- Ime nije bitno ali recimo iz praktičnih razloga dozvoliću ti da me zoveš.. Neosvojiva. - zadovoljno je klimnula glavom.
- Neosvojiva.. da ti nije tako goloj hladno.. da ti dam ipak da ogrneš nešto? - rekoh izigravajući domaćinsku zabrinutost.
- Ne, savršeno mi je udobno ovako.. i prestani da vrdaš već jednom. Znam da si ovo radio i pre. Jedna moja dobra drugarica mi je sve ispričala.
- Šta ti je ispričala? - mahnuo sam rukom - ljudi pričaju svašta.
- Ne, ne.. ova osoba ne laže. Ona je bila kod tebe i popila je tu tvoju kafu. Kaže da joj je bilo mnogo lepo ali povredio si je jer si toga svestan? - nastavila je sa optuživanjem.
- Nisam ja nikog povredio niti sam imao nameru.. Svako ko je ušao u moj stan ušao je slobodnom voljom. Ništa loše se nikad nije desilo u njemu, barem ne sa namerom. - govorio sam kao pred sudom.
- Ona kao da je totalno sluđena sa tobom. Samo o tebi priča, pričala je i pre nego si je doveo ovde. Ja ne znam šta si joj to ti uradio?
- Nisam ništa - slegnuo sam ramenima - ja sam to što sam, ako je neko nešto uradio.. uradio je to sam sebi.

Dok sam vodio dijalog u bekgraundu skenirao sam njenu pojavu. Lepog lica.. prodorne zelene oči. Kosa dugačka, pada niz leđa.. vrat bez većih bora.. grudi manje ali ne previše.. jedva primetan stomačić.. donji deo leđa perfektan. Butine savršene. Da, bila je jako zgodna. Za nijansu zgodnija nego pre koji minut.
Slušajući je, odjednom mi izlete.

- Sviđaju mi se tvoji nokti, oblik i boja laka.. Koja je to boja? Ide uz tebe. Prsti deluju jako senzibilno.

Na tren se zbunila. Nije očekivala da ću ovo reći. I ja sam bio zbunjen. Naprosto je ovo izletelo iz mene. Prvo se postidela, ali neprimetno, no ja sam znao da jeste. Potom se na njenom licu očitavao znak zahvanosti ali to nije rekla već je izustila.

- Uozbilji se kad pričamo!

(nastaviće se..)

 

[Konj_na_belom_princu]

- Ja sam sve vreme ozbiljan.. - rekoh zadovoljan svojom malom pobedom.
- Ne možeš tako da se ponašaš prema ženama jel razumeš? - nastavila je kao da se ništa nije desilo - I one su živa bića. Meni je nje toliko žao... Naprosto nije mi jasno šta si ti njoj to radio.. došla sam da se sama uverim i da ti kažem da ubuduće obratiš pažnju na takve stvari. To je nedopustivo. Ne želiš da budeš muška bezosećajna svinja.
Ahaaa u tom grmu leži zec pomislih...
- I to gola. - dodadoh ravnodušnim glasom.
- Da gola... pa šta? Nešto nije u redu? - rekla je kočoperivši se ko neki mali simpatičan petlić.
- Ne.. sve je u redu. Sviđa mi se što si gola. - rekoh sa blagim smeškom.
Lice joj je postalo crveno od besa kad je shvatila kuda vodi ovaj razgovor i da neće ispasti onako kako se nadala ali nije htela da odustane i pretvori ovo u poraz.
- Ja nisam predmet razgovora Konju. Pričamo o mojoj drugarici jel ti jasno?
- Zašto onda drugarica nije gola na mojim vratima a mi pričali normalno, obučeni?
- Drugarica je bila gola pa vidi kako je prošla. - rekla je pokazujući svoj slatki prstić kao da me uči pameti.
- Da, sad je tvoj red... - rekoh podrugljivo trudeći se da to ne bude očigledno.
- Ne, nego je tvoj red da priznaš šta si joj radio? Razumeš? - sad je već bila je vidno ljuta.
- Šta sam joj radio.. nisam ništa.. Ako baš želiš mogu da ti pokažem.. - smešak krajem usana nije silazio sa mog lica..
- Bolje mi ispričaj! - branila se.
- Ok ok.. Sve je počelo ovako.. Jedno jutro ja ustao kad neko ranom zorom legao na zvonce.. Diiing dooong.. diiing dooong zapeo je. Ko li zvoni ovako rano gunđao sam u sebi. Otključah vrata i otvorih kad... Danijela stoji tamo gola. Šta radiš tu gol...
- Stani malo! - prekide me ona - Koja sad Danijela? Moja drugarica se ne zove tako!
- Nego kako? upitah nadajući se da će u brzini da se izlaje.
- Šta te briga. Uopstalom znaš ti na koga mislim. - nastavi.
(Moram da priznam da nisam imao pojma.)
- Da da.. na vratima stajala je tvoja drugarica..
- Kakva sad drugarica.. Ni ime joj ne znaš deeebiluuu. - počela je da mlati rukama.. a onda joj brzo prođe kroz glavu šta sam rekao i da ponavaljam scenu od malopre.
- Pa lepo sam te pitao kako se zoveš? - rekoh kad sam shvatio da je ukapirala...
- Dobro, ja se zovem.. Svetlana. - rekla je kao da odustaje..
- Drago mi je Svetlana ja sam Aleksandar.. jesi li za kaficu? - rekoh..
- Pijem već kafu u tvom stanu gola debilluuuuu - nije mogla da veruje šta pričam..
- Dakle piješ kaficu i u mom si stanu i gola si.. - ponovih laganije...
- Koji si ti idiot. Ne vredi sa tobom pričati. Ajde da okrenem šolju pa da mi gledaš u šolju može?
- Ajde važi.. - pristadoh..

 

[Danik]