Филм "Соларис" Андреја Тарковског није само научнофантастична прича... он је дубоко промишљање о људској природи, личности, сећању, љубави и, што је најважније, о вечности... Тарковски користи свемирски брод и мистериозну планету Соларис као позорницу за истраживање најбитнијих питања која се тичу нашег постојања, питања о животу и смрти и ономе што долази после. Тарковски у "Соларису" не нуди експлицитне одговоре, већ користи визуелну поезију и симболику да нас води ка размишљању о вечности и духовној стварности.
Један од кључних мотива у филму је сећање, које се манифестује кроз појављивање особа из прошлости главних ликова на свемирској станици. Ове "утваре" су материјализација њихових најдубљих кајања, жеља и траума. За Тарковског...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Imam sat koji voli tokom dana da odmori po dva sata.
Ta dva sata su mi kao ukradena jer zaboravim kako mi je čak i sat neradnički.
Oko mene su ljudi koji radije kukaju za novac nego što bi za isti radili.
Kažu: "Leži na parama, a nama ne da!"
Ko ima, njemu će se i dati, a ko nema, još će mu se oduzeti.
Da li je ovovremena patološka mržnja i luđačka histerija čoporativnog Zapada već opisana u Carnus-ovoj "Kugi" i Samaragovom "Eseju o slepilu" ?
-------------------------------------------------------------
Šta biva kada patološka mržnja i luđačka histerija čopora pomrači um?
------------------------------------------------------------
Ovovremena patološka mržnja i luđačka histerija čoporativnog Zapada je nešto već viđeno u Carnusovoj »Kugi« i Samaragovom „Esej o slepilu“. To su ista lica i naličja jednog zla, ljudskog, svakolikog, (moralnog, intelektualnog, kulturnog, prirodnog ...) pada kada duša od zla u nama strada i kada se od izroda upogani i majka priroda. Nije to apokalipsa, nije strašni sud, tako može da razmišlja samo onaj ko...
ВОЛИМ ФИЛМОВЕ СА СРЕЋНИМ КРАЈЕМ
Заиста ми недостају биоскопи. Знам, знам, рећи ћете да Београд сада има више биоскопских дворана него икада. И бићете у праву, али ја не говорим о дворанама у којима пуштају филмове, већ о биоскопима. Биоскоп је институција, школа, а дворана је, ипак, само дворана и ништа више. Вероватно сам размажено саможив када данас, у време кад удобно заваљени у омиљену фотељу, можете наручити и погледати све што помислите. Е, па, не говорим о томе. Говорим и мислим о храмовима уметности. Да, баш тако како сам рекао - храмовима. У њих се улазило са страхопоштовањем. Сваки нови филм је био ново искуство које нас је, како нам се чинило, приближавало свету којем смо тежили. Са друге стране, бити гледалац имало је своја...
Imao sam osamnaest godina i našao sam se na "kraju sveta"... na tom ostrvu i u njegovom "slavnom", velikom gradu. Ne verujem u slučlajnosti. Opisujem mladića tj. sebe i potrudiću se da pišem i razmišljam, kako sam razmišljao tada, gde se kasnije, do sada, Život potrutio da mene lično, korenito kroz vreme menja. Duboko verujem da se čovek može promeniti i da se u poslednjem času, čak pred samu smrt, može promeniti.
Sve dalje što sledi je moj doživljaj, moja perepcija, moje svedočenje, iz vizure mladog čoveka, koji je "velikim staklenim očima", doživljavao i preživljavao, svet oko sebe...
Sedeli smo u nekom finom, ne skupom restoranu, večerali smo i razgovarali. U stvari Elena je pričala kao navijena i pitala me je sve i svašta...
Za volanom je bila moja najbolja prijateljica, u autu je bila nesnosna vrućina, a sa CD-a
je pjevala Elvira Rahić o Sarajevu ispod snijega kad je zavoljela nekog njega. Prošišali
smo Vogošću, jedan dio opštine Ilijaš, za pozdrav mahnuli Kantonu Sarajevo, prošli pokraj
prekrasne Nišičke visoravni, Olova i napokon stigli na odredište - Kladanj. O Kladnju sam
znala najviše iz priča tetke mog sina koja je jedan dio djetinjstva provela u njemu kod nekih
rodjaka, uglavnom na rijeci Drinjači, podno Konjuh-planine. Znala sam i za legendu o
Djevojačkoj pećini vezanu za Kladanj prema kojoj je jedne večeri djevojka iz Kladnja ušla
u pećinu koja se nalazila u okolini da bi dokazala svoju hrabrost nakon što je čula priču
grupe mladića koji su se...
Svi znamo šta je to romantična devojka ili znaju bar oni koji čitaju i gledaju ljubiće.
Takvoj devojci se pripisuju osobine i one koje nisu vezane za definiciju romantike.
To je razumljivo jer se želi stvoriti poželjna slika takve devojke. Često se romantika
poistovećuje sa nežnošću, osetljivošću i popustljivošću. To je prilično diskutabilno.
Zbog čega grešimo u toj viziji? Zato što smo subjektivni.
Ja nisam advokat neromantičnih devojaka ali se pitam da li stvarno znamo kakva
je to osoba. Da bi se to saznalo potrebno je imati u vidu kombinovanu analizu. Ako
su on i ona romantični koliko je ta veza kvalitetna? Mnogi će reći jeste. Sledeća
opcija je veza u kojoj su oboje neromantični. Ostaju još dve varijante u kojoj jedan
jeste a...
преЦедник вас лаже мучки
не верујте гнусној кучки
Hiromantija je drevna metoda predviđanja budućnosti i tumačenja karaktera osobe
na osnovu obrasca linija na njenim dlanovima.
Ponekad ove linije mogu formirati brojeve, ali i slova.
Jedno od ovih slova može biti slovo M čije su značenje proučavali mnogi mistici...
Kako mnogi veruju, linije na dlanu otkrivaju naš karakter i sudbinu.
Slovo M je dodeljeno zaista izuzetnim ljudima.
Ti ljudi su obdareni izuzetnom intuicijom i predstavljaju idealne partnere u svakom poslu.
Ako ljudi koje volite imaju vidljivo slovo M u centru dlana, morate znati da se sa njima ne
treba šaliti i probati ih lagati ili prevariti na bilo koji način.
Jer, ljudi sa slovom M na dlanu su veoma inteligentni i intuitivni i mogu lako da vide da ih
drugi lažu ili...
Collection: Serbische Herrscherurkunden (1306-1388)
ALLGEMEINE VORBEMERKUNGEN
Bei den hier wiedergegebenen Dokumenten handelt es sich um ausgewählte Urkunden von serbischen mittelalterlichen Herrschern, die am Institut für Balkanstudien der Serbischen Akademie der Wissenschaften und Künste diplomatisch bearbeitet werden. Der größte Teil des zu bearbeitenden Bestands liegt in altslawischer Sprache serbischer Redaktion (weiter: Altserbisch) vor. Ihre digitale Darstellung entspricht den technischen Möglichkeiten, die derzeit vonseiten der Unicode Technical Committee zur Verfügung gestellt sind (The Unicode Standard, Version 5.1, Cyrillic; Font: Arial Unicode MS). Die Aufnahmen der Urkunden, wenn vorhanden, werden in der Regel...
Sveti Sava je podigao svoju isposnicu u Kareji (Orahovici) odmah po osnivanju Hilandara, srpske lavre u Svetoj Gori. Hilandar je završen 1198, kada su mu izdate i dve osnivačke hrisovulje, Aleksija III Anđela iz juna 1198. i Stefana Nemanje - Svetog Simeona krajem 1198. Nešto kasnije, 1199. ili 1200, no u svakom slučaju odmah posle smrti Svetog Simeona, manastir je dobio i svoj ustav, Hilandarski tipik, koji se u vidu pergamentnog kodeksa čuva i danas u hilandarskoj riznici. Karejska isposnica je podignuta, prema tome, 1199. Njen osnivački ili ktitorski dokument je svitak, koji je poznat pod nazivom Karejski tipik, napisan iste godine. Po nekima, prvi ili rani prepis sa originala, ali po hilandarskom predanju i mišljenju...
Prostor svega lepog sto pročitam ❤️
Rasteš u ženskoj utrobi.
Hraniš se ženskim grudima.
Rasteš uz saosećanje i posvećenost žene.
Preživljavaš sa ljubavlju žene.
Kad odrasteš, zaljubiš se u ženu.
Bićeš srećan sa njenom ljubavlju.
Kad je kuća bez žene, to više nije dom.
Uz pomoć žene postaješ otac
Zahvaljujući ženi postajete porodica.
Čak i u starosti potrebna vam je nega žene
I pored svega ovoga, i dalje vršite nasilje nad ženama.
Kada dođe vreme, proglasite ih drugom klasom.
Ne odustaju od svog mesta u društvu.
Da li ste ikada seli i razmišljali o tome kakva je to nezahvalnost?
Kada neko ubije ženu, kažu, „sama je kriva, ona je imala aferu sa drugim muškarcem“.
Kada neko izvrši nasilje nad ženom, jednostavno pita: Šta...
Znala sam odlično da sve to počinje sa onim - "Gdje ima mjesta za jedno, ima i za dvoje; gdje ima za dvoje,
ima i za troje...", i slijedom te logike avlija se malo pomalo pretvara u azil za mačke lutalice, pretrpan
plastičnim posudama sa krekerima.
Poznavala sam ljude koji su davali pola plate za hranu, pijesak, posjete veterinaru i sve što zahtijeva život
jedne prosječne mačke, puta onoliko koliko napuštenih mačaka završi pred njihovim vratima. Sjećam se dok
smo živjeli u Starom Gradu, glumica Ornela Beri, koja je živjela u našoj zgradi, svoju šupu za drva u suterenu
zgrade bila je preuredila u svratište za mačke, kojima je redovno mijenjala bijele čaršafe kao u pravom mačijem
hotelu, a uz to ih hranila najskupljom Whiskasovom hranom...
~ Reč "pagan" potiče od latinske reči "paganus", a koja se odnosi na one ljude koji žive u ruralnim predelima. Kasnije se reč koristila da etiketira sve one koji nisu monoteističke veroispovesti, u tom periodu Hrišćani. ~
Proveo sam veći deo života kontemplirajući da li postoji nešto što je iznad nas, nešto što nas ne čini samima, postoji li tvorac, kreator ovog sveta ili smo zaista nastali evolucijom. Mnogo su to pitanja na koje sam želeo odgovor, ali prosto nisam imao.
Živeći u okruženju gde su svi religiozni, ili se bar tako izjašnjavaju pred drugima, na neki način sam verujući roditeljima prihvatio Hrišćanstvo i zaista verovao da je Bog jedan, a da su ostale monoteističke i politeističke vere prevara. Neko vreme to se činilo...
Shvatićeš, devojčice moja, da se ne stari uz onog
koga si najviše volela i koji te je najviše voleo...
Jednog dana biće ti jasno da se stari uz onog
čije je poštovanje tebe bilo iste jačine kao i ljubav
koju je prema tebi osećao...
Onaj koji te poštuje ne laže, ne vara i ne ostavlja te nikad samu.
On je tvoja podrška, tvoje rame za plakanje kada dođu teški dani...
Svi lepi, zgodni, padnu u senu kada upoznaš njega prosečnog
sa posebnim karakterom, poštovanjem velikim prema tebi...
Poštovanje je to što ide rame uz rame sa "volim te".
Ne idu ni lepota, ni zgodnoća, ni sve ostale nebitne stvari...
Izgubićemo majku...
Izgubićemo oca...
Izgubićemo životinje
i ljude koje volimo...
To će se dogoditi...
Izgubićemo novac,
a istovremeno će nas
ljudi povrediti
čak iako ne znamo
šta smo loše učinili...
Da...
ovakve stvari će nam se
u životu događati...
Čekati da dođu bolja vremena
u kome bi svet u potpunosti bio u miru,
kada možemo mirno preći ulicu
bez bojazni da će nam neko učiniti nešto nažao
- nije pametno...
Jer se sve to - neće dogoditi...
Jer, svet je uptavo onakav kakav jeste...
Znajući sve ovo - pripremimo se!
Hajde da naučimo ispravne načine,
korisne načine koji nas razvijaju
fizički, psihički i mentalno,
da bismo mogli proći kroz ovaj život...
Jer, to je moguće...
To je nešto što nam je jedino dostupno...
Ali, moramo...
Tako gledam neku svescicu od ko zna kad, kad tu ovo:
Milan je smatrao da je on "subordiniran" čovek. Hodao je ulicama kroz pustu i ledenu, zimsku grdasku noć... zamislio nad svojom "podčinjenom, subordiranom sudbinom". Sve dublje je bio svestan svoje potčinjenosti i to pitanje ga je sve teže opsedalo. Shvatio je, isto tako da za neke stvari nikada neće saznati baš zato što je subordiran tj. podčinjen. Šta se tačno dešava i šta se sve planira, on to nije mogao da zna, niti mu je dozvoljeno da zna. Mogao je razmišljati i maštati o tome da leti ili da bez vazduha roni ali Istina je po njegovom mišljenju, od njega bila sakrivena. Ništa ga nije utešilo tog dana. Što je duže razmišljao to je manje sam sebe razumeo.
Bela golubioca je sletela na njegov balkon. Ta slika ga je rastužila.
Smirio...
Христос, Син Божји и Син Човјечији, у средишту је православне теологије, представљајући мост између божанског и људског, вечног и пролазног, непојамног и блиског. Његова двојна природа, у којој се божанство и човечанство неразделиво сједињују, носи у себи неизмерну дубину и тајну коју су православни теолози вековима разматрали и продубљивали.
Бог у Христу
Божанска природа Христова изражена је у Његовом рођењу од Пресвете Богородице, у сили и чудима која је чинио, у Његовој способној власти над природом, болешћу и смрћу. Он је "Логос који постаде тело" (Јован 1:14), вечна Реч Божја кроз коју је све створено. Свети Атанасије Велики каже: „Он је узео на себе наше тело, да би нас учинио учесницима у Његовом божанству." Његова божанска...
Svirao je Balašević i po stoti put prizivao svoje čudo da okrene ringišpil u njegovoj glavi
i svijetu doda malo boje. U žardinjerama poredanim na zidiću terase na blagom povjetarcu
su se njihali ružičasti alkatmeri, a moje misli su lutale u neka davna ljeta kada
bi u naš mali grad stizao luna park. Tog dana mama bi nas odjevala u najljepšu odjeću
koju smo imali i vodila na nekoliko krugova na ringišpilu. Poslije smo obično jeli sladoled,
pazeći da se ne uprljamo čokoladom koja se topila u našim rukama.
Pod šatorima koji su stizali zajedno s luna parkom, mama mi je jednog ljeta kupila lutku,
onu ćelavu, sa plavim očima koje su se zatvarale kad je bila u ležećem položaju.
Svirao je Balašević i po stoti put prizivao svoje čudo da okrene...
Ovo je jedan od najlepših video klipova na internetu...
Ne samo da vidimo kako bića oko nas vole, već možemo
skoro da opipamo njihovu pravu ljubav...
Od zlatnog retrivera koji zaljubljeno gleda u svoju igračku,
do zlatne ribice koja se vraća u ruke roniocu...
Ne želim da spominjem ljude pred očaravajućom lepotom
iz Božije bašte...
:vzagrljaj: :heart2::heart2::heart2::heart2::heart2::heart2::heart2:
Nenad je pred svima, treći put za dve godine, ispričao svoju priču: "Zovem se Nenad, zovu me Fiuk. Ja sam bivši alkoholičar i ne pijem već dve godine. Moja priča je prosta. Rešio sam da odem do Studentskog Parka. Sa bulevara se biciklom do tamo "sjurim" brzo. Ušao sam biciklom u park i seo. Biciklu sam odložio pored sebe. Iz ranca sam izvadio flašu, lepo sam se zavalio i počeo da pijem. Uskoro mi je čitav park sijao i bilo mi je baš prijatno, kada opazih nekakvu "figuru", kao senku, koja se nadvija nad mene. Malo se razbistrih ali momenat "rasbistrivanja" je izgleda potrajao i ja videh kako figura tj. čoveka... već sedi na mojoj bicikli... užurbano je okretao pedale. Ja kao udaren šibom skočih, zaurlah i potrčah za njima. Ali onako...
У православном хришћанству, постојање и природа стварности не могу се свести само на "апсолутну свест" или субјективну перцепцију. Наша вера се темељи на учењу Светог Писма, Светих Отаца и светоотачких списа, који нас уче о стварном, објективном постојању Бога и Његовог створења.
Бог као апсолутна стварност
У православној теологији, Бог је извор свег постојања. Он је Апсолутни, Бесконачни и Вечни, који надилази све границе људског разумевања. Бог је сам по себи, суштина и извор живота, љубави, мудрости и истине. Свети Григорије Палама јасно истиче да Бог није само врховна свест или апстрактни концепт, већ је Он "Онај који јесте" (Излазак 3:14), Створитељ и Суштина свега.
Апсолутна стварност и трансцендентност
Бог је апсолутна...
Ako želimo pisati, misliti i osećati Ljubav, moramo živeti u Ljubavi, moramo biti ljubavno raspoloženi. Ako želimo mir, moramo ga prvo sami steći. Ako želimo videti lepotu, moramo je tražiti. Ako želimo hodati a ne toliko padati, moramo se nadati. Da bi se naše nade uzvisile i bile uslišene, moramo verovati. Mi živimo i na javi i u snu, imamo spoljašnost i unutrašnjost. Razumljivo je da dosta toga ne vidimo i da se dosta toga ne sećamo. Bez obzira na to trebamo čuvati reč i misao u sadašnjem vremenu. Sada i ovde trebamo da završimo svako svoje zadatke, teško je da sve prođe po planu i kako nam se hoće. Izazov treba doživeti kao budući napredak, pad kao šansu da se vratimo i podignemo.
Čovek i Žena su bića zajednice, obratimo se drugome...
Kupio sam prsten, odmah zatim kupio sam pušku.
Zoran me je gledao tupo, Nebojša setno.
" Momci… svaka čast za sve ali naši putevi se ovde razilaze...ćao ! „
Rekao sam to sasvim polako i dovoljno ubedljivo da su momci shvatili da se ne šalim.
Prsten sam stavio na mali prst, sijao je zlokobno dok je šaputao svoje tajne.
Repetirao sam pušku i naslonio je na desnu nogu, prst je bio na orozu.
Polako sam išao sredinom glavne ulice. Sijao je neon, u kontrastu sa mračnim nebom to je bila zanimljiva kompozicija.
Jasno sam znao šta treba uraditi. Težina na mom srcu gorela je vekovima.
Nedomici je bio kraj, škorpion u mom džepu je napokon progovorio i jasno dao do znanja da dvoumici mesta više nema.
Ona je morala da nestane sa lica...
Mijenjali mi nedavno vrata u prizemlju. Vrata velika, po mjeri, lijepo urađena, sa vertikalnim
armiranim staklom pa baš lijepo legla. Ulaz u prizemlje došao haman nov.
Prolazi ova jedna komšinica, zastala, gleda u njih, pa napokon reče:
– E, još samo novi prozor.
A istini za volju, prozor na prednjoj strani prizemlja, iako ne baš nov, u odličnom je stanju, ali,
moraćemo ga mijenjati jer je nedugo potom naišao i komšija koji živi na kraju ulice i prolazeći
pored naše kuće u brzini dobacio:
-E, još samo novi prozor.
RiadaT.
Stevana sam upoznala pre nekoliko nedelja. Bio je šarmantan, duhovit i imao je
onaj neodoljivi osmeh koji me je odmah privukao. Proveli smo sate razgovarajući,
smejući se i upoznavajući jedno drugo. Naš prvi poljubac bio je magičan, pun
obećanja i nade za budućnost. Sinoć me je pozvao da provedemo dan zajedno na
plaži. Rekao je da zna jedno savršeno mesto – nudističku plažu. Isprva sam bila
šokirana. Nudistička plaža? Da li on to ozbiljno? To je bilo toliko različito od mog
shvatanja mesta za izlazak.
Razmišljala sam dugo o tome. Priznajem, deo mene je bio znatiželjan. Ali, drugi
deo, onaj koji je uvek oprezan, bio je prestravljen. Šta ako ga moj pristanak na
nudističku plažu navede da misli da sam spremna na nešto daleko...
Umem, umem, umem -
Da osetim i zaustavim osećaj -
Znam, znam, znam -
Kako da koordiniram -
Kroz teški metal -
Nitro lak i otpad sav -
Zahvalan sam, zahvalan sam -
Za svaki stepen koji mi je bio dostupan.
Onaj koji je dopustio da poletim -
I onaj koji će biti mesto da sletim.
Sebastian Sava Gor-vokal , Ranko Travanj-gitara, Irena Bijelić Gorenjak-bas-vokal, Dejan Manevski -bubanj
Režija video spota: Sebastian Sava Gor
Beograd, Srbija/ Belgrade, Serbia
Sjedimo neki dan na kafi zaova i ja. Pričamo o vjenčanju njene kćerke. Mala u Dohi,
stjuardesa, upoznala Jordanca, pilota u istoj aviokompaniji u kojoj radi i ona
pa se naumili vjenčati, ni manje ni više nego na Sejšelima. Može se, ima se hvala Bogu.
Kaže mi: - Ma najgore mi zbog cipela. Vjenčanje zakazano na plaži, a ima od hotela
dotle podosta. A znaš mene i moju štiklu.
-Pa, ništa izuj cipele, pa bosa, do tamo, - ja praktična.
-Ma, gdje ću to? - zadeverala se baš.
Javlja mi se danas sa Sejšela. Vjenčanje sutra. Danas užasna vrućina, vlaga, veli.
- Idi u more, - kažem joj.
- Ma, gdje ću bona, sramota me na plažu, sestra i majka od budućeg zeta u burkinijima,
baš mi se ne da.
Kaže, kad prodje vjenčanje potražiće kakvu uvalu, pobjeći...
Godine prolaze,
tela se polako predaju, ali...
Pesme ostaju,
godinama,
kao bele latice
osušene između dva lista,
između stranica, sada požutelih,
cvet, koji si stavio tamo
onda, kada je i tvoja duša cvetala.
Lišće škripi, kao kosti koje škripe
kada krene umornim korakom,
jauk je nam kao pesnički uzdah.