Igram se riječima,
mijenjam ih po volji
uzmem Tugu pa joj ukradem T
na njegovo mjesto stavim D
pa Tuga postane Duga.
A onda dohvatim komadić Sreće
ne, ništa mu dirat neću
zapravo,
od njeg će nastat nešto poput Vreće
u koju ću da stavim skoro svu Bol
što odnekud izroni
k'o Balaševićev D-mol,
a ono što od nje preostane
pretvorit ću u riječni Mol,
pa sa njeg baciti Vreću
u modre talase,
nasmiješit se Suncu
i pozdravit Dugu i alase.
Riada
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Закон каузалитета, реакција следи акцији, последица следи узроку, свеопшти ритам. Нужност влада на овом свету. Међутим, у том мору нужности, наилазимо на острва непредвидљивости, острва слободе. Жива бића реаговаће на подстицај, али не можемо предвидети како ће реаговати и да ли увек на исти начин. Код живих бића помаља се непредвидљивост, слобода од нужности. Каузалитет је код њих попустио своје стеге, и ту већ видимо помаљање слободе. Ипак, животиње нису далеко отишле у том правцу, јер је њихова слобода заробљена телесним механизмима. Она се зауставила у "клатеће кретање на месту", ухваћена у обруч телесних механизама које зовемо "инстиктивно деловање".
Ово важи за животиње, али то се десило и човеку. Људско тело је скуп телесних...
Nikada mi neće biti jasno u mojoj preosetljivoj duši..zašto nam je Stvaralac
podario emocije i svest,kada nama vladaju goli nagoni..Nismo u tom smislu
odmakli daleko od nesvesnih bića Božjih..Množimo se i tako sebe kažnjavamo.
Osuđujemo sami sebe na patnju.Potomci naši,bića koja volimo najistinskijom
Ljubavi,sa velikim slovim Lj..bezuslovnom ljubavlju,ulaze u surovi svet i njihova
nevina dušica osuđena je na patnju..jer tako je pisano.Sazdani smo tako da
smo u stanju da se okamenimo,da suza ne poteče kad je naš porod ranjen.
Jaki smo tada..razum nadvlada,potisne emocije..ali zato kada je u pitanju
porod našeg poroda nema više te snage..sve popušta, duboka tuga obuzme,
progovore ranjene emocije.. sve ono o čemu su ćutale toliko godina..I...
I stalno, tako nekako, sukobavljamo se, svakodnevno i neprestano, onako junački – prsa u prsa, ovaj moj BIT-nostni, ovozemaljski, JA i ona moja sena, lepa kao prelepa žena, onaj kroz SAVEST smarajući, UM mi zezajući, Platon bi rekao ONOSTRANI, JA, a taj, očigledno iskusniji, umniji i svakoliko savršeniji, JA me stalno zeza i nikako da pukne ta naša neraskidiva pupčana veza …
Taj moj BIT-nostni, ovozemaljski, dišeći, govoreći i pišeći, JA nikako da dokaže da te SAVEST moreće džukele nema, jer nije deo nikakvih šema, ne pomaže mi kod razobličenja filosofskih tema i ne može da ga oboji nikakva sema … Ima Te, brate, a nema, aporetički da, a praktički si još uvek dilema … Od Tebe mi glava prepuna problema …
A On, taj moj ONOSTRANI JA, mi...
Ludwig Wittgenstein: "Stavite čoveka u pogrešnu atmosferu i ništa neće funkcionisati kako treba. Delovaće nezdravo u svakom delu. Vratite ga u njegov pravi element i sve će procvetati i izgledati zdravo."
- Mada prilagodjavanje teškim okolnostima uglavnom zavisi od unutrašnjih kvaliteta i stava ne treba zanemariti ni uticaj spoljašnjeg faktora. Kao što biljka treba pogodne uslove da bi imala zdrav rast slično je i sa ljudima.
Kada čovek dugo živi pod stresom i u nezdravoj atmosferi to se negativno odrazi na psihički život i njegovu sposobnost da pravilno funkcioniše i koristi puni potencijal.
------------
Epikur: "U filozofskom sporu najviše dobije onaj ko je poražen pošto najviše nauči."
- Takav "poraz" povredi i naljuti samo...
Veruj mi
Ne treba ti dozvola da postaneš svoj
Autentičan
Iskonski izvorno kakav jesi
To niko sem tebe ne može da pronađe
I kada budeš takav
Razapinjaće te... Na krst, na polumesec i na petokraku... Neki će te i krstom na krst razapinjati...
E tada ćeš znati
Da je sve u redu
I tada si ti...stvarno Ti
Kad je moj sin bio mali dječak, a mi tad živjeli u strogom centru, gdje je zelenilo bilo
misaona imenica, odvedi bih ja njega svakog vikenda u obližnji park Atmejdan, u
neposrednoj blizini Latinske ćuprije. Obično bi sa nama tad išla i moja najbolja
prijateljica koja je živjela u blizini, a imala ćerku koja je igrom slučaja bila istih godina
kao i moj sin, tek dva mjeseca razlike bilo je među njima. I oboje su bili jedinci, bez
brata ili sestre, bez druga u igri, pa bi onda jedva čekali te susrete.
A djeca k'o djeca, željna igre, trke i galame zabavi bi se tad na stotinu mogućih načina,
ali kad bi im dosadilo sve, dolazili bi do nas dvije koje smo za to vrijeme sjedile na nekoj
od klupa i s jednim okom na djeci, pretresale raznorazne...
"One budale što danas pišu filosofska dela najdublje su ubeđene, i u to svoje ubeđenje nikada i ne posumnjaju, da je krajnji cilj i svrha celokupne ljudske spekulacije saznanje Boga. Međutim, krajnji cilj nije ništa drugo do saznanje svoga sopstvenoga ja. To su već mogli da pročitaju u delfijskom hramu, a takođe i da nauče od Kanta, ali on ima tako malo uticaja na njih kao da je živeo stotinu godina posle njih.
Pravu, unutrašnju i nepromenljivu suštinu svega onoga što postoji i što može da postoji ne uočavaš, samo zato da bi je srozao na jedno obično delo ni iz čega (i to delo jednog od njega sasvim različnog bića) to, eto to je blasfemija."
"Спознај самога себе"
"Ako imamo na umu sličnost života sa snom, onda, rezimirajući sve što...
ПОСЛЕДЊА
6/1
„Милааааа...!“, проломило са степеништа испред Скупштине. У тренутку као да је све стало. Кордон милиције се за корак повукао пред демонстрантима који су бацали бакље на њих. Над Булеваром се надвила нека нестварна тишина. Мирисало је на дим и револуцију.“
„Прљави, шта то радиш, да ли си нормалан? Изгубићемо посао обојица!”, обрати се Боби усплахирено Зорану, покушавајући да га заустави. Зоран није обратио пажњу на њега и потрчао је у правцу где је претпостављао да је Мила. Угледао ју је како лежи на земљи, а недалеко од ње патрону од сузавца која се још пушила. Нимало нежним захватом уклонио је младића који се нагињао над њу, узео ју је у наручје и кренуо ка колима хитне помоћи. Гомила се размицала пред њима...
Jean Baudrillard: "Živimo u svetu u kojem ima sve više i više informacija, a sve manje i manje smisla."
- Znanje koje ima samo informativnu širinu bez emocionalne dubine i duhovne visine je površno. U njemu nema mudrosti.
-------
Salman Rushdie: "Jezik je hrabrost: sposobnost da zamislite misao, da je izgovorite i tako je učinite istinitom."
- Nije uvek lako reći sve što se misli. Potrebna je hrabrost da se unutrašnji, intimni svet otkrije spoljašnjem, jer takvom realizacijom nastanu promene ili na bolje ili na gore.
-----
Platon: "Mišljenje je razgovor duše same sa sobom."
-Kada čovek govori deli ono što misli sa drugima. Medjutim, u govoru može postojati cenzura i oprez, pa se ne kaže sve. Ko obmanjuje ne ispoljava ono što...
Sjećam se da sam poodavno negdje pročitala priču koja govori o velikoj ljubavi sufijskog
šejha Ahmeda Rifaija prema mačkama, tolikoj da jednom prilikom prije nego što je krenuo
da obavi molitvu, kad je svoju omiljenu mačku zatekao na rukavu košulje kako spava, nije htio
uznemiravati, nego je uzeo makaze i odsjekao dio rukava košulje na kojem je ona bila.
Zatim je otišao, a kad se vratio mačka je dotle već bila budna. Potom je uzeo izrezani dio
tkanine i zašio je za rukav pa rekao: "Nije se ništa promijenilo."
Ne znam koliko ima istine u ovoj dirljivoj priči o ljubavi prema životinjama, ali, kakogod,
ima lijepu pouku, pa je često koristim kao glavni adut kada mi pojedini mrzitelji životinja
zamjeraju što u kući držim, kako to oni kažu...
Sjećam se kad smo bili djeca pa bi mama svježe domaće mlijeko izlivala iz staklenih
boca u šerpu i stavaljala na šporet "na drva", pa kad bi ono prokuhalo, cijela soba bi
se ispuni ugodnim slatkastim mirisom. Mama bi ga tad makni na sami rub šporeta,
pa bi se ono, onako "istiha" još više ukuhavalo dok se na njegovoj površini ne bi stvori
debeli, zlatnožuti sloj kajmaka.
A kako smo mi djeca mnogo voljeli taj kajmak, ponekad se događalo da nismo smjeli
prepustiti slučaju da ono drugo slučajno za stolom, za doručkom dobije više, pa bi
kradom uzimali kašiku, pa kad bi mama izađi za nekim drugim poslom, prišunjali bi se
šporetu, dizali poklopac sa šerpe i skupljali taj slasni kajmak, uzimajući ga u usta što
prije da nas mama ne uhvati na...
ČOVEK JE ŽENI VUK.
Seća li se još neko one čuvene rečenice: „Dame biraju‟? Mlađe generacije, ne verujem. Em se ne sećaju, em ne vide ništa posebno u njoj. Mogu je podvesti pod sentimentalno trabunjanje nas na granici senilije. E, vidite, tu je greška. Ta rečenica nosi u sebi svu istoriju muško-ženskih odnosa, od Adama i Eve do današnjih dana. Kilometri knjiga su o temi ženske ravnopravnosti napisani, a opet nisu dalje odmakle ni milimetar od gorepomenute rečenice. Eheeeej... Dame biraju. Vraćeno im je pravo na izbor, nisu više roba. Nisu zatočenice lažnog morala i ustajalih normi. I poklič, i poziv, i molitva... Živela sloboda izbora. Živelo pravo na ljubav. Ali, ima tu još jedna strana, ne tako revolucionarna kao ova. Postojimo tu i...
Uspavano jutro, tišina pripala
Sanjiva kiša, zemlju okupala.
Kriješ se
iza oblaka,
iza osmeha,
iza ćutanja,
u moje persijske more
lebdiš kao mirisni veo tamjana.
Nikolo Makijaveli: "Ljudi generalno više sude na osnovu izgleda nego iz stvarnosti. Svi ljudi imaju oči, ali malo njih ima dar prodora.”
- Obraćanje pažnje na detalje i govor tela je veoma važno. Ali, nije dovoljno. Mora biti prisutno i ispravno mišljenje. Dosta ljudi brzopleto zaključuje. Polaze od pretpostavki umesto činjenica. Da bi se one prikupile treba više vremena i promatranja.
Mudar čovek je oprezan. Svestan je da njegova zamisao ne mora uvek biti tačna. Zato nastoji sakupiti više podataka i solidnih dokaza pre nego što donese sud. Na to opominje i narodna izreka: "Ne trči kao ždrebe pred rudu."
------
Sokrat: "Neispitan život nije vredan življenja."
- Izjava izrečena na sudu. Sokrat se nije ustručavao da kaže ono što misli...
Kada mi je mama rekla da se sobno cvijeće koje je raslo u smeđoj saksiji na prozorskoj
dasci u verandi zove Slonovo uho, nisam mogla da se suzdržim od smijeha. Koliko god
da sam zagledala u te male, zelene listove biljke, nikako nisam mogla da ih povežem sa
ogromnim životinjama kakvi su slonovi. Slonovi su me oduvijek asocirali na snagu i moć,
a nježna zelena biljka izgledala je tako krhko. Jedna od asocijacija na snagu slonova bila
je i Andrićeva Priča o vezirovom slonu kojeg su Travničani, gdje ga je doveo vezir, prozvali
Fil, kako se slon zapravo i zvao na turskom jeziku. A ovaj ogromni i snažni vezirov ljubimac
u travničkoj čaršiji pravio je baš mnogo štete kad bi ga izvodilli iz konaka pa bi za sobom
ostavljao lom - od porušenih...
Пусти ко је шта говорио. Престанимо на тренутак да се бавимо речима, како је то саветовао Баркли.
Већ хајде да се вратимо оним сликама. Да ли се слике које испуњују ту сферу коју зовеш "видно поље" мењају обликом и величином како се помераш? Да ли то чини чак и рука тј. цело тело које сматраш "субјектом" иако то нема везе са субјектом, и тело је слика, која се гле чуда мења обликом и величном. Узгред запитај се како то да не изгубиш на тежини када мало удаљиш главу од свог тела а оно се смањи? Шта се то смањило (факт је да се нешто смањило зар не) а да тело није изгубило на тежини? Да се није смањила СЛИКА у твојој свести коју зовеш тело. Или зашто оно дрво не изгуби на тежини када се удаљиш од њега а оно се смањи? Зато што је то што...
Tiho je i mirno u jednom dvorištu na Čuburi.
Čuju se samo vrapci, gugutke i poneki razgovor iz prizemnih kuća odakle se, sve do moje terase, širi miris ručka.
To moja ćopava komšinica telefonira i čestita Uskrs rodbini i prijateljima.
Ćopavi, kljakavi, siromašni i ubogi, naročito su pažljivi za Uskrs, nadajući se da ih Bog naročito danas gleda i da će i oni jednog dana uskrsnuti i u sledećem životu imati više sreće nego u ovom sada.
Tako im je lakše da prihvate lošu sreću i udes koji ih je zadesio jer, šta su oni kome skrivili da ih život tako kazni? Ništa. Stoga, Bog sigurno zna šta radi i šta je i zbog čega naročito njima uradio. Smisao mora da postoji, inače..inače ko zna da li bi preživeli i jedan dan pod teretom nepravedne...
Znala sam samo
da želim da potraje,
da Zemlja prestane
da se okreće
da kazaljke se zaustave
da skrijem se u tvoj dah
da tvojim usnama govorim
da smijehom tvojim se smijem
da našu kuću od snova
rukama tvojim pokrijem.
Znala sam da sam
na dlanovima tvojim
rijeka bez povratka
utolićeš žeđ
ako kreneš njome
a ja,
od tebe ću da se razbolim
nikada neću da ozdravim.
RiadaT.
Dostojevski: "Ljudi zaista vole da vide svoje najbolje prijatelje ponižene; veliki deo prijateljstva zasniva se na poniženju; a to je stara istina, dobro poznata svim inteligentnim ljudima."
- Dostojevski ima divne, dubokomislene izreke, ali se ne slažem ovom. Deskripcija se ne može primeniti na pravo, već na lažno prijateljstvo i disfunkcionalan odnos.
Samo je svestan čovek, u pravom smislu te reči, inteligentan. Ne samo što je iskren, i prema sebi i prema drugima, nego ima empatiju ili sposobnost da se stavi u poziciju drugih; da se saoseća s njima.
To mu i omogućava da ima širu perspektivu i da uspostavi istinsku konekciju, tj. odnose u kojima postoji stvarna bliskost, poštovanje i ljubav, a ne rivalstvo, pretvaranje i...
Ksenofon, vojskovodja, istoričar i filozof:
"Silu koriste samo oni koji imaju snagu bez rasudjivanja; ali dobro savetovani će pribeći drugim sredstvima."
------
Taktika primenjivana na vojnike:
"Stvar je u tome da ih navedemo da svoje misli usmere na ono što trebaju da rade, umesto onoga što će verovatno patiti."
-------
-"Uspeh ima tendenciju da stvori ponos i slepilo u srcima ljudi, dok ih patnja uči da budu strpljivi i jaki."
-Slažem se, ali pri tome ne treba zaboraviti ni izreku iz Delfa: "Ništa previše." Umerena doza uspeha je podsticajna i korisna za samopouzdanje, dok dugotrajna i preterana patnja demorališe i rezultira gubitkom životnog elana.
Jednog je dana otac, inače veoma bogat čovek, odlučio da odvede sina na selo
sa ciljem da mu pokaže kako žive siromašni ljudi...
Proveli su mesec dana kod jedne porodice koja bi se mogla opisati kao siromašna.
Kada su se vraćali kući, otac je upitao sina:
"Kako ti se svidelo na selu?"
Bilo je super, tata!" - odgovorio je dečak.
Razumeš li sad kako žive siromašni ljudi?" - upitao je otac.
Da... razumem" - odgovorio je dečak.
"Lepo... Reci mi onda šta si naučio na ovom putovanju?"
"Video sam da imaju četiri psa, a mi jednog...
Mi imamo lep bazen, oni imaju reku...
Mi imamo sunčani krov, a oni nebo sa zvezdama....
Mi imamo veliku terasu sa prelepim vrtom, a oni imaju beskrajna polja...
Naš vidik seže do ograde, a oni ispred imaju...
MOJ MUDRI, DOBRI, PLEMENITI, PREPAMETNI I UVEK DOBRONAMERNI PROFESOR JERMAN
--------------------------------------------------------
(Čovek koji me je naučio da sam se u ljubav prema mudrosti do ušiju zaljubio.)
--------------------------------------------------------
Kada me je dobri, veoma mudri, kao čovek veoma blagi, a kao profesor veoma zahtevni, strogi i nepopustljivi – zahtevao je od svojih studenata znanje, trud i predanost nauci, a ne šarlatansko izmotavanje, lenčarenje i uzgrednost otaljavanja kvazi znanja, dan pre mog odlaska na najelitniji univerzitet za klasičnu filologiju i filozofiju u to vreme – Univerzitet u Padovi, bila je nekakva razmena studenata i ja, kao najbolji student na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, sam...
MOJA MAJČICA PETRA 😢
----------------------------
Retko kada se usudim da prelistavam moje prašnjave spomenare i svaštare stare - iz njih mi uvek neki dragi lik iskoči - izmami mi duboki uzdah, bol u grudima i suze na oči... Najčešće je to moja majčica mila koja je mene kao pesnika rodila ... Da, to je živa istina, već u drugom razredu OŠ, "Rada Vranješević" Krupa na Vrbasu, sam joj posvetio pesmicu koja je bila objavljena u "Malim novinama", tada školskim novinama u SR BiH... Već tada sam dobi "reputaciju" velikog, ali i veoma vragolastog, budućeg pesnika, ali, draže mi je od toga, jest` - tako vi Svevišnjega Boga, moja pokojna majka Petra je naročito na to bila ponosna, što sam bio najbolji učenik, pošteno dete i uvek najprimernijeg...
Možda sam ja stvarno nepristojna
kad ti usnama upadam u riječ,
al' ti tako lijepo govoriš
da ja ne mogu da odolim
da se ne zapletem
u tu riječnu bujicu
da budem k'o veznik
onaj za složenu rečenicu
pa da me njime za sebe vežeš
da uvijek vidim ti boru smijalicu
što dok mi pričaš
smiješi se na tvom licu.
RiadaT.
Malleus Maleficarum (Malj protiv veštica)
---------------------------------------------
Upamti to i ti, rode plemeniti, i od tih nastranih, bolesnoumih i krvoločnih džukela se zaštiti !
---------------------------------------------------------------
Da li ste znali, prijatelji veliki i mali ?
Da je zloglasni rimski papa Inocenca VIII., ne skrivajući svoju veliku mržnju do žena i želeći da tom svojom slepom i patološki dekadentnom mržnjom razobliči i u temelju uništi ono što se još uvek kolokvijalno naziva Un secret de fammes (Ženska tajnstvenost, misterija, sakrivenost…) naredio svojim najvernijim sledbenicima i najzloglasnijim inkvizitorskim krvnicima iz monaškog reda dominikanca, samozazvanim teolozima, iz Nemačke, tu je bio i ostao...
Bogumili u Bosni nisu postojali kao ni bosančica, koja je starosrpska ćirilica
Među bošnjačkim lingvistima i drugim ponekad se Kulinova povelja uzima kao dokaz tradicije bošnjačkog jezika i tzv. bosančica se uzima kao posebno bosansko pismo. Šta Vi kažete na to? Kakvo je to pismo bosančica?
SLOBODAN REMETIĆ: Iz vremena austro-ugarske okupacije BiH potiče ideja izdvajanja srednjovekovne ćirilice bosanskih muslimana i katolika kao posebnog pisma pod imenom "bosančica" ili "bosansko-hrvatska ćirilica". Reč je o srpskom brzopisu koji je u doba vladavine Tvrtka Kotromanića "prenet sa srpskog dvora na bosanski i koji je i na novom zemljištu pratio razvoj brzopisa u matičnoj oblasti, a pri tom je u raznim krajevima...
James Allen: "Čovek je bukvalno ono što misli. Njegov karakter je kompletan zbir svih njegovih misli."
Meša Selimović: "Nije čovek ono što misli, već ono što čini."
- Obe konstantacije su validne mada na prvi pogled izgledaju suprostavljene. Meša ima pravo kada kaže da se karakter najbolje ispolji kroz dela. Neko može smatrati sebe časnim i pored toga što ne postupa tako. U tom slučaju se radi o samoobmani.
Medjutim, činjenica je da dela uvek proizadju iz misli. Ponekad možemo imati različite misli, usled različitih prohteva i želja, i naći se u nedoumici šta da činimo. Na kraju, ipak, prevlada neko mišljenje i odlučimo da ga sprovedemo u delo.
Kada je čovek iskren i pošten trudi se da bude nepristrasan. To znači da se suočava i...
Soda bikarbona kao sredstvo za čišćenje
Prodavnice su pune raznih deterdženata za čišćenje, markiranih i skupocenih, ali to ne znači da su pouzdani i bezbedni, štaviše neki od njih mogu uticati ili čak narušiti vaše zdravlje. Dok sledeći put budete razmišljali koji od ovakvih „brendiranih“ proizvoda da kupite, pomoći ćemo vam kako da veoma lako pronađete sredstvo za čišćenje, koje je pritom potpuno bezbedno po vas i vaših ukućana, a nalazi se verovali ili ne, u vašoj kuhinji. Reč je o sodi bikarboni (Natrijum hidrogenkarbonat).
Glavne prednosti sode bikarbone su:
Niska cena
Potpuno je bezbedna
Upija nečistoću i vlagu
Može da zameni većinu sredstava za čišćenje
Ubija mikro organizme
Otklanja neprijatne mirise
Sa sodom bikarbonom...
НЕКО И НИКО
"Хоћемо ли да попијемо по једну?"
"Наравно, не женим ја сина сваки дан, ред је."
"Шта ћемо?"
"Ти бираш."
"А традиција? Знаш оно кад отац отвори ракију, коју је закопао оног дана када му се родио првенац? То ништа? Ниси имао времена за мене, од кафане."
"Де, де, неће да је баш било тако а и да је било, бар си научио да будеш самосталан. Ниси ни свестан коју услугу сам ти учинио. Уосталом шта ти је недостајало, имао си све."
"Нисам имао родитеље."
"Па си се јадан искомплексирао, ајд пусти то него тркни до подрума. У оном лонцу, у ком ти баба кува сарму, је бокал ракије. Није баш да је твој вршњак али послужиће."
"Каква си ти штекара матори."
"Не кукај да се не предомислим."
"Живели! "
"Живели!"
"Волиш ли је?"
"Наравно да је...