Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Bozji zakon 10 Bozje zapovesti i Apostoli.
Apostoli jasno razlikuju ZAKON 10 Bozje zapovesti
I ne samo to, već ovaj zakon još vazi!!!
Ali zlonamerni ili neupuceni vernici i poneki nazovi teolozi, pokusavaju da dokazu da 10 Bozje zapovesti vise nevaže???
I da ih apostoli ne razlikuju, da oni misle na ceo starozavtni zakona kada kažu zakon.
Najcesci su to protiv argumenti.
Međutim istina je da apostoli jasno razlikuju 10 Bozje zapovesti kao POSEBAN JOS VAZECI ZAKON.
Ko to kaže ko to zna, koji covek koja crkva?
Pa niko od njih.
Sama Biblija zapisana Bozja reč i Bozja volja. Sveto Pismo.
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Pogledala je po stoti put slova koja su ispisivala ime njegove ulice.
-To je taj broj??
-Ili nije?
-Ma jeste, mora biti!-uveravala je samu sebe.
Nervozno je zamahnula rukom po tananoj crveno-crnoj suknjici koja je bezala izned kolena.
Odvazno je uzdigla golisava ramena...uzdahnula duboko...i krenula.
Za tren oka je par stepenika ostavila za sobom. Pomalo drhtavom rukom gurnula je teska ulazna vrata, i usla u hol. Srce kao da je htelo iskociti iz grudi. Trnci su se talasali njenim telom ...i zavrsavali kao drhtaj. Radoznalim pogledom preletela je od jednih do drugih vrata...i zaustavila se na njegovim. Prisla je na prstima. Drhtava ruka se zaustavila na pola puta do vrata.
-O ne, cekaj jos malo!-prekori samu sebe.
Prstima...
-Zašto sam došla- to me pitate?
Oh Gospodine, oprostite, sve je obojeno bojom Vas, i prvi put sam u ovakvom okruženju, gde druge boje ne postoje, i kuda god da krenem, gde god da pokucam, naletem na Vas.
-Stvarno mislite da se ne trudim dovoljno?
Ah dragi moj Gospodine, koračam ulicama i uličicama, no svaka nosi Vaše ime, kako da se snađem recite...!?
Koračam jutrima, no sunce izlazi sa Vašim likom,
Koračam danima, no Ponedeljci, Utorci...zovu se Vašim imenom,
Koračam noćima, no Vi nesebično izranjate iz mrakova, iz baš svakog mraka, i tik pred mene.
-Ta dajte molim Vas, ne preterujem, ozbiljna sam, zar ne vidite?!
Eto pre no dođoh do Vas, trazeći izlaz iz ovog bezizlaza, čujem u daljini muziku. Lepa, pomislim...ali kad se...
Selo X
Selo je u tursko doba promijenilo ime u X, koje je zadrzano sve do 1904. godine. Selo X spominje se i nakon oslobodjenja od Turaka vec u Lepergerovom popisu iz 1691-93. koji se odnosi na desetinu Y ekspoziture.
U prvom popisu Y zupanije u listopadu 1699. godine nalazi se X sa 18 gazda a imala je ukupno 6 konja, 16 volova, 18 krava, 22 teleta, 38 ovaca, 11 svinja i 42 kosnice pcela, nadalje 11 motika vinograda, 8 jutara oranice i 5 jutara jecma.
Prema popisu iz 1720, X je imala 11 oporezovanih gazda.
-
1720. godine zbog strasne zege i velike suse propala je setva tako da na najvise mesta zetve nije ni bilo.
1722. godine, X je imala 23 poreznika.
Kao posledica rata sa Turcima 1728. godine ponovo se pojavila epidemija kuge...
(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)
Da bi zaustavili carovanje divljeg straha
pripitomili su pse i naučili ih da budu uvek budni,
pouzdani stražari,
osmatračke kule nadirućih pretnji
iza čijih leđa spokoj vlada.
Kroćenje je imalo za cilj savijanje udaljenih
i otuđenih krajeva,
da se primaknu jedan drugom pred vatrom ognjišta
kao mačka i jaguar kad šćućureni na kućnom pragu
zajedno predu
pod nebom kojim orao i kokoška u paru večno krstare.
Tada dete može da dosegne vodu zabranjene reke
iza neprohodnih dvostrukih kapija od čipkolikog kovanog gvožđa,
i da bez greške ubira opasno bilje
pod vođstvom zmije učiteljice,
umetnice držanja granice između otrova i leka.
Ali ako su psi još opijeni besom divljine
u gradu nema bezbednih ni...
Emerson: “Zdrav razum je genije obučen u radno odelo.”
-Zdrav razum je dostupan svima. Zato izgleda običan. Ali, on je osnova svega. Bez njega ne bi moglo biti ni kompleksnije spoznaje, ni sporazuma medju ljudima.
———-
Ana Bučević: “Kada shvatite da je svako mišljenje tek vizija ispunjena osobnom prošlošću, shvatiti ćete da je svaka osuda tek ispovjed.”
-Nije svako mišljenje takvo. Ima mišljenja kojima se prevazilaze prošla iskustva. Koja se otvaraju ka novoj mugućnosti i tako stvaraju viziju drugačije budućnosti.
-Mišljenje u kojem postoji osuda vlastitih grehova je naprednije od mišljenja koje ih izostavlja. Osuda je svesni pomak. Svedoči da se shvatila destruktivnost grešnog ponašanja. Takva realizacija i vodi u promenu. Dok ne...
Danas sam skočio s mosta.
Ne, nisam se okliznuo. Predao sam se. Rešio sam, ne želim više da budem tu.
Pored izlizanog stola stvarnosti, posutog izmešanim osećanjima, kao na platnu, crno-bele slike nižu se jedna za drugom. Kao ludak smejem se i plačem istovremeno. Prolaznost mog života je nedostižna istorija. Moje noge su me nosile dugo i cipele su sa gomilom rupa. Treba mi odmor, da se naslonim, treba mi pomoć. U bunilu zakopan do grla, nepomičan stojim, tražim način da se otrgnem od starog života, ako je to uopšte bio život. Ali vidim glumce, vidim da sam to ja. Razumem zašto je teško iz laži udobnosti. koju sam sâm gradio. pobeći i upustiti se u neizvesno. Svi mi je imamo i hranimo, tu laž da nas kad-tad ugrize, jer nismo smeli...
Više od 10 godina sam korisnik "Telenor" mreže... Nikada nisam razmišljala na temu ko su oni, kakvo im je poslovanje...
Istina je da su me par puta uporni (skoro dosadni) operateri nagovarali, da ne kažem ubeđivali, kako ću da profitiram sa
150.- dinara mesečno, ukoliko pređem sa prepaid na postpaid plaćanje... Malo ću reći ako kažem da sam uživala dok sam
odbijala njihovu dobrodušnost i brigu za moj džep... njihov, za mene providan način poslovanja, profiterstvo i otimačina, bilo je uvijeno u slatke osmehe i cvrkutav glas brižnih operatera... može se tvrditi da su školu ubeđivanja naučili od Jehovihih svedoka...
Današnji dan je svetla tačka u mojoj spoznaji sa kim imam posla i rešenosti da pređem na drugu mrežu, u nadi da je bolja...
У времену када је планету окупирала нова пошаст звана корона, када је сва пажња усмјерена на тај опаки вирус, 20.марта љета господњег 2020. провукла се вијест "преминуо Бора Станковић".
О Бори се подоста зна, као функционеру ФИБА-е. Поживио је дуг животни вијек, свашта видио и свашта преживео, за њега се истински може рећи "благо оном ко довијека живи имао се рашта и родити", а Бора се заиста имао рашта и родити.
И најважније, оставио је иза себе неизбрисив траг.
Рођен је и младост провео у бурним временима, у временима гдје његов отац бјеше "на погрешној страни", присталица српског родољуба и антифашисте генерала Драже Михаиловића, самим тим трагичну судбину није могао избјећи, о чему је и Бора говорио
Такво вријеме, живот се лако...
Ne prolazim ulicom Vuka Karadžića
Nikada te tamo nije ni bilo
Džaba bi tražio kakav trag uspomena
Sve se to, bojim se, meni samo snilo?
Još slušam iste pesme a u svakoj me jako boliš
Dani bezbojni, jedan na drugog liči
Pitam se uvek, možeš li još koga da voliš
Izmedju redova, tražim te u našoj staroj priči.
Ko će me čekati na „ničijoj zemlji“
Gde smo zidali dvorac od karata i pliša
U temelj ulili svu strast i ljubav
A zaboravili pokriti, do maja, do kiša.
Stisla se Bjeljina, ogrnuta snegom
Nikada više onakve zime
Jedino u nama gori ljubavna vatra
I nezačetom detetu dali smo ime.
Umoran sam dušo, lako spuštam glavu
Na topao jastuk, gde te ruka traži
Al tvoj miris kose, sve više mi bledi
Nedostaju mi čak i...
Dragi moji, poklonite sebi novo saznanje...
Grlim vas sve redom...
:vzagrljaj: :heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj:
Moj Srbine crno ti se piše,
Džihad vojska na tebe kidiše.
Erdogan ih pustio sa lanca,
Na granici ni vojske ni šanca.
Oj srbijo ko će da te brani?
Gde džebana, gde su jatagani?
Na sve ovo naše vlasti žmure,
Vraćaju se da nas dokusure.
Utočište niko im ne nudi,
Ruke širi samo Srbin ludi.
Čekamo ih sa solju i hlebom,
Alah ekber odjekuje nebom.
Navikao u miru il ratu
U zagrljaj da trči dželatu,
Vekovima tako je doslovce,
Zato su nas klali kao ovce.
Kada počnu zveri sa ratišta
Da skrnave naša svetilišta,
Da siluju sestre i materi,
Alahovoj prikloni se veri.
Znaš Srbine koje zlo se sprema,
Čini mi se ima da nas nema.
Propast naša znaj nije daleko,
Nemoj posle da ti nisam reko.
Kraj Morave kada se namnože
Nema posle pomozi nam bože.
Alah...
Evo jedna mozgalica za sve vas, vjerujem da će odgovori na ova pitanja mnogima koristiti:
1. Kojoj vrsti, žanru i rodu pripada djelo ,,Derviš i smrt“?
2. Koji je vremenski i prostorni okvir u kojem se vrši radnja?
3. Navedi temu djela.
4. Poglavlja romana počinju ajetima iz ,,Kur'ana“. Kakav je smisao takvih citata?
5. Opiši ambijent u kojem se nalazi tekija.
6. Derviš Ahmed Nurudin započinje pripovijedanje kao zapis o sebi. Kakav je umjetnički domet time postignut?
7. Izloži detalje verbalne i neverbalne komunikacije između Nurudina i lijepe kadinice.
8. Zašto Nurudin dozvoljava da se sa teme o Harunu, pređe na temu o Hasanu?
9. Obrazloži unutrašnji konflikt u Nurudinu – dervišu, odnosno u Nurudinu – bratu.
10. Zašto Derviš...
Ne pitaj me
čak i ako ne misliš da me išta pitaš
Gledaj me dugo
u oči, u usta, u kosu koju ne češljam
Neka između nas bude praznina
duga kao pucanj i odjek
široka kao iznenadna smrt
Ništa me ne pitaj
zastani, ne razmišljaj o pitanju
odustani, skrati korak, navuci zavesu
neka se svetlost probija sa mukom, u delovima
između nameštaja, između zidova, pod vratima
nek slike padaju, urušava se dan
Ne pitaj me, odustani
čak i ako nemaš ni jedno pitanje
između zuba i jezika
Odustani, jer svi odgovori su dati, svi
pređi u bezvučje, hodaj, samo hodaj
Ne ostavljaj tragove, ne ostavljaj senke
mrzi me da perem za tobom, a i vode nema
Zatvori vrata, nek strele odsanjanih snova
dobuju po njima kao opomena
Napadaće prašina...
Na kolovratu
(koji davno umrla je zvezda),
na krstu od četiri vetra
(smerovi im koplja),
nad krhotinom zime
i pod pretnjom leta,
šta osim proleća nad prolećima
primiti i dati
skupljajući ovo malo boga što me nema?
Evo u Americi
https://money.yahoo.com/coronavirus-homeowners-delay-mortgage-payments-202251121.html
A u Srbiji:
https://mts.rs/Privatni/Korisnicka-zona/Mislimo-jedni-na-druge
ZA SAMO 30 GODINA OD NAPUŠTANJA KOMUNIZMA ZAJEBASMO I AMERIKU!
SVAKA ČAST PRIVREDNICI !!!
SEMINAR DA ODRŽITE GLUPIM AMERIMA !!!!
ROKFELER SE U GROBU OKREĆE !!!
Svi mi kojima posao zahteva višesatnu saradnju sa više koleginica i kolega u zatvorenom prostoru, naučili smo dabome da za vreme tog posla nekako kontrolišemo svoje fiziološke tojest potrebe tako da ostanemo „pristojni“.
I bez obzira što svaka pristojnost počiva dabome na lažima, može se reći da su te laži eto prihvatljive i poželjne.
Da skratim, nije pristojno prdeti pred kolegama jeltakotakoje.
Kijanje je okej, kašljanje je okej, zevanje, češaknje, žvakanje sve je to okej, ali „pustiti vetar“, „pokvariti vazduh“ još uvek je out of question. Tu je još uvek i podrigivanje, ali mislim da ono polako sve više osvaja svoju slobodu.
Držim dakle da bi skidanje anateme i sa te prirodne aktivnosti pre doprinelo zbližavanju kolega nego...
Novi koronavirus, odnosno COVID 19, glavna je tema na koju god stranu da se okreneš. A nemaš se ni gde okretati, jer bi trebalo da si kod kuće i možeš se jedino zidovima obratiti... Dosta se o virusu zna, ali se još više izmislilo. Vremena su teška, celi svet je pod merama opreza. Kako se ono kaže: "Na muci se poznaju junaci" ? E, naši junaci su se odmah isprofilisali i podelili u šest dole navedenih arhetipova...
Eto... Svakojakog sveta ima u doba panike...
Da nije ovako ozbiljno, grohotom bi se smejali...
Grlim vas sve redom...
:vzagrljaj: :heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj:
Vreme je da budemo krajnje ozbiljni prema drugima, ali i prema sebi!
Grlim vas sve redom, dragi moji!
:vzagrljaj: :heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj::heart2::vzagrljaj:
Већина људи не зна шта је то валута и шта је то новац, иако се већи део њиховог живота управо врти око тога.
Већина људи по питању те чињенице могли би се назвати идиотима.
Валута је систем рачуна.
Pogledajmo istoriju novca da bi nam to bilo jasnije:
1.
U sistemu gde postoji samo roba(usluga) u funkciji novca je ona roba koja je na strani tražnje, odnosno sa kojom se traži zamena za drugu robu.
Ako je to jedna svinja onda kupac sa svinjom koju želi da razmeni na tržištu traži robu koju želi da dobije.
Tada je ta svinja u funkciji novca.
Ako je ta svinja jedinstvena onda je to valuta sa samo jednim računom, odnosno jedinstvena svinja je valuta, a taj primerak svinje račun na kome je broj jedan (koji se podrazumeva).
Ako je svinja...
U svakom danu postoji bar jedan razlog za osmeh, samo ga treba pronaći.
Ovo je mesto za pogled na život iz drugog ugla, mesto za šarene detalje u beloj sobi,
ovo je mesto za nacrtani korak, za sunce na trepavicama....
Ovo je kutak za sve one sitnice za koje kažemo: - Kako je to lepo !
Ovo je mesto za tišine...
Ko ne razume moje tišine, neće razumeti ni reči. :)
Ја ћу једног дана да одем и купим неколико стотина бомбоњера са кич сликама. Неколико десетина ликера, британских и француских имена а молдавске или БиХ производње. Неколико килограма ситног пољског цвећа, повезаног у хистеричне, нервозне букете. Све то ћу да натоварим у приколицу.
А затим ћу кренути у посете свим оним женама које су ме одбиле у прошлости. Оне су биле инспирација за најлепше мисли које сам сковао у животу и најлепше гестове које сам направио. Оне су заслужне за многе храбра и луда ( и глупа, наравно ) дела које никад не би направио да није било њих. Нити би тако маестрално правио будалу од себе, на задовољство свих, па и сопствено.
Оне су биле генератори топлих осећања и свакодневног жонглирања. У осталом, тако сам и...
Овде код нас, не пада ноћ.
Не. Овде се једноставно Васиона спусти међу нас.
У "Кумовој слами" се ваљамо. "Велики и мали медвед" нам се мотају иза куће. Прибијамо се кроз јата звезда. Кастор и Полукс се нешто свађају у башти у спанаћу и шаргарепама. Даница вазда касни. "Северњача" би хтела на југ, али не може да остави свог "Малог Медведа". Пасјача лаје из купуса. Месец нас ваби да се лоптамо, а нас плаве сећања. Провинција.
( Слику сам направио у из мог дворишта у јуначкој Топлици. Моји Топличани имају више очију него зуба, али у сваком моменту "имају са чим пред Милоша". Наша прованса је мајдан епских јунака. А провинција је оно што је далеко од смисла а не оно што је далеко од великих градова.)
Још од како је наступио сократовски-аполонски терор да се свему мора узети мера, и да се свему мора дати рационално име и мишљење, наша цивлизација пати а нема појма зашто. У суштини пати за ранијом, "Дионизијском" ером, у којој није морало све да се објасни и рационализује.
Живот се једноставно живео, а није било обавезно и да се квантификује. Но, трагове те ере је тешко скроз уништити. Зато у нашој култури постоји и " Тиховање".
Није свако ћутање тишина. Способност слушања тишине, одавно нам је отета. На срећу не свима. Ћутање и тишина нису исто. Ћутање је неговорење, а тишина не постоји без оних који су у стању да је опсервирају, то јест " чују".
Дакле, добили смо једну интелектуалу средину, која анализира, вербализује, па некад...
(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)
Svaki povratak u Dvoranu mnogih kapija bio je teži od prethodnog, a opet bio je i lakši na onaj čudan način na koji navikavanje navede čoveka da ogugla na skoro sve. Mora da je bila ovde već preko hiljadu puta. Kapije kroz koje je prošla nestajale su kao da nikad nisu ni postojale, ali to je izgledalo kao da nestane nekolicina stabala u ogromnoj prašumi minulog života gde svako od stotina hiljada drveta ima na raspolaganju večnost da dođe na red i razračuna se sa njom. U početku bila je skoro paralisana strahom da ne napravi pogrešan izbor, da ne odabere ovu ili onu kapiju i dugo je oklevala ne mogavši da se odluči jer ni jedna kapija se nije ni po čemu razlikovala od neke druge. Naprosto se...
U svetlu skorašmjih događaja primećujem da se smrti najviše plaše totalno bezvredni likovi. Okej, svima je svoj život mio i vredan, ali kada kažem bezvredni mislim na one likove koje ne bih poveo na Mars kao najkvalitetnije reprezente ljudske vrste, okej? Što je čovek nepismeniji, nekultirniji, netolerantniji, to mu je ego veći. A što mu je ego veći, to se više plaši da nešto od tog ega ne izgubi.
Alio tome neki drugi put. Sada bih malo o ovome „okej“.
Primećujem kako okej danas izgleda više nije dovoljno.
Ok se više ne nosi. Sada je cilj – Savršeno.
Nekada, kada te neko pita kako si a ti kažeš Ok sam, kako si ti? razgovor bi se nastavio u nekom opuštenom pravcu. Danas, kada te neko pita kako si, a ti kažeš okej, razgovor kao da na...
(Svi ostali radovi mogu se pronaći ovde)
Karavan je nastavio svojim putem kao i hiljadama godina pre još od Herojevih dana kada nije bilo ni običnih granica, a kamoli crvenih i narod je živeo nepodeljen na građane i ljude divljine; lagano je odmicao nosivši Moljčicu na maloj krovnoj terasi kola Svetle senke kao larvu u stadijumu lutke koja ne sme da rasipa snagu na opažanje spoljnjeg sveta i plovi ljuljuškajući se na leđima vrednih radilica koje su je nosile u novi dom, a ona nije znala ni za kakav dom sem svoje ljušture strpljivo dopuštajući da se preobrazi u neku još nepoznatu Moljčicu. Nije znala ni zašto su je premestili iz Maskinih kola u staričina, a nije je ni interesovalo toliko da bi zbog toga otvorila usta i iz njih...
VIRUS
Virus pobegao iz davno
napisanog romana,
iz daleka grada Wuhana.
ljute se mnogi, nije pokazao putovnicu,
a prešao je granicu,
juri , šiba dalje i dalje,
za prepreke on ne haje.
nema kod njega protekcije ni veza,
evo ga u svim državama,
ne samo kod Kineza;
bira i bogate i siromašne,
nezaposlene i one u mekanoj fotelji,
ne pali tu kumstvo, ni ja sam u vladi,
niti mi smo dugogodišnji prijatelji.
zatvorio je gradove, izolovao države,
naterao nas da strategije borbe se prave,
zatvorio škole,
da deca shvate da zapravo škole vole,
zabranio koncerte i manifestacije,
znanje ujedinio u borbi za spas čovečanstva,
ne samo nacije.
Virus ne posustaje,
još žrtve traži,
samo menja mesta
sad je na aerodromu,
sad na pješčanoj plaži.
opomena...