“Bolje da me mrze zbog onoga što jesam, nego da me vole zbog onoga što nisam.”
-Najbolje od svega je imati vlastito samopoštovanje i ljubav prema sebi. Tad čovek živi autentično. Ne opterećuje se time ko ga mrzi, a ko voli.
---------------
Dostojevski: “Velike misli ne nastaju od velikog uma, koliko od velikog osećanja.”
- Osećanja su srž misli. Što se više prodire u osećanja iskrsavaju i kompleksnije misli.
---------
Balašević: “Izmislili su milion načina da vreme prodje, a ni jedan jedini da se zaustavi.”
-Vreme se spoznaje kroz vanjsku prolaznost, a večnost kroz unutrašnji mir. Ako hoćeš da zaustaviš vreme uroni u sebe.
--------
Agaton: ''Ima jedna stvar koju ni Bog ne može učiniti – promeniti ono što se već dogodilo''.
-...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Ovaj je esej pokušaj pojašnjenja remek dela Zorana Zokija Šumadinca, Autotune.
Kao što je već dobro poznato, radi se o vrsnom i duboko filozofskom delu koje govori o životnom puta Z. Z. Šumadinca (u daljem tekstu mali The Umetnik) ispričanom kroz njegov masterpiece, Autotune. Kako je u pitanju many layers uradak, pisci se unapred izvinjavaju ukoliko – a što je potpuno moguće – nešto od mnogih i višestrukih odgovora u ovom eseju izostane. Tu grešku snose pisci isključivo, čije intelektualne mogućnosti stoje skromne pred ovim gigantom našeg vremena.
Odmah na početku video zapisa o kojem je reč, mali The Umetnik nas obaveštava da je primio “poziv” iz Evrope i (logično zaključujemo: zapadnog) sveta, i da je odlučio da “pravi...
Dream n. ...
1. a series of pictures or events in the mind of a sleeping person
2. a day-dream or fantasy.
3. an ideal, aspiration, or ambition, esp. of a nation
4. a beautiful or ideal person or thing.
"The Concise Oxford Dictionary"
Sigmund Freud began the work of understanding dreams in the modern era.
He rejected the idea that dreams were response to event outside of ourselves..
Freud believed that at the heart of our dreams lies our deepest, often sexual,
desires which our dreams keep from our waking minds.
Carl Gustav Jung disagreed with Freud by arguing that dreams were vital
messages designed to be listened to - not hidden away. Jung was convinced
that dreams help to reveal to our waking minds many of our deepest wishes,
and...
Сви смо помало прогнозери, углавном неуспјешни. У своје име се бар могу заклети. Ови дани доносе неке нове теме, на жалост тешке и бруталне. Појединци и неке групе на то што се дешава заиста не утичу и нијесу битни. А бога ми ни неке „државе“, што због својих слабости, а подоста што и на великој карти не представљају баш ништа. Наравно да то не искључује право да се све коментарише и да му се да свој суд. И опет да поновим са својим правом на грешку и погрешно виђење, на крају крајева не кошта ништа. Цијена моје или туђе грешке у прогнози је савршено неважна, осим мени наравно. Па да у томе мору прогноза чујете још једну, ни тачнију ни погрешнију од хиљада сличних.
Наиме у конфликту искрслом између једног, назваћемо га Џоа и...
Обратити се теби Валентине морам, без обзира на све. Горим од жеље да кажем наглас све оно што осјећам. Не само да ме ти чујеш већ да и ја чујем свој глас. Болиш ме Валентине, и ако ти то није право име вечерас те њиме дозивам и молим. Преклињем те Валентине да још једном размислиш ту са Брајтонске високе стијене о свему. Болиш ме због много тога, надао сам се лијепоме прољећу Валентине можда због твога имена и симболике коју носи собом. А опет сам и љут и разочаран, можда и немам право. А опет неко и некакво право ваљда имам Валентине, а неће ваљда бити да ти имаш свако а ја баш никакво. Црвениш ли од бијеса Валентине или си хуља као што говоре? Не знам, баш нијесам ни сигуран шта би ми се више свидјело, да си љут и жесток? Или...
Fred Smit: “Vi ste onakvi kakvi jeste zato sto takvi zelite da budete. Da ste istinski zeleli da postanete malo drugaciji, onda biste vec sada bili u procesu preobrazaja.”
- U pitanju je odsustvo motivacije, a ne zelje. Ako nema motivacije zelja ostaje pasivna. Ne preduzma se nikakva aktivnost za njenu realizaciju. Da bi se javila aktivna zelja neophodna je samouverenost. Covek mora postati svestan svoga potencija. To daje motivaciju.
Odsustvo motivacije nije nista drugo nego zamaskirani strah od neuspeha ili sumnja u vlastitu sposobnost. Zbog toga se i javlja apaticnost, neaktivnost i lenjost. Dok se ne ostvari unutrasnja celovitost koja objedini snagu ne moze doci do promene. Za to je potrebna dublja refleksija i preispitivanje...
Садашњи је чудо. Његов успјех је као из библије. Није био члан ниједне партије. Нико га није гласао. А он на првоме мјесту. Његове играче нико не зна. Не смета им. Садашњи је свемир сам за себе. Он никога и не може изневјерити. Никоме он ништа и не дугује. Он је мјера, он је суд. Божији гласник. Само он зна куд идемо, нама неће да каже. Можда се не ваља. Можда ако нам каже, судбина поквари. Можда њему садашњем, бивши и није толико грешан. Бар не толико колико ми мислимо да јесте. Можда су и нека својта, сви смо ми ту нека својта. Мој до мојега. Бивши и садашњи. Садашњи и бивши. Једино ми исти. И опет ништа не знамо, опет смо глупи. Опет радимо у корист своје штете. Не штеди садашњи топле ријечи за нас. Мине нас жеља на бившега. И играчи...
Alyssa Monks Shapeshifter
Lutaju gradom bez plana i u tom bezglavom hodanju primećuju uzvišicu iznad grada. Bez reči hodaju uzbrdo, više se takmiče ko brže hoda ili manje pokazuje umor, guše zadihanost. Dok odmaraju sedeći na zidu sa kojeg se prostire pogled na grad, on primećuje žičaru koja se uspinje iz samog grada. Oči mu zablistaju, eto prilike da joj pomogne da savlada strah od visine, biće zajedno, zabavljaće je. Smeje se njegovom optimizmu, ne pada joj na pamet da sedne u to.
Ubeđuje je dok se spuštaju stazom ka gradu, ona uz smeh pristaje da pogleda kako izgleda, ali ne i da se vozi. Obilaze zajedno zgradu žičare i gledaju gondole koje se vrtoglavo penju i nestaju u šumi.Već je sasvim mlako i nesigurno ubeđuje, pušta da sama...
Листам фејс, мимови, музика, разноврсне писаније, рат, корона, мачке, фотке новопечених мајки (од којих су ми неке пријатељице), савјети о шминкању и, пазите сад, честитка. За дан независности БИХ. Дан кад је почео рат. Који је ту тачно разлог да се слави? Што су скоро пет година након тога људи (нећу бројати крвна зрнца, сви смо ЉУДИ) гинули? Што су једнако изгинули очеви и неких Милица, и неких Селми и неких Ивана? Што су свачије куће горјеле? И наше и њихове... Што су се људи који су имали прилику разбјежали куд који мили моји?
Ево, не разумијем. Реците да сам глупа, али не разумијем. Шта се слави?
-Savrsenost u smislu zavrsenosti i konacnosti nije moguca posto je ovo dimenzija promene i razvoja. Ne postoji savrsen covek, vec covek u neprestanom razvoju.
Idealan covek se neprestano usavrsava, kultivise, ili ako hoces, ocovecuje tako sto prevazilazi nize, sebicne nagone visim “bozanskim” nagonom ljubavi i savesti; covek koji se trudi da u svakoj situaciji deluje pravedno i posteno, a ne sebicno. Marko Miljanov je to lepo izrazio; “ Hrabrost je kad sebe branis od drugih, a cojstvo kad druge branis od sebe.”
Dakle, prema definiciji svaki covek koji smatra da je postigao savrsen razvoj (postao nadcovek) je u zabludi i ne moze biti idealan. Jer, uvek se mora usavrsavati, oplemenjivati, kultivisati, uciti, spoznavati i razvijati da bi...
Da li postoji nešto iskreno i pravo na ovom svetu ili je sve stvar trenutka? Da li je onaj ko misli samo na sebe jednako sebičan kao onaj koji očekuje da neko misli na njega? Da li je svako na ovom svetu sam, samo je privid da nekom pripadamo ili da nam neko pripada? Da li je "živeli su srećno do kraja života" samo rečenica bez smisla i značenja, izmišljena da bi se bajke razlikovale od pripovedaka? Da li se slučajno rađamo u suzama ili je to tek šlagvort za buduće patnje koje nas čekaju? Da li je sreća nekakav opijat koji nam iskrivi sliku stvarnog sveta? Da li posedujemo išta osim duše u grudima? Da li smo svi rođeni zli i pogrešni?
Šta je život? Čemu sve ovo? I ko sam ja?
Seneka: "Bolje je naučiti nepotrebno, nego ništa."
-Ni jedno znanje nije nepotrebno, ma koliko da izgleda uzaludno i beznacajno. Sve ima svrhu i razlog desavanja. Omogucava razvoj i iskustvo. Zivot je stalna promena koja obiluje iznenadjenjima. Ono sto nam se danas cini nepotrebno sutra moze biti korisno.
-----------------
Dragica Gorgevska: "Onaj koji se smije kada mu se srce raspada, uvek je jaci od drugih."
-Snaga svakog coveka se meri odnosom koji uspostavlja sa sobom, a ne drugima. Covek je istinski jak kada prevazilazi vlastitu slabost. Nema koristi od toga sto dokazujemo drugima da smo jaki ako se tako ne osecamo. Time nepotrebno rasipamo energiju koja nam je potrebna za pronalazenje unutrasnje snage.
----------
Mudre...
1. Берешит бара елохим ет хашамајим ве´ет ха´арец. 2. Ве ха´арец хајетах тоху вавоху, вехошех ал-пенеи техом веруах елохим, мерахефет ал-пенеи хамајим. 3. Ваијомер елохим јехи-овр вајхи овр. 4. Ваијар елохим ет-хаовр ки-тов ваијавдел елохим, беин ха´овр увеин хахошех. 5. Ваијикра елохим ла´овр јовм, велахошех кара лајелах вајхиерев вајхи-вокер јовм ехад. 6. Ваијомер рлохим, јехи ракиа бетовх хамајим вихи мавдил, беин мајим ламајим 7. Ваија´ас елохим ет-харакиа ваијавдел беин хамајим ашер митахат ларакиа увеин хамајим ашер ме´ал ларакиа вајхи-хен. 8. Ваијикра елохим ларакиа шамајим вајхи-ерев вајхи-вокер јовм шени. 9. Ваијомер елохим јикаву хамајим митахат хашамајим ел-маком ехад, ветера´ех хаијабашах вајхи-хен 10. Ваијикра елохим...
Ako vas put iz lepog Paraćina zavede, pa se odvojite na put 273, zapamtićete ga po
rupčagama i odvaljenim bubrezima... Vožnja po raspadnutom betonskom putu od
15 kilometara vodi do naselja Popovac u kome nešto više od 800 duša životari
zaboravljene od sveta...
Jedino što će vam, u momentima dok auto poskakuje, trese se i upada u nezaobilazne
rupčage, izmamiti smešak na usnama su ljupke kućice sa leve i desne strane puta...
prizemne, tek po koja dvospratna...
Smešak sa lica će vam ubrzo nestati i ono će ostati duže vreme zaleđeno, zapanjeno otvorenih vilica...
Ako malo bolje pogledate, ako zastanete, imate šansu da shvatite da nije u pitanju naselje, već groblje seosko
i mnoštvo grobnica, tj. kuća za upokojene...
Ne ljudska...
Ajnštajn : '' Velike duše uvek je dočekivao žestok otpor osrednjih umova. ''
- Ljudi imaju potrebu za stabilnoscu u stalnim promenama. Zato se osrednji umovi zadrze u ogranicenim istinama. Prihvate ih kao apsolutne. To im daje osecaj kontrole i sigurnosti. Velike duse imaju otvoren, nepristrasan um. Neprestano uce i istrazuju. Teze napretku i usavrsavanju. Tako i otkrivaju radikalnije istine koje ponistavaju povrsne.
Time se osrednji um oseca ugrozen. Rusi se njegova brizljivo gradjena iluzija sigurnosti. Iz toga razloga se zestoko opire i stvara nepotreban konflikt. Velike duse to uvide i kroz to saznanje nadrastu sukob. Osrednji umovi ostaju u antagonizmu, jer nisu u stanju da shvate uzrok svoga nemira i otpora...
Nekada davno ispod planine veša i neopranih sudova, živela je mala princeza. Zapravo, preživljavala svakodnevne izazove, preskakala nevolje kao prepone na takmičenju ko će brže, bolje i uspešnije da izvede mladunce na pravi put. Ali ona je koračala napred, trčala poput hrčka u točku, jako, hrabro, optimistički. I taman je gore, točak je okrene i vrati dole.
Sanjala je, mnogo i često. Sanjala je mirne predele, prekrivene najzelenijom travom, mirisnom i nežnom. Sanjala je prelepa jezera, bistra i puna zlatnih ribica koje ispunjavaju želje, samo ako iskreno poželiš. Sanjala je žute sunčeve zrake koji se probijaju kroz ocvale krošnje pune vrednih pčela. Sanjala je divne, nasmejane snove i budila se srećna...
Odjednom, snovi su postali...
Gde si ljubavi, gde si?
Sećaš li se kako smo se upoznali?
Ti i ja u partiji staklenog šaha.
Dok su se reči lomile u dijamante u ogledalima od hroma.
Moje kolutove od dima. Vodene koncentrične krugove.
Nakon kamena bačenog u vodu.
Iscrtavala si filigranskim rebusima gospođe samoće.
Fragmenti duše u dodir pretvoreni.
Za jednu večnost obećani.
"I zato se nemoj dosađivati kad preteram sa nežnostima.
Jer nežnost je je ljubavi moja.."
Sećaš li se ljubavi, sećaš?
Sada je književnost oronuli div.
Najstariji odumirući kontinent koji nas povezuje,
i njegove staze zarasle u korov iznova menjaju oblik
i prave se nanovo u neke druge u korov zarasle.
Laviritni izvojevanih slova
Rečenica koje se neprestano pretaču
iz praznog vetra u šuplji bezooblik...
Близу је, како год. Иза кривине чека крај пандемије, крај неких процеса оваквих или онаквих. Назиру се неки крајеви и завршеци, можда ауто пута. Можда нечије политичке каријере. Сигурно је да ће се подвлачити црте и правити биланси од сваке врсте. Добитника је мало осим ако чињеницу да је преживљавање успјех рачунамо у позитивне ствари. Мада по неким прогнозерима, оно што слиједи може бити и теже и опасније од самога нестајања. По некоме ко се не бави таквом формом размишљања, наравно да то бити жив јесте неки и некакав успјех. Ако буде испуњен заблудама и неким тежим последицама и по појединца и друштво онда се о успјеху може говорити и са дозом цинизма. Свеједно једна краћа а стресна и шизофрена епоха брзом пругом одлази, не враћала...
Rumi: "Vas zadatak nije da trazite ljubav, nego samo da trazite i pronadjete sve barijere u sebi koje ste izgradili protiv nje."
- Sustina sve i jednog coveka je sveta i cista, ali se tokom razlicitih traumaticnih dozivljaja formiraju negativna osecanja, strahovi, sumnje i zablude koje zaklone autenticnu snagu i potencijal. Da bi se to izbeglo potrebno je cesto reflektivno i iskreno preispitivanje unutrasnjeg dijaloga/misljenja. Jedino se tako mogu razumeti i odstraniti prepreke koje nam ne dozvoljavaju da budemo ono sto stvarno jesmo.
---------------------
Rumi: "Nasa zelja za Bogom razgoreva se Njegovom ljubavlju: svi putnici svoj put prevaljuju zahvaljujuci sili njegove privlacnosti. Uzlece li prah bez vetra? Plovi li ladja bez...
Посматрао сам шта пишете на блоговима и одлучио сам да отворим један за себе. Ваљда је ово неки интернет простор где појединац каже нешто паметно.
Italijanska poslovica: “Koliko više žrtvuješ svoje ja, toliko je jača i istinitija tvoja ljubav."
- Istinska ljubav ne trazi zrtvovanje individualnosti. Naprotiv, prihvata je, uvazava i postuje. Slobodan i originalan razvoj je osnovni uslov napretka. Ukoliko se individualnost zrtvuje, potiskuje i sputava javlja se nezadovoljstvo i nesklad. Nezadovoljni ljudi ne stvaraju srecnu vezu, vec unistavaju ljubav.
--------------------------
Lav Tolstoj: "Smatraj da si uvek učenik. Ne misli da si ostario za učenje, da je duša tvoja takva kakva treba biti i da ne može biti bolja. Za razumnog čoveka učenje nikad nije završeno."
-Ovo je zlatno pravilo skromnosti i mudrosti. Brani od iluzije savršenstva koja vreba na putu duhovnog razvoja...
Bijant: "U mladosti treba uspijevati, u starosti - biti mudar."
-Uspeh bez mudrosti je diskutabilan. Nema istinskog uspeha bez mudrosti.
------------
Meša Selimović: ''Svako ima svoju istinu, i to je baš dobro, samo ne znam zašto se zove istinom, jer bi istina morala biti jedna, pa bismo pomrli od dosade, a najbolje je kad je tuđa istina neistina, zabavnije se živi.''
-Istina zivota je jedna, ali je beskrajna. Zato svako dosegne razlicitu dubinu i dobije drugacije razumevanje. To nam i omogucava da je neprestano razotkrivamo i da stalno ucimo.
---------
Bertold Breht: "Nikada ne vjeruj onome koji o svakome govori dobro."
- A, sta s onim koji o svakome govori lose? Osvescenost i kultura se najbolje iskaze kroz temu razgovora...
Aha....
-Šta, aha?
Aha..opet ja tu, sama. Zar nisi hteo to da pitaš? Fore su ti stare sto godina, znaš, mogao bi da nešto promeniš, možda bi tad imao više sreće i u pronalazenju Dobrog društva.
-Ti i tvoj sarkazam. Ne stoji ti dobro, znaš?
Ma...sarkazam, ironija, ko će ga znati. Ionako smo sveli naše živote na to. Zar ne?
Niko ne zna zbog čega se probudim u pola noći suznim očima, al svako zna šta sanjam.
Niko ne zna šta me boli, al svako zna koga volim.
Niko ne zna zbog čega brinem, al svako zna da mi dobro ide.
Niko ne zna šta su mi uzeli, al svako zna šta mi je dato.
Niko ne shvata da je ona povredjena, pa zato sada povredjuje druge.
Niko ne shvata da ona druga hoće samo da zadrži ponos zbog neuzvraćene ljubavi.
Niko ne shvata...
...u toj igri
sa strane gledanoj
Čovjek vuku
smeta
a sebi ne može predstaviti
koliko je jača
priroda djeteta
koju u njemu vuk
vidi
a djetetu da naškodi
vuk se stidi
i
nemamo riječi
kojima se oslovljava
vodja čopora
ta riječ opora
nema ništa
sa miljenicima Mjeseca
možda bi znala
samo i jedino djeca
magle i oluje
ne kriju vukove
niti ih štite
vjetrova struje
oni svoje unutrašnje
lukove
za nama neznane
spremaju bitke
zapisane samo
u aleksandrijske
sagorjele svitke
...
Spoljašnjom interakcijom se spoznaje okolina, a unutrašnjom dobija uvid u vlastito biće i postiže samospoznaja. Samospoznaja i spoznaja se nalaze u stalnoj uslovljenosti i zavisnosti. Jedna bez druge ne može postojati. To najbolje potvrdjuje rani period života. Ni jedno odojče nema koherentnu spoznaju okoline. Iako reaguje na nadražaje izostaje inteligentna interakcija, jer nije u potpunosti sveno sebe ili svoga ja. Dok ne postoji svest o sebi i vlastitom identitetu ne postoji ni jasno razumevanje spoljašnjeg sveta.
Razlog tome je što sve spoznajemo kroz sebe. Što bolje spoznajemo sebe i percepcija okoline je verodostojnija. Samospoznaja je poput prozora kroz koji gledamo napolje. Ako je prozor zamagljen i sužen i vidik će biti skučen...
Otišli su u kuhinju i tu je Tatjana nelagodno sela za šolju čaja.
Odavno se prestala osećati nelagodno s ljudima. Tokom izbeglištva, bila je prisiljena razgovarati sa svakojakima. Naučila se da pronalazi teme, popunjava ružne rupe ćutanja ćaskanjem. S najvećim se brojem ljudi mogla naći zajednička tema, pa makar i ona ofucana, o vremenu. Ono što je čoveka činilo lošim sagovornikom, bio je nedostatak dobre volje.
S Angusom McIntoshem se svakako imalo o čemu razgovarati. Bio je pametan i obrazovan, i znao govoriti. Ali nikad nije bila sasvim sigurna da on želi pričati s njom, i zato se gotovo uvek osećala pomalo kao uljez. Osim toga, ovo je bila njegova teritorija. Imala je dojam da bi bila puno hrabrija da se nisu neprekidno sretali u...
Nastavak bloga: https://forum.krstarica.com/threads/antisrpski-propagandni-rat.877983/
Tuđmanov govor iz 1995. godine: Srbi nestali za 2 dana, nisu imali vremena da pokupe prljave gaće! (VIDEO)
Zastrašujuće reči u Kninu
Nakon vojne operacije "Oluja" prvi hrvatski predsednik Franjo Tuđman "Vozom slobode" je došao u Knin 26. avgusta 1995. godine. Pred brojnim okupljenim građanima održao je tada govor, koji su mnogi ocenili u najmanju ruku zastrašujućim.
Ovo je njegov govor u celosti:
"Hrvatice i Hrvati, draga hrvatska mladeži, hrvatski vojnici, dragi Kninjani onoliko koliko vas je ovdje ostalo i koliko ste se vratili i svi vaši gosti koji su se okupili danas.
Zaista, na ovaj dan koji možemo prihvatiti ovo što je...
Na vrhu najviše kule
izmešu dveri izranjavanog vremena
Negde između zidova sačinjenih od
prašnjavih požutelih knjiga
u koje sam upisao meni
sve do sada poznate tajne..
između naglas izgovorenih magija
i tajnih recepata alhemije..
crtah tvoje ime po vazduhu.
Uzimao sam najfinije pero
rezbareno filigranskim snovima
i umakao ga u najtamnije mastilo
godanama sakupljano od suza
i crtao mapu do kule..
upisujući sve do sad meni poznate prepreke..
Potom bi je motao oko sterele i tiho šaputao
a zatim ispaljivao svake noći
tačno u ponoć na različite strane
da ne vide drugi..
Možda ćeš jednom doći
Možda nećeš nikad.
Vremena su danas takva.
U vrhu najviše kule
u društvu crnih mačaka
šešira od kojih se postaje nevidljiv
u moru retorti i...
Pre nego me je ova pesma izmislila
ja sam sedeo u dubokom ćutanju sebe
zamišljen i naizgled upućen u najtajnije spise
koje sam sasvim slučajno iskopao
ispod piramida sačinjenih od naslaga vremena
prevedenim u nepokretnom čekanju sopstva..
Tumačeći njihove tajne znakove i simbole
lutajući po njihovim beskrajnim lavirintima
učio sam kako se prave magije sposobne
da probude upravo one najfinije lucidnosti
po kojima smo se oduvek prepoznavali...
nepostoječa draga moja..
Znaš ti dobro o čemu ja pričam...
I zbog čega me je večeras ova pesma izmislila..
Ti i ja.. još jednom ljubavi..
u najneobičnijem dodiru..
najobičnije svakidašnjice
u poslednjem tangu koji ne prolazi
ponovo da budemo..
ponovo da trajemo..
u jedinstvenom nizu..
slučajnosti...