Plač, plač jezera,
noć, vetar,
čvrstina meseca,
neosetljiva, sa bednim strelama,
i ovde me pratiš
senko mojih očiju,
Uzalud tražim način da mi ne nedostaješ,
znaš dobro, ne mogu da podnesem sebe bez tebe.
U mojim venama,
samo pepeo i agonija,
sreča duša mi zna da zavija kad mora,
pa se ne bojim samoće,
i ti nemaš razloga da se bojiš,
dala sam ti sve što sam imala,
ljubavi, svetlost koja sija,
istina jedinstvena sa očima poluotvorenim,
svet jedan na dlanovima,
smeh,
stotinu snaga, sto podrhtavanja,
i suze kao napojnica,
ulje za oltaru ispred tvoga sna,
Ostalo mi je još ime,
dajem ti ga,
ja više ne postojim,
dala sam ti sve,
Uzela sam isto od tebe,
i potrošila sam,
moja duša je duboka,
a prazna,
plavetnilo nepoznato smrtnicima,
u njemu odjekuje samo krik bola...
koliko sam pogrešila,
pa si ostao nem na mojim rečima,
je li zlo da te čovek voli.
noć, vetar,
čvrstina meseca,
neosetljiva, sa bednim strelama,
i ovde me pratiš
senko mojih očiju,
Uzalud tražim način da mi ne nedostaješ,
znaš dobro, ne mogu da podnesem sebe bez tebe.
U mojim venama,
samo pepeo i agonija,
sreča duša mi zna da zavija kad mora,
pa se ne bojim samoće,
i ti nemaš razloga da se bojiš,
dala sam ti sve što sam imala,
ljubavi, svetlost koja sija,
istina jedinstvena sa očima poluotvorenim,
svet jedan na dlanovima,
smeh,
stotinu snaga, sto podrhtavanja,
i suze kao napojnica,
ulje za oltaru ispred tvoga sna,
Ostalo mi je još ime,
dajem ti ga,
ja više ne postojim,
dala sam ti sve,
Uzela sam isto od tebe,
i potrošila sam,
moja duša je duboka,
a prazna,
plavetnilo nepoznato smrtnicima,
u njemu odjekuje samo krik bola...
koliko sam pogrešila,
pa si ostao nem na mojim rečima,
je li zlo da te čovek voli.
