Najtužniji dan je nedelja. Oduvek si je mrzela. Nekako ti nikad nije bila dan za odmor, već nekakav kraj, beskrajno dug dan u kome je sve tužno i sivo. Nedeljom ne radi vrtić, pa nemaš gde da pobegneš. Nedeljom je kuća puna onih ljudi sa kojima je deliš.
Nedeljom Ona koja te je rodila i Onaj koji te je stvorio vode beskrajne rasprave ko je napravio kuću i čiji je nameštaj. A ti crtaš Čiča Gliše i šarene cvetiće i želiš da nestaneš zauvek. Ili da se ujutru probudiš negde gde će mama da bude nasmejana i srećna, a tata će ovlaš da je poljubi u prolazu dok se spremaju za posao. Negde gde će mama kad te budi da kaže "budi se, mali zeko, vreme je da utrčiš u novi, sunčan dan" i da te ljubi dok ne otvoriš oči, a onda te drži u zagrljaju par...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
-Oblači se!
-Obukla sam se.
-Ma ne. Oblači se! Idu neki oblaci..
-Onda da se svučem?
-Ma ne bre.. oblači se.. kao da će kiša.
-Ti mene i ne gledaš.. već blesiš u nebesa..
-Možda, ali nebo se oblači.
-Ja sam se već obukla.
-Kod tebe izgleda već grmi.
-Oblači se i ti. Gotovo je.
-Nije gotovo. Nebo je granica.
-Možda i nije al oblači se.
-Dobro obući ću se.. (dosadna si).
Dal je gore
Da ti trebam
Il da ti ne trebam,
Pitaš se....
Dal je gore
Da te volim
Il da te ne volim,
Pitam se...
Ako ti trebam,
Već te vidim kako si digao nos,
I sve ti nešto nisam važna,
I sve si nešto zauzet,
I kažes da mi više ne trebaš,
A ja se bojim da sam ti dosadila,
I pitam se da nisam opet nešto pogrešila,
I umiljavam ti se poezijom,
A vidi mi poeziju,
Neugledna je i nedostojna tebe,
Razbacane misli na papiru,
Sigurna sam da su te do sada bolje opevali,
Možda je trebalo da probam da te odrecitujem.
Ako ti ne trebam,
Onda mi nije mesto tu,
U ovoj pesmi,
Na ovo nebo ispod sunca,
Što onda ne mogu da odem, pitam se...
Ako te volim,
To je možda malo za tebe,
Ali za mene je sve..
Šta ću, može mi se,
Kad umem da te tako volim, a da ne...
Подалеко од данас баш на мјесту гдје треба да почне оно „ноћас“, сретох себе. Сањив ми овај данашњи ја, некако несварен а куван. Овај „ноћас“ пријесан и без квасца слијепљен и некако танак. Гледамо се очи у очи, не свиђа ми се оно што видим. А тако ми бога ни оно лијево ни оно десно, свакако сам себе замишљао другачије. Ваљда сам са годинама понешто што је могло бити и забаталио. Мука ми од мене, не скривам и не тајим. Мука кад се погледам, могао сам и некога бољега срести. Кажу од туђега добра не може се имати штета, анализу правим те мудрости јбг не видим ни неку корист. Једино нека лоповска генетика још од Визигота и првих Словена. А ово, не не „овај“, „ово“ се каже када „то“ што смо срели не пасује ни у једну слику или ни у један...
Nepoznati autor:
"Jednog dana srele su se Istina i Laž.
– Dobar dan, reče Istina.
– Divan dan, reče Laž.
Istina zastade da vidi da li je to tačno i bi tačno.
– Divan dan, odgovori Istina.
– Još lepše je jezero, reče Laž.
Istina ponovo proveri da li je to tačno i bi tačno.
Laž dotrča do vode i reče: Voda je najlepša. Hajde da plivamo.
Istina dotače vodu prstima i vide da je zaista divna te se složi sa Laži.
Skinule su odeću i ušle u vodu. Posle nekog vremena, Laž izađe iz vode, obuče odelo Istine i ode. Istina nikako nije mogla da obuče odelo Laži, te poče da hoda gola, i svi su počeli da se zgražavaju kad je vide.
I od tada ljudi više vole da vide Laž obučenu u odelo Istine, nego golu Istinu."
-----------------------
- Ne...
Milutin je srpski seljak. Dok je bio mlad bio je zeljan ljubavi i pravde. Uz to, svakako posesivan mladic. Njegova sudbina je tragicna kao i svakog edipalnog tipa. Imao je razne ljubavi, a jedna mu je najvise muka zadala. Ljubomorne seljandzure su ga mucki s ledja napadale dok je tuko svoju bitku za kosmicku pravdu sa vecim protivnicima. Nakon sto je osvojio svoju najvecu ljubav koja ga nikada nije volela, zapao je u ketatoniju gde su njegovi ekstremiteti poceli da se svadjaju. Imao je majku, jedinu zenu koju je bespostedno voleo. Onda se njegov otac razveo sa majkom i vencao sa macehom. Bio je neko vreme srecan jer je barem u istoj kuci ziveo sa svojom najvecom ljubavi. Medjutim, nakon oceve smrti nastali su problemi. Njegova ljubav i...
Ako želite da ceo svet zna šta imate da poručite za kraj, opredelite se za spomenik!
Pažljivo smislite epitaf!
"Veselo groblje"... Severna Transilvanija... Rumunija
Evo kako to rade Srbi...
Gordanina je poslednja...
Pa nek vidi rodbina gde je pogrešila...
I dok se Gordana bavila osvetom, Milorad i Vera proslavljaju ljubav prema životu...
Ако је неко наивно помислио или се понадао да је вријеме вукова или вучије вријеме прошло. Да је остало у буџацима и непровјетреним хаусторима повијести и народних предања преварио се. Можда је у најбољој вољи и намјери да допринесе томе да вукова и њихових времена буде мање. У својој наивности помислио да можемо утицати на циклусе у којима загосподаре и када се завијање чује и у подне ведра дана потцијенио је похлепу и крвожедност чопора. Ништа посебно рећи ће неко, обичан грабљивац и непријатељ стада. Уз доброг чобанина још једна безначајна вијест. А опет није тако, послије лијепог и топлога љета наступе они дани које зовемо Михољским љетом, преко дана је топло и пријатно, ноћи донесу свјежине и росе, најаве промјене које је најавило...
Ја лично волим да причам, често и претјерам. Некако волим свој глас. Волим како је баш потаман. Није као неко други кад прича. Ово је нешто специјално и са вољом. Баш волим, и уши ми ако ћете вјеровати уживају у томе. Напуним се снаге па почнем. Исполака па додам по неку фразу, па застанем да видим учинак. Онда као станем. А не стојим заиста, већ само паузирам. Онда пустим језик да сам бљесне као муња. А он баш тако, као муња сијевне и склопи. Једну двије највише пет ријечи, оштрих да позове на позор и слушање, е онда се разатка као..., па везе ли везе. А ја уживам до краја. И крај је посебан нагао и ефектан. Мада ми се крај не свиђа, не волим да се заврши, волим да траје. Мораћу да на крају порадим. Да се деси некако у трајању, да се...
Nekoliko dana posle, izlazila je iz prodavnice i zatvarajući vrata za sobom našla se licem u lice s Angusom McIntoshem. Vodio je Morag za ruku. Ona se nasmeši na dete koje joj spremno uzvrati osmeh. Ovaj put nije tražila dopuštenje od oca.
On reče:
-Tražili smo vas, gospođice Petrović.
-Oh?
-Da li imate malo vremena?
Škrto zimsko sunce, hladno poput groba, zapalilo mu je kosu surovom vatrom bez toplote, tako da joj je bilo teško da gleda nagore u njega. Oči su joj uvek bile osetljive na jarke boje i svetla, ali činilo se da je Angus McIntosh preintenzivan ne naprosto za njene oči. Stajao je pred njom poput kakvog paganskog boga, u punom sjaju. Ni da su mu iz ramena nicala krila, to ne bi bitnije doprinosilo utisku koji je...
Ovo je tema koja će obraditi ljude koji su zadužili tzv. "srpsku" istoriografiju praktično je stvorivši. Tema će se posvetiti isključivo stranim agentima koji su imali visoko i uticajno mesto u srpskoj istoriografskoj nomenklaturi. Videće se, da je malo koji Srbin ostao kada se pobroje svi stranci.
Знам да сам у неком од претходних текстова рекла да је мотивација превртљива и не траје дуго, али прочитајте текст до краја па ћете схватити о чему причам и како то да сад одједном прихватам мотивацију кад сам је некад оцрнила. Звучи као недосљедност? Е, слушајте сад.
Ових дана, први пут у животу примјећујем и осјећам да сам се удебљала. Није то сад неко страшно дебљање, али два, три килограма дефинитивно. Људи не примјећују, али ја осјећам. Заправо, највише видим на грудима јер ми је, црни хумор на сопствену адресу, грудњак мање празан него иначе. И мало теже закопчавам једне уске панталоне. Елем, схватила сам да је то дефинитивно посљедица тога што се мало крећем, а већи дио дана проводим сједећи и грицкајући смоки, медена срца и...
Umetnica Milena Pavlović Barili u pismu majci: "Znaš mamo, na dnu moje duše ima jedan plamičak, kao kandilo koje se nikad ne gasi, uvek je živo i treperi, a to je moje srpsko poreklo. Svet je divan. Zemlje lepe, ljudi interesantni, ali ni jednu varoš ne volim kao što Beograd volim rano ujutro. I nigde mi nije nebo lepo kao noću iz naše požarevačke avlije. Ni u Španiji, ni u Italiji! Naše je najlepše!"
----------------
- Kada ljudi duzi vremenski period zive pod nenormalnim okolnostima prihvate ih kao normalne. Neprihvatljivo postane prihvatljivo.
-----------
-Velicina uvek uzburka strasti. Dok slabi karakteri zavide i pakoste, plemeniti se dive i postuju.
--------------
Pametan covek prosiruje svoje znanje naukom. Mudar i naukom i...
Reših da otvorim ovaj blog namenjen knjigama i filmovima koji su mi najdraži. Čitao sam od detinjstva, gutao svako slovo, kupovao knjige, trčao u biblioteku da pročitam čim su izašle relikvije smrti. Pisaću o različitim karakterima, osvrtima iz knjiga i moja mišljenja o svima njima. :heart: :heart: :heart: :heart:
Subjektivno - objektivni odnos najbolje svedoči o neophodnosti postojanja suprotnosti za aktivnost i razvoj svesti. Misli i osećanja svakom čoveku omogućavaju da bude svestan vlastitog tela ili subjektivnog bitisanja u mnoštvu drugih tela i svesti u svom okruženju. Spoljašnji, objektivni svet se doživljava kao razlika s kojom se nalazi u stalnoj interakciji.
Međutim, iako se svaki čovek, kao subjektivnost, nalazi u interakciji s objektivnom razlikom, on u isto vreme pripada objektivnosti, jer ulazi u njen satav. Objektivnost nije ništa drugo nego mnoštvo subjektivnih svesti (živih bića) i neživih stvari. Svaka subjektivnost predstavlja samo različitu individualnost u objektivnoj celini.
Pošto ljudi spoljašnji svet doživljavaju i...
Сада већ недјељама траје сага око "случаја Ђоковић", кроз коју пратимо путешествије великог шампиона по трњу праћено разапињањем армије пакосних ликова.
Сам Новак је велики спортиста и велики шампион, поред спортских има и људске врлине, има и мане, а има богами и "гријеха". Проблем јесте што су његови "гријеси" то што је као спортиста урадио ствари које ремете подваљено увјерење о супериорнијим и инфериорнијим нацијама, то што је истински родољуб и људсска величина, неопростиви, такви "гријеси" су чекали само прилику, "зицер". да се крене у рекао бих бестијално шиканирање великог спортисте уз једну медијску хајку и разапињање, праћено ликовањем армије беспризорних типова, на своје су дошли и аутошивинисти међу Србљем као и политиком...
Београд ме трује. Истина.
Тамо, одакле сам морала да одем, ваздух мирише, лечи, подмлађује.. Од оног ваздуха цветам. Оно сунце ме милује, она трава ми стопала чини лаким.. Тамо сам најлепша, најбоља верзија себе. Осмеха нескидљивог, тела лаког и гипког, духа бистрог, воље несаломиве...
А морала сам да одем, јер свака влат траве, сваки лист, хук ветра, мирис ми сад изазове сузе, потоке суза... Можда ћу једном моћи да се вратим.
Зато ми прија и отров Београда.
Пружа ми уточиште. Крије ме као шума један смешни грм.
Смрдљиви ваздух од којег једва дишем, бука и гужва, препуне улице људи, хаос у саобраћају, бескрајно чекање на семафорима које убија минуте који би на сузе били потрошени. И ето, сад га волим. Иако ме трује, упорно и...
Баш не волим прелазак из пријатне, заводљиве, дендијевско аристократске недељне пустоши, у мамурне, главоболне, убрзане, рударско робијашке понедељке, пуне грешака и глувих телефона.
Sitna devojčica stajala je uz rub staze.
Ćudljivi vetar s visoravni smakao joj je s glave neonski žutu kapuljaču, otkrivši kosu crvenu poput požara i umrljano lice. Debela crna čarapa bila joj je pocepana na kolenu. Tatjana zastane. Nije bilo nikakve sumnje o tome ko je devojčica. Međutim, njeno uplakano lice, razbijeno koleno i izraz krajnje bespomoćnosti, toliko su nalikovali svoj deci koja su pala i udarila se ikada, da se njeno oklevanje odmah razvejalo u ništa. Rekla je:
-Morag McIntosh! Šta ti se dogodilo?
Devojčica podiže oči na nju i zadrhti. Ona čučne, a kako je to učinila, dete se mahinalno odmače korak nazad. Što je mogla nežnije, Tatjana joj reče:
-To je samo mala posekotina, draga. Da li si pala?
Ali dete je i...
Sva tela u univerzumu su unikatna. Svako živo biće je jedinstveno i različito. Iako se ljudi oblikom, materijalnim sastavom i inteligencijom razlikuju od drugih živih bića, između svakog čoveka postoje razlike u konstituciji i inteligenciji. Razlika je prisutna, čak, i kod jednojajčanih blizanaca. Njihov telesni oblik nije apsolutno identičan, već se blago razlikuje, kao što se razlikuje i njihova personalnost. Za univerzum je, takodje, karakteristična dualnost i postojanje suprotnosti. Zašto je univerzum tako uredjen? Da li individualnost, raznovrsnost i suprotnost ima neku svrhu?
Individualnost i suprotnost je osnovni uslov aktivnosti i interakcije. Aktivnost nije moguća bez individualnosti i razlika. Zašto je aktivnost značajna...
Размакнула је завјесе на соби, гледа на стаклу одраз слике са тв а, боса је и само у спаваћици. Једино тако може додирнути кап а да се не покваси, прати је прстом докле је може пратити, онда стави прст на следећу и неко вријеме се забавља тиме што их задржи на истоме мјесту. Ипак јој се отргну и клизну. Осмјехне се и са мало горчине констатује да и капи имају пунији живот од ње. Радијатор је млак и неубједљив, као и увијек. Шета празним станом и отвара фиоке, загледа свако мало телефон, Божић је а он телефон, ћути. Вадила је и картицу да види јели на своме мјесту, јесте картица али нешто у њеноме животу није. Да бар није празник, зна некако да и они који су у гужви вјероватно самују и пате, није јој то утјеха. Тишина је мисли поприлична...
Univerzum je dinamičan sistem koji se nalazi u stalnom procesu promene i razvoja. Sastoji se od ogromnog mnoštva različitih nebeskih tela. Iako sva tela izgledaju izdvojena i nezavisna, to nije tako. Izmedju njih postoji stalna interakcija koja ih stavlja u zavisan i uslovljen odnos.
Ono što fascinira je uskladjena interakcija kojom nebeska tela održavaju jedno drugo i sam sistem. Tako visok stepen organizovanosti i uredjenosti ne može biti zasnovan na bezumnoj slučajnosti, već u osnovi mora sadržati svesnu, iteligentnu suštinu. Dokaz je naša planeta.
Na njoj izmedju svega postoji lanac povezanosti. Dovoljno je poći od lanca ishrane, stvaranja kiseonika itd. Svako živo biće i neživa stvar vrši neku funkciju neophodnu za medjusobni...
S obzirom da je opažanje sastavni element spoznavanja, izmedju opažanja i spoznaje postoji uslovljen odnos. Bolje opažanje doprinosi boljem razumevanju fizičkih zakonitosti, dok je poznavanje fizičkih zakonitosti neophodno za inovaciju i usavršavanje različitih instrumenata i daljnjeg razvoja znanja. Na primer, inovacijom mikroskopa se sa sigurnošću utvrdilo postojanje mikroorganizama. Do tada se samo naslućivalo i pretpostavljalo.
Spoznaja je kontinualan proces koji se sastoji od različitih faza. Svaka faza nosi nove, drugačije uvide. Znanje nikada nije, niti može biti, završeno i savršeno. Uvek se otkriva nešto novo. Zato se iziskuje neprestana modifikaciju znanja kroz nadgradnju i proširivanje, a ponekad i eliminaciju zabluda i...
Duhovnost se, često, poistovećuje s religijom. Medjutim, izmedju njih postoji značajna razlika. Ponekad se, čak, i isključuju. Nastanak i svrha religije se različito tumači. Po Marksu religija predstavlja odraz klasne nejednakosti i potrebe potlačene klase da pobegne od realnosti i pronađe utehu u teškom životu.
Teorija je formirana samo na osnovu kapitalističkog društvenog uredjenja. Njome se ne daje zadovoljavajuće objašnjenje za drugačija uredjenja i kulturne tradicije. Pored toga, religija je postojala i u vladajućoj klasi. Time se jasno ukazuje na činjenicu da klasna nejednakost ne predstavlja uzrok nastanka religije.
Postoji verovanje da je religija nastala kao rezultat nedovoljnog poznavanja prirodnih pojava i...
Нешто не волим дане послије нове године. Ваљда зато што сва она еуфорија попусти, па сам ко издуван балон. Онако, по фабричким подешавањима исцрпљена.
Не волим ни ,,нова година - нова/и ја" моменте. Мени се показало као нетачно. Оно, првог јануара будем мотивисана за све, од теретане до учења традиционалног кинеског па до устајања у шест ујутру. До петнаестог јануара ме већ прође. Као што рекох у неком претходном тексту, мотивација је превртљива.
Не волим ни новогодишње одлуке и планове. Имам осјећај да у мотивисаном периоду (оном из претходног пасуса) накамарам себи превише циљева па ми финални обрачун године буде лош.
Елем, ове године сам одлучила да доносимо одлуке и циљеве и планове правим тек у фебруару... До тад ћу ваљда да...