Paučinasta nit,
spaja san i beskraj,
i na njoj ja,
stopalo za stopalom,
jedna ruka prema tebi,
druga se gubi kroz univerzum,
samo korak deli me od dna,
balansiram,
umorna sam,
a trebalo je da se naviknem do sada,
ali šta je bol ako ne so na rani,
tuga u srcu
i maska sreće na licu,
u cirkusu nepotrebnih,
ne postoji sreća, Srećniku.
Ne znam da li mogu,
još jedan dan ... jedan krik,
sve u meni žudi da se preda,
i senka koja je ponosno pratila moj hod,
slegnula ramenima,
slaba i jadna,
kao da pati sa mnom,
kao da pije iz moje crne krvi,
Gledam je, i prezir zamenjuje bol,
Gledam svoje bezvredno i prašnjavo lice,
Tako sam umorna...
ne znam da li mogu,
još jednu noć ... jedan vrisak,
poslednji,
moj je red,
za tamo gde nema reda,
da iskapim poslednju kap života,
gorki pelin,
moj bol u tvom uhu,
tišina,
ne postoji sreća, Srećniku.
spaja san i beskraj,
i na njoj ja,
stopalo za stopalom,
jedna ruka prema tebi,
druga se gubi kroz univerzum,
samo korak deli me od dna,
balansiram,
umorna sam,
a trebalo je da se naviknem do sada,
ali šta je bol ako ne so na rani,
tuga u srcu
i maska sreće na licu,
u cirkusu nepotrebnih,
ne postoji sreća, Srećniku.
Ne znam da li mogu,
još jedan dan ... jedan krik,
sve u meni žudi da se preda,
i senka koja je ponosno pratila moj hod,
slegnula ramenima,
slaba i jadna,
kao da pati sa mnom,
kao da pije iz moje crne krvi,
Gledam je, i prezir zamenjuje bol,
Gledam svoje bezvredno i prašnjavo lice,
Tako sam umorna...
ne znam da li mogu,
još jednu noć ... jedan vrisak,
poslednji,
moj je red,
za tamo gde nema reda,
da iskapim poslednju kap života,
gorki pelin,
moj bol u tvom uhu,
tišina,
ne postoji sreća, Srećniku.
