"Strah postoji u vasem umu, nigde vise."

Na nekoliko nasih websites su postavljeni saveti Dale Carnegie pisca i predavaca. (Mogu se pronaci ako se u Google search napise recenica iz naslova.) Tekst je zanimljiv posto pokazuje kako se prevodom moze izmeniti smisao. Dosta ljudi je stavilo like i pored izmenjenog smisla. Cak je i sam naslov cudan. Gde ce postojati strah nego u umu?

Razlog bezrezervnog prihvatanja je sugestivna prezentacija. Predstavljen je kao poznati psihijatar. Dakle, strucnjak i autoritet u toj oblasti. Medjutim, ko god misli svojom glavom moze uociti nedoslednosti.

Samo jedan od primera pogresnog prevoda:

"6. Zamisli najgore posledice koje može da izazove tvoj postupak, unapred se pomiri sa njima i onda dejstvuj!"

Originalne reci Dale Carnegie: " Ask yourself: What is the worst that can happen? Then prepare to accept it. Then proceed to improve on the worst."

Prevod bi trebao biti: "Pitaj se: "Šta je nagore što se može desiti? Potom se pripremi da to prihvatiš. Onda nastavi da poboljšavaš najgore." U ovom slucaju smisao je u pripremi, umanjivanju i izbegavanju negativnih posledica neceg sto se moze desiti.

Iz gornjeg prevoda proizilazi da tvoj postupak stvara negativne posledice, sto je besmisleno. Ako ce tvoj postupak stvoriti lose posledice, zasto ga onda ciniti?

Igra reci. Slucajna ili namerna? Prosudite sami.

 

[UltraVioletna]

Ok,jeste rečenica pogrešno prevedena. Što se naslova tiče - da,tačno je da strah postoji samo u našem umu.

 

[paketije]

Када прихватимо најгоре, немамо више шта да изгубимо. То аутоматски значи да можемо све и да добијемо! „Пошто сам се суочио са најгорим", рекао је Каријер, „одахнуо сам, опустио се и почео се осећати смиренијим него икада раније. Од тог тренутка, могао сам да почнем даразмишљам."

Желите ли да избегнете бриге, послушајте савет Вилијема Ослера: Живите наједнодневне рате'. Не оптерећујте се размишљањем о будућности. Живите од јутра до поласка на починак.

Када у будуће западнете у неприлике, покушајте да примените Каријерову чаробну формулу:

а) Упитајте се: Шта ми се у најгорем случају може догодити уколико не решим овај проблем?'

б) Духовно се припремите да прихватите најгоре.

в) Смирено покушајте да поправите све што се даје поправити.

Имајте на уму сувите високу цену коју би сте могли платити властитим здрављем. Пословни људи који не умеју да се супротставе бригама умиру млади.'

 

[sofija06]

Желите ли да избегнете бриге, послушајте савет Вилијема Ослера: Живите наједнодневне рате'. Не оптерећујте се размишљањем о будућности. Живите од јутра до поласка на починак.

Када у будуће западнете у неприлике, покушајте да примените Каријерову чаробну формулу:

а) Упитајте се: Шта ми се у најгорем случају може догодити уколико не решим овај проблем?'

б) Духовно се припремите да прихватите најгоре.

в) Смирено покушајте да поправите све што се даје поправити.

Имајте на уму сувите високу цену коју би сте могли платити властитим здрављем. Пословни људи који не умеју да се супротставе бригама умиру млади.'

Када прихватимо најгоре, немамо више шта да изгубимо. То аутоматски значи да можемо све и да добијемо! „Пошто сам се суочио са најгорим", рекао је Каријер, „одахнуо сам, опустио се и почео се осећати смиренијим него икада раније. Од тог тренутка, могао сам да почнем даразмишљам."

Sarena laza i suplja logika. Prihvatanje najgoreg nece spreciti cinjenicu da ce ono nastupiti ako je neminovno i da ce biti tesko, isto kao da ga i nismo prihvatili. Prihvatanje je suocavanje s realnoscu, dok je neprihvatanje njeno poricanje/denial.

Naravno da prihvatanje ima prednost, jer se situacija objektivno sagledava preko cinjenica. To pruzi mogucnost da se uvidi i pronadje izlaz iz teskoce. U denial to nije moguce, posto se bezi od cinjenica i realnosti.

Када прихватимо најгоре, немамо више шта да изгубимо.

Kada nastupi najgore gubimo ono sto smo pre imali, a to je dobro. Znaci, gubi se dobro, a dobija najgore. Zato se ne moze reci da nemamo vise sta da izgubimo, odnosno da mozemo sve da dobijamo.

Од тог тренутка, могао сам да почнем да размишљам."

On misli sve vreme. Razlika je samo u nacinu misljenja. U panici ego postaje deizntegralan. Zato se misli disfunkcionalno. Kada je ego sabran/integralan (koristi pun kapacitet) misli se funkcionalno/trezveno.

Nazalost duhovnost je postala buisiness koji mnogima donosi profit. A, gde je profit, tu je i manipulacija. Da li to znaci da se ne treba citati? Naravno da ne. Citanje i obrazovanje je dragoceno. Medjutim, nista se ne treba bezrezervno prihvatati, vec se o svemu treba razmisliti.

Znanje, kao i zivot, je proces stalne promene i razvoja, pa ne postoje apsolutni, konacni "recepti". Svako za sebe treba prosuditi sta mu je iz onoga sto cita korisno i cime se slaze, a sta smatra beskorisnim, pa i neispravnim.

 

[paketije]

Buridanov magarac je crkao jer se nije mogao odluciti izmedju dve vrece sena.Verovatno je kao i ti analizirao, jer nije znao citati

 

[sofija06]

Buridanov magarac je crkao jer se nije mogao odluciti izmedju dve vrece sena.Verovatno je kao i ti analizirao, jer nije znao citati

Kada je um otvoren uvek uci, jer zna da je istina zivi, beskonacni izvor mudrosti. Diskusiju vodi argumentima u nastojanju da bolje shvati neku temu. Spreman je i da promeni misljenje ukoliko mu se predstave superiorniji dokazi.

Medjutim, kada je um zatvoren ili ogranicen i "zaslepljen" nekom "istinom" tada nastoji da je nametne i drugima. Ako vidi da to ne uspeva, a ne moze dati valjane argumente prelazi na podcenjivanje i omalovazavanje.

Upravo sam napisala komentar na jedan clanak o diskusiji. Mislim da moze biti pogodan i ovde:

Rasprava je produktivna ako ucesnici nemaju zatvoren, dogmatican um. Ljudi otvorenog uma su spremni da saslusaju jedan drugog i na konstruktivan nacin razmenu misljenje. Znaci, argumentima, a ne isticanjem vlastite licnosti i nastojanjem da budu u pravu.

Ono sto udruzi i stvori timski rad je isti cilj. Kada svi teze da nesto nauce i postignu bolje razumevanje i diskusija ce biti plodonosna. Naravoucenije: Trebas znati s kim stupas u diskusiju. Ako primtetis da je ego veci od zelje za znanjem ne vredi diskutovati.

 

[paketije]

Kada je um otvoren uvek uci, jer zna da je istina zivi, beskonacni izvor mudrosti. Diskusiju vodi argumentima u nastojanju da bolje shvati neku temu. Spreman je i da promeni misljenje ukoliko mu se predstave superiorniji dokazi.

Medjutim, kada je um zatvoren ili ogranicen i "zaslepljen" nekom "istinom" tada nastoji da je nametne i drugima. Ako vidi da to ne uspeva, a ne moze dati valjane argumente prelazi na podcenjivanje i omalovazavanje.

Upravo sam napisala komentar na jedan clanak o diskusiji. Mislim da moze biti pogodan i ovde:

Rasprava je produktivna ako ucesnici nemaju zatvoren, dogmatican um. Ljudi otvorenog uma su spremni da saslusaju jedan drugog i na konstruktivan nacin razmenu misljenje. Znaci, argumentima, a ne isticanjem vlastite licnosti i nastojanjem da budu u pravu.

Ono sto udruzi i stvori timski rad je isti cilj. Kada svi teze da nesto nauce i postignu bolje razumevanje i diskusija ce biti plodonosna. Naravoucenije: Trebas znati s kim stupas u diskusiju. Ako primtetis da je ego veci od zelje za znanjem ne vredi diskutovati.

1. Nisi citala Karnegija, njegovu kompletnu knjigu "Kako_zaboraviti_brige_i_naci_zaddovoljstvo_u___zivotu" (drugo poglavlje ; ЧАРОБНА ФОРМУЛА ДА СЕ ОТАРАСИТЕ БРИГА) , posto razliciti ljudi daju svoje primere i svoje tehnike.

2. Izvaditi nesto konteksta i praviti neku salatu od reci, i uzivati u svom kvazi intelektualizmu ti nece naparaviti puno dobrote