Ćutiš,
kao platan koji cveta u aprilu..
Zvezdo,
daleka i trajna.
Ne sumnjam
u tvoju tugu.
Uzvraćam ćutanjem,
u našoj sobi,
puna korena i svetlosti,
čitaš me i kad ne govorim,
i kad ne pišem,
prekrivaš dane mastilom,
a moje reči su samo daleki brodovi,
povlačeći se u more,
koje se talasa bez sudbine,
samo uzdah,
sa usana blago otvorenih,
a ti, napiši...
Napiši mi pesmu,
za čežnju i spokoj koji ga umiruje,
za žeđ i izvor koji je gasi,
za glad ... hoće li doći dan da se zasiti?
Ne piši o proleću,
ni o snu,
o suze i bol noći...
piši mi o sreći,
o mene,
o tebe,
zagrli me vetrom,
poljubi me daljinom,
pogledaj me mesecom,
kao što tama prodire u rebra zvezda,
Napiši mi pesmu,
duboku i srećnu
oživi vulkane,
otopi gejzire,
voli me noćas stihovima,
neka se stiša bes u meni.
kao platan koji cveta u aprilu..
Zvezdo,
daleka i trajna.
Ne sumnjam
u tvoju tugu.
Uzvraćam ćutanjem,
u našoj sobi,
puna korena i svetlosti,
čitaš me i kad ne govorim,
i kad ne pišem,
prekrivaš dane mastilom,
a moje reči su samo daleki brodovi,
povlačeći se u more,
koje se talasa bez sudbine,
samo uzdah,
sa usana blago otvorenih,
a ti, napiši...
Napiši mi pesmu,
za čežnju i spokoj koji ga umiruje,
za žeđ i izvor koji je gasi,
za glad ... hoće li doći dan da se zasiti?
Ne piši o proleću,
ni o snu,
o suze i bol noći...
piši mi o sreći,
o mene,
o tebe,
zagrli me vetrom,
poljubi me daljinom,
pogledaj me mesecom,
kao što tama prodire u rebra zvezda,
Napiši mi pesmu,
duboku i srećnu
oživi vulkane,
otopi gejzire,
voli me noćas stihovima,
neka se stiša bes u meni.
