Ma koliko da je neki čovek talentovan i inteligentan ne izbegne uvek predrasudama vremena u kojem živi. To potvrdjuje i Dučićeva obzervacija žena u kojoj se vidi snažan uticaj patrijarhalnog mentaliteta. Tada su žene bile u podredjenom položaju. Obrazovanje devojčica je bilo zapostavljeno. Od rodjenja su vaspitavane da budu ponizne. Bespogovorna poslušnost je smatrana vrlinom, dok se samostalno mišljenje i smelost da se odupru nedostojnom tretmanu oštro osudjivala. Zato je i bila retka pojava. Kao i većina muškaraca, u to vreme, Dučić nije razumeo da je ponašanje žena produkt društva i da ne reflektuje njihove stvarne kvalitete i potencijal.
"Sve žene vole bogataše, jer je žena uvek siromah. Pametnih se boje... Žene počnu da ljube samo...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Kant: "Prosvetljenje je čovekovo prerastanje samonametnute nezrelosti. Nezrelost je nesposobnost korišćenja vlastitog razuma bez vodjstva drugog. Takva nezrelost je samouzrokovana, njen uzrok nije u manjku razumevanja, već u neodlučnosti i nedostatku hrabrosti da se koristi vlastiti um bez vodjstva drugoga. -Usudi se znati!- (Sapere aude!) -Imaj hrabrosti da koristiš vlastiti razum.! - je moto prosvetljenja."
- Sapere aude! Izreka koja zasluzuje vise paznje i priznanja. U svakom slucaju da zivot treba uciniti laksim i bezbolnijim, ali pri tome ne treba zapostaviti njegovu pravu svrhu. S razlogom smo rodjeni kao misaona bica.
Ovde smo da se usavrsavamo. To ne mozemo uciniti bez uma. Preko njega spoznajemo duhovnu sustinu. Ona...
Danas smo se svi okupili. Kao nekada, braća, sestre, rođaci, prijatelji.... nažalost, na sahrani. E, samo to je uspelo da nas sve okupi na jednom mestu.
I počela je sahrana, a sa strane čujem, zemlja je bila blatnjava, vino nije bilo dovoljno crveno, da je cveće plastično ostalo bi duže... Ljudi, šta ste došli? Da pošaljete nekoga, ili da vam prođe dan, da popričate sa nekim?
Ispraćamo je u tišini, da je ispratimo tišinom.
U redu, sahrana je gotova, ručak za sve...
Setih se kako je bilo kada bismo se svi okupili kod bake na ručku, šala, smeh, pesme, toplina, ljubav, miris kokosovih kolača..
Danas me je grejao samo plamen sveće, i još uvek osećam miris tamjana.
Sjetila sam se kako bi, kad bi pitala baku šta ima da se jede, rekla...
...
...ako je ljubav pokusaj olaksavanja
siromastva zivota
onda je sadasnji trenutak opomena
da cemo za njim zaliti
neznam koliko me sve kostala
svaka ostvarena veza
znam samo
uvijek sam se kajao a i sad
zasto je uspjelo ostvarenje
nista lijepo ne donosi srecu vlasniku ili
ucesniku
na putu koji se sanjao
necu da se obracunavam sa sobom
tu nemam sanse
sve sam bitke sa sobom izgubio
pa i nije opravdano nastavljati
ako svaki pocetak je najbolji dio svega
krajevi zato imaju opravdano
tako ruzno ime
konac je bolje
jer opominje da se Pocetak istanjio
kako bih sad pozelio da se pocetak i kraj
uspjesno sazimaju
kao u orgazmu
to i jest opomena vremena
kao naseg 'smrtnog neprijatelja'...
po ko zna koji put se osecam slomljeno ostavljas me kao da sam bezvredan znam to je moj ego nemam prava da ti nametnem nesto sto ti ne prija dvouimim se izmedju cutanja i kukanja setnja u stanu nafilovanim uspomenama sad je konacno prazan i sad mi se vise ne radi jos jedan prilog besmislenoj tiradi mogucnosti ispred nas postoje tebi vise zato sto si mladja slamanje na pocetnoj viziji mene saplice ima naravno boljih koji vide koji su bolji u krevetu koji su tu ne vagam vec razmisljam u imaginarnom pravcu jer sve sto smo imali to i jeste samo delic moje i tvoje pesme neka se nastavi bez nas slazem se al nece biti kao pre sve sto sam radio nas je zajednistvo drzalo temelj je uzdrman niti se moze vracati na staro okolnosti sve oko koje su...
Armagedon.
Sesto zlo je stvaranje razloga za Arnagedon.
Kao sto je Faraon u Egiptu doveo do toga da bude unisten u moru.
Sesto zlo.
Sesto zlo je specificno jer ljudi pokusavaju od ovog zla da sastave razne price i masta nema granica kod ovog zla.
Jer je ovo zlo i simbolicno i tada mnogi ljudi koriste to da stvaraju svoje price i mislenja.
Pa se ide dotle da se prave citava ucenja kako je sesto zlo neki rat na bliskom istoku i slicno.
Ili treci svetski rat itd itd.
Medjutim kada pogledamo simboliku sestog zla, vidimo da je svet posle izlivanja 5 zala u sestom zlu pod potpunim uticajem necistih sila jer tekst i govori da ih sada neciste sile pokrecu.
Do sada je Bog ogranicavao demonske sile da potpuno uticu na ljude.
Ali sada...
Zvono
Svake večeri, ista misao prikradala mi se iz mraka,
obuzima me, te progoni od svitanja do sumraka.
Misao na moju pokojnu ljubav, koju voleh snažno,
Guši svu sreću u meni, te mi je sada sve nevažno.
Što se više opirem, misli se sve intenzivnije bore,
Hiljade glasova prošlosti kroz sećanja mi govore.
Naše trenutke radosti, tuga je pretvorila u prah ,
A na grudima stavila teret koji mi oduzima dah.
Dane provodim u tišini, zadubljen u misli mračne,
Šetajući kroz sobe moje, tek neprimetno prozračne.
Odgovara mi tama, počeo sam da zazirem od ljudi,
A sve u nadi da će ova samoća uspeti da me izludi.
Iz misli starih, prenu me prodoran zvuk sa sprata niže,
Ko se to usuđuje da me u čas noćni iz kreveta podiže?
Osluškivao sam , te uho...
...
...Tinove varijacije...
......kako je tesko biti
sad
kad je sve pusto
i jad
kad je zelja iz kuce izaci
a kamo li nasmijanog
sresti ili naci
...kako je tesko
gledati s prozora
a sve je isto
i ponoc i zora
...kako je tesko kad znas
da te lazu ili cute
Oni kojima si dao
da im vjerujes
da ides putem kojim ti kazu
a i sami znaju
kako je tesko
kad te lazu
...kako je tesko imati nekog
a ne vjerujes mu
jer vjeruje
i s tog korita na tebe
laje...
...kako je tesko biti zatvoren
a vrata nezakljucana
kad nema razlike
izmedju noci i dana...
...kako je tesko kad je
zaista tesko...
Шта ће то бити сјутра? Одгонетам ево од јутрос, само да докучим не могу. Трудим се још од прве јутање кафе, а морам рећи није била прекасно, можда и раније него ли би помислили. Једва да се дан назирао. И тако ево већ је десет увече а никаквога закључка немам. Немам ни идеје, ни примисли шта је то чему ми ваља бити приправан. Прегледао сам и роковнике, да оне старе писане у старој витрини, да оне прашњаве и присјећао се битних момената из прошлих времена. И оне нове електронске што све памте. Пребацио тоне датума и догађаја и успомена као лопатом преко рамена, превртио стотине лица и биографија знаних и на жалост опет био без одговора. Ту сам мучио главу и са фотографијама из овога и других времена, емоција и наговјештаја какво се то...
PISMO MOJOJ MARIJI ČUDINOVOJ
-----------------------------------------------
U misli, srce i dušu mi zalutala Iluzijo moja,
Ne poznajem Te, nikada Te nisam video, dodirnuo, Tvoj duboki uzdah čuo, miomirisom se Tvojim opojio, ali osećam Te u duši i srcu… Da li je to, onaj lepši, oblutak duše moje, ne to se ne pitam – da jeste to znam i osećam, ali pitam se da li Te u moje grudi sudbina donese, ili je i to, još jedna u nizu – to stanje mi je uvek srcu blizu, refleksija iluzije koja me omamljuje zaradi nekakve svoje igrarije ?… Da li mi se to sudbina ruga – omami me, a onda me razdire tuga ?… Ne gledajući na sve, ne tražim objašnjenje, pesnik sam i kada me nešto inspiriše u meni onaj najtananiji osećaj počne da vre i prži me, pišem Ti...
KADA TI DOJAVE
-------------------
Kada Ti dojave, najmilije moje, a dojaviće, nego šta će - dušmani jedva dočekaće, da nema me više pogledaj u zvezde i tamo pronađi me, jer posle ovozemaljske odiseje tamo-gore, u tom treptećem nebeskom sjaju i beskraju, nastavljaju da vrludaju poete ... Da, nego šta, pesnik i jeste vragolasto dete zalutalo na Zemlju sa neke daljne planete ...
Još dok sam bio dete, jest`, Majke mi Presvete, osetio sam u duši, srcu i guši kako me dodiruju zvezde, dok sam vrludao u beskraju žudljive nade, s` osmehom blažio ovozemaljske tuge, bole i jade i, naravski, ljubovao devojčice mlade ... Titravi sjaj i beskraj tog Neba svilenog, milo-melenog, sam pipkavim vrhovima prstiju milkio, napajao grudi tom vododerinom...
Uključim se na netu, čitam nešto, provodim vreme, onako, čisto da ne mislim da i ovu kafu pijem sama...i naravno iskoče gomila saveta poput toga kako treba da budemo srećni, veseli, dobrog raspoloženja, da širimo pozitivnu energiju, takve ljude svako voli... Slažem se, Trebali bismo, ali to ne znači da treba suzbiti loše emocije i gurnuti ih pod tepih.
Tu mi prvo pada na pamet strah, kao da je skriven u uglu i samo čeka da ga se setim... Strah od straha, gori od samog straha. Anksioznost, panika, nepripadanje, želim da pobegnem od svega, najviše od sobom. Ali ostajem, ne zato što sam hrabra, već zato što se bojim, bojim se da nikada neću postići dovoljno, da nikada neću pobediti glas u sebi koji me ubeđuje da ne pripadam ovom svetu i...
Eva, piše sveti Jefrem Sirin, nalazila se oduvek u Adamu. Ne samo u telu već i u njegovoj duši i duhu. I kada je probuđena, Eva beše Adamova bliznakinja, ne samo u telu već i po duši i duhu. Odavde se izrodilo verovanje u postojanje srodne duše, doduše neshvaćeno i nadasve banalizovano u modernom dobu.
Platonov Androgin sasvim je sigurno eho istog mita, istog metafizičkog momenta projekcije primordijalnog bića ka spolja.
Suština je u polarnosti: muškarac i žena. Njihova, fundamentalna, polarna razlika daljina je koja ih, stazama erosa, istovremeno približava i spaja u misteriji života. I svaka misterija je daljina a njen pol – potraga i suočavanje sa njenom tajnom. Saznanje je stoga uvek na tragu mudrosti čija je uloga navođenje bića...
MOJE KRVAVO AKADEMSKO KRŠTENJE
EJ, SUDBINO, DŽUKELA SI, BRE !
-----------------------------------------------------
Kad-god se susretnemo okorela ko-munjara stara, zlo zla, ruglo od rugla i dno dna od pakla, i ja, naravski, ljupče rodoljupče i baja do kraja, tu odmah, za treptaj oka, bude belaja, do jaja. Biće da je to nekakvo moje nenapisano životno pravilo, jer nikada nisam dozvolio da mi razum vređa sveopšte ništavilo.
Tu svoju zlu sudbinu sam doživeo, overio i nekako, jedva-jedvice, preživeo već na prvoj godini studija klasične filologije i slavistike na Filozofskom fakultetu u Ljubljani. Pripremali smo se za doček Dana Republike (29-i novembar). Verovatno je to bio i razlog da nam "moj" profa marksizma i ONO-ga, dr Miha Brejc...
PROFESOR JERMAN
(Čovek koji me je naučio da sam se u ljubav prema mudrosti do ušiju zaljubio)
--------------------------------------------------------
Kada me je dobri, veoma mudri, kao čovek veoma blagi, a kao profesor veoma zahtevni, strogi i nepopustljivi – zahtevao je od svojih studenata znanje, trud i predanost nauci, a ne šarlatansko izmotavanje, lenčarenje i uzgrednost otaljavanja kvazi znanja, dan pre mog odlaska na najelitniji univerzitet za klasičnu filologiju i filozofiju u to vreme – Univerzitet u Padovi, bila je nekakva razmena studenata i ja, kao najbolji student na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, sam u tu reku ponornicu tako upao posle treće godine studija na katedrama za klasičnu filologiju, filozofiju i slavistiku...
Ових дана пуно радим на себи. Још увијек пазим на исхрану, лицкам се и пицкам, учим мађарски и норвешки, читам, пишем семинарске, имам пуно (и пуно напорно) радно вријеме, трудим се да будем добра домаћица, добра власница једног слатког малог шнауцера, добра кћерка, добра жена и све тако даље.
Углавном, листам тако по интернету и наиђем на текст насловљен: ,,Да ли сте луткица, домаћица или бескућница?"
Остадох отворених уста (ди је онај мали жути? Аха, ево га! Еурека!) 😯
Нећу! Одбијам то да прихватим!
Ако водим рачуна о томе како изгледам, онда сам луткица, ако добро кувам (ако икако кувам) онда сам домаћица. Шта треба да радим да будем бескућница? Да изађем у тренерци? Ако идем у шетњу са оним слатким малим шнауцером са почетка приче...
Ovde ću pisati o svakodnevnim temama koje na ovaj ili onaj način osećam da moram isterati iz sebe, a pisanje tu uvek pomaže.
Nekada sam voleo NBA
Košarka je oduvek bila moj sport, igrao sam je s ljubavlju, do poslednjeg daha, povređen, umoran, izlomljen, bolestan ili zdrav. Po kiši i po snegu. I, ako mene pitate, NBA je 90-ih bio na vrhuncu slave. Igralo se grublje, sa dosta kontakta, što se kaže - muški. Bila je to era dominacije Čikago Bulsa i, naravno, letećeg Majka. A ja sam uvek navijao za Jutu Džez, ekipu koja je jedina kako-tako parirala čudesnim - i pomalo dosadnim - Bulsima. A i uvek sam podržavao autsajdere.
No, nije to sad tako ni bitno.
Zadesilo se to da sam poslednjih godina imao mogućnost da upoznam NBA izbliza, možda...
Epiktet: "Nikada sebe ne zovite filozofom i ne razgovarajte pretjerano među ne-filozofima o filozofskim mislima, već činite ono što iz njih slijedi… Ovce ne pokazuju koliko su pojele s time što donose pastirima hranu, nego je probave u sebi, a pred njih donose vunu i mlijeko. Slično tome i u vašem slučaju, ne iznosite pred ne-filozofima filozofske misli, nego djelujte prema njima kad o njima dobro razmislite."
– Mada na prvi pogled podela na filozofe i ne-filozofe zvuci nadmeno to joj nije cilj. Njome se samo ukazuje na razlicita obrazovanja i interesovanja koja uticu na sposobnost razumevanja. Ako se nastoji predstaviti neko shvatanje, koja moze unaprediti i poboljsati uslove zivota, treba znati kako to uciniti da bude razumljivo za...
MOJA MAJČICA PETRA
----------------------------
Retko kada se usudim da prelistavam moje prašnjave spomenare i svaštare stare - iz njih mi uvek neki dragi lik iskoči - izmami mi duboki uzdah, bol u grudima i suze na oči... Najčešće je to moja majčica mila koja je mene kao pesnika rodila ... Da, to je živa istina, već u drugom razredu OŠ, "Rada Vranješević" Krupa na Vrbasu, sam joj posvetio pesmicu koja je bila objavljena u "Malim novinama", tada školskim novinama u SR BiH... Već tada sam dobi "reputaciju" velikog, ali i veoma vragolastog, budućeg pesnika, ali, draže mi je od toga, jest` - tako vi Svevišnjega Boga, moja pokojna majka Petra je naročito na to bila ponosna, što sam bio najbolji učenik, pošteno dete i uvek najprimernijeg...
Malleus Maleficarum
(Malj protiv veštica)
---------------------------------------------
Upamti to i ti, rode plemeniti, i od tih nastranih, bolesnoumih i krvoločnih džukela se zaštiti !
---------------------------------------------------------------
~ autorska tema ~
Da li ste znali, prijatelji veliki i mali ?
Da je zloglasni rimski papa Inocenca VIII., ne skrivajući svoju veliku mržnju do žena i želeći da tom svojom slepom i patološki dekadentnom mržnjom razobliči i u temelju uništi ono što se još uvek kolokvijalno naziva Un secret de fammes (Ženska tajnstvenost, misterija, sakrivenost…) naredio svojim najvernijim sledbenicima i najzloglasnijim inkvizitorskim krvnicima iz monaškog reda dominikanca, samozazvanim teolozima, iz Nemačke...
Sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci
SUPER MARIO-NETA
LJILJA MMM u 16.05.2012. 08:52 (687 pregleda)
Ponekad, kako ovaj režiserski par, Život i Sudbina (a to je radi ravnopravnosti polova i neophodnosti svih muško-ženskih prepucavanja zarad mentalne psihičke stabilnosti življa, a sve u cilju održanja borbene gotovosti istog i produžetka vrste, za koje je još uvek žiteljstvo naše zemlje čvrsto vezano ….ne ispušta se to tako lako...
Zeno,
sta bi bez tebe bilo
bozanstveno
kazi i zacuti
ne smijem o tebi vise
jer mnogo lijepog
dobru ne sluti
uvijek si tamo
tu i ispred
koraci nikud osim tebi
ne vode
nista i niko ulogu ti ne zna
osim ponekad smijesno
rode
odakle oci takve
kose i Venerin vrat
kad se dalje krene
put je u nepovrat...
Neću mnogo, obećavam, samo ponekad "jbg" kada mi ponestane reči, kada se utope u ovom groznom bolu, kada ne smognem snage dovršiti misao, jer se već javila još jedna, i još jedna.... putuju sinapsama do svakog kutka moje glave, šaltaju se iz dvosmerne u jednosmerne ulice, sudaraju se i raspadaju u milion komada.
Jbg... Opet se olovna tjeskoba spušta na ovo moje iscpljeno biće. Ne znam zašto, a možda i ne želim da znam! Pomislim na trenutak da je samoća...
Besmisleno je ovo što radim, samo se zavaravam da će posle ovih slova, doći olakšanje...
Opet me boliš
Opet te volim
Da znam samo kojim putem snovima lutaš, našla bih te, dotakla bih te, kao san...
Opet me boliš
Jbg....
Tajno mi priđi,
ne bolim,
strahovi te sputavaju,
plašiš se sreće, bežiš od nje ceo život,
Vidim te, zatvorenim očima..
Ljubim te, zatvorenim usnama...
Poljubi mi oči darujući mi najlepši san.
Tajno mi šapni,
gde boli,
da znam gde da dodirnem...
Kaži mi da ćutim!
Jer umem da pokvarim trenutak nežnosti.
Sačekaj da otkuca ponoć!
Onda poljupcima prekrij onaj prevoj od vrata do ramena...
Godinama lutah u potrazi sa smislom i duhovnim prosvetljenjem.. kad ispred sebe danas ugledah jednog čuvenog mudraca.. Šri Svami Salami.. Reč po reč.. i konverzacija se razvi ovako:
- Ja: - Šta je.. o šta je to, presvetli, smisao života? Molim te učitelju da mi odgovoriš na ovo pitanje i ugasiš žudnju moje duše.
- Šri Svami: - Za čim čezne tvoja duša? Šta je ono šta istinski želiš?
- Ja: - Ne znam. Gladan sam. Jedu mi se krompirići i pljeskavica.
- Šri Svami: - Ugasi onda svoju žudnju.
I evo sad u kuhinji ljuštim krompir. Čoveku je zaista malo potrebno da bude srećan.
Tanka je linija
izmedju dobrog coveka i budale,
kao ona izmedju neba i jezera,
pa ne znas ko se u kome ogleda,
toliko tanka, kao nit
koji se lako moze otkinuti.
Tako kazu...
Da dobar covek lako postane budala,
i da ga mozes ismevati,
pljunuti po naivnosti,
pogaziti dusu
i okrenuti leđa.
Tako kazu...
A nekako,
i znam po sebi,
jer dobar covek zna kad postane budala,
sam pokida konac,
jer ne ume drugacije no da trazi dobro u ljudima,
jer veruje,
da cete ga znati sacuvati,
jer njegova dusa ne ume da vaga,
niti se za sitnis prodaje.
Kad voli, voli bez da razmislja
kako sebe od boli da sacuva...
Eto, oni dobri, takvi su,
kad budale postanu
nikoga ne okrivljuju,
sami lizu svoje rane,
i ne, nikako ne nauce, da budu drugaciji,
jer zbog svu...
Patrijarh Pavle: '' Nismo birali ni zemlju ni mesto gde ćemo se roditi, ni narod u kojem ćemo se roditi, ni vreme u kojem ćemo se roditi, ali biramo jedno - da li ćemo biti ljudi ili neljudi. ''
- Zaista. Od nas uvek zavisi koje izbore pravimo i kakav karakter gradimo.
-------------------------------------------------------
Carneades: "Sve što se dešava, ne dešava se samo zbog sudbine. Nešto je i u našim rukama.”
------------
Epicurus: ''Kriviti druge zbog naših nevolja, znak je neznanja; kriviti sebe, početak uviđanja; ne kriviti ni sebe ni druge, znak je mudrosti.''
- Ako se ostane samo na osudi tada nema pomaka ni napretka. Ucimo i kroz greske i kroz uspehe. Zato mudar covek ne krivi nikog, vec iz svega izvlaci pouku da bi...
S. Kjerkegor: "Čovek je sinteza beskonačnosti i konačnosti, prolaznog i večnog, slobode i nužnosti, ukratko: sinteza. Čovek je duh. Ali šta je duh? Duh je ja. Ja biti, znači konkretno postojati... Ja je u svakom trenutku, u kome jeste, u postojanju. Jer ja nije stvarno tu, već nešto što treba da postane. Onaj ko egzistira stalno je u postojanju. Stvarno egzistentni subjektivni mislilac podražava, stalno misleći, svoju egzistenciju i preobraća sve svoje mišljenje u postajanje."
- Covek je sinteza telesnog/fizickog i svesnog/duhovnog. To je verovatno razlog sto je Kjerkegor coveka nazvao duhom. Ali, to nije adekvatan termin. Sintezom telesnog i duhovnog nastaje UM i u njemu JA. Sa JA nastaje svesnost o vlastitom postojanju kroz stalnu...
Збуњен сам као и већина других са ониме што се дешава на истоку Европе. Некакве симпатије, подијељене и оне које то нијесу гајим према појмовима, на које сам наилазио кроз живот. Наравно да је на првоме мјесту „света Кијевска Лавра“ православни свјетионик у временима када се над Балканом вио дим спаљених села и људи. Када су гореле цркве и манастири а непокорни набијани на колац. „Одеса“ и јуриш морнара на последње окове стављене о врат милионском народу. „Зимски Дворац“, и Аљехинов супермодерни филм прије сто година. Како би неко са ових простора био имун на старог Тараса и његове синове, никако. „Донске козаке“, бар у мојој машти доведене до савршенства, људи у чудним униформама и брадама и превеликом словенском душом. „Стаљинград“...