Zapiši....

Budna, ne i svesna,
u trenucima tuge i bola, reč postaje suza,
dok oči, nemirno, bezuspešno pokušavaju da se razbistre,
tvoje ime mirno počiva na mojim usnama,
misli fijuče telom,
od istoka ka zapadu.
- Zapiši ih - kažem sebi.
Čim odeš, zapiši...
da znaš kako da se vratiš,
nije pametno lutati ovim svetom,
ovde vlada monotonija,
siva, zla,
ovde su svi isti,
opasno je ako si drugačiji,
ako vukovi nanjuše da nisi vuk, rastrgnuće te.
Izgradi zid oko svog sveta,
spolja budi samo kamen.
Zapiši ... da ne zaboraviš...