Опет ми је мало досадно, опет би требало да пишем семинарске, ал ево мени је некако привлачније да пишем неке друге ствари. Исписала сам три странице дневника, исписала сам разних есеја и есејчића, кратких прича... Сад још да овдје напишем текст, исјецкам двије јабуке и двије шаргарепе и да лагано прионем на семинарски. Елем, оно о чему сам замислила да данас пишем овдје су још једном књиге. Овај пут, оне које су оставиле највећи утисак на мене. Мало је незахвална тема, превише има књига од којих сам остала паф, али ипак сам издвојила неке. Редослијед није рангирање колико ми се шта свиђа, овдје су ми сви једнаки.
* Достојевски - Браћа Карамазови
Можете рећи и да је превазиђено и да је застарјело, али ја нисам тог става. Мислим да је...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
K'o jedri obrazi
na lozi nasmiješeni
od kiše otežali,
umiveni,
a jedan list žut
sa čokota već je pao na put
da suncu bude bliže do njih
da sočnu slast im podari
u zlatnu jesen
kad sve zri.
.
Док сам била клинка (ајде да рачунамо до краја основне школе) тренирала сам пливање и јако често била један од дјечака. Тренерка, панталоне, патике, везана коса, од ,,шминке" само лабело. Дај само да се иде негдје вани, луња по насељу, игра фудбал, вере по дрвећу и томе слично. Дјевојчица са кикицама и у сукњици? Јако ријетко. Тад ми није било важно.
Кад сам пошла у средњу, постала сам ,,прљава металика" која се облачи у тамну одјећу, шминка у црно, веже косу, носи мартинке и све на ту страну. Женствена средњошколка? Ништа то. Уз изузетак дивне црвене матурске хаљине нисам се нешто прославила у показивању женске стране свог карактера. Није да је мене било срамота што сам женско, нисам жељела да сам мушко, нисам била задрта феминисткиња...
David Hume: "Elokvencija, kada je na najvišoj visini, ostavlja malo prostora za razum ili razmišljanje; obraćajući se u potpunosti mašti ili osećanjima, hipnotiše voljne slušaoce i pokorava njihovo razumevanje."
--------------
Jean-Jacques Rousseau: "Ne budimo zaslepljeni mudrim sjajem kojim se često prekrivaju greške i laž."
- Mudri sjaj je upravo elokvencija. Zahvaljujući njoj neka popularna učenja, koja u sušini nemaju dubinu ili su čak i pogrešna, se smatraju mudrim. Nedostatak zdravog razuma i logike se nadoknadjuje metaforičkim izražavanjem i maglovitim misticizmom.
Elekvenicija je moćna. Ostavlja snažan utisak na slušaoce ili čitaoce. To je razlog što se inače inteligentni i obazrivi ljudi mogu naći u njenoj zamci i i...
Данас цијели дан пишем семинарски, осим што задњих пар сати прегледам списак својих прочитаних књига, а то је 324 (што сам успјела да се сјетим). 324 подијељено на 29-5 (са 5 сам научила да читам) то је 24, дакле 324:24= 13,5 књига годишње. Океј, није лоше, али би требало узети у обзир да се вјероватно нисам свега сјетила и да нисам урачунала стручну литературу. Да јесам, просјек би био већи. Елем, данас сам одлучила да вам представим књиге које нису баш оставиле утисак на мене (редослијед нема везе са степеном уживања у књизи). Дакле:
1. Џејмс Џојс - Уликс
Роман тока свијести. Има океј дијелова, али и дијелова кад сам се питала шта ја то читам. Генерално, доста романа тока свијести сам прочитала, углавном ми нису легли.
2. Селинџер -...
Zbrkane misli
nejasne reči
sat odkucava
prokleti zvuk
odzvanja mi u glavi
odbrojava nešto?
svaku sekundu mog ludila
možda?
možda nešto neizbežno
što ne mogu da sprečim?
Jesu li to koraci?
Dolaziš li?
Odlaziš li?
Ma ništa od toga
to su samo sluđene misli
mizofonija i
ništa
“Sanjao sam, ja, Čung Ce,
da sam leptir I zaboravio
da sam Čung Ce.
Iznenada, probudih se.
I sada, vise ne znam da li sam
Čung Ce koji je bio leptir,
ili leptir koji je sanjao da je bio Čung Ce.”
Kada sam, dragi moji, pre deset godina uz izvesnu neminovnost ušla u svet avatara, lažnih sličica I okeana reči, nisam ni pomišljala da ću provesti deceniju sama iza ekrana, a opet u drugovanju sa meni sličnima, koji su životni smisao (ili jedan od njih) našli u dubokoj magiji virtualne “Krstarice”… I, uprkos brojnim odgovorima šta “Krstarica” jeste, ono ključno za nepouzdani ispit zrelosti forumaša je pitanje: šta “Krstarica” nije? Sama sam polako shvatala da svako za sebe na “Krstarici” mora iznova tražiti istinu koja neće...
- Iako se sve dešava u sadašnjosti ne može se reći da nema prošlosti i budućnosti ili dogadjaja koji su se desili i koji će se tek dogoditi. Život je razvoj. Zato je normalno da u njemu uvek postoji aktivna faza, odnosno Sada.
Ali, postoje i predjašnje; postojaće i buduće dokle god se odvija evolucija razumnog bića u fizičkom svetu. Da bi se trenutni doživjaj razumeo i imao smisla sve faze moraju biti uključene pošto su sastavni elementi istog procesa.
Samo zajedno stvore svesno iskustvo. Ako nema rekolekcije prošlih iskustava i sposobnosti da se anticipiraju buduća nema ni svesnog doživljaja sadašnjeg trenutka.
-------------
-Lukavstvo je utemeljeno u zlu i obmani, a mudrost u dobru i istini.
-----------
- Samom sebi...
Човек који је заљубљен опседнут је генијем врсте или Купидоном. Он је погођен његовом стрелом и од тада више није свој, већ врстин. Оно о чему мисли, на шта обраћа пажњу, и начин на који делује, јесте вођен разумом, али тај разум тада није више у служби индивидуе, већ у служби генија врсте.
Пре опседања од стране демона, званог "Купидон", индивидуа је деловала у циљу свог самоодржања. Тај нагон самоодржања има веома јако оружје у свом поседу, а то је интелект. Интелект је намењен искључиво служби ономе из чега је проистекао, значи индивидуалној вољи, воља врсте није у његовом домену. Међутим, интелект одједном мења господара. Нагон самоодржања индивидуе више није битан, већ је једино од тада битан интерес врсте. Како се то могло...
Da si vetar, da me čuješ,
pa da ti kažem kako sam...
Da si vetar, da me vidiš,
pa da ti kažem kako sam ...
Da si vetar, da mi dodjes,
pa da ti kažem: Boli.... zagrli me.
,,Добар дан, Милице!"
Поздравља мене мој психомајстор. Знам која му је титула, прочитала сам на визит карти, али ми сад симпатично да га кад не чује зовем психомајстор. Углавном, отпоздравим му и сједнем у наранџасту фотељу. Вежем косу и скидам наочале. ,,Како сте данас, Милице? Имате ли нечим да се похвалите?" пита мене мој психомајстор. Ја се осмјехујем. ,,Имам, докторе. Сигурна сам да имам услов за упис на трећу годину докторских студија. Мајка ће ми допутовати у другој половини октобра. 30.9. путујем у Сарајево. Након тога идем, то јест М и ја идемо да посјетимо његову породицу. И, да, крвна слика ми је задовољавајућа." Психомајстор ме гледа. ,,Срећан пут, прије свега. Честитам и за докторске студије, велика је то ствар. Лијепо је...
Danas je prošlo tačno pet godina (15. septembra 2017 god.) od kako je Kasini izgoreo na obodu Saturna. Kasini je okončao 13-godišnju turneju po prstenovima planete i njenim neobinim mesecima. Kasini je na Saturn stigao 2004. godine, nakon sedmogodišnjeg putovanja kroz Sunčev sistem. Njegova prva luka bila je Titan, najveći Saturnov mesec. Hladan svet azotnih magli i tamnih ugljovodoničnih jezera. Kasini je pustio sondu Hajgens da sleti na Titan. Leteći padobranom kroz mesečevu maglovitu atmosferu, Hajgens je poslao slike vanzemaljskih rečnih korita isklesanih od metana i vodenog leda. Naš prvi kontakt na vanzemaljskom mesecu. Kasini se vraćao na Titan više od stotinu puta, koristeći Mesečevu gravitaciju kao praćku da pomeri svoju...
Zavese su se spustile.
Životna drama je završena.
Poslednji čin.
Zavladala je tišina,
teška, crna kao ebanovina.
Samo su se suze
niz obraze slivale.
Tvoje plave oči su se
sa nebeskim plavetnilom stopile.
Bolan rastanak,
mi u život, a ti u smrt.
Moja ruka na tvojim
sklopljenim rukama...
To ti ništa više ne znači.
Za nas žive ne postoji uteha.
Poljubac u hladno čelo,
poslednji pozdrav, kraj.
Praznina u srcima,
nepodnošljiva bol u grudima,
prigušen krik.
Preostaje samo molitva.
Molim se Bogu,
da se duša tvoja izmučena
nastani u raju,
da sa anđelima
sediš pred Božijim prestolom,
da svu moju ljubav koju ti šaljem osetiš,
da se nikada više ne sretneš
sa ovozemaljskim bolom,
da me ne zaboraviš,
da i meni sačuvaš...
Ево ме мој добри пријатељу, закаснио сам мало али увијек са мислима уз тебе. Нијесам никуда ишао не, ту сам а као да сам далеко. Од тебе? Не, не само од тебе, и од себе се дистанцирам ових дана. Разлога немам ако то питаш. Онако дошло ми, па ће дај боже и проћи. Ако ћемо поштено и не мора, одавно себе гледам као некога другога. Са висине? Не гледам ваљда око себе са висине пријатељу, не не са висине него некако са стране и из прикрајка. Збуњује ме тај Ја, другачији је и мени непознат. Чудан је то лик, без и какве сличности са мном који ти ово пише. Ко је? И ко га таквога створи Ја не знам. А живим са њиме ево доста времена. Данас уграби прије мене и одговори човјеку на улици. Осорно и хладно, препаде и мене а човјек само што не одскочи...
Људи моји!
У петак сам извадила крв да се провјерим докле сам дошла и шта сам урадила да бих поправила све оно што није ваљало кад сам написала текст Ресет.
Данас су били готови резултати. Није ми било свеједно, знам да сам се трудила и било би ми криво. Углавном, читам резултате
Хемоглобин: једва изнад доње границе, али ипак изнад.
Хормони штитасте: унутар референтних оквира.
Ензими јетре: сасвим ок.
Д витамин: једва изнад доње границе, али ипак изнад.
Кортизол: изненађујуће добар. Унутар референтних оквира.
Триглицериди: добри
Холестерол: добар
Вага:67,7 (прије боловања било 69,3)
Нисам уводила неке радикалне промјене, али ево и тај списак:
Спавање: 8 сати дневно
Оброци: 3 редовна плус ужина.
Вјежбе за кичму: пола сата сваки дан...
Miro, Mala iskra
Volim te zato što si kreativno lud , ti mene zato što nisam poslušna.Volim te zato što se netremice gledamo.Volim te zato što si uporan i tvrdoglav , a ti mene zato što sam ti lepa i * ebi se zbog toga :D.
Volim te zato što imaš čistu dušu , a ti mene što ti stajem na crtu.
Malo li je , a ima još ?
Ti si moja nada
obojena čežnom
bledim nijansama magle
san koji sanjam
mit u koji želim da verujem
moja nestvarna...
Oblak kao meko paperje
visoko na horizontu.
Gledam i u mislima
skačem po njemu.
Od plavetnila pravim ogrtač,
u ruci mi mač.
Borim se sa nevidljivim,
osećam da boli.
Aveti iz prošlosti
kopaju po ranama.
Izlaze iz skrovišta
i tako, godinama
kao i sad.
Da li ću im pobeći?
Da li ću ih se sećati?
Mogu li se negde sakriti
kada padne mrak
i kada tama zauvek sa mnom
proguta oblak?
Ухвати ноћ
За дан је касно, прошао је
Ноћ ти се нуди
Још док је млада, док напредује
Ухвати ноћ
Док звезде полку играју
А месец намигује сетно
Под светиљком се сенке растају
Ухвати ноћ
Тамна је, а блиставо светла
Зора ће брзо
Зачућеш зов петла
Ухвати ноћ
Биће ти жао кад прође
Ноћу се битке бију
Уснићеш кад јутро ти дође
За почетак, женска глава која је овај текст написала је мало луда. Оке, не луда али зјакаста. И њена нова најбоља пријатељица је таква. Што би стари Римљани, лака им земља била, рекли:,,Similis simili gaudet."
Ево шта је било. Сједим у свом омиљеном кафићу, пијуцкам каФућино и листам јучерашње новине, тек да се нешто ради и видим, преко цијеле стране, реклама да сајам књига у БЛ почиње 6.9. и траје до 12.9. Трепнем два пута и зовем Лелу. Позвони једном и ја се предомислим. Нећу Лелу. Свакако је затегнуто између нас, а не знам зашто. Иначе, Лела ми је била најбоља другарица све до прије пола сата, али доћи ће на ред, и то ћу да вам истипкам. Елем. Прекидам позив и зовем Веру. Туууууу...туууу...туууу. ,,Хало?" И почињем да причам како је...
Галеб
Блиски сусрет са галебовима ми је потпуно разорио идиличну слику о тим белим морским птицама, пратиоцима бродова..
Никакве романтике нема у њима, ружне су, грабежљиве, прљаве птичурине које праве несносну буку својим кликтањем. Спремне су да отимају храну са стола, да вребају скачући по крововима..
У њиховој близини се осећам као у Хичкоковим Птицама, јежим се!
Лепе су само док лете изнад мора.
Тко лети, вриједи, тко вриједи, лети, тко не вриједи, не лети.
,, Ја сам ти најискренији и најпоштенији дечко овде, на овим просторима. Видим да ми не вјерујеш, а истина је.
Само давно сам сватио, ако оћеш јебат, мораш лагат!
А ја морам, имам то нешто појачано не знам как се зове, ак не јeбем, морам дркат по пет, шест пута...
Stvarnost je energetska (na bazi zivotne energije) i, izmedju ostalog, ponasa se kao nase ogledalo sa manjim ili vecim lagom. Mi smo takodje energetska bica (simbioza nas / nase duse, energetskog tela i materijalnog / fizickog tela), a nasu energiju u osnovi cine nasi stavovi – ispravniji i pozitivniji stavovi imaju visi nivo energije nego neispravniji i negativniji stavovi. Visa energija odnosno pozitivna energija omogucava privlacenje pozitivnih stvari (zdravlje, prosperitet), dok niza odnosno negativna energija nas odvaja od pozitivnih stvari i privlaci negativne stvari. Dakle slicne energije se privlace. To znaci da sto smo visi sa energijom, lakse privlacimo sta god pozelimo i imuniji smo na niske energije i sve ono sta one mogu da...
Uvek sam izgledala mladoliko. U početku me je to nerviralo - nije mi se verovalo da sam punoletna a baš sam žurila u svet odraslih.
Biti spolja lep je velika prednost u životu - osim kad nije ! Na početku da se složimo da pojam lepote ne možemo tumačiti objektivno,već isključivo subjektivno. Ono što je meni lepo,tebi nije - i to je u redu. Ali,hajde da kažemo da me ljudi smatraju lepom ženom. Moram se složiti sa tim,u većini slučajeva su u pravu,osim kad ustanem posle nekog noćnog pijančenja, ili posle plakanja,ili kad imam bad hair day,ili kad sam u ciklusu, ili kad sam besna i kisela...
Kao mladoj jedinki bilo mi je jako drago što me okolina percipira kao lepu osobu. Ova ego kraljica imala je svoje maštarije o modnim pistama...
Оду животи. Путеви дођу у тачку кад почну да се разилазе. Свако својим путем. Неком престанеш да будеш потребан. Без обзира на све километре живота које сте препјешачили заједно.
Приоритети постају другачији. Одрастамо. Свако уређује свој живот како мисли да је најбоље.
Некад сачекам. Све се надам да ће ти животи (а и њихови власници, јелте) да се врате. Некад се и врате. И све буде као што је било. Или не буде. Зависи колико се и мој живот и живот који се вратио промијенио. Колико су се промијенили власници.
Некад не чекам. Одем и ја. Одем, далеко, далеко. Оде и власница другог живота. Прво одемо у различите средње школе и различите факултете. Онда власница другог живота оде у лошу везу, ја одем међу слободне стријелце. Ја отворим...
Dani su gosti nezvani..
Umorna jutra, umorni dani,
Zamolim umor da me mine,
Zamolim jutro da malo zakasni,
Zamolim bol da te zašije na mojim grudima,
Molim a čutim...
Pusti me,
Ja te samo sputavam, trošim ti snagu,
Pusti me da potonem,
Pusti me, oslobodi se,
I zaplivaj u mirnijim vodama..
DRAGI DNEVNICE...
Tako sam pocinjala svaki moj dnevnik ,koje sam pisala od oduvek.
cini mi se da ,jos od kada i nisam znala da pisem{ jos uvek ne znam da pisem-]
tacnije bi bilo OD KADA NISAM ZNALA SVA SLOVA
cini mi se da sam jos od tada pisala dnevmnike,
i svaka nova sveska je pocinjala ovako..
UPOZNAVANJE SA LIKOVIMA SAPUNICE..
ILI sastav za prvi razred osnovne
MOJA PRODICA..
OVAKO SPISAK IZGLEDA..a brojevi nisu tu bez veze
1.Moja baba
2.baba moja po ocuhu
3.ocuh
4 otac
5sestric
6.majka
7 sestra
8.Imala sam jos dve babe, rodjene sestre moje prve babe
9.stric po ocu
10 ujak po majci
11. familija rodbina itd.
PRE SVIH su moji prijatelji, i moj decko. SADA vise i nije mi decko sada mi je postao neko jako vazan ,VAZNIJI OD DECKA
svi...
Koračala je laganim,lepršavim korakom. Staza je bila šarena i svetlucava. Ulaz u Pysdilend je izgledao kao i svaki drugi ulaz u luna park - blještavilo boja,nasmejana animirana lica na kapiji,buketi balona sa strane, cirkuska muzika kao prateći zvuk i galama. Na samom ulazu jedan fini uniformisani mladić joj se poklonio i nemo,samo pokretom ruke,poželeo joj dobrodošlicu. Zahvalno i sa osmehom mu je klimnula glavom i započela izlet u Pysdilendu. Najpre je nailazila na divne ptice,miroljubive i prelepe u svojoj prirodnosti. Bilo je i slatkih malih pasa koji su razdragano mahali svojim repićima. Kako je dalje odmicala, počela su da joj se ukazuju pred očima neobična bića. VIdela je nekoliko babuna,obučenih u košulje,koji su kružili u...
Nikada se nigde nisam uklapala, u meni je uvek postojao neki strah koji me je sprečavao da se otvorim, tama sa kojom smo se gledali oči u oči, praznina u koju sam upadala svaki put kada bih pokušala da je ispunim. A ja sam bežala, bežala od sebe, od svih, u pokušaju da se zaštitim od bola... Dok te nisam srela.
Sa tobom sve ima smisao, sa tobom sam ja ja, sa tobom je sve lakše, sa tobom je bol podnošljiv, zbog tebe žurim da se probudim, svet ima boju...
A ti si tako sjeban da se ja osećam razumno pored tebe. I zato ne mogu da odustanem.
Naslikala sam svoj osmeh na tvom licu, od tebe sam sagradila sebe, u tvojim grudima našla sam mir za svoju dušu.
Želim da mislim na tebe kada ne mogu da zaspim...
Ili, ne želim da zaspim kad mislim na...