... kad razmislislja lijepa zena, umjetnik i naucnik zakradu se tako
intrigantne izjave
spekulacije
koje prkose logici
moralu
svakidasnjici
... ako su cinjenice protiv mene,
to gore po cinjenice... "
... budimo realni trazimo nemoguće..."
... zestoka prevara u koju se veruje... "
... nekih 80_tih,
prolazi pored Moskvine baste
Vlasnica tako jakih grudi
nijesam mogao odcutati i istrcah, -
Ljepoto, jeli tesko a, Ona ce... ti bi, da pomognes..." To je Beograd, to je Beogradjanka a bilo je vrijeme kad Prolece nije znalo za "dosta"...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Nedelja je prijepodne i grad je prazan. Onako... Tipično ljetni. Sjedim
u osami polupropalog kafića. Čovjek se valjda s vremenom navikne na
ovaj opori miris. Bilo kafića, bilo života...
"Ajde da ti teta gata. Mlada si. Lepa si. Mnogo pametna. Mnogi momkovi tebe
voli. Mnogi je crni muški ludi za tobom. Ali ima jedna plavi. Taj bi
sve dao za ti. Sve... U život si imala dva put da si jedva izvukla
živu glava." - s djetetom nesvjesnim i vremena i prostora ulazi oniža
Ciganka skrivena iza višebojnih tkanina okićenih zlatom i osmijehom te
uz "dobrojutro" prelazi u verbalni napad na jedinu gošću. Svojom
pojavom talasa sumornu atmosferu.
"Ne vjerujem Vam ja baš u te priče... " - pokušavam izmaknuti njezinoj
mreži s poluosmijehom na licu, što...
Albert Camus: "Intelektualac? Da. I nikad to ne poriči. Intelektualac je neko čiji um posmatra sam sebe. Volim to, jer sam sretan što sam obe polovine, posmatrač i posmatrani. "Mogu li se spojiti?" To je praktično pitanje. Moramo se spustiti na to. "Prezirem inteligenciju" zapravo znači: "Ne mogu podneti svoje sumnje."
--------------------------
- Gde god je božija duša tu je svako dešavanje: i sadašnje i prošlo i buduće. U njoj i kroz nju sve postoji. "Ovde i sada" je samo mali deo njenog bitisanja. Postojala je pre i postojaće i posle, jer se vraća neuništivom izvoru iz kojeg potiče.
-------------
Tin Ujević: "Mi smo išli putem. Put je bio dug. Kasno opazismo da je taj put krug."
- Krug simboliše ponavljanje i beizlaznost. U...
Ne ruši sve mostove možda ćeš se vratiti,
nisi ptica ni leptir obalom što leti,
kada nema mostova uzalud je čeznuti,
uzalud je shvatiti, uzalud je htjeti.
Ne ruši sve mostove, možda ćeš se vratiti.
Ostavi bar jedan most između srca i mene,
u samoći je lakše neshvaćeno shvatiti
mogle bi te nazad nagnati uspomene...
Osho: "Inteligencija je opasna. Inteligencija znači da će te početi misliti samostalno; počećete gledati samostalno. Nećete verovati svetim spisima; verovaćete samo vlastitom iskustvu."
- Mudrost ili uvreda zdravom razumu? Postoji nastojanje da se mišljenje okarakteriše kao nepoželjno. Navodno sprečava pravo razumevanje života. Takodje se smatra i uzrokom patnje i sukoba medju ljudima. Pri tome se zapostavlja činjenica da je takva ideja nastala iz mišljenja i da se iskazala kroz reči. Kako izgleda misli i reči su ipak korisne.
Tačno je da disfunkcionalno mišljenje stvara nesklad i da može postati uzrokom bede. Ali, je tačno i to da funkcionalno mišljenje stvara napredak i donosi blagostanje. Ljudi se trebaju osposobljavati da...
Jednom davno, živjela je princeza koja je tvrdila da će se, kad odraste, boriti protiv zmajeva. Svi su joj govorili da se samo prinčevi upuštaju u borbe sa zmajevima, no nisu je uspele razuveriti. Bila je drugačija od ostalih princeza, bučna i ratoborna poput dečaka. Vitlajući štapom neretko se upuštala u bitke s neprijateljima, što je zapravo samo zamišljala, ili se u parku verala po granama hrastova zamišljajući da osvaja tvrđavu.
....Stojeći na litici iznad zapenjenog jezera, zamišljeno je zurila u maglovite obrise Samuilove tvrđave, najpoznatiji spomenik grada, srednjovekovno utvrđenje, smešteno na dva brda, čiji su se vrhovi uzdizali iznad jezera koje ga okružuje i pruža mu prirodnu odbranu.
Ona nije imala tu privilegiju, morala...
Sada je nepotrebno mistifikavano pošto je normalna pojava koju čovek stvara sopstvenim postojanjem, razvojem i delatnostima. Da bi se to bolje razumelo može se dati primer oranja njive.
Dolaskom orača na njivu započinju promene. Gde god je orač (subjekt) tu će biti oranje ili žarište dešavanja (Sada). Iza ostaje brazda, a ispred netaknuta, neuradjena njiva. Dešavanje ne može postojati bez subjekta. Jedino on stvara promene koje dobijaju karakteristiku prošlog, sadašnjeg i budućeg.
Dakle, gde god je svesno živo biće mora postojati moment dešavanja koji se doživljava kao Sada. Ali, pored toga momenta čovek je svestan i prethodnih dešavanja ili prošlosti, kao i budućih. Drugim rečima, ima koncept vremena. Zašto je to važno?
Time se...
Ko god da si, znao sam da ce otvoriti blog iz puke radoznalosti. Heheheh. Ali nema nista cime bih mogao da te ponudim. Blog je cudan, a postace i bludan. Mmmm.
Ti koji si se rodio u srcu
dok je zima harala u dušu,
ti koji si zaživio u venama
dok je proleće podgrijavalo bol,
tvoje reči ne blede,
svetlost su,
svetlost koja se rađa iz plavetnila
na prvim zefirima jutra
a ne umire ni sa zalaskom sunca.
Ti kome mladost kaplje u srce,
dok tvoj duh gori u noći,
ti koji nosiš pun mesec u očima
dok poslednja zvezda pozdravlja sunce,
tvoji stihovi ne blede,
kiša su,
neprestana kiša u tekućoj reci,
izliva se u more ljudi
darujući ih ljubavlju i mirom.
Sigurno ste čuli priču o dva vuka - dobrom i lošem, koji se stalno bore u nama a pobeđuje onaj kojeg hranimo. To je jedna interesantna pričica kod koje većina ljudi spremno na prvu odaje sebi priznanje kako hrani dobrog vuka. Svesno se ni pod tačkom razno ne priznaje ni sebi ni svetu da često i onaj drugi,etiketiran lošim,dobije po koju kosku. Reći ćete,pa da,samo onda kad je zasluženo,npr.kad me neko prvi dira,pa moram da uzvratim. Priča je,zapravo,mnogo dublja,a jedna njena interpretacija me je toliko oduševila da sam osećala potrebu da je nekako sačuvam od zaborava.
Priča je,dakle,da se ta dva vuka stalno bore i pobeđuje onaj kojeg smo nahranili. Sad ide veliko iznenađenje - kakva je to dobrota ako smo izgladneli "zlog" vuka i...
Beskraj
Godine tiho prolaze, a sa njima i prijateljstvo naše,
Ponekad tako snažno, a ponekad vrlo slabo bejaše.
Pamtim duge razgovore i vremena zaboravljeno lepa,
Dok danas prijateljstvo naše polako postaje stepa.
Teško je razumeti da buktinja plamičak postane,
A da nakon svih ovih godina ništa ne ostane.
Buktinja čija toplota nas je držala zajedno se gasi,
A tako su mali izgledi da se ona zauvek i ne ugasi.
Ja znam da ta buktinja u meni i dalje negde tiho gori,
Premda ne znam zašto se za naše prijateljstvo bori.
Možda zato što ja ne zaboravljam kada mi neko znači,
Bez obzira na sve trenutke kada me taj neko iznova tlači.
Bez ikakve sumnje, ostaćeš mi prijatelj u srcu vredan,
Te je pesma ova moja - tebi jedan poklon bedan.
Želim ti...
Miroslav Krleža: "Noću, u intimnom, poluglasnom razgovoru sa samim sobom, nikako ne mogu zapravo logički opravdati zašto se u posljednje vrijeme toliko uzrujavam zbog ljudske gluposti. Kad bi tuđa glupost bila neugodna kao naša vlastita zubobolja, to bi se još moglo objasniti: gnjili zubi truju raspoloženje, od zubobolje ne može se spavati. Ali ovako? Kako “ovako”?"
- Zašto uopšte razmišljati o nečem što je izvan našeg domena uticaja i dozvoliti da to muči? Nije li to prikrivena potreba za konrolom? Ili je u pitanju preterana odgovornost u kojoj se oseća dužnost da se sve dovodi u red?
Život i ljudi su onakvi kakvi jesu, a ne onakvi kakvi mi želimo i mislimo da trebaju biti. Pametan čovek utiče na ono što može menjati. Ne opterećuje...
Обећавам
Обећавам да те никада повредити нећу,
Да ћу ти донети једино радост и срећу.
Обећавам да ћу бити ту онда када падаш,
Помоћи ти да заједно животне муке савладаш.
Обећавам да лаж нећеш чути са усана мојих,
Већ добити нежне пољупце до усана твојих.
Обећавам да ћу ти пружити све што је до мене,
Да бих љубав нашу неговао као најлепше семе.
Ходајмо заједно цветним ливадама без краја,
Док прелепа тишина нашу љубав јача и осваја.
Покидајмо све окове, будимо будаласти као деца,
Волимо се, грлимо се док је сунца и месеца.
Обећавам да ћу те третирати као моју принцезу,
Јер ћу своју душу целу уложити у нашу везу.
Обећавам да ће много пољубаца у образ бити,
Обећавам да ће мој срце само за тебе бити.
12.05.2018
Duga
U tihoj Novembarskoj noći sedeh tako, na tremu,
kad me iznenada snažan zvuk munje iz misli prenu.
Odjednom svesna kiše koja je čini se satima lila,
Odjednom svesna tajne koju sam tako dugo krila.
Davno sećanje učini da mi niz obraze suze krenu,
Kad začuh sasvim jasan zvuk koraka u tom trenu.
Panično pokušah da sakrijem suzne oči moje,
Kad videh zabrinuti izraz lica majke svoje.
Na njeno prosto pitanje odgovorih bez glasa,
Jer me svaka moja misao tako lako nadglasa.
U odsutstvu reči osetih kako mi srce snažno bije,
Plašeći se da majka sazna kakvu ono tajnu krije.
Umirivši misli, smogoh snagu da reči kažem,
Da napokon svima veliku istinu pokažem.
Prigušenim glasom rekoh šta to muči mene,
Tihim glasom prošaputah: „Ja volim...
Misterija
Tragao sam, žudio sam za toplinom koja srce greje,
Možda sam je i pronašao, u devojci koja se smeje.
Za taj osmeh, bogati bi se odrekli svega što imaju,
Kraljevi bi ratove započeli da osmeh od drugih otimaju.
Nisam ni kralj, ni bogataš, ali znam koliko mi znači,
Koliko me tim jednostavnim, a lepim osmehom privlači.
Osluškivao sam vetar dok je tišina među nama bila,
Nežan dodir vetra po licu bila je njena ruka mila.
Uživao sam i kad se smeje, i kad me gleda,
Čak i onda kada se mom poljupcu ne preda.
Igrala je igru koju ne razumem ni sada,
Tajno se nadam da će ona srcem da mi vlada.
Čak i u tišini, kada reči nisu od značaja bile,
Znao sam, osećao da su njene oči misteriju krile.
Njena tajnovitost, ogledalo bez odraza me...
Izmedju jave i sna
Sedeh tako kraj vatre, zagledan u oblike koje plamenovi prave,
U njima videh samo tebe, bolna sećanja koja ne žele da me ostave.
Putovao sam mislima negde daleko, tamo gde mrtvi još uvek žive,
Gde se naši svetovi iznova sudaraju u borbi i nadi da prežive.
Bolno je živeti tamo, biti rastrzan izmedju jave i sna,
Tamo gde još uvek mogu videti tvoja oka dva prekrasna.
Ali to nismo više mi, to su samo utvare ljubavi naše,
Spaljena sećanja koja prah i pepeo postaše.
Sedeh tako kraj vatre, ali ne osetih njenih plamenova toplinu,
Te tako ustah i pognute glave krenuh peške kroz tminu.
Jedna misao me je progonila, obuzimala, oduzimala mi dah,
Ispunjen panikom, unezveren i slabašan korak ubrzah.
Bežao sam, ali me je ta...
Postoje dani slomljenih reči i dugih ćutanja,
kao disanje
onako mlako, ne punih pluća,
Umivam bol u morima pakla,
mračni snovi u sivom jezeru,
Ućutim nekad tako
ugrizem se za usne,
kada su zagrljaji prazni,
lepi se,
bol na bol,
misao na misao,
a u mislima uvek ti
ni ne može drugačije...
I evo me...opet se osmehujem..
ti si moje sveto i ljubavno.
Volim te duboke oči koje prate moj tihi korak u noći,
Volim to zvezdano platno koje curi srebrnim sjajem,
volim to pitanje koje odzvanja u tišini
Glumiš li ljubav, ili ljubav glumi tebe?
Volim te u hiljadu i jednom snu,
ukraden i zatočen u meni.
U mojim najboljim danima
s mnogim sam i mnogo gresio
svima sam odnekud bio poznat
svi su zeleli da se druze sa mnom
voleli su jako moje pesme.
U mojim najboljim danima
imao sam utisak da svet pripada meni
bio sam glavna atrakcija
svi su voli da procitaju sta napisem
svi imali vremena za mene
U mojim najboljim danima
znao sam sve citate ucenih ljudi
recitovao razne stihove najvecih svetskih pesnika
citao samo probrane knjige
Svako je voleo da poprica samnom
Sad kada vise i ne pisem
kad sva su slova ista.
Ako vise nikad i ne napisem
necu zaliti nijednog momenta
Svi znaju - Konj sam.
Sad kad sve je jedno.
I kad vise nista nije bitno.
Nesto cu da smislim.
Prezivecu vec nekako.
Mada ne znam kako.
THE LAST DUEL
Za sve koji nisu gledali film, a žele, nemojte čitati dalji tekst.
"The Last Duel" ime je filma iz iz 2021 godine. Radnja filma smeštena je u Francuskoj, u četrnaestom veku gde se upoznajemo sa nekoliko ključnih karaktera za samu priču. Prva dva, koja su odmah predstavljena jesu vitez "Sir Jean de Carrouges" i njegov prijatelj, štitonoša "Jacques Le Gris". Ono što je jako važno, ali i veoma interesantno jeste način na koji je ispričana sama priča, koja je inače istorijski tačan događaj potkrepljen spisima istoričara. Priča je ispričana u tri poglavlja, iz različitih perspektiva, odnosno, iz perspektive svakog karaktera u filmu.
Film počinje bitkom u kojoj vitez Jean de Carrouges nesmotreno inicira borbu i pada u...
Берћајев: "Личност је бол и многи пристају да у себи изгубе личност, пошто не могу да поднесу тај бол. Личност је напор који није одређен природним средствима. Борба за личност је херојска борба. ХЕРОЈСКИ ПОДВИГ ЈЕ ПРВЕНСТВЕНО ЛИЧНИ ПОДВИГ. Личност је повезана са слободом, без слободе нема личности. Реализација личности јесте постизање УНУТАРЊЕ СЛОБОДЕ када се човек више НЕ ОДРЕЂУЈЕ СПОЉА."
- Bol je samo jedno od osećanja koje se javlja tokom razvoja ličnosti. Zato se ne može reći da je ličnost bol. Ličnost, pored bola, oseća i radost, nadu, etuzijazam, ljubav itd., tj. čitav spektar osećanja koja se stvaraju u interakciji s okolinom. To joj i omogućava da spoznaje vlastitu kompleksnost.
Ličnost je neslobodna ako nema autentičnost...
Čekala je,
da je talas sreće preplavi.
Ona na jednoj, a on na drugoj obali.
Između njih duboka, brza voda i
srušeni mostovi.
Pogledi im se dodiruju,
u vazduhu miluju.
Zajedno u mislima,
prokleta daljina ih razdvaja.
Na obalama procvali crveni makovi,
nemi svedoci neostvarene ljubavi.
-Putovanje-
Živimo u tami.
Rođenjem, iz tame izlazimo.
Ugledamo svetlost
i u svetlosti živimo.
Na kraju putovanja,
svetlo se gasi.
Iz tame smo izašli,
u tamu se vraćamo.
-Raduj se -
Kapi klize niz prepunu čašu,
Dosta je!
Učaurena kao larva,
Ne guši se!
Krila imaš, a ne letiš,
Pomakni se!
Živa si, a mrtva,
Trgni se!
Budna si, a spavaš,
Probudi se!
Ne čekaj sreću, ona je u tebi,
Opusti se!
Živi život, koračaj hrabro,
Raduj se!
“Ponekad se i dobar čovek umori od svoje dobrote. Jer dok je svima bio dobar sebi je bio najgori.”
- Pojam dobrote je u potpunosti izgubio pravo značenje. Poistovećen je glupošću, kukavičlukom, samoobezvredjivanjem ili bolesnim podcenjivanjem vlastite ličnosti. To je daleko od istine. Dobrota stvara harmoniju tako što se zalaže za ravnopravan odnos izmedju ljudi.
Dobar čovek poštuje i sebe i druge. Ima zdrav ego i ličnost. Mudar je, hrabar, pravedan i pošten. Izjednačava vlastite potrebe s potrebama drugih. Razmatra ih da bi dobio pravilnu procenu njihovog prioriteta. Zato i zna kada nešto treba da učini za druge, a kad za sebe. Ne iskorišćava nikoga, ali ne dozvoljava ni da ga koriste.
-----------------
Eckhart Tolle: "Vreme...
Nojeva barka
Kao deca, mnogi od nas su culi pricu o opstem svetskom Potopu u Nojeve dane, kada su sve kopnene zivotinje usle u barku, dve po dve. Samo Noje i njegova zena, njihova tri sina Sim, Ham i Jafet, i njihove zene bili su spaseni. Vecina ljudi ne misli da se ova prica stvarno dogodila. Da li se mogla dogoditi ? Da li je to istorija ili je Biblija, kao i mnoge druge knjige, prepuna prica kao sto su Grimove ili Ezopove? Da li je istina stvaranje ili evolucija, katastrofizam ili uniformizam?
Kada sam zaplakao rekla si i sta ja sad da radim, kada sam hteo da ti cujem glas jos malo rekla si ajde ajde, kada sam visio na plafonu okacen o crevo od tusa nije te bilo, zabrinula si se da nisi trudna mozda pa ti je laknulo kad si dobila jer mozes cista dalje bez traga mene u sebi... I rekla si pre bi se ubila nego bila opet s tobom... A onda zatim dobar si ti covek... Da me utesis... Zalis me I prezires... I besmislenim znacenjem koje si mi dala za koje se nadam da ces da obrises... Zauvek... A kada ga nestane obrisimo I ove pisane strane... Nikada nas nije ni bilo siguran sam u to... Drhtaje prebaci za nekog drugog... Jer ne znam vise ko si... I koga sam dodirnuo one noci...
Virginia Woolf: "Mogu samo da primetim da je proslost divna zato sto covek nikad ne razume svoju emociju u trenutku. Ona se razvija kasnije i zbog toga mi nemamo potpunu emociju o sadasnjosti, vec samo o proslosti."
- Pronicljivo zapazanje. Osim, emocija se ne razvija. Ono sto se razvija su misli koje proizadju iz te emocije. Um je sfera svesnog, a emocije i osecanja nesvesnog. Izmedju njih postoji stalna interakcija i transformacija. Emocija se ne moze shvatiti emocijom i culima, vec samo umom, kroz misli. Um je postane svestan kada postigne potpun intenzitet ili sazetost/snagu.
Ali, tada dolazi i do njene kulminacije i transformacije, jer time ekspanzira u misli. One su u pocetku nejasne i razlozene tako da ih um mora...
Šta znači "izvini"?
Po jednoj zen priči, učitelj je to ovako objasnio:
"Idi, donesi jedan keramički tanjir".
Dete donese.
"Sada ga baci što jače možeš. Hajde".
Dete baci i tanjir se raspade na paramparčad.
"A sad mu reci 'izvini".
Dete posluša, reče krhkotinama "Izvini".
"I, je li se sastavio kad si mu se izvinio?"
...
...spokojstvo duha
mir duhovni
spartanski odnos i podviznistvo
da li ima jos opravdanja
za nemir i stvarni odnos
prema stvarnosti
ili je opravdanje zasto sebe nijesmo jos drzali
u zabludi i htjenjima
a onda imati razlog za samokritiku
i pozitivno gledanje
na svoje negativne stepenike
kao i do sada
i od_sada cu
sam proci kroz trnje i koprive
a onda okrenuti pogled
nekome
sto bi trebao biti pokraj mene
dajem pravo na urlik ili otrov
svima koji uvide
da nijesam vidio
i ne opravdavaju me
jer,
samo ce te pratiti tvrdoglave duse
ako dusu postujes
sa voljom na emociju
ne mozes dalje
dok emocija traje
poslije nje
ako ne izgoris
ici ces pravilno
ali sa zalostivom mislju
da je moglo i bolje
a,
ako izgoris
ostace mirisan trag
i opomena
da nije...
Ništa neće proći,
ni reči, ni stihove,
Sve će ostati...
I vreme će stati,
ovde i sada,
između mojih i tvojih koraka,
idući ka kraja
do koji nikada neće stići.
Zato što se rađam u tvojim nedrima, svaki dan, iznova,
istekla od tvoje ljubavi,
Ispunjavam svoje zenice tom čistom svetlošću
i taj spokojan sjaj plavog meseca,
koji će živeti a da se ne rodi,
vladaće mnome posle tebe,
prkosiće sudbini,
sa usnama pritisnutim na toplo čelo,
sa bledim licem, umornim od početke i krajeva,
sa neobuzdano srce koje se odupire krhkom telu,
krotko dodirujući ivice svojih granica,
novog života, toplog i tihog,
da bi te opet prepoznala u žutom sumraku.