Moja nestvarna...

Ti si moja nada
obojena čežnom
bledim nijansama magle
san koji sanjam
mit u koji želim da verujem
moja nestvarna...

 

[Loki]

Isparavaš polako
osećam
znam
kao magla nestaješ
i nemoćan sam
grabim vazduh
grabim snove
prazne reči
obećanja
prokletu tišunu
sve sem tebe
jer nisi tu

Ti si nestvarna silueta
obličje u magli
duh koji krajičkom oka nazirem
negde u daljini
eho neke želje
koje se i ne sećam da sam zamislio
ali znam da želim

I vičem na tišinu
besan sam
ljut
očajan
nemoćan
gde si?
a tišina
ona ćuti
ne odgovara ništa
gde si?

 

[Neprilagođena]

 

[Loki]

Noćas sam slomljen
bespomoćan
sam
sklupčan u ćošku
vrištim u prazninu
pružam ruke
nikom

Dođi moja kletvo
pojavi se
prokleto moje
nisi moje
nisi
znam to
ja već dugo
osećam u kostima
u prstima koji trnu
i u grču stiskaju prazninu
uzalud

Pojavi se
dođi
pokopaj me
hajde
presudi mi već jednom
oslobodi me se
znam da želiš