...lelujas kao neodlucni vjetar
mrsteci svoje malo jezero u planini
sta
ako te Dijana opomene
i Zevsa prizove
neces valjda u ljubicaste visine otici
i poglede osiromasiti moje
jos ako i kradje postoje
smrtne oci
htjele ili ne
besmrtnost ce pozvati
ne znam te
ali prizivi i snovi
nadogradjuju moje moci
i ako nemocno se blize
ali
blize se
i time hrane
zaboli to
kao Prometeja
njegove rane
kad mu Orao prilazi
a mene odlasci nenajavljeni
i pune oci
sto ni mrakom se
ne prazne...olaksavaju...
...
volio bih da ostanes
tu gdje si lelujas
svjetiljkom
tvoga hoda
pogledom koji samo
mene promasuje
i budi dubine vulkanske
koje bi Okeanu
provalom kroz
prostore Otrantske...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
...
Oni koji me bole
Mole me grane
a i potoci
da se manem
pognute setnje
da se manem svega
sto me u nista posla
Mole me vrhovi jela
vrhovi brda
mole me
zaostale pjesme ptica
da ne idem
kuda idem
Trazi od mene
slavuj i frula
da ne idem i ne
odem
samo sam ih ja
slusao
i neodlazio
Ali samo Oni
me ne mole
Oni koji me ovdje
otjerase
Oni koji me
B O L E
...nalazim sebe
tamo
gdje nijesam bio
gdje bivam
zvjezdano nebo
me gleda i ceka
a bezdan neka
trazi od mene
da krenem putem svojim
za sebe da se ne plasim
bojim
ko je sa mnom
on ostaje
ili nije ni bio
ovoga puta
nesto bih skrio
ali unutrasnje vedrine i
i izvori
mole me
da ucutanost prozbori
ne krije
jer hladnoca samo
zmije grije...savije,
i evo me samog kao nekad
na klupi pored tvoga lika
sto sigurno cuti i opominje
da se cuvam rijeci izrecene
a ako jest
drzi se Nje
kao svetinje...
Evo malo necega sto sam sklopio.
Zivot i Univerzum (u smislu sve sto postoji) su bazirani na zivotnoj energiji. Zivotna energija prolazi kroz razlicite frekvencije i prelazi iz jednog oblika u drugi. Ona tako formira razlicite dimenzije, univerzume (svemire u astronomskom smislu), “nize” oblike energije kao npr. gravitacija, magnetizam i elektricitet, i formira materiju. Centralna dimenzija je Izvor, i iz njega se emituje ta zivotna energija.
Najvisi oblik sacinjen od zivotne energije je dusa, jer dusa raspolaze istinski slobodnom voljom koja ne moze vestacki da se napravi bilo gde van Izvora, moze eventualno samo da se simulira. Ne postoje visa i niza bica, postoje samo te iste duse koje se medju sobom razlikuju po starosti...
Konjlega i Strki traže da napišem priču, jedini spas mi je da nešto nažvrljam, inače će me proganjati do sudnjeg dana, naročito Strki, koja, iako je duša
od čoveka, pred forumskim auditorijumom se trudi da održi imidž моћне длакаве стрвине, opasne i neumoljive modulatorke, koja poštuje svako pravilo,
iako je javna tajna da ih redovno krši. Samo još da vidim kako u ovo uklopiti kameliju i slagalicu, očigledno nikako, ali barem će ovo biti savršeni egzemplar
da je bolje da od mene ne traže takve kreativne napore.
Sa teme: Igra - sastavi priču
Vidim te,
U sebi,
Vidim
U tebi
Rub neba, i zora
što gori iza njega.
Ti si izlazak sunca,
I vatreni zalazak,
Ti si gutljaj vode
U podnevnoj vrućini,
Ti si vreo bljesak sumorne munje,
I laki vazduh lipovog sokaka.
***
Kao krhki cvet
od leda skrivenog ispod lista,
Kao rima, odavno zaboravljena,
stidljivo ću doći kod tebe..
Naizgled jaka dok strahovi u meni vrište
Izgaram u svojoj unutrašnjoj borbi
Borbi bez pobednika
Svom ličnom ratu
Svet je lepši ako se gleda izvan mene
Zavidim tuđem vidiku
Zamenila bih svoju bol za bilo čiju drugo
Pobegla bih bez poslednjeg osvrta na sebe
Ne želim više da me se sećam
Tražim pravu reč i kome da je dam
Da me zaboravi zajedno sa mnom
Da bude svedok jednog kraja
Da budem sigurna da se desio
Pa da tuđim očima ugledam neko novo nebo
Da tuđim rukama opipam neku novu nadu
Tuđim nogama koračam nekim novim svetom
Rimska izreka: "Tereti su lakši onima koji ih znaju nositi."
- Od reakcije na nevolju zavisi da li je otežamo ili olakšamo.
-------
"Čovjek koji teži vlastitoj veličini podcjenjuje sve drugo. Uspoređen s njegovim egom, ostatak svijeta je nestvaran. Stoga kako bi u potpunosti postali svjesni stvarnosti svega, moramo se osloboditi okova vlastitih želja. Prolazimo kroz ovu disciplinu kako bi se pripremili za svoje socijalne dužnosti – preuzimanje dijela tereta naših bližnjih. Svaki pokušaj postizanja širine života zahtijeva “dobitak kroz lišavanje, a ne pohlepu”. I tako, težnja je Čovječanstva postepeno proširiti svijest o jedinstvu sa svime."
- Čovek čiji ego podcenjuje svoju okolinu ne vidi jasno isto kao i čovek koji nema "svoje...
Kada se ove večeri moderator Baudrillard odlučio primaknuti bliže računaru da bi se ulogovao na forum, prvo je otišao na Književnost i primetio da tema Igra - sastavi priču od 26.01. čeka na neku priču, rešio se da napiše nešto. Ali s obzirom da nije vičan pisanju (a moderator na Književnosti, kakve li ironije) iz nekoliko raznih pokušaja da napiše neku priču ni jedna radna verzija mu nije bila dovoljno dobra za objavljivanje, tako da je odustao od toga i otišao ljut na Jennifer Jennin zato što nije ostavila neki tutorial kako se piše priča, pošto to njoj očigledno lako ide.
Sa teme: Igra - sastavi priču
Bio jednom jedan prodavac magle. Imao je ne baš uređenu radnju,spolja čak i ne mnogo privlačnu. Ali je bio vrhunski majstor svog zanata. Nadaleko je bio čuven.Njegove mušterije bile su samo žene. Prodavao im je "eliksir ljubavi", svakoj mušteriji prilagođen po njenoj meri,u različitim,unikatnim bočicama. Trčale su egzaltirano u radnju,svaka misleći da jedino njena bočica sadrži pravi eliksir ljubavi,jer majstor je umeo vešto svaku da ubedi da tako jeste. Muškarci nisu zalazili u radnju,samo su se ponekad malo vrteli oko nje,ponekad bi neko virnuo kroz neugledni izlog. Znali su da tu nema prave robe,da je u bočicama samo magla,ali su se potajno divili majstoru na njegovom umeću trgovine.
Mušterije bi vremenom otkrile da eliksir ne...
Zemlja omekša i zaspi, otežala od vode,
I odjednom mi uznemirenost zariva nož u srce,
Od nejasne buke kiše i srebrne čipke
Samoća noći plete mrežu u uglu.
Strašno šuštanje zidova dremale kuće
Neprimetno se stapa sa muzikom vetra i sna..
Moja nežnost nikome nije potrebna... U naručju razdvojenosti,
Nestaju zaboravljene senke prijatelja,
Samoća vrti svoj začarani krug.
Na crnim senkama leži veo oproštaja,
Neshvatljiv osećaj tuge i krivice.
I čežnja za sobom, kao večni bol i strepnja...
Ali pogrešno vreme, prebrzo teče..
Samo kad bih imala vremena da dodirnem nebeske izvore,
Na samoću vetra, kiše, trave...
Samo kad bih pronašla i osetila željenu
tišinu beskrajnih prostora i željeni mir.
Pre nego što usamljenost dotakne srce...
Dakle evo šta se desilo danas. Igrom slučaja, da ne kažem poslovno, danas zalutam ja u jednu ultra mega giga super profi haj tek zgradu gde su svi lepi i svi mirišu (neka softwer-ska kuća) i razgledajući ambijent provalim da pored mene prođoše divne zgodne noge sve onako u lepršavoj letnjoj haljinici ostavljajući za sobom miris nekog skupog parfema. Rekoh sebi ne okreći se Konju za svakom koja prođe ali pogled je bio jači od mene i ispratiše je moje oči do njene udobne foteljice u prostranoj prostoriji. Kolega je pričao sa osobljem a meni noge same pođoše ka njoj... kad ispred ulaska u prostoriju.. tamo gde pre ih nije bilo na podu su ležale čistokrvnih dvesta kinti. Pogledam ja kolegu.. i dalje priča. Pogledam nogice.. nešto kuckaju...
U našim selima je totalni hit dati ime kravi. Svako ima svoje cake. Neko to radi rendom, neko po danima u nedelji, neko po svecima. Naravno, postoje i ustaljena imena kao Belka, Ružica, Visulja...
"Život na selu je težak, jeb'ga, mora dosta da se radi, ali ima se kasnije i koristi od ove marve što gajimo. Imam i pras'ća i živine, ali najponosniji sam na moje krave: Tanganjiku, Petrojku, Nedeljku, Belu, Šaru, Kataklizmu, Ruš'cu i Zlatanu."
///////////////////////////////////////
Davanjem imena kućnom ljubimcu, vlasnik psa odaje vrstu, ali i sebe.
Džeki, Bleki, Brnjo - imena za neodređenu pasminu, žgoljavog avlijanera, koga vlasnik, ne zna se zašto, smatra lovačkim psom, iako se svaki put iz lova vrati bez njega. Ova vrsta pasa...
Gledam. Razgledam. Ima ih mnogo. Neki u kavezima,neki na "slobodi" ali opet ne baš istinski slobodni. Ima onih dobroćudnih,naivno prilaze svima. Ima i dobroćudnih ali povučenih,naučenih bolom da budu oprezni i zaklonjeni. Ima predatora,kidišu,vežbaju svoje lovačke sposobnosti. Ima i živine,zaljubljeno zatrčane ka svojim koljačima. Ima i vrednih,pregalnika,sa misijom,vode se njome i ne daju biti ometeni. Ima i onih koje niko ne primećuje,ili su inhibirani ili ne vide priliku da zasijaju.
Ima tu svačega. Ljubavi,prezira,takmičenja, traženja spasa,traženja žrtve. Svaka životinja ostavlja svoj trag. Zanimljiva skupina,ali bez nekog konkretnog smisla osim da postoji u tom prostoru i zadovoljava neku svoju potrebu.
Gledam,gledam,šetam tako...
Sartre: „Čovjek je osuđen da bude slobodan.“
- Sloboda ne može postojati bez izbora. S obzirom da je čovek prinudjen na stalni izbor svojih aktivnosti i ponašanja osudjen je na slobodu. Medjutim, sloboda dobija smisao tek s odgovornošću. Što je čovek svesniji postaje odgovorniji pošto jasnije sagledava posledice svojih izbora i aktivnosti.
Shvata šta ga vodi u blagostanje i duhovnu slobodu, a šta zadržava u ropstvu okolnostima i telesnoj programiranosti. Duhovnom slobodom dobija kontrolu nad sobom i svojim ponašanjem, dok ga ropstvo sebičnim nagonima zadržava u neznanju i neodgovornosti tako da pravi pogrešne izbore kojima stvara bedu i destrukciju. Zato Sartre kaže: „Čovjek je odgovoran za ono što jest.“
------------
"Juče...
Neće mene iz ove zemlje oterati neimaština. Neće. Navikla sam ja i na malo i na puno. Navikla sam ja i na ništa. Neće me oterati ni to što nema posla. Naći ću komad svoje sudbine. Crnim iza nokta ću je platiti. Ali ću je naći i bit će mi dovoljna. Neće me oterati ni ekonomija zavijena u crno. Ni napredak kojeg nema ni na vidiku. Ni bolnice u kojima se još više razboliš. Ili umreš dok čekaš naručeni termin. Neće me oterati ni rat s kojim nas svako malo plaše. Ni ona trojica koja sede u udobnim foteljama i međusobno se prepucavaju, dok nam mladi odlaze. Neće. Oterat će me nepravda. Ona koju gledam svaki dan. Ona koju osećam i na svojim ramenima. Oterat će me licemerje. Lažni osmesi. Lažne dobre želje. Lažna dobrota. Oterat će me oni koji...
Jedva sam čekala da ode Vučić,
nikako da ode...🙄
Došla korona.
Jedva sam čekala da odu Vučić i korona, nikako da odu...🤦
Došla kriza.
Jedva čekam da odu, Vučić, korona i kriza, nikako da odu.
Dolazi teška zima.
Jedva čekam da odu Vučić, korona, kriza i teška zima...😳
Dolazi...🥶
Jedva čekam...🤔
"Emil M. Sioran rođen je 1911. godine u selu Rasinari u Karpatima, Rumunija, kao sin pravoslavnog popa (na rumunskom jeziku njegovo ime se izgovara Čoran). Po završetku gimanzije u Sibiu, studirao je filosofiju u Bukureštu, gde je i diplomirao, odbranivši rad o Bergsonu. Svoju prvu knjigu, na maternjem jeziku, pod naslovom "Na vrhovima očajanja", objavio je 1933. godine i za nju dobio i nagradu. Tokom 1936. i 1937. godine bio je profesor u gimnazijama u Brašovu i Sibiu, a krajem 1937. godine dobio je stipendiju Francuskog instituta u Bukureštu za nastavak studija u Parizu, gde je trebalo da pripremi disertaciju i Ničeovoj etici, koju, kako sam priznaje, nikada ozbiljno nije nameravao da napiše. Od tog momeneta, međutim, nije napuštao...
Kažu da je sve u oku posmatrača.Ono što vidiš svojim očima,sigurno je tako,zar ne?
Prošlo je to puno vremena,sigurno dve decenije...
Neko školsko igralište,ja strastven košarkaš.Nisam visok,al bijah precizan,nazvaše me Magic.
Posle sam saznao da je lik derpe i da boluje od side,al jbg ...
I tako,svaki dan posle poslova koje sam obavljao,trčao u to školsko igralište na basket.
Skupljale su se tu i klinke,ali i razni narko dileri.
Zapamtio sam i jednog matorog sedog.
Svaki dan je išao sa nekim mršavim momkom koji je pokušavao da hoda.Držao se matorom oko vrata i polako su se kretali.
Matori je stalno bio ljut,nervozan i čulo se da galami na momka.
Jednom se desilo,da su baš prošli iza moga koša,kad je matori udario momka po...
Ostala sam bez stana pred Sv. Nikolu 2014.
I gde bih mogla da odem, da nesto nazao ucinim sebi ili da se pridruzim armiji beskucnika, ako ne da se vratim u svoju devojacku sobu, kad vec imam gde da se vratim.
Ispostavilo se da nisam dobrodosla. Jadnica nisam ni znala sta me ocekuje. Kakva tortura. Ali to tada nisam znala. Nije mi palo na pamet sta ce moja majka da ''preduzme'', samo da bi mi ''ulepsala'' moje ''povratnicke'' dane.
Trebalo je da mi bude jasno vec tog prvog dana da nesto nije u redu. Odbila je da sa mnom popije kafu recima da vise ne pije istu. Samo kad se probudi.
Sve u svemu, primetila sam da ne govori sa mnom, da me izbegava. Razgovarala sam o tome sa cerkom, koja je brojala dane do njenog konacnog preseljenja kod...
Jesam otvorenog uma za sve slikare i stilove,ali ovo je mnogo
i za mene.
Rođen 1966. godine, Matt Sesov je odrastao u ruralnoj Nebraski dok je uživao
u normalnom detinjstvu. Jedne letnje večeri kada je imao osam godina na aerodromu
u blizini svoje kuće, udario ga je propeler aviona koji je sleteo.
Usled nesreće je odsečena leva ruka i gubitak leve šake.
Hendikep slikara proizveo je nakazne portrete,koji su svi odmah prodati.
Ne znam zašto, ali ovaj portret me potsetio na "Damu s kamelijama".
Aleksandar Dima Jr.
Ovog opisa se još sećam:
"Nebo je bilo mračno. Jesenja kiša šibala je okna. Na trenutke prazna postelja ličila mi je na grob. Bilo mi je strah".
Ne umem ti ja to...
Ljude da merim, da merim reči.
Ljudi lazu da su tužni, da su srećni,
kao da se život mora izmišljati,
a valja samo živeti.
Njima je sivo šareno,
Meni je belo belo, a crno crno.
Ne umem ti ja to...
Vreme da merim, ljubav da merim.
Kad imam, volim da podelim,
kad nemam i za sebe nemam.
Vreme me naučilo da se ne razočaravam.
A to ne valja.
Bolje dok se razočaravaš, ljutiš,
znači da se još daješ.
Da te još ima.
A ja, naučih, da u tišini volim,
i u tišini da precrtam.
Naučih,
Da te na kraju prezru
zbog onoga što su te zavoleli.
Toliko košta,
da se samo osmehneš,
kad te juče vole a danas ne poznaju.
Da se sam sebi poveravaš
da ti ne bi merili reči i dela.
Zgodna za zaobilaženje, volim da kažem o sebi.
Hvala...
Karl Jaspers: "Nezavisnost onoga ko filozofira leži u tome što on svoje misli ne zamišlja kao dogme da bi im se potčinio, nego što postaje gospodar svojih misli."
- Ego u stanju reflektivnog mišljenja postaje nepristrasan i neutralan. Prevazidje lični interes, niže strasti i želje pošto se izdigne u sferu duha i oslobodi telesne programiranosti i uslovljenosti.
--------------
“Kad dobar čovek pogreši on krivi sebe. Kad loš čovek pogreši on krivi drugog.”
-Pametan ne krivi nikog, već izvlači pouku iz greške. Zato je i ne ponovi.
————
-Sujetan čovek će se radije odreći istine nego iluzije o vlastitoj superiornosti.
—————
-Lakše je ostati u zabludi nego tragati za istinom. Zabulda je površna. Istina je duboka. Do nje se ne može...
Jiddu Krishnamurti: “Nije mera zdravlja biti dobro uklopljen u drustvo bolesno iz temelja.”
-Bolesno drustvo najbolje pokaze zdravlje i karakter pojedinaca. Sto je karakter slabiji lakse se uklapa u dekadenciju. Samo jaki karakteri imaju dovoljno snage i mudrosti da se odupru hipokriziji i sacuvaju autenticnost i duhovno zdravlje.
———-
“Ponekad se i dobar covek umori od svoje dobrote. Jer dok je svima bio dobar sebi je bio najgori.”
- Dobrota stvara harmoniju kroz ravnopravan odnos izmedju ljudi. Shodno tome, covek koji podcenjuje sebe i svoju licnost ne stvara sklad. Vise deluje iz neuroticnosti nego dobrote.
Dobar covek nije dobar samo prema drugima, vec i prema sebi. Nastoji da razume potrebe drugih, ali i svoje, da bi dobio...
Pričaj, šapući...samo da čujem ti glas.
Noćas mi se snove lome,
Krhka sam i bez glasa,
Pričaj, šapući...ja ću da čutim,
Noćas mi te duša doziva,
Miris svitanja i grma,
Prećutaću te,
Ne dam nikom priče koje nose tvoje ime...
Пут, ријеч кратка а значи пуно. Ево и ја да се позабавим једним а могао бих и многим другим. Село моје бар га тако доживљавам, а понекада као неко' нечије и друго а не моје. Али то је мој проблем и са тиме морам живјети. Оно што желим да у разговору кажем тиче се више људи, људи' опет ако се тако могу назвати. И то је мој проблем само патологија о којој вам причам није само мој проблем већ и ваш. Ко год прочитао ово моје наклапање наћи ће нешто и своје, оно не баш блиско али ипак његово. Када човјек сагради кућу уз пут? Што је био његов наум? Крчма, кућа јавна или приватна? Не знам, баш ме и брига. Ваља му да пролазницима назива добар дан или помаже бог, или ако је штедљив на ријечима климне главом. Минимум је, бар ја тако мислим...
Данас ми се имају пријатељи. Прави. Они који ће некад мене да се сјете први. Јасно ми је да сви имају своје обавезе, али треба 10 секунди да се напише ,,Хеј, Мицо, како си?" и пошаље порука.
Данас ми се имају пријатељи. Они за које не морам да се борим. Поготово не са њиховим емотивним партнерима. (У конкретном случају са момком моје најбоље другарице. Разумијем кад је он први заказо договор, али ,,Морам да видим са Луком да ли се њему иде негдје тад." је ипак мало превише. Мене боли. Као, Милица је ту, нема везе што ћу је испалити по хиљадити пут.)
Данас ми се имају пријатељи. Неки који неће да ме се сјете само кад им је лоше. Неки који ће повремено да се запитају ,,Шта ли ради Милица? Хајде да је позовем."
Данас ми се имају...
Nemoj da govoriš strancima i znancima, da se savetuješ.
Kaži mi u lice, pričaj meni, a ne o meni.
Sve mi kaži, ali u oči, bez takta, bez obzira i nelagode.
Istina ne povredjuje, povredjuje nepoštovanje.
Ne znače mi više ništa govorkanja iza leđa.
Ne znače mi više ništa izdaje, ni lažni osmesi, niti obecanja koje se pogaze.
Ne znači mi više ništa ni kad me odbace oni kojima sam verovala.
Nema šta više da zaboli, ni da se u grlu stegne.
Znači mi kad me neko pogleda, i pogledom razume.
Znači mi kad je neko tu za mene, bez nadoknade, jedino zato jer želi.
Najviše mi znači kad me ne lažu. Kad zastanu ispred mene i izgovore istinu.
Od poštovanja mi ostao samo zalogaj, da ga podelim sa one retke...