Nađoh na jednoj temi test koji prikazuje političke stavove .
Iako sam sebe doživljavao kao liberala desničara, ispade da sam levičar i to sa otklonom ka autoritativnoj strani.
Hoću da mi ostane kao meli podsetnik.
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Полако се навикавам. И да спремам доручак, и да шетам ујутру и да лијежем да спавам прије поноћи и сијасет других ствари. И дефинитивно се осјећам боље. Одморнија сам, опуштенија, проводим један семинарски крају, генерално, ушла сам у колотечину опуштености. Мислим и да сам изгубила бар један кг јер се крећем и једем и нутритивно вриједну и укусну храну. И сједим за столом у трпезарији и фино једем као дворска дама. Навукла сам се на грчки јогурт. И одлучила сам да баталим кафу. Прочитах негдје да у неким ситуацијама кофеин не утиче позитивно на кортизол, па рекох...
И имам новог друга. Посљедња три дана сваки дан сједим на истој клупици у парку гдје и деда Милутин. Заједно хранимо голубове. Заправо, он храни голубове, ја само слушам...
Zig zveri iz biblijske perspektive.
Da bismo razumeli sta je zig zveri, potrebno je da shvatimo da imamo suprotnost zigu zveri.
A to je Pecat Bozji.
Medjutim mnogi tumaci to ne zele da primete jer bi im ovo saznanje odma u startu upropastilo pricu i mastanje.
Pecat Bozji.
Otkrivenje 7,2
I vidjeh drugoga anđela gdje se penje od istoka sunčanoga, koji imaše pečat Boga živoga; i povika glasom velikijem na četiri anđela kojima bješe dano da kvare zemlju i more, govoreći:
Otkrivenje 7,3
Ne kvarite ni zemlje, ni mora, ni drveta, dokle zapečatim sluge Boga našega na čelima njihovima.
Otkrivenje 7,4
I čuh broj zapečaćenijeh, sto i četrdeset i četiri hiljade zapečaćenijeh od sviju koljena sinova Izrailjevijeh;
Zig i Pecat je jedna te...
Živim kao leptir
u tvome srcu,
treperava misao
šta te budi iz sna.
Vinem se prema nebu
slikajući vazduh
svojim nežnim krilima.
Reci mi ljubavi
šta znači to ćutanje?
Ne muči me,
da li te to brine
moje nemirno telo
šta kroz nebo nosi tvoje snove?
Danju preko zlatnih polja
Ja istinu tražim,
a noću, kroz zaborav
svoje neispunjene želje.
Uzalud je,
ne pokušavaj da me razumeš
Ne mogu da odolim
vetru koji me nosi,
ali ujutru nežno
kao dodir hladne svile
poljubiću ti topli obraz
a da te suza ne dotakne,
da te ne probudi,
pa u tvom srcu
opet ću se sklupčati,
to je moj dom
samo sam tu sigurna,
i zaštićena,
inače bi odavno odletela.
Ових дана сам на боловању и измишљам себи шта да радим, с обзиром на то и даље устајем у 6. Океј, доручкујем, изађем да прошетам, купим нешто да смућкам за ручак, али генерално сам већи дио дана беспослена. Јесте и да истражујем о разним стварима, полако пишем семинарске, али и даље имам доста времена кад не знам шта да радим са собом. Јуче ме је, рецимо, спопао нагон да попишем све књиге које су у мом власништву. И пописала сам. Организовала. Чак и направила фајл у Excelu да ми буде што прегледније. Поносна сам на себе, без даљњег, а наслов текста коначно добија какву такву везу са текстом.
С обзиром на то да сам се одавно помирила са тим да апсолутно никад нећу моћи да кажем како ми је нека одређена књига омиљена, замисао ми је да...
Novi dan....🤷
Izgleda da nije lose kad sviraš.....u današnje vreme ....novo normalno tzv. Slatka mala izvrnuta torto...
Kažu „novo normalno“, šta je u svetu ostalo normalno?! 😳
Dragi prijatelji i prijateljice sirom celog sveta drago mi je da sam se uclanila na ovaj forum. Ima dosta zanimljivih tema.
Gledam se u ogledalo
smeje mi se mladost,
a tužna je.
Osećam je tako dalekoj
a preda mnom je
sa detinjastim sjajem u očima
i bakar u kosi.
Kao da priča sa mnom,
Vratila sam se, kaže,
Vratila sam se iz kišne bašte
gde tiho zvone devojačke suze,
na obali ukrašenoj dijamantima i rubinima
nosila sam sunce u rukama,
lutala sam slušajući vapaj srca
čija bi ljubav preplavila svet
da nije u lancima,
i trudila sam se, toliko sam se trudila
da ga oslobodim njegovih okova,
budila sam ga nadom,
mladostom ga hranila,
utažila mu žeđ osmesima,
i pesmom ga uspavljivala.
Plutala sam pod somotnim mesecom
upijajući svu toplinu noći
da ga darujem
platonskom, iskrenom ljubavlju.
Lunjala sam po poljima i livadama,
plovila po dalekim morima,
od zemlje do...
Znate...nekada čoveku prosto dobro dođe neko ili nešto da ga pokida.
Знате шта сам написала у претходном тексту. Знате и шта сте ви писали у коментарима. Свима хвала, укључујући и оног једног што ме је похвалио како кукам као већина (Извињавам се ако нисам довољно тачно парафразирала, вјерујем, ипак, да ћеш се препознати). Хвалa вам свима што сте ме ментално ошамарили и шутнули ме (исто тако ментално) у мало ниже од лумбалног дијела кичме. (Додатно појашњење: Имали сте најбољу намјеру да ме менталним шамарањем натјерате да се тргнем) Елем, синоћ ме је пробудило дисање. Моје сопствено. Није баш било нормално. Заправо, не да није баш било нормално, него није било нормално уопште. Да не причам у детаље звали смо хитну (срећа па је М био будан, тренутно сам јако захвална за његову навику да до ситних сати...
Još kao dete pokušavao sam da spoznam kako je to svemir beskonačan, kako je uopšte moguće da nešto nema kraja i šta se nalazi u tom prostranstvu. Kao i tada, još uvek me hvata jeza od pomisli koje tajne leže, ali me istovremeno fascinira ta mističnost. Kako smo tako mali, a opet tako bitni, vodeći tako čudne živote koji nose radost ali i tugu. :heart:
... i sto lupetam gluposti koje niko ne razume.
... i sto izgledam mladje od svoje generacije bar 5 godina.
... i sto nemam zenske atribute.
... i sto se ponasam mladje od svoje generacije bar 10 godina.
... i sto smetam svima.
... i sto svi misle da sam luda.
... i sto slusam i metal i narodnjake.
... i sto zapalim pola kutije dnevno, pa onda batalim u pola cigarete.
... i sto se trujem cime stignem.
... i sto nisam dama.
... i sto pijem pivo iz flase.
... i sto se ne oblacim kako se od mene ocekuje.
... i sto psujem kao kocijas.
... i sto nosim starke.
... i sto nosim martine.
... i sto nosim rimljanke.
... i sto nosim skejterke.
... i sto nosim suknje do zemlje.
... i sto se ne sminkam.
... i sto sam mrgud.
... i sto ovo niko ne...
Eckhart Tolle: "Realize deeply that the present moment is all you ever have. Make the Now the primary focus of your life."
"Duboko shvati da je sadašnji moment sve što uvek imaš. Napravi Sada primarnim fokusom svoga života."
- S obzirom da je Sada sve što uvek imaš i da hoćeš ne možeš, a da ne budeš u njemu. Osim, ako ne izgubiš um. Čemu onda panika da imaš ono što stalno imaš? Dok si ovde imaš život u kojem se razvijaš.
Naravno, da se razvoj uvek dešava u sadašnjosti, ali se ne treba fokusirati samo na ono što prija u momentu nego i na duhovni rast. Bez iskrenosti, poštenja, plemenitosti i humanosti nema integralnosti. Fokus treba biti na negovanju i očuvanju takvih karakternih osobina u svim situacijama i momentima.
Razvoj...
Tražim te.
Negdje daleko
gdje snovi se gnijezde
gdje spava mjesec
gdje gorde zvijezde jezde.
Tražim te.
U bojama duge
u mirisu cvijeta
u ptičijem pjevu
u zelenom usjevu.
Tražim te.
U kapljici mora
u ćarlijanju vjetra
u leptirovom letu
u šarenom svijetu.
Tražim te.
Blistavu,
mirisnu,
raspjevanu,
u svakom novom danu
da me razgališ,
Pjesmo moja.
Kad se dva parčeta svemira spoje, a nisu ni trebala. Pa svako od njih ode svojim putem, i u oba ostane neki delić onog drugog.
I kada se jedno odseli u neki drugi svemir, koji samo naslućujemo, ono njegovo parče se pobuni. Tuguje. Hoće i ono. Da bar budu u istom svemiru. A to već, neko drugi odlučuje.
U 21 veku dakle imamo skole dojenja, skole za rastavljene, skole za vencane....otvaraju se skole za roditelje..😳 pa pm... ja sam moje samo pogledala u gostima i u svojim glavicama sami su odabrali prut kojim ce dobiti po dupetu....ovi vasi ce vas tuci...i treba....Dobro jutro.☕
Ово је преживљавање. Дијагнози не годи оволика температура. Дијагнози не годи тестирање граница. Дијагнози не одговара живот на кафи и смокију. Дијагнози не одговара сједење 18 сати дневно и спавање преосталих шест. Глави не годи клима коју не гасим. Очима не годи 16 сати гледања у екран. Желудцу не годи да ,,врти" смоки и кафу. Мозгу не годи само шест сати сна. Плућима не годи мањак свјежег ваздуха.
А мени?
Мени не годи што свјесно радим себи на штету и уништавам своје здравље само да бих постигла све око посла. Не годи ми што ми се живот љети сведе на посао.
Не годи ми што љети живот не живим, него га преживљавам.
Не годи ми што ми није опција да кажем свему МРШ! и побјегнем некуд.
Не годи ми што више нисам у стању да дефинишем гдје...
Čuli ste verovatno da su antropolozi u nekim potpuno izolovanim zajednicama uočili da pripadnici nekih plemena uopšte nisu patili od depresije. U njihovom jeziku nije ni postojala reč koja bi opisala takvo stanje. Ukoliko bi pak postali deo ovog savremenog drustva, njihovi članovi bi se brzo odali alkoholu i padali u depresiju. Primeri Severno Američkih Indijanaca i Aboridžina to najbolje potvrdjuju. Toliko o "naprednoj" civilizacii
Znači neki tamo (možda) Bušmani nemaju ni predstave o tome šta je to, a mi pored svih ovih blagodeti i napredne medicine ne znamo kako da se izborimo sa depresijom! I to ne da ne možemo da je savladamo, depresija je u savremenom društvu uzela takvog maha da već preti da će uzeti razmere globalne...
Rabindranath Tagore: " Um koji je samo logika je kao nož koji je samo oštrica. Zakrvavi ruku koja ga koristi."
- Dobar primer nepavilnog korišćenja termina kojim se može stvoriti, ne samo nesporazum, nego i pogrešno razumevanje. U ovom slučaju logika je poistovećena s bezosećajnošću i proračunatošću. Medjutim, to nije njeno pravo značenje. Logika znači veštinu rezonovanja i koristi se da bi se stiglo do istine kroz razlučivanje pogrešnih od ispravnih tvrdjenja.
Na primer, u kriminalnom slučaju moraju se gledati samo činjenice bez primese bilo kakvih osećanja. U tu svrhu koristi se logika koja, kao nož, reže zamršene čvorove dok se ne stigne do ispravnog rešenja. Logika, takodje, eliminiše pristrasnost, pa je neophodna da se zabludelo...
У тој књизи "Orbus Pictus" коју спомиње Кант веза душе са телом представљена је овако:
Овa илустрација није далеко од истине. Стим, да ЈА осим што је у сваком делићу тела, исто тако је у сваком делићу представе. Све оно што опажате јесте ваш продукт, продукт ваше сопствене свести, вашег ЈА.
О томе треба размишљати овако да поновим:
Сви секундарни квалитети, боја, мириси, укуси, чврстоћа, топлота, и сви примарни: облик и просторност, све то је продукт ваше индивидуалне свести и налази се као такво само у њој.
Значи свет који вас окружује јесте ваше сопствено ЈА, ваша свест!
Сада. Ако се почнемо питати шта је онда ту идеално, а шта је реално, залазимо у област метафизичког, у област "земље по којој не можемо ходати и воде у...
Ne znam za vas, ali na početku mog života, postojale su samo dve vrste ljudi u mom svetu. Oni koje sam obožavala i oni koje nisam. Moji najbolji prijatelji i moji najgori neprijatelji. Oni za koje sam bila spremna sve dati i oni za koje ne bi prstom pomaknula. Onda odrastemo. Između crnog i belog, otkrijemo i sivo. Upoznamo one koji nisu pravi prijatelji, ali su nam ipak dragi i one za koje mislimo da su nam bliski, ali vam stalno zabadaju noz u ledja.
"Šta ima više da se radi.
Da se spava, da se čeka"
Ovaj blog u suštini nije za čitanje. Neće tu biti ni lepih priča, ni lepih pesama.
Pišem ovde zato što bi trebalo nekome da govorim, a ne mogu nikome.
Pesma koju sam odabrala za naslov bloga, odakle su i ova prva dva stiha, govori o emocijama onih koji ostanu i redovno bi me rasplakala u prošlosti, čak i pre nego što je mačor sa slike uginuo. Njegova smrt je bila prva smrt bliskog bića sa kojom sam se suočila kao odrasla osoba.
Sada je potrebno suočavanje sa mnogo ozbiljnijim gubitkom.
Zato eto i ovaj blog.
Nisam ja drazesna i nezna,
nisam zalazak sunca u subotu,
ni nedeljno jutro...
Ja sam utorak posle ponoci,
preskocen dan, koji se nikad nije dogodio.
Svetlo i tama izmenjuju se pod mojom kozom,
stvarajuci oluju,
kosti mi pucaju, padam u nemilost
i izvinjavam se zbog svoje neprijatne tuge...
Izvinjavam se, sto te moja tuga povredjuje,
Izvinjavam se, za svaku senu svog dlana koja te zaklonila sunca,
Izvinjavam se, za sva cutanja i nadanja,
Izvinjavam se, za svaki zrak svetlosti u tami,
Izvinjavam se, za svaka smisao u besmislu.
Nisam ja nesalomljiva kraljica,
nisam niska bisera koja krasi grlo,
ni dragulj....
Ja sam krpljena lutka,
a moje srce navuklo lice, i krenulo u svet,
bacila sam krila
da bih osetila gnev onima koji velicaju...
Misliš, neobičan sam, sviđam ti se
jer kažeš.. nisam kao drugi.
Misliš, čim ćutim.. mora da sam pametan
il nešto krijem il već nešto drugo..
Misliš, poznaješ me, moje dubine
i ubeđena si da se negde među koralima
na dnu najtamnijeg hodnika okeana
nalazi skriveni stari kovčeg od ebonosa
pun zlata, dragog kamenja i znakova pitanja..
Ali.. u meni nema ničeg sem praznine.
Prazna soba u eohima..
Poput Aja Sofije..
gde se freske smenjuju sa orijentalnim ornamentima
a bezglasne sveće trepere polumesečevom svetlosti..
gde Bog ima mnogo lica.. a zove se lepota.
There is no God but God.
Ako kanom nacrtam tvoje ruke
u obliku vilin konjica iz Persije
preciznošću iz prošlih života..
Hoćeš li se pomoliti za mene
umesto da me zavodiš?
Ili ćeš...
Ovako bi trebala da zvuči neka ljubavna..
..no danas su neka drugačija vremena
i ja sam skupio sve svoje mape,
napamet naučene rasporede zvezda..
i krećem se utabanom i skrivenom stazom
ka tišini koja vlada nad grobljem slonova.
Pobacao sam sve svoje peščane satove..
Od nekadašnjih Viktorijinih vodopada
nastade nepregledna pustinja Kalahari
Kojom lutah bez cilja pitajući se kako..
Od tvojih kosa nastadoše fatamorgane?
od tvojih prstiju - dine naborane
a od oaza očiju tvojih.. mrtvo more.
Voleći te sahranio sam svoju ljubav
i kao otpadnik od sviju radosti
umotan u pregršt koprena
lutah sam sve dok i poslednja nada
nije utihnula na obodu horizonta.
Sada, u dubini nepostojećeg
negde između svih prostora
između dana u kojima se ćuti
i...
Kad čovek umre, njegova duša se seli na pusto ostrvo.
Zaista je to tako. To vam pričam zato što znam.
Već sam jednom umirao. Nije ništa strašno. Veruj te mi.
Dakle, kad čovek umre, njegova duša se nađe na pustom ostrvu
na kojem niko nikada pre nije bio tu sem njega.
I to je to. Možda ste očekivali nešto više ali to je tako.
Ostrvo i nije baš nešto Bog zna šta.
Uzburkana entropijska mešavina elektromagnetnih talasa i gravitacije
koja poneki put iz apriori nedefinisanog stanja preraste u specifičnu definisanost.
U zavisnosti od karmičkog odnosa čovekovih dela i posledica..
može se postati zvezda, mesec, asteroid, ili kakva crna rupa..
Ja sam bio crna rupa.
Lomio sam svetlosti pravac.
Jeo sazvežđa za doručak..
gromio se svojom silinom...
Ti i ja ljubavi
zatvoreni smo u vakumu sopstvenih snova
u kojem se svakoga dana u isto vreme
po otkucaju internog Big Bena
iznova stvara scenografija
za uloge koje treba da odigramo..
Ti si baš ono što treba da budeš
i ja sam najglavniji glumac u ulozi dodeljenog života..
Samo.. negde na pola puta
u međuprostorima nasumičnih slučajnosti
u matrici slučajnih redosleda događaja
sasvim, sasvim slučajno..
da se to skoro graniči sa namerom..
..ja.. sam zaboravio svoj tekst.
iebiga..
Dešava se.
I evo, sad se lažem više nego što zapravo varam tebe.
Tebe koju jedino volim i koju nikad ne bi prevario.
I sad izmišljam kaleidoskop reči, bilo šta..
sve reči ovog sveta..
prevrćem po bunjištima slova
gledam u beskrajne redove
i kopam, kopam...
Tako je, to je znano. Otvoricu ovaj blog gde bih podelio sa vama sve sto smatram lepim, pocev od ljudi, pa sve do najobicnijih predmeta. Necu samo okaciti sliku i to je to. Dodacu koju recenicu, moje vidjenje. Nemam nista protiv da i vi ucestvujete.
Najefikasnija odbrana od svake vrste prevare, manipulacije i "pranja mozga" je zdrav razum i logika. Kada to popusti obmanjivač lako preuzima kontrolu nad svesnim i podsvenim. Podsvesno su osećanja, a svesno mišljenje.
Obično se cilja na podsvesno ili osećanja pošto se zna da će iz njih proizaći i mišljenje, samim tim i razumevanje i ponašanje. Zato se koristi sugestija. Ako se nešto predstavi kao delo nekog stručnjaka ili poznatog autoriteta slabi zdrav razum i logika, jer se javlja predrasuda da je to što se izlaže potpuno tačno; u to ne treba sumnjati niti se treba proveravati i ispitivati.
Kada se nastoji izneti nešto protivno zdravom razumu i logici tada se dobro "umota" u verodostojna tvrdjenja da bi prošlo. Loša jabuka se lako...
... kad razmislislja lijepa zena, umjetnik i naucnik zakradu se tako
intrigantne izjave
spekulacije
koje prkose logici
moralu
svakidasnjici
... ako su cinjenice protiv mene,
to gore po cinjenice... "
... budimo realni trazimo nemoguće..."
... zestoka prevara u koju se veruje... "
... nekih 80_tih,
prolazi pored Moskvine baste
Vlasnica tako jakih grudi
nijesam mogao odcutati i istrcah, -
Ljepoto, jeli tesko a, Ona ce... ti bi, da pomognes..." To je Beograd, to je Beogradjanka a bilo je vrijeme kad Prolece nije znalo za "dosta"...