Људи моји!
У петак сам извадила крв да се провјерим докле сам дошла и шта сам урадила да бих поправила све оно што није ваљало кад сам написала текст Ресет.
Данас су били готови резултати. Није ми било свеједно, знам да сам се трудила и било би ми криво. Углавном, читам резултате
Хемоглобин: једва изнад доње границе, али ипак изнад.
Хормони штитасте: унутар референтних оквира.
Ензими јетре: сасвим ок.
Д витамин: једва изнад доње границе, али ипак изнад.
Кортизол: изненађујуће добар. Унутар референтних оквира.
Триглицериди: добри
Холестерол: добар
Вага:67,7 (прије боловања било 69,3)
Нисам уводила неке радикалне промјене, али ево и тај списак:
Спавање: 8 сати дневно
Оброци: 3 редовна плус ужина.
Вјежбе за кичму: пола сата сваки дан
Вјежбе дисања: 15 минута ујутру и 15 минута увече (боље се спава вјерујте)
Медитација: у мом случају вечерња молитва
Шетња: ујутру и увече. Искрено, више сам вољела јутарњу. Мирно, тихо, храњење голубова... Милина.
Е сад. Запитах се. Зар људи (заправо људ звани Милица) заиста могу да жртвују сан и здравље ради ствари које су, кад се све сабере, одузме, помножи и подијели, мање важне? С којим тачно циљем? Треба ли ми заиста да ме пола блогера овдје, мој организам и на крају моја докторица ошамаре (блогери и докторица ментално, организам физички), па да се тргнем? Зашто је то тако? Правим менталну забиљешку да и о томе поразговарам са психонечим (текст Психоблогија).
Углавном, на посао ћу тек 1.11. до тад још морам да радим на свом здрављу.
Ето, толико.
Воли вас АЕ.
<3
У петак сам извадила крв да се провјерим докле сам дошла и шта сам урадила да бих поправила све оно што није ваљало кад сам написала текст Ресет.
Данас су били готови резултати. Није ми било свеједно, знам да сам се трудила и било би ми криво. Углавном, читам резултате
Хемоглобин: једва изнад доње границе, али ипак изнад.
Хормони штитасте: унутар референтних оквира.
Ензими јетре: сасвим ок.
Д витамин: једва изнад доње границе, али ипак изнад.
Кортизол: изненађујуће добар. Унутар референтних оквира.
Триглицериди: добри
Холестерол: добар
Вага:67,7 (прије боловања било 69,3)
Нисам уводила неке радикалне промјене, али ево и тај списак:
Спавање: 8 сати дневно
Оброци: 3 редовна плус ужина.
Вјежбе за кичму: пола сата сваки дан
Вјежбе дисања: 15 минута ујутру и 15 минута увече (боље се спава вјерујте)
Медитација: у мом случају вечерња молитва
Шетња: ујутру и увече. Искрено, више сам вољела јутарњу. Мирно, тихо, храњење голубова... Милина.
Е сад. Запитах се. Зар људи (заправо људ звани Милица) заиста могу да жртвују сан и здравље ради ствари које су, кад се све сабере, одузме, помножи и подијели, мање важне? С којим тачно циљем? Треба ли ми заиста да ме пола блогера овдје, мој организам и на крају моја докторица ошамаре (блогери и докторица ментално, организам физички), па да се тргнем? Зашто је то тако? Правим менталну забиљешку да и о томе поразговарам са психонечим (текст Психоблогија).
Углавном, на посао ћу тек 1.11. до тад још морам да радим на свом здрављу.
Ето, толико.
Воли вас АЕ.
<3
Poslednja izmena:
