Опет ми је мало досадно, опет би требало да пишем семинарске, ал ево мени је некако привлачније да пишем неке друге ствари. Исписала сам три странице дневника, исписала сам разних есеја и есејчића, кратких прича... Сад још да овдје напишем текст, исјецкам двије јабуке и двије шаргарепе и да лагано прионем на семинарски. Елем, оно о чему сам замислила да данас пишем овдје су још једном књиге. Овај пут, оне које су оставиле највећи утисак на мене. Мало је незахвална тема, превише има књига од којих сам остала паф, али ипак сам издвојила неке. Редослијед није рангирање колико ми се шта свиђа, овдје су ми сви једнаки.
* Достојевски - Браћа Карамазови
Можете рећи и да је превазиђено и да је застарјело, али ја нисам тог става. Мислим да је Достојевски у овом роману рекао о људима апсолутно све што је могло да се каже. Форма (условно речено) животне клопке или недаће се можда промијенила, али је суштина и даље иста.
* Иво Андрић - Проклета авлија
Кружна композиција, сјећање у сјећању, кратко, држи пажњу (бар мени) и сигурно сам је прочитала двоцифрен број пута, од чега три пута на италијанском језику. Ако неког занима, могу вам препоручити и оно што сматрам најбољим преводом.
И да, сваки пут кад помислим да Андрић (генерално) нема више чим да ме изненади, он ме демантује.
* Данте Алигијери - Божанствена комедија
Да, мислим на сва три дијела (Пакао, Чистилиште и Рај). У српском преводу се и не примијети толико, али у оригиналу је доста примјетно да, што даље кроз Комедију идете, Данте постаје све луђи и језик му је све компликованији. Али нема везе, свеједно ми је међу омиљеним. Замјерка је што је ставио српског краља у пакао, међу коваче лажног новца.
* Примо Леви - Ако је то човјек
Левијева лична искуства из логора у 2. свјетском рату. На једном мјесту се јавља јака интертекстуалност са Дантеом кад један од заробљеника покушава да се сјети стихова Дантеовог пакла, што је заправо његов начин да из свог личног пакла изађе. Или бар да на њега заборави.
* Милорад Павић - Хазарски речник
Структура је генијална. Замислите колико само креативни можете бити у читању. Суштински, Речник је као математика. Што више од њега тражиш - више ти да. Занимљиво је и да се структура мијења у зависности од језика на који је преведен.
* Михајло Лалић - Лелејска гора
Суштински, роман о биткама са самим собом у рингу самоће и изолованости.
* Александар Солжењицин - Архипелаг Гулаг
Исто као и код Левија, прича о преживљавању у нељудским условима
* Борислав Пекић - Беснило
Хаотично, неоптимистично, у неку руку би се могло протумачити и као људска подложност злу. Е сад, могуће је посматрати и бесмртност јер вирус не може бити уништен. Нисам баш сигурна у ту бесмртност с обзиром на то да ће вирус умријети оног тренутка кад не буде више имао домаћина којег ће убити. То је тек своја тема, немојте да почнем...
* Јохана Шпири - Хајди
На страну што сам као дијете уживала и што још увијек сматрам да је ово јако лијепа прича за дјецу, поставила сам Клари дијагнозу. Клара болује од мултипле склерозе. Не питајте којом сам рачуницом дошла до те дијагнозе, рећи ћу само да сам укључила и лично искуство.
* Слободан Селенић - Мемоари Пере Богаља
Један од ријетких романа у српској књижевности који се тиче особа са инвалидитетом. Ружно, тужно и очекивано је што на крају постане карактерно исти као и отац, (У друштву проститутки је, у диму цигарета итд) иако је све то некад презирао и хтио да раскине сваку везу са оцем ударајући мастионицом по свом знате-већ-чему.
Ето, то је отприлике то.
Пишите ми, шта сте од овога читали, какви су утисци, шта нисте читали, предложите неке наслове... Пишите о чему бисте да пишем (не само књишке теме, уопштено)
Воли вас,
AE
* Достојевски - Браћа Карамазови
Можете рећи и да је превазиђено и да је застарјело, али ја нисам тог става. Мислим да је Достојевски у овом роману рекао о људима апсолутно све што је могло да се каже. Форма (условно речено) животне клопке или недаће се можда промијенила, али је суштина и даље иста.
* Иво Андрић - Проклета авлија
Кружна композиција, сјећање у сјећању, кратко, држи пажњу (бар мени) и сигурно сам је прочитала двоцифрен број пута, од чега три пута на италијанском језику. Ако неког занима, могу вам препоручити и оно што сматрам најбољим преводом.
И да, сваки пут кад помислим да Андрић (генерално) нема више чим да ме изненади, он ме демантује.
* Данте Алигијери - Божанствена комедија
Да, мислим на сва три дијела (Пакао, Чистилиште и Рај). У српском преводу се и не примијети толико, али у оригиналу је доста примјетно да, што даље кроз Комедију идете, Данте постаје све луђи и језик му је све компликованији. Али нема везе, свеједно ми је међу омиљеним. Замјерка је што је ставио српског краља у пакао, међу коваче лажног новца.
* Примо Леви - Ако је то човјек
Левијева лична искуства из логора у 2. свјетском рату. На једном мјесту се јавља јака интертекстуалност са Дантеом кад један од заробљеника покушава да се сјети стихова Дантеовог пакла, што је заправо његов начин да из свог личног пакла изађе. Или бар да на њега заборави.
* Милорад Павић - Хазарски речник
Структура је генијална. Замислите колико само креативни можете бити у читању. Суштински, Речник је као математика. Што више од њега тражиш - више ти да. Занимљиво је и да се структура мијења у зависности од језика на који је преведен.
* Михајло Лалић - Лелејска гора
Суштински, роман о биткама са самим собом у рингу самоће и изолованости.
* Александар Солжењицин - Архипелаг Гулаг
Исто као и код Левија, прича о преживљавању у нељудским условима
* Борислав Пекић - Беснило
Хаотично, неоптимистично, у неку руку би се могло протумачити и као људска подложност злу. Е сад, могуће је посматрати и бесмртност јер вирус не може бити уништен. Нисам баш сигурна у ту бесмртност с обзиром на то да ће вирус умријети оног тренутка кад не буде више имао домаћина којег ће убити. То је тек своја тема, немојте да почнем...
* Јохана Шпири - Хајди
На страну што сам као дијете уживала и што још увијек сматрам да је ово јако лијепа прича за дјецу, поставила сам Клари дијагнозу. Клара болује од мултипле склерозе. Не питајте којом сам рачуницом дошла до те дијагнозе, рећи ћу само да сам укључила и лично искуство.
* Слободан Селенић - Мемоари Пере Богаља
Један од ријетких романа у српској књижевности који се тиче особа са инвалидитетом. Ружно, тужно и очекивано је што на крају постане карактерно исти као и отац, (У друштву проститутки је, у диму цигарета итд) иако је све то некад презирао и хтио да раскине сваку везу са оцем ударајући мастионицом по свом знате-већ-чему.
Ето, то је отприлике то.
Пишите ми, шта сте од овога читали, какви су утисци, шта нисте читали, предложите неке наслове... Пишите о чему бисте да пишем (не само књишке теме, уопштено)
Воли вас,
AE
