Zavese su se spustile.
Životna drama je završena.
Poslednji čin.
Zavladala je tišina,
teška, crna kao ebanovina.
Samo su se suze
niz obraze slivale.
Tvoje plave oči su se
sa nebeskim plavetnilom stopile.
Bolan rastanak,
mi u život, a ti u smrt.
Moja ruka na tvojim
sklopljenim rukama...
To ti ništa više ne znači.
Za nas žive ne postoji uteha.
Poljubac u hladno čelo,
poslednji pozdrav, kraj.
Praznina u srcima,
nepodnošljiva bol u grudima,
prigušen krik.
Preostaje samo molitva.
Molim se Bogu,
da se duša tvoja izmučena
nastani u raju,
da sa anđelima
sediš pred Božijim prestolom,
da svu moju ljubav koju ti šaljem osetiš,
da se nikada više ne sretneš
sa ovozemaljskim bolom,
da me ne zaboraviš,
da i meni sačuvaš
jedno mesto za
nebeskim stolom.
Imaš talenta, piši... izdaj zbirku pesama.. bićeš ponosna na sebe a ljude oko tebe ćeš učiniti sretnijim
žao mi je zbog tvog gubitka a divno si pjesmom uspjela probuditi emocije 
piši..
