За почетак, женска глава која је овај текст написала је мало луда. Оке, не луда али зјакаста. И њена нова најбоља пријатељица је таква. Што би стари Римљани, лака им земља била, рекли:,,Similis simili gaudet."
Ево шта је било. Сједим у свом омиљеном кафићу, пијуцкам каФућино и листам јучерашње новине, тек да се нешто ради и видим, преко цијеле стране, реклама да сајам књига у БЛ почиње 6.9. и траје до 12.9. Трепнем два пута и зовем Лелу. Позвони једном и ја се предомислим. Нећу Лелу. Свакако је затегнуто између нас, а не знам зашто. Иначе, Лела ми је била најбоља другарица све до прије пола сата, али доћи ће на ред, и то ћу да вам истипкам. Елем. Прекидам позив и зовем Веру. Туууууу...туууу...туууу. ,,Хало?" И почињем да причам како је сајам књиге у БЛ и како ми треба неко ко ће ме држати за руку док разгледам књиге како се не бих раскућила. Каже мени моја Верка да и њој треба неко за тај посао и договоримо се да идемо у четвртак заједно и држимо једна другу. Споменем у разговору, да је крајем октобра сајам у БГ и почетком новембра у ЗГ. Пита Вера: ,,Хоћемо ли у БГ у октобру?" и ја одговарам да хоћемо. И оквирни план готов за 15 минута. Слично луде женске главе. Сасвим луду варијанту договоре за 15 минута. То волим. Може ли? -Може! И чича мича готова прича.
Е сад. Љубоморни момци и јаја у истој корпи су иста прича и тичу се Леле. Дакле, њен драги је не толико љубоморан колико посесиван. И полако одваја Лелу од свих њених другарица. Енглези имају пословицу (парафразирам) ,,Немој да стављаш сва јаја у исту корпу." Лела је баш то урадила. Углавном, стиже СМС. Лела. ,,Е Мицо, звала си. Требаш нешто?" Да, мислим у себи, хоћу да знам шта је разлог за захлађење. Зовем. Стандардни поздрав, овамо онамо (ову форму за тамо-вамо сам од свекра покупила), скупим храброст и питам ,,Јеси ти љута на мене, кад ме не зовеш и не пишеш ми? Или си љута или ти се змија увила око телефона, ја не видим трећи разлог да ми се не јављаш." Лела отпухне. ,,Нисам љута." Чујем да њен драги добацује. ,,Нисам љута. Причаћу ти кад се видимо." Опет Онај њен нешто добацује. Кажем јој да сам договорила са Вером да идемо на сајам у БЛ. Пита кад. И она би са нама. Знају се она и Вера, али нису нешто блиске. И онако јој неодређено кажем ,,У четвртак." Каже да ће ми јавити може ли тад. Онај њен опет добацује. Поздравимо се и ја прекинем.
И почнем да мислим. Човјече, колико смо Вера и ја у здравим везама. Здравим у смислу да имамо нормалног вјереника (Вера) и мужа (ја). Непосесивне и нељубоморне. Несебичне. Који не форсирају стављање свих јаја у исту корпу. Који разумију нашу потребу да држимо јаја у различитим корпама.
Онда помислим како моја мајка сматра да ће Лелу то проћи. Кад се уда.
Помислим и како ми је тата говорио да у одређеним моментима људски животи буду предодређени да се одмакну јер нису на истим нивоима. Кад дође на исте нивое, онда се поново зближе.
Помислим и како ми је једна пријатељица рекла да се жене не боре ни за ципеле, а не за нешто друго.
Промућкам главом још једном.
Није ми свеједно, Лела ми је најбоља другарица. Најбоља другарица која је ставила сва јаја у исту корпу у којој нема мјеста за мене.
Можда је и боље тако.
Одлучила сам да се повучем из тог односа. А није ми свеједно. Лела ми је најбоља другарица. Била.
Имате ли ви неки савјет?
Ево шта је било. Сједим у свом омиљеном кафићу, пијуцкам каФућино и листам јучерашње новине, тек да се нешто ради и видим, преко цијеле стране, реклама да сајам књига у БЛ почиње 6.9. и траје до 12.9. Трепнем два пута и зовем Лелу. Позвони једном и ја се предомислим. Нећу Лелу. Свакако је затегнуто између нас, а не знам зашто. Иначе, Лела ми је била најбоља другарица све до прије пола сата, али доћи ће на ред, и то ћу да вам истипкам. Елем. Прекидам позив и зовем Веру. Туууууу...туууу...туууу. ,,Хало?" И почињем да причам како је сајам књиге у БЛ и како ми треба неко ко ће ме држати за руку док разгледам књиге како се не бих раскућила. Каже мени моја Верка да и њој треба неко за тај посао и договоримо се да идемо у четвртак заједно и држимо једна другу. Споменем у разговору, да је крајем октобра сајам у БГ и почетком новембра у ЗГ. Пита Вера: ,,Хоћемо ли у БГ у октобру?" и ја одговарам да хоћемо. И оквирни план готов за 15 минута. Слично луде женске главе. Сасвим луду варијанту договоре за 15 минута. То волим. Може ли? -Може! И чича мича готова прича.
Е сад. Љубоморни момци и јаја у истој корпи су иста прича и тичу се Леле. Дакле, њен драги је не толико љубоморан колико посесиван. И полако одваја Лелу од свих њених другарица. Енглези имају пословицу (парафразирам) ,,Немој да стављаш сва јаја у исту корпу." Лела је баш то урадила. Углавном, стиже СМС. Лела. ,,Е Мицо, звала си. Требаш нешто?" Да, мислим у себи, хоћу да знам шта је разлог за захлађење. Зовем. Стандардни поздрав, овамо онамо (ову форму за тамо-вамо сам од свекра покупила), скупим храброст и питам ,,Јеси ти љута на мене, кад ме не зовеш и не пишеш ми? Или си љута или ти се змија увила око телефона, ја не видим трећи разлог да ми се не јављаш." Лела отпухне. ,,Нисам љута." Чујем да њен драги добацује. ,,Нисам љута. Причаћу ти кад се видимо." Опет Онај њен нешто добацује. Кажем јој да сам договорила са Вером да идемо на сајам у БЛ. Пита кад. И она би са нама. Знају се она и Вера, али нису нешто блиске. И онако јој неодређено кажем ,,У четвртак." Каже да ће ми јавити може ли тад. Онај њен опет добацује. Поздравимо се и ја прекинем.
И почнем да мислим. Човјече, колико смо Вера и ја у здравим везама. Здравим у смислу да имамо нормалног вјереника (Вера) и мужа (ја). Непосесивне и нељубоморне. Несебичне. Који не форсирају стављање свих јаја у исту корпу. Који разумију нашу потребу да држимо јаја у различитим корпама.
Онда помислим како моја мајка сматра да ће Лелу то проћи. Кад се уда.
Помислим и како ми је тата говорио да у одређеним моментима људски животи буду предодређени да се одмакну јер нису на истим нивоима. Кад дође на исте нивое, онда се поново зближе.
Помислим и како ми је једна пријатељица рекла да се жене не боре ни за ципеле, а не за нешто друго.
Промућкам главом још једном.
Није ми свеједно, Лела ми је најбоља другарица. Најбоља другарица која је ставила сва јаја у исту корпу у којој нема мјеста за мене.
Можда је и боље тако.
Одлучила сам да се повучем из тог односа. А није ми свеједно. Лела ми је најбоља другарица. Била.
Имате ли ви неки савјет?
