Данас цијели дан пишем семинарски, осим што задњих пар сати прегледам списак својих прочитаних књига, а то је 324 (што сам успјела да се сјетим). 324 подијељено на 29-5 (са 5 сам научила да читам) то је 24, дакле 324:24= 13,5 књига годишње. Океј, није лоше, али би требало узети у обзир да се вјероватно нисам свега сјетила и да нисам урачунала стручну литературу. Да јесам, просјек би био већи. Елем, данас сам одлучила да вам представим књиге које нису баш оставиле утисак на мене (редослијед нема везе са степеном уживања у књизи). Дакле:
1. Џејмс Џојс - Уликс
Роман тока свијести. Има океј дијелова, али и дијелова кад сам се питала шта ја то читам. Генерално, доста романа тока свијести сам прочитала, углавном ми нису легли.
2. Селинџер - Ловац у ражи/житу (зависи од превода)
Мало зијевање у великом хркању. Ништа специјално.
3. Харпер Ли - Убити птицу ругалицу
Препоручила ми бивша најбоља другарица. Она се куне како је дивна, а ја сам можда само мање зијевала него кад сам читала Селинџера. Генерално - ништа посебно. Да сам је прочитала са 19 можда би оставила бољи утисак. Због те могућности оцјена 4, ако то не узмем у обзир биће 3-
4. Е.Л.Џејмс - Трилогија 50 нијанси
Радозналост је убила мачку. Вратите ми моје вријеме. Није ми пријемчиво, апсолутно.
5. Шарл Бодлер - Цвеће зла
Прецијењено. Не кажем да сва поезија треба да буде о љубави, цвијећу и прољећу, али ово је за мој укус превише мрачно.
6. Вилијем Фокнер - Бука и бес
Чиста радозналост. Искуство: Мука и бес. Нећу читати поново.
7. Милош Црњански - Сеобе
Читала три пута; у Гимназији, на четвртој години факса и сад, на докторским. Схватам да прича између осталог и о бесмислу рата, о далеким, неоствареним сновима, о психолошким ломовима у људима, само ми није сјело. Можда и хоће кад прочитам још једном, мада из ове перспективе сумњам да ће то да се деси у скорије вријеме.
8. Казуо Ишигуро - Остаци дана
Дјелимично ток свијести - Ја се онесвијестила од смора. Штета папира. Палац доле. Дислајк. Како вам воља.
9. Сњежана Дакић Томановић - Опрост за књегињу
Важи исто што и за нијансе. Хоћу своје вријеме назад
То би било то. Пишите ми шта сте од овога читали, какви су ваши утисци, препоручите ми нешто и реците о чему бисте још да пишем.
Воли вас АЕ.
1. Џејмс Џојс - Уликс
Роман тока свијести. Има океј дијелова, али и дијелова кад сам се питала шта ја то читам. Генерално, доста романа тока свијести сам прочитала, углавном ми нису легли.
2. Селинџер - Ловац у ражи/житу (зависи од превода)
Мало зијевање у великом хркању. Ништа специјално.
3. Харпер Ли - Убити птицу ругалицу
Препоручила ми бивша најбоља другарица. Она се куне како је дивна, а ја сам можда само мање зијевала него кад сам читала Селинџера. Генерално - ништа посебно. Да сам је прочитала са 19 можда би оставила бољи утисак. Због те могућности оцјена 4, ако то не узмем у обзир биће 3-
4. Е.Л.Џејмс - Трилогија 50 нијанси
Радозналост је убила мачку. Вратите ми моје вријеме. Није ми пријемчиво, апсолутно.
5. Шарл Бодлер - Цвеће зла
Прецијењено. Не кажем да сва поезија треба да буде о љубави, цвијећу и прољећу, али ово је за мој укус превише мрачно.
6. Вилијем Фокнер - Бука и бес
Чиста радозналост. Искуство: Мука и бес. Нећу читати поново.
7. Милош Црњански - Сеобе
Читала три пута; у Гимназији, на четвртој години факса и сад, на докторским. Схватам да прича између осталог и о бесмислу рата, о далеким, неоствареним сновима, о психолошким ломовима у људима, само ми није сјело. Можда и хоће кад прочитам још једном, мада из ове перспективе сумњам да ће то да се деси у скорије вријеме.
8. Казуо Ишигуро - Остаци дана
Дјелимично ток свијести - Ја се онесвијестила од смора. Штета папира. Палац доле. Дислајк. Како вам воља.
9. Сњежана Дакић Томановић - Опрост за књегињу
Важи исто што и за нијансе. Хоћу своје вријеме назад
То би било то. Пишите ми шта сте од овога читали, какви су ваши утисци, препоручите ми нешто и реците о чему бисте још да пишем.
Воли вас АЕ.
Poslednja izmena:
Читам кад ми време дозволи, дакле, не превише, али волим. Од горе наведеног само Сеобе су ми остале у сећању, ваљда у средњој, и сложићу се са коментаром. Можда ће неко рећи да не разумем књижевност, али мене редовно Достојевски убија у мозак. Често сам га читао на силу. И сад га узмем само кад осетим потребу да мало силујем мозак. Иначе, генерално, руски класици су ми омиљено штиво. Осим Достојевског. 
