Zašto nisam mogla da budem elitna prostitutka
1. Zaljubljive sam prirode. Dakle otpada. Mo’š to zamisliti -oću da se grlim posle, Božee dragii
2. Nemam onaj asortiman za tući (bičevi, pendreci) jedino tiganjem da ga lupam
3. Morala bih redovno da se depiliram svuda a mene to boli probala jednom posvađala se sa depilatorkom
4. Nemam atribute a ko će to sad ulagati, dete studira
5. Ne znam da čuvam tajnu, morala bih svim drugaricama da ispričam s kim sam bila
6. Ne znam matematiku. Zajebali bi me za pare
7. Ne znam da lažem, pitala bi me mama gde idem, šta da kažem?
8. Dobijem žuljeve od štikli. Ne moš ****** u klompama
9. Ne znam da se umiljavam, ja bi garant nešto zvocala, izbacili bi me iz udruženja
10. Glupava sam. To treba biti...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
KONTEMPLACIJE O BESMISLU
Da li si ustala rano? Zašto da ustanem rano? To je dobro. Zašto je dobro? Da li si jela voće? Da li si popila dovoljno vode? Kada ćeš da prestaneš da pušiš? Zašto? Duže ćeš da živiš. Zašto da živim duže? Zbog dece. Da li deca znaju da treba duže? Da li ćeš da prestaneš da piješ? Zašto da prestanem? Nije dobro za tebe. Zašto nije dobro za mene? Osećaćeš se bolje. Otkud znaš? Biće ti bolje? Šta će da mi bude bolje? Sve. Šta je to sve? Izgledaćeš lepše. Zašto da izgledam lepše? Pa to je super. Kome je super? Pa tebi. Otkud znaš? Treba da radiš puno. Zašto treba da radim puno? Pa da bi mogla da živiš bolje. Zašto da živim bolje? Biće svima bolje. Kome svima? Bićeš ponosna na sebe. Zašto da budem ponosna na sebe...
Ja nisam mračna, luda ni depresivna.
Ja ne idem okolo i ne pričam kako je "normalno precenjeno".
Ja pokušavam da se izborim da ostanem koliko toliko "normalna" u svetu gde su se sve vrednosti izokrenule.
Eto, vi koji se hvalite kako ste psihopate, ludaci, kako niste, zaboga, GLUPI toliko da budete normalni.
Paradoksalno- kada tako govorite, i niste baš normalni. Ali ste neprimetni u svojoj prosečnosti, toliko nebitni da pre pristajete biti psiho nego niko. Koliko je to žalosno...
Pronaći ćeš savršenu toplinu u nečijem naručju,
pa će ti svi ostali biti hladni i tuđi,
pronaći ćeš se u nečijim očima,
pa će ti svaki drugi pogled biti prazan i dalek.
Ima jedne oči...
sve su mi...
Zaluta čovek mislima,
pa podje gde mu najmilije,
Zaželi,
pa idi zaustavi želju..
Nazovi to sudbinom,
da pripadam tebi,
nazovi to snom,
da pripadaš meni.
Čuvaj me.
Ne treba ništa više.
Šta je moja sloboda
bez leta sa tobom?
Šta je moja hrabrost
bez slabosti pred tobom?
Šta je moje sve
bez tebe do mene?
Ništa je ...
Bez tebe, ništa je, sve...
Hrana je užitak,hrana je potreba. Ali šta kad je hrana neočekivana,iznenadna opasnost po život ?
Porodični ručak je vrednost do koje vrlo držim. Kada svi sednemo zajedno za sto da delimo radost okupljanja,konzumiranja hrane i često šala,ponekad i razmatramo ozbiljne teme - to je jedan poseban,svečan,skoro sakralni čin. Prosečni paničar verovatno doživljava momente opuštenosti i sigurnosti u takvim situacijama,jer,svi su tu,svi voljeni, situacija je mirna i spokojna, topla hrana ispunjava čula zadovoljstvom i šta tu može da krene loše? E,pa...
Bio je to divan nedeljni ručak,sećam se,bilo je leto. Obavezni dodatak ručku je sezonska salata,dabome, pouljena i dobro zakiseljena sirćetom. Mora da bude bas kiselo,da usne pucaju,jer volim taj...
Frankl: "Ali nije bilo potrebe da se stidimo suza, jer suze su svedocile da covek ima najvecu hrabrost, hrabrost da pati."
- Ili da ne bezi od bola, vec da se suoci s njim.
-----------
Frankl: "Kad vise nismo u stanju da promenimo situaciju pred nama je izazov da promenimo sebe."
- Nemogucnost promene situacije se dozivljava kao problem i teskoca. Ali, upavo to podstakne na promenu misljenja ili razumevanja koje nas osposobi da se prilagodimo drugacijim okolnostima. Ako ne prihvatimo izazov i ne menjamo misljenje tada ostajemo u problemu i produzavamo teskocu.
-------------
Frankl: "Ono sto si doziveo nikakva sila na zemlji ti ne moze oduzeti."
- Spoljasnja ne moze, ali um moze. Kada se on izgubi nestaje svaki dozivljaj...
"Prava je umetnost povratiti harmoniju, nakon što izgubiš poverenje u ljude, nakon što ti se vrz glavu sruši svako opravdanje za druge kojim si lagala sebe.
Ničega se čovek ne boji kao da zaviri u svoju dušu.
Stojiš ispred ogledala i vidiš sebe, bezvrednu i srušenu unutar svog bića, slomljenu na paramparčad, svesna da niko ne zaslužuje da vidi sebe takvog.
Kako opet pronaći snove, za koje veruješ da su se raspršili, jer nisi imala dovoljno hrabrosti da sanjaš?
Nemaš više opravdanja, potrošila si sve, i za sebe i za druge....."
Spustila je olovku, zapalila još jednu cigaretu, svukla papuče i krenula ka balkona, volela je da oseti hladan pod pod nogama, to je vraćalo u sadašnjost, inaće bi neprestano zurila u svoju staru svesku, i uvek...
Pružila sam ti ruku,
jer sam verovala u tebe,
htela sam samo da ostane tako.
A ova noć je tako nemilosrdna,
mračna i divlja,
umirem,
više nego što živim,
zaštićena od istine,(koju slutim)
uljuljkana u tvom srcu koje žudi za ljubavlju i svetlošću,
a prodaješ ga za laskanje,
za trenutak u koji rasteš u tuđim očima,
da bi dokazao svoju odvažnost,
zaboravljaš onu koju ti je donosila svetlost,
to boli...
Dođavola, boli što te uprkos svemu volim do ludila.
Kad bih mogla da odem,
da zaboravim,
da zatvorim oči, a da tebe ne vidim,
da zaspim,
dok ispijaš tugu iz moje krvi,
menjamo ljubav za laž,
radost za bola,
iskrenost za ironiju,
osmehe za tuđa lica...maske...
A posle krvi ništa ne ostaje,
koliko god da se smeješ.
Trošim poslednji atom bola...
Sudaraju se kao u čaši kockica leda,
grešne i bezgrešne duše,
uzvici, bes,
kiša,
vetar pokorava grane,
pogaženo cveće,
prašnjave zarasle staze...
Mrzim sve
Ne osećam se dobro,
proleće je bilo moje,
odakle sad ova noćna mora?
Žurim da zatvorim vrata,
papir razbacan svuda,
prolivena čaša vina,
stajaća voda u vazi,
suve oči, nema suza,
Možda sam senka i ne postojim...
ne,
neko je bio ovde,
neko mi je ukrao mir.
Prosečni paničar će,na prizor najmanje količine krvi,verovatno osetiti nesvesticu i blagu mučninu,a pravi majstor paničarenja će pasti u nesvest.
Ne pitajte me kako znam...To jest,ne pitajte me jer ću vam ispričati.
Bilo je to u trećoj godini srednje škole,na praksi. Srednja medicinska škola,smer medicisnka sestra vaspitač,na praksi - u porodilištu. Aha! Sigurno ste pomislili da smo vežbali kako se čuvaju novorođenčad ! E,pa, niste u pravu. Učili smo kako se obrađuje pupak kod beba. To je onaj mali izdanak koji izlazi iz sredine stomaka, ostatak pupčane vrpce,koji nekoliko dana po rođenju štrči tako kao potencijalna opasnost za neuke medicinske sestre u porodilištu.Taj takozvani patrljak mora da se "obrađuje" tako što se tupferom vate...
PLATONSKA LJUBAV
Skrivena u krvi i platonski čista
Ta ljubav je senka što živi u nama
I ne da na sebe već udara čežnju
Tako nedostižna, da pali i slama.
Ona rađa milost i toplinu grudi
Sve dok Mesec magiju ne prospe u noći,
A onda nam strasti šamaraju lice
I želja da ljubav nikad neće proći.
Takva ljubav plamti,skrivena u nama,
I rađa oluje,bure i nemire,
I molim tu ljubav da platonska bude,
Da se strasti talasi u grudima smire.
Neka senka ostane duboko u krvi,
Nedostižna,slatka,verna kao pas.
Ne pričaj o tome,jer slutim i sama
Kakva čudna ljubav povezuje nas.
STREPNJA
Sećam se dana kada poslednji put
Srele su se oči naše nevesele.
Pogled ti je bio dalek i krut,
A reči ubadale
Kao razljućene pčele.
Sećam se reči ubojito grubih
Koje potekoše,kao nabujala reka,
Sa usana tvojih,koje najviše ljubih,
A čija je slast sada daleka
Jer ih izgubih.
Samo da ne umrem u mislima tvojim...
Od toga strepnje nemam silnije,
Jer jedino čega se stvarno bojim
Jeste da više videti neću
Oči tvoje najmilije.
Shrunryu Suzuki: " U umu pocetnika ima mnogo mogucnosti; u umu strucnjaka samo nekoliko."
- Strucnjaci i pocetnici cega? Zivota? Svi smo mi njegovi ucenici. U tom pogledu nema izuzetaka. Svako, na svoj nacin shvati nesto, pa je razmena misljenja uvek korisna.
Ali, ne tako da se izdvoji grupa ljudi koji sebe nazivaju uciteljima/strucnjacima u nastojanju da nametnu svoje shvatanje sirokoj narodnoj masi. To vodi u totalitarizam i kontrolu u kojoj se gusi sloboda misljenja i progresivnog, autenticnog razvoja ljudi.
Izjava se moze razlicito tumaciti. Vise mogucnosti znaci i visi stepen slobode. Ako se polazi iz tog stanovista onda su pocetnici u prednosti. Postoji i drugacije objasnjenje u kojem vise mogucnosti znaci neznanje, a manje...
Budna, ne i svesna,
u trenucima tuge i bola, reč postaje suza,
dok oči, nemirno, bezuspešno pokušavaju da se razbistre,
tvoje ime mirno počiva na mojim usnama,
misli fijuče telom,
od istoka ka zapadu.
- Zapiši ih - kažem sebi.
Čim odeš, zapiši...
da znaš kako da se vratiš,
nije pametno lutati ovim svetom,
ovde vlada monotonija,
siva, zla,
ovde su svi isti,
opasno je ako si drugačiji,
ako vukovi nanjuše da nisi vuk, rastrgnuće te.
Izgradi zid oko svog sveta,
spolja budi samo kamen.
Zapiši ... da ne zaboraviš...
Dr. Samuel H. Sandweiss: "Strah od uništenja ega dublje je i različite prirode nego što je strah od tjelesne smrti. Samoubojstva otkrivaju da je strah od uništenja ega snažniji, nego strah od same fizičke smrti. To je strah da se ostane bez uma, da se čovjek izgubi u nepreglednom misteriju bez ikakva značenja – tu postoji mogućnost nepostojanja, ništavila. Mi štitimo integritet ega svim sredstvima koja su dostupna, uključujući osjećaj da smo u zabludi o prirodi zbilje ako ona prijeti sigurnosti ega."
- Nas narod je za nekoga ko mnogo ne misli, cuti, trpi, prihvata najgore ili nesto na svoju stetu bez protivljenja, govorio da je beskicmenjak i da nema svoje JA. Primetilo se da takav covek odlazi u krajnost. Dozvoljava nasilan i...
Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto? Zašto...
Paučinasta nit,
spaja san i beskraj,
i na njoj ja,
stopalo za stopalom,
jedna ruka prema tebi,
druga se gubi kroz univerzum,
samo korak deli me od dna,
balansiram,
umorna sam,
a trebalo je da se naviknem do sada,
ali šta je bol ako ne so na rani,
tuga u srcu
i maska sreće na licu,
u cirkusu nepotrebnih,
ne postoji sreća, Srećniku.
Ne znam da li mogu,
još jedan dan ... jedan krik,
sve u meni žudi da se preda,
i senka koja je ponosno pratila moj hod,
slegnula ramenima,
slaba i jadna,
kao da pati sa mnom,
kao da pije iz moje crne krvi,
Gledam je, i prezir zamenjuje bol,
Gledam svoje bezvredno i prašnjavo lice,
Tako sam umorna...
ne znam da li mogu,
još jednu noć ... jedan vrisak,
poslednji,
moj je red,
za tamo gde nema reda,
da iskapim...
Samo da napomenem da vecinu citata nadjem na internetu tako da nisam sigurna u njihovu verodostojnost i autenticnost. Nazalost zivimo u sitemu koji nastoji da utice na mentalitet ljudi da bi lakse ostvario svoje ciljeve. Zato se "preko noci" plasiraju novi duhovni ucitelji, dok se recima autora, koji vise nisu zivi, manipulise i stvara drugaciji smisao.
Franz Kafka: "Počni s onim što je ispravno, umjesto s onim što je prihvatljivo."
-Tricky izjava jer se ispravnost i prihvatljivost iskljucuju. To je protivrecno postenju. U njemu je ispravno i prihvatljivo uvek poistoveceno. Prihvatljivo je sve sto je ispravno i obrnuto. Neispravno nije nikada prihvatljivo.
-----------
- Pomaži s merom. Preterano pomaganje onesposobljava. Od njega ima...
Спарно је и љигаво вријеме, досада ме поткопава па гледам свашта . Аналитичар нечега бави се љевицом и десницом, њиховом супротстављеним односом и тумачи значење и значај једне или друге за државу или људе. Као да не схватам, или можда јуноша пренебрегава постојеће стање па на далеким примјерима теоретски класификује оно што ми видимо данас. Са понечим бих се и сложио, али има и онога што тешко прихватам. Упоређивање неупоредивих ствари и токова иде му питко, у једноме гласу и без трептања Карађорђа ставља раме уз раме са Лењином и Ататурком. Потражих неке аналогије, наравно без успјеха и сличности. Једина је наравно величина ових поменутих и још неких које нијесам поменуо. Значај наравно великих људи који су обезбиједили мјесто у...
Na nekoliko nasih websites su postavljeni saveti Dale Carnegie pisca i predavaca. (Mogu se pronaci ako se u Google search napise recenica iz naslova.) Tekst je zanimljiv posto pokazuje kako se prevodom moze izmeniti smisao. Dosta ljudi je stavilo like i pored izmenjenog smisla. Cak je i sam naslov cudan. Gde ce postojati strah nego u umu?
Razlog bezrezervnog prihvatanja je sugestivna prezentacija. Predstavljen je kao poznati psihijatar. Dakle, strucnjak i autoritet u toj oblasti. Medjutim, ko god misli svojom glavom moze uociti nedoslednosti.
Samo jedan od primera pogresnog prevoda:
"6. Zamisli najgore posledice koje može da izazove tvoj postupak, unapred se pomiri sa njima i onda dejstvuj!"
Originalne reci Dale Carnegie: " Ask...
Ćutiš,
kao platan koji cveta u aprilu..
Zvezdo,
daleka i trajna.
Ne sumnjam
u tvoju tugu.
Uzvraćam ćutanjem,
u našoj sobi,
puna korena i svetlosti,
čitaš me i kad ne govorim,
i kad ne pišem,
prekrivaš dane mastilom,
a moje reči su samo daleki brodovi,
povlačeći se u more,
koje se talasa bez sudbine,
samo uzdah,
sa usana blago otvorenih,
a ti, napiši...
Napiši mi pesmu,
za čežnju i spokoj koji ga umiruje,
za žeđ i izvor koji je gasi,
za glad ... hoće li doći dan da se zasiti?
Ne piši o proleću,
ni o snu,
o suze i bol noći...
piši mi o sreći,
o mene,
o tebe,
zagrli me vetrom,
poljubi me daljinom,
pogledaj me mesecom,
kao što tama prodire u rebra zvezda,
Napiši mi pesmu,
duboku i srećnu
oživi vulkane,
otopi gejzire,
voli me noćas...
MOJ EPITAF
-------------
Duboko verujem, to mi kao letnji povetarac pirka u duši, utešuje me, kao nežna, jedva čujna i usrdna majčina molitva, i miomilinom guši, da će, tamo-daleko , nekada kada moja sveta Otadžbina Srbija bude slobodna, dična, onakva kakva je bila kada su je vekovima stvarali moji preci, junaci, anđeli i sveci, i kada je budu vodili, zlatili, branili i predvodili hrabi, rodoljubivi i čestiti Srbi, neko nekada da prenese, od tuđinskih crva oglodane, moje kosti na mesto koje mi po mojem, kreativno-pesničkom, činjenju pripada – na Sražilovo, baš tamo pored kostiju Branka Radičevića...
Verujem da će nekada vreme, istina i mudri ljudi da procene i ocene moje činjenje i u svojim dušama, srcu i razumu osete da sam ceo svoj...
Maimonides: "Ne smatraj kao dokaz to što piše u knjigama, jer lažljivac koji obmanjuje jezikom neće se ustručavati da to čini i perom."
-----------
- Postoje razni načini manipulacije. Jedan od njih je kroz citate. Navodi plasiranih pisaca i duhovnih učitelja se najčešće prihvate bez mnogo razmišljanja.
Time se umrtvljuje unutrašnja sposobnost da se samostalno misli kao što se i usvajaju spoljašnje vrednosti bez da se razvijaju vlastite.
Naravno da ima izvanrednih i poučnih citata, ali ima i onih o kojima se treba bolje razmisliti. Schlegel je s pravom rekao: " Aforizam se nikada ne poklapa sa istinom. On je poluistina ili istina i po."
Ciatati su korisni kada iniciraju reflektivno razmišljanje. Ako se automatski prihvataju tada su...
Likovi:
ONA, raščupana i patetična,
njen ANĐEO, nežan, tih i paperjast,
njen ĐAVO, bučan, ironičan i grub,
ON, onaj kome je obećala život.
Pozornica prepuna džidža-bidža, šarenih ešarpi, zveckavih narukvica, gore plavetno nebo, blještavo sunce, ptice pevaju u blizini, pored same pozornice blato, mulj i paučina koji vode u duboku kamenu rupu sa manjkom kiseonika i odsustvom svetla.
ONA (njemu): Daću ti krila, da letimo zajedno, da dotaknemo oblake!
ANĐEO: Tako je, možemo to, evo moja krila su dovoljno velika da vas ponesu.
ĐAVO: Pfff, sigurno, kad bi umela da hodaš uspravno, a ne još i da letiš!
ONA (njemu): Usrećiću te, svakog dana ćeš se smejati i buditi ujutru srećan!
ANĐEO: Da, pomoći ću ti da širiš toplinu i radost oko sebe, oko...
Bela čupava loptica, ne veća od dlanova devojčice, pojavila se jednog dana u našim životima. Naporan je bio taj mali živuljak i ženski se borio za svoje mesto pod suncem. Igračka koja se kreće mogla je biti lako zaboravljena da nije bilo njegovog cvilenja koje moli za pažnju. Išao je od ruke do ruke po potrebi i njemu to nije smetalo, ako može da sprovodi svoj naum od koga nije odustajao. Nije voleo da bude sam, jer se plašio svega sto mu nije bilo poznato. Jednom sam ga našao duboko ispod kreveta gde se iz nekog razloga sakriodok je bio sam.
Devojčica mu je našla i partnerku pa je u svojoj 6. godini postao tata četiri male pufnice. U 12. godini se teško razboleo i od tada smo postali drugovi. U tim poznim godinama postao je još veće...
Iain McGilchrist: "Naš zdrav razum je često zakopan ispod gomile emocionalnog prtljaga i različitih dogmi, pod pritiskom emocionalnih reakcija zasnovanih na želji da se izbjegne bolna istina. Pronalaženje istine, dakle, je često pitanje otkrivanja onoga što smo znali cijelo vrijeme. "
-Zdrav razum najbolje raskrinkava samoobmane. Zato prvi strada kada se bezi od istine. Nije slucajno sto svi kultovi proglasavaju zdrav razum nepotrebnim i stetnim za prosvetljenje. To je najefikasniji nacin zaglupljivanja ili "pranja mozga" radi manipulisanja. Glupost nije nista drugo nego odsustvo zdravog razuma.
----------------
Jovan Dučić: "Ko misli da je srećan, on je zaista srećan."
- Misao je cudo. S njom sve nastane i nestane. Ona stvori i...
Plač, plač jezera,
noć, vetar,
čvrstina meseca,
neosetljiva, sa bednim strelama,
i ovde me pratiš
senko mojih očiju,
Uzalud tražim način da mi ne nedostaješ,
znaš dobro, ne mogu da podnesem sebe bez tebe.
U mojim venama,
samo pepeo i agonija,
sreča duša mi zna da zavija kad mora,
pa se ne bojim samoće,
i ti nemaš razloga da se bojiš,
dala sam ti sve što sam imala,
ljubavi, svetlost koja sija,
istina jedinstvena sa očima poluotvorenim,
svet jedan na dlanovima,
smeh,
stotinu snaga, sto podrhtavanja,
i suze kao napojnica,
ulje za oltaru ispred tvoga sna,
Ostalo mi je još ime,
dajem ti ga,
ja više ne postojim,
dala sam ti sve,
Uzela sam isto od tebe,
i potrošila sam,
moja duša je duboka,
a prazna,
plavetnilo nepoznato smrtnicima,
u njemu...
Daj mi reći,
koji ništa ne znače,
Ja ću ti izvezati
livada sa jesenjim cvećem,
da zaspiš i probudiš se na njoj,
da imaš gde da odmoriš dušu,
daj mi grubost,
od oblaka teža,
Zdrobiću je u prah zlatni,
sa njom na nebu naslikaću ti sunce,
sve senke da izgore,
da ti ugreje lice,
oči da zasijaju.
Sa tvojih usana
i pelin ću piti,
da istopim sav bol kao šećernu vunu,
pa da opet zablistaju srećni i nasmejani.
Daj mi stihove,
bez i malo duše,
napisaću ti pesmu,
da isceli tvoje neizlečive rane
za koji melem nije izmišljen,
posipaću te nežnošću,
da omekšaš zauvek,
i neću biti nova,
niti ćeš mi slomiti ljubav grubošću,
niti ćeš mi dušu zaliti gorčinom,
i neću biti bolja,
ja ću biti ista,
uvek ista,
tvoja.
Bukowski: “Oni su se smijali meni sto sam drugaciji, a ja sam se smijao njima sto su svi isti.”
-U tom slucaju nema razlike. Obe reakcije proisticu iz rivalstva i povrsne procene. Otuda i podsmeh i antagonizam. Svestan covek ne resava sukob rivalstvom i podsmehom, vec ga nastoji shvatiti da bi pronasao mogucnost konekcije.
Ako je ne nadje, tada dostajanstveno prihvati ono sto jeste. Ne pokusava kontrolisati ni menjati druge, odnosno uticati na nesto sto je izvan njegove moci. Koncentrise se na sebe i svoju reakciju. Ne dozvoli da ga suprotnosti ometaju, okupiraju i remete mir.
-----------------------
Karen Horney: “Covek ima potencijal za dobro i zlo. Uvidjamo da se on razvije u dobro ljudsko bice ako je rastao u pogodnim uslovima...