Kupidon - Metafizika polne ljubavi

Човек који је заљубљен опседнут је генијем врсте или Купидоном. Он је погођен његовом стрелом и од тада више није свој, већ врстин. Оно о чему мисли, на шта обраћа пажњу, и начин на који делује, јесте вођен разумом, али тај разум тада није више у служби индивидуе, већ у служби генија врсте.

Пре опседања од стране демона, званог "Купидон", индивидуа је деловала у циљу свог самоодржања. Тај нагон самоодржања има веома јако оружје у свом поседу, а то је интелект. Интелект је намењен искључиво служби ономе из чега је проистекао, значи индивидуалној вољи, воља врсте није у његовом домену. Међутим, интелект одједном мења господара. Нагон самоодржања индивидуе више није битан, већ је једино од тада битан интерес врсте. Како се то могло десити?
Да би интелект променио господара, не може тек тако да се одвоји од свог корена (индивидуалне воље). Тако да он у свом издајству мора повући и свог старог господара са собом, али пре тога Купидон исти мора "хипнотизирати", мора индивидуалну вољу убедити да је сво наредно деловање које иде од наклоности, заљубљивања, љубави, до рађања детета као крајњег циља, заправо његов интерес (интерес индивидуе). Он тако пред интелект ставља варку, химеру, која ће убедити човека да он приликом избора партнера, и приликом деловања у том смеру, ради за свој сопствени интерес, иако је, у ствари, једини интерес у свему томе интерес врсте и стварање потомства које ће тип исте најбоље представљати.

Kupidon.jpg


При сусрету двоје особа јавља се дубока контемплација и испитивање партнера, али онај ко ту медитира није особа, већ Купидон. Индивидуа је несвесна свега тога. Она има само известан осећај симпатије.

Демон који медитира води се у својој контемплацији овим обзирима:

ОБЗИРИ КОЈИ СЕ ТИЧУ ТИПА ВРСТЕ
Старост
Најпривлачније су оне особе које су у добу старости који је погодан за оплођење и рађање.

Здравље
Здравље је услов привлачности. Акутне болести не утичу много, али када су у питању хроничне болести, које могу утицати на потомство, привлачност нестаје. Зашто? Јер то није у интересу очувања типа врсте.

Костур
Свака несразмера костура отпада, особе са неразмерама сексуално су непривлачне. Зашто? Зато што је циљ потомство, а оно мора задовољити интерес врсте.

Извесна пуноћа
Крајња мршавост и крајња гојазност такође нас крајње одбија. Зашто?
Зато што то није у интересу будућег потомства и одржања типа врсте.

Лепота лица
Тек на крају долази лепота лица која такође мора испунити захтеве очувања типа врсте тако што ће бити у сразмери свих његових делова.

РЕЛАТИВНИ ОБЗИРИ
Они се могу свести на хемијску формулу где се киселина и база неутралишу стварајући неутралну со.
Исто тако, онај који је висок биће привучен оном која је ниска.
Онај ко има прћаст нос, биће очаран оном која има орловски нос.
Онај ко има кратке ноге, биће очаран оном која има дуге ноге итд.
При свему овоме на уму се несвесно има, слика будућег потомства које мора бити складно, то јест онакво какво демон Купидон и интерес врсте захтева.


Када се све ово изабрало и када је дошло до љубавног чина, после тога човек одједном схвати да је телесно задовољство које је постигао, са тако брижљиво одабраном партнерком, потпуно исто као што би било са било којом другом женом.
А када коначно Купидон буде истеран из тела, човек се одједном нађе поред особе која осим што задовољава тип врсте, у свему осталом је њему хетерогена, и чак вредна гнушања и презира. Тако да се Сократ одједном пробуди поред Ксантипе коју као такву, док је био обузет Купидоном, није ни видео.

Закључак гласи:
Не дозволите да будете обузети варком. Сачувајте разум у највећој опседнутости вољом врсте.
Срећа није у телесној љубави већ у спознаји идеја и негирању воље као крајњем циљу.

пс. Свестан сам да ова тема за неке није пријатна али ако свако објективно размотри целу ствар, видеће да су ове мисли (у којима сам, пре свега, парафразирао Шопенхауера) заправо сушта истина. То не значи да се требамо одрећи љубави, већ да не смемо заборавити њену праву суштину и дозволити да будемо вођени вољом, уместо разумом.

https://forum.krstarica.com/threads/kupidon-metafizika-polne-ljubavi.279619/
 
Poslednja izmena:
Ponoviću i ovde ono što sam ti odgovorio na filozofiji.
Ima u svemu tome jedno veliko ali. U svoj toj Kupidonovoj igri probija se nešto, "između redova", nešto kao "maglovita resa" neiskazivo, a što je veće čak i od vrste.

Ove Ničeove reči to najbolje kazuju:
Postoji tu i tamo na zemlji neki nastavak ljubavi, kod kojeg se povukla ona samoživa želja dve osobe jednog za drugim, pred jednom novom žudnjom i samoživošću, nekom zajedničkom višom žeđi za idealom što stoji nad njima.
Fridrih Niče iz Vesele nauke
Pozdrav! :ok:
 
Poslednja izmena:
„Без жена био би почетак нашега живота без помоћи, средина без задовољства и крај без утехе."
Siler
„Не долази ли први живот од женских груди? Прве речице уче вас њезине усне, Прве сузе оне вам ублажавају, И последњи свој уздах испуштате често На рукама жене, кад већ одавна човек, Одвучен од ниске бриге, He бдије над пријатељевим последњим часовима."
Bajron

Ове речи описују шта жена може значити човеку у његовом животу, као и обрнуто. Кроз све муке овога света у коме, како каже Шопенхауер, "ништа није јасно сем његове беде и његове ништавности" промаља се то осећање према женама које као да нам даје слутњу другога божанственог света. Оно је материјал целокупној уметности где сви у глас вичу у пароксизму узвишене страсти:

"Da l ću dušu namučenu priljubiti u Edenu
Uz devojku ozarenu koju svi mi snovi sniše,
Uz Lenoru kojoj ime serafimi podariše?"

Edgar Alan Po

Па опет, очито је да оно што осећамо и тражимо, а што споља налазимо, никако није еквивалентно. Споља не налазимо никакав Еден. Веза мушкарца и жене је предвидљива на такав известан начин да је чудо да људи као свесна бића улазе у ту причу а да би сигурно били преварени.

Можда би могли рећи да осећање заљубљености највише личи на то, али заљубљеност је заправо један обичан варљиви инстинкт. Циљ заљубљености, и свих осталих ритуала између мушкараца и жене, није никакво узвишено, нуминозно задовљство, већ је циљ очување типа врсте. Потомство је заправо циљ, и када он једном буде испуњен заљубљеност нестаје и претвара се у равнодушност, па чак и своју супротност. Женка мрава губи своја крила јер јој више нису потребна а Сократ се коначно буди поред Ксантипе.

Зашто се свака љубавна прича претвара у ово:

Ne, ti sad nisi više ona - koja
Osvajaše me nekad; nit' ljepota
Privlači mene! To je - bol života
I izgubljena zalud mladost moja

I kad, ponekad, očaram se tobom.
Gledajuć željno u oči ti sjajne,
Ja tada vodim razgovore tajne,
Ali ne s tobom
već sa samim sobom.

Sa slikom one drugarice mlade,
Čije se crte u tvom liku skriše,
S ustima koje ne govore više
I sa očima - blijeskom mrtve nade!

Ljermnontov

Погледајте и ову баладу групе "Споменари" која се коначно појавила на YuTubu а која је нарочито илустративна:


Како ви гледате на ове истине које нису нимало пријатне али које нас могу можда подсетити да изван овога илузорног света појава, постоји наша права суштина, трансцендентни свет ствари по себи, а тамо је извориште онога што зовемо "љубав" али у својој оригиналности.
 
Poslednja izmena:
Наишао сам на овај интересантан документарац у коме се ,у неких пола сата, обрађује на популаран начин Шопенхаурова метафизика полне љубави. Нарочито су интересантни снимци места где је Шопенхауер живео, посета архиви у којој се чувају његове личне ствари, писма, фотографије, чак и флаута. итд.

 
Poslednja izmena:
Before Sunrise iz 1995. godine

Невероватно колико је у филму ухваћен онај осећај заљубљности који су можда сви имали у животу. Ухваћена атмосфера романтичне љубави, нечега чега заправо и нема на овом свету али коју имамо у интуицији. То је она љубав о којој су писали Данте и Петрарка.

Тај осећај јавља се у заљубљености али по правилу убрзо нестаје у мизеријама овог појавног света како је то лепо описао Добрица Ерић у овој песми:

Једна принцеза
Цица из Гривца

Срете на балу
младог принца

И заљуби се
Цица у принца

И заљуби се
и принц у Цицу

И онда њена
мајка - царица

Донесе прекрасну
венчаницу...

И рече Цици
с росом у оку:

- Устани, кћери
да пустиш стоку!

Добрица Ерић

Ко није гледао филм "Пре свитања" не сме да га пропусти, а има и ту предност што је снимљен и други део 2004. и трећи део прошле године. Са истим глумцима.
У та два наставка ликови су се увелико спустили на Земљу али се и даље осећа "Сан летње ноћи" приказан у првом непревазиђеном делу:

Before Sunrise.jpg
 
Poslednja izmena:
Za mene seksualna želja predstavlja pre svega patnju, jer ima nekih devojaka koje ni u snu ne bih mogao da imam (iz više utvrdjenih razloga), a želja postoji. I još neki razlozi su u igri.
Da li je ikako moguće osloboditi se ove želje, ove patnje, jer me nervira kad imam potrebu koja ne može da se zadovolji. Da li je moguće discipllinovati sebe da se na seks potpuno zaboravi i potisne iz svesti nekako. Hvala.
Кастрација драстично смањује сексуалну жељу. Међутим, ја се никада не бих тако нечем подвргао. Ма колико да је незадовољена сексуална жеља можда непријатна она са собом ипак доноси нешто веома пријатно што заправо превазилази све пријатности овога света јер потиче из трансцендентног.

Како је говорио Бергсон:
Mora biti da je žena oduvek budila kod muškarca naklonost različitu od požude, koja se, međutim, sa njom dodirivala i koja je sa njom bila tako reći stopljena, pošto je u isti mah imala svojstva osećanja i osećaja. Ali romantična ljubav vezana je za određeno vreme: ona se pojavila u srednjem veku onoga dana kada je nekome palo na pamet da prirodnu ljubav utopi u jedno u neku ruku natprirodno osećanje, u versku emociju onakvu kakvu ju je hrišćanstvo stvorilo i uvelo u svet. Kada se misticima zamera zbog toga što se izražavaju kao strasno zaljubljene osobe, zaboravlja se da je najpre ljubav počela da potkrada mistiku, da je od nje preuzela njen žar, njena ushićenja i njene zanose; koristeći jezik strasti koju je preobrazila, mistika je samo uzela natrag ono što joj je pripadalo. Uostalom, što se više ljubav približava obožavanju, utoliko je veća nesrazmera između emocije i osobe za koju je ona vezana pa je, prema tome, utoliko dublje razočaranje kome se zaljubljeni muškarac izlaže, osim ukoliko sebe neprestano ne prisiljava da vidi voljenu ženu kroz tu emociju, da je ne dotiče, da se sa njom ophodi kao sa kakvom svetinjom.

Tako je razočaranju ostavljeni prostor dobio ogromne razmere, zato što je tu u pitanju rastojanje između božanskog i ljudskog. Бергсон
Нису сви они песници љубави кроз историју певали о полној пожуди. Није Петрарка опевао своју полну пожуду за Лауром, већ је опевао то божанско осећање које се измешало са полном пожудом.

Ту имамо мешавину буквално божанског и људског.

Можда је парадоксално да је нешто тако узвишено везано за нешто тако приземно и ништавно као што је полни чин. Али тако је како је. Нама становницима ове "мочварне каљуге јада" то је изгледа једини прозор ка осећањима која нису од овога света.
 

Back
Top