Zateturao se plamen sveće.
Činilo mi se,
kao da će svakog trena
skliznuti niz slapove
sopstvenih žutih suza i
u svom jurišu dodirnuti suve listove,
mladog hrasta.
Zapaliti ih i sagoreti.
Svojim rumenim jezicima,
do pepela, uz glasno pucketanje.
Uz oblake dima,
stvoriti novi žar...
i osloboditi roj iskrica
da započnu svoj let!
Prestala sam da govorim,
zaustavila dah,
nastade tišina...
Umirio se plamen....
Nastavio da bezlično i bledo tinja,
bez zvuka, bez boja, bez pokreta.
Prosipajući slabašnu svetlost,
dovoljno jaku tek samo
da razbaca iskrivljene,
iskežene senke
po sivim zidovima..
Previše slab, previše miran,
nedovoljno topao!
Lagano ...
gušio se u sopstvenim slapovima...
Začulo se samo jezivo tiho,
šššššššš.
I nastade mrak.
Mir Božiji Hristos se rodi!!!
Poslednja izmena:
