Disbalans

Svaki potez koji gradjanin povuce kao reakciju jer mu drzava previse seda na kicmu se u medijskoj interpreraciji formulise kao ometanje poredka i ugrozavanje
javne sigurnosti. Nasuprot tome svi potezi koje vuce drzava se u istoj toj medijskoj masineriji velicaju i opravdavaju kao nuznim i cak bogom danim bez ikakvog osvrta
na negativne posledice po vecinu gradjana. Sukob te logike se retko gde i analizira a na alternativnim portalima na kojima se povede diskusija nedovoljno je gledalaca
da bi to se ispratilo i pokrenula sira javna debata. Jasno je da se radi o neravnopravnoj zastupljenosti interesa pojedinca koji predstavlja narod s jedne strane i interesa politicara
koji predstavlja vladajucu partiju sa druge. Taj disbalans preti da narusi i najosnovniji postulat funkcionisanja jednog pojedinca a to je pravo na slobodu izrazavanja i udruzivanja radi
ostvarivanja osnovnih prava zagarantovanih ustavom koji u nedostatku pravne drzave konstantno bivaju neformalno dovodjeni u pitanje.
Obesmisljavanje okupljanja gradjana zarad ostvarenja tih prava danas je glavni cilj funkcionisanja medijske masinerije koja je u rukama vladajuce oligarhije. Ne radi se to samo pukim napadima na
neistomisljenike i njihovim jeftinim diskreditovanjem vec i snizavanjem kriterijuma kulturnog i zabavnog sadrzaja do ispod minimuma kica.
Tacnije kulturni sadrzaj se u potpunosti uklanja iz programa a zabavni sadrzaj se svodi na onaj ispod pijacarskog tacnije rezirani grupnjak sa stajge. Samim tim gradjanin oponasajuci takav model ponasanja
gubi i ono malo digniteta kojim je mogao uz organizovanje sa drugim gradjanima da usmeri u borbu za ostvarivanje svojih prava. U takvoj situaciji prolazi svaka moguca spletka i podmetacina kojima se drzava
koristi trenutno jer anestezirani gradjanin ne ume da odreaguje. Dokle ce to ici ostaje da se vidi,da li ce najbazicniji nagon kao sto je glad uspeti da trgne pojedinca iz mocvare u koju ga je gurnulo smisljeno delovanje vladajucih struktura.
 

Back
Top