Anne Wilson Schaef: "Um je dar. Pomaže nam da razradimo i razumemo sebe i svet oko nas. Naš um može da uči na mnogo načina. Možemo učiti apstraktno, možemo učiti iz iskustva, možemo učiti slušajući i gledajući druge, možemo učiti iz grešaka, i možemo učiti iz uspeha... Zašto bi mi se dalo celo biće ako se od mene ne očekuje da ga koristim?"
*
Biblija (Jevandjelje po Mateju 22:37): "Isus mu odgovori: Ljubi Gospoda, Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim."
(Pavlova poslanica Solunjanima 5:19): "Duha ne gasite. Proroštva ne prezirite; ali ispitujte svaku stvar, držite što je dobro, i uzdržavajte se od svakog zla."
*
Karl Gustav Jung: "Kao što sama reč svedoči ( 'refleksija' bukvalno znači 'savijanje natrag'), refleksija je duhovni akt koji se nalazi u suprotnosti s prirodnim procesom; akt u kojem zastanemo, dozovemo nešto u um, stvorimo sliku, odmerimo je i dodjemo do zaključka šta smo videli. Treba se, zato, razumeti kao čin kojim postajemo svesni."
***
Sposobnost da se misli i dobija kompleksniji uvid u život i postojanje nastalo je dugogodišnjim evolucionarnim razvojem na ovoj planeti. Mišljenje je privilegija, a ne nedostatak. Bez njega ne bi bilo inteligentnog života, samim tim ni nas. Pticama je svojstveno da lete, psima da laju, ljudima da govore i misle. Nema ničega lošeg i neprirodnog u tome. Zašto bi hteli biti nešto drugo, a ne što jesmo?
Naravno da pored funkcionalnog postoji i disfunkcionalno mišljenje. Ono se ponekad svima desi zbog rasejanosti, preopterećenosti, premora, blage anksioznosti itd. Ali, to je kratkotrajno. Ukoliko je anksioznost učestala, intenzivna i dugotrajna predstavlja mentalni poremećaj koji treba lečiti. Disfunkcionalno mišljenje je čest simptom mentalnih bolesti.
Njihov uzrok može biti organske prirode, kao i dugotrajna izloženost stresu i nepravilna reakcija na traume. Odsustvo duhovnih vrednosti ili empatije i savesti u inteligenciji se takodje odrazi kao disfunkcionalnost u vidu lukavstva, beskrupuloznosti, proračunatosti, nemilosrdnosti i nastojanja da se zadovolje samo sebične potrebe bez obzira što se time nanosi šteta i patnja drugim bićima.
Koncentracija samo na disfunkcionalnost, uz zapostavljanje koristi i blagodeti mišljenja, rezultirala je jednostranom interpretacijom. Poistovetilo se disharmonijom, teškoćom i preprekom duhovnom razvoju, mada je vitalan element svesti. Kroz njega i postajemo svesni duhovne suštine. Nemisaona bića nemaju isti doživljaj postojanja kao misaona. Misao je spona izmedju duše i duha. Iz njihovog jedinstva proizadje prosvetljenje.
Problem nastaje ako ego ostaje samo pod uticajem nižih nagona i otudji se od duhovnog izvora svetla i života. Tada misli potamne. Čovek nije u stanju da shvati ni sebe, ni svet oko sebe. Stvara obmane i iluzije. Da bi misao ostala svetla i zdrava mora cirkulisati. Spajati unutrašnju dubinu sa spoljašnjom visinom ili dušu sa duhom.
Mišljenje oplemeni ili otudji. Sve zavisi da li razumemo uticaj različith osećanja na njegovo formiranje. Kada shvatimo način na koji funkcioniše u stanju smo da upravljamo njime i da ga kontrolišemo. Tada postaje blagoslov i sloboda.
Misli koje proističu iz duhovnog potencijala su neiscrpan izvor mudrosti, radosti i smisla. Zato književna i akademska dela predstavljaju izuzetnu vrednost i bogatstvo. Koliko samo veselja stvore dovitljive misli, duhovite anegdote i šale. Smeh zbližava i spaja ljude. Koje ushićenje i radost se oseti novim pronalaskom ili uspešnim rešenjem nekog problema i zadatka. Čak i skromno rešavanje enigmi, sudoku i ukrštenih reči može pružiti trenutke zadovoljstva. Sve su to dragoceni momenti egzistencije koji postoje s razlogom. Darovi života i razvoja koje je moguće ostvariti samo mišljenjem.
U svakom slučaju da je za pravilno funkcionisanje mozga i uma potreban balans i momenti opuštanja i smirivanja mentalne aktivnosti. Medjutim, progres neće nastati ukoliko ljudi prestanu da misle, već kada nauče da funkcionalno, reflektivno misle. Život nije dat da bi se izbegavao, već da bi se spoznavao. Za to je potreban pun kapacitet svesti ili osećnja, misli i razum. Jedinstvom bića se dopire do mudrosti, a ne njegovim razdvajanjem. Mudrost divlji ritam nesklada osmišlja duhovnom melodijom, pa od razorne igre haosa stvara kreativni ples radosti.
Osvešćivanje nije moguće bez uma i misli. Zavaravamo se ako smatramo da možemo išta znati i razumeti bez njih. Svesni smo samo onoga što nam je u umu i mislima. Mada intuicija dopire iz nadsvesnog potencijala njena pojava i realizacija nije moguća bez misli. Na primer, u slučaju nekog intuitivnog doživljaja, koji prevazilazi granice misaonog domena, neophodno je taj doživljaj svesti na misaoni proces da bi se dobilo razumevanje, odnosno sposobnost da objasnimo i sebi i drugima šta smo spoznali.
Dok se ne postigne potpuna transformacija potisnutih osećanja u misli ili nesvesnog u svesno ne može se rešiti unutrašnji konflikt. Mada nije prijatno prolaziti kroz bolna iskustva to je jedini način da se pronikne kroz njih i da se sa višeg, zrelijeg stanovišta izvuče pouka.
Bez zapisanih misli i reči mnoge napredne ideje i učenja bi ostala nepoznata i nepostojeća. Da Isus i Buda nisu izrekli njihove misli čovečanstvo ne bi imalo koristi od njih. Bezimeni, neiskazivi Tao se morao transformisati u misli i reči, odnosno iskazati kroz "Tao Te Ching" da bi znali za njega. Kroz razmenu mišljenja i iskustava se sagledavaju drugačije perspektive i stavovi i time proširuje razumevanje i izbori koji vode napretku.
Misli nisu ništa drugo nego neizgovorene reči, dok su izgovorene reči glas misli. Reči se ne mogu odvojiti od misli, kao što se misli ne mogu odvojiti od dubine srca iz kojeg izviru. Njihovim jedinstvom nastaje ljudsko iskustvo. Da nije misli kome bi se srce poverilo? Da nije reči kako bi se objavilo? Kako bi ono nedostupno i nevidljivo postalo dostupno i vidljivo?
*
Biblija (Jevandjelje po Mateju 22:37): "Isus mu odgovori: Ljubi Gospoda, Boga svoga svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim."
(Pavlova poslanica Solunjanima 5:19): "Duha ne gasite. Proroštva ne prezirite; ali ispitujte svaku stvar, držite što je dobro, i uzdržavajte se od svakog zla."
*
Karl Gustav Jung: "Kao što sama reč svedoči ( 'refleksija' bukvalno znači 'savijanje natrag'), refleksija je duhovni akt koji se nalazi u suprotnosti s prirodnim procesom; akt u kojem zastanemo, dozovemo nešto u um, stvorimo sliku, odmerimo je i dodjemo do zaključka šta smo videli. Treba se, zato, razumeti kao čin kojim postajemo svesni."
***
Sposobnost da se misli i dobija kompleksniji uvid u život i postojanje nastalo je dugogodišnjim evolucionarnim razvojem na ovoj planeti. Mišljenje je privilegija, a ne nedostatak. Bez njega ne bi bilo inteligentnog života, samim tim ni nas. Pticama je svojstveno da lete, psima da laju, ljudima da govore i misle. Nema ničega lošeg i neprirodnog u tome. Zašto bi hteli biti nešto drugo, a ne što jesmo?
Naravno da pored funkcionalnog postoji i disfunkcionalno mišljenje. Ono se ponekad svima desi zbog rasejanosti, preopterećenosti, premora, blage anksioznosti itd. Ali, to je kratkotrajno. Ukoliko je anksioznost učestala, intenzivna i dugotrajna predstavlja mentalni poremećaj koji treba lečiti. Disfunkcionalno mišljenje je čest simptom mentalnih bolesti.
Njihov uzrok može biti organske prirode, kao i dugotrajna izloženost stresu i nepravilna reakcija na traume. Odsustvo duhovnih vrednosti ili empatije i savesti u inteligenciji se takodje odrazi kao disfunkcionalnost u vidu lukavstva, beskrupuloznosti, proračunatosti, nemilosrdnosti i nastojanja da se zadovolje samo sebične potrebe bez obzira što se time nanosi šteta i patnja drugim bićima.
Koncentracija samo na disfunkcionalnost, uz zapostavljanje koristi i blagodeti mišljenja, rezultirala je jednostranom interpretacijom. Poistovetilo se disharmonijom, teškoćom i preprekom duhovnom razvoju, mada je vitalan element svesti. Kroz njega i postajemo svesni duhovne suštine. Nemisaona bića nemaju isti doživljaj postojanja kao misaona. Misao je spona izmedju duše i duha. Iz njihovog jedinstva proizadje prosvetljenje.
Problem nastaje ako ego ostaje samo pod uticajem nižih nagona i otudji se od duhovnog izvora svetla i života. Tada misli potamne. Čovek nije u stanju da shvati ni sebe, ni svet oko sebe. Stvara obmane i iluzije. Da bi misao ostala svetla i zdrava mora cirkulisati. Spajati unutrašnju dubinu sa spoljašnjom visinom ili dušu sa duhom.
Mišljenje oplemeni ili otudji. Sve zavisi da li razumemo uticaj različith osećanja na njegovo formiranje. Kada shvatimo način na koji funkcioniše u stanju smo da upravljamo njime i da ga kontrolišemo. Tada postaje blagoslov i sloboda.
Misli koje proističu iz duhovnog potencijala su neiscrpan izvor mudrosti, radosti i smisla. Zato književna i akademska dela predstavljaju izuzetnu vrednost i bogatstvo. Koliko samo veselja stvore dovitljive misli, duhovite anegdote i šale. Smeh zbližava i spaja ljude. Koje ushićenje i radost se oseti novim pronalaskom ili uspešnim rešenjem nekog problema i zadatka. Čak i skromno rešavanje enigmi, sudoku i ukrštenih reči može pružiti trenutke zadovoljstva. Sve su to dragoceni momenti egzistencije koji postoje s razlogom. Darovi života i razvoja koje je moguće ostvariti samo mišljenjem.
U svakom slučaju da je za pravilno funkcionisanje mozga i uma potreban balans i momenti opuštanja i smirivanja mentalne aktivnosti. Medjutim, progres neće nastati ukoliko ljudi prestanu da misle, već kada nauče da funkcionalno, reflektivno misle. Život nije dat da bi se izbegavao, već da bi se spoznavao. Za to je potreban pun kapacitet svesti ili osećnja, misli i razum. Jedinstvom bića se dopire do mudrosti, a ne njegovim razdvajanjem. Mudrost divlji ritam nesklada osmišlja duhovnom melodijom, pa od razorne igre haosa stvara kreativni ples radosti.
Osvešćivanje nije moguće bez uma i misli. Zavaravamo se ako smatramo da možemo išta znati i razumeti bez njih. Svesni smo samo onoga što nam je u umu i mislima. Mada intuicija dopire iz nadsvesnog potencijala njena pojava i realizacija nije moguća bez misli. Na primer, u slučaju nekog intuitivnog doživljaja, koji prevazilazi granice misaonog domena, neophodno je taj doživljaj svesti na misaoni proces da bi se dobilo razumevanje, odnosno sposobnost da objasnimo i sebi i drugima šta smo spoznali.
Dok se ne postigne potpuna transformacija potisnutih osećanja u misli ili nesvesnog u svesno ne može se rešiti unutrašnji konflikt. Mada nije prijatno prolaziti kroz bolna iskustva to je jedini način da se pronikne kroz njih i da se sa višeg, zrelijeg stanovišta izvuče pouka.
Bez zapisanih misli i reči mnoge napredne ideje i učenja bi ostala nepoznata i nepostojeća. Da Isus i Buda nisu izrekli njihove misli čovečanstvo ne bi imalo koristi od njih. Bezimeni, neiskazivi Tao se morao transformisati u misli i reči, odnosno iskazati kroz "Tao Te Ching" da bi znali za njega. Kroz razmenu mišljenja i iskustava se sagledavaju drugačije perspektive i stavovi i time proširuje razumevanje i izbori koji vode napretku.
Misli nisu ništa drugo nego neizgovorene reči, dok su izgovorene reči glas misli. Reči se ne mogu odvojiti od misli, kao što se misli ne mogu odvojiti od dubine srca iz kojeg izviru. Njihovim jedinstvom nastaje ljudsko iskustvo. Da nije misli kome bi se srce poverilo? Da nije reči kako bi se objavilo? Kako bi ono nedostupno i nevidljivo postalo dostupno i vidljivo?
Samoobjašnjivo.
