Šta znači biti pisac?

U moru samoproglašenih pisaca koji danas iskaču kao kečevi iz
rukava, nameće se pitanje: šta zapravo znači biti pisac? Da li je
dovoljno izdati nekoliko knjiga i smatrati se piscem, kao što to često
vidimo? Ili je završavanje studija književnosti i jezika uz postavljanje
raznoraznih tekstova po portalima i slično, dovoljno da se proglasiš
"školovanim" piscem?
Ne postoji škola koja može naučiti nekoga da bude pisac. Pisac se,
prije svega, mora roditi s darom za pisanje. Bez tog urođenog talenta,
nikakva škola, učenje ili nadogradnja neće biti dovoljni. Dakle, pojam
pisac može se razumjeti samo kao izraz za talentovanog čovjeka
koji je izgradio kvalitetan stil pisanja.
A da bi to postigao, pisac se treba školovati i učiti, posebno književnost
i jezik. To učenje mu pruža upoznavanje teorije književnosti čime ima
priliku izgraditi i obogatiti svoj stil pisanja, a kroz čitanje i analizu
književnih djela ostvariti dublje razumijevanje slojevitosti ljudskih
karaktera i motiva koji ih pokreću u različitim životnim situacijama,
kao i svijeta oko sebe.
Na kraju krajeva, pozicija "pisca" kao radnog mjesta zapravo i ne
postoji.
Pisanje nije zanat koji se može jednostavno naučiti; ono je spoj talenta,
učenja, strasti i stalnog rada na sebi. Pisac nije titula koju nosiš, već ono
što jesi i čime se baviš s punim srcem.
Čudno je danas da neki "pisci" brkaju puno srce sa punim džepom,
pa smatraju da ako imaju dovljno novca za štampanje svojih pisanija
imaju pravo ponijeti i ovu titilu.
Ovaj fenomen često dovodi do zbunjenosti čitalaca jer se kvalitetne
književne vrijednosti često skrivaju iza reklamne buke.

Riada

 

[Džudi S]

Bravo! Konačno neko razmišlja kao ja

Kada sam na jednoj knjiškoj grupi na Fejsu diskutovala o autorima, piscima i književnicima..hteli su da me pojedu Pisac nije neko ko je objavio knjigu, dve, on je autor...ali to se nije svidelo novim "piscima" iz te grupe. I puni su sebe kao da su dobitnici ozbiljnih nagrada.

 

[Riada]

Bravo! Konačno neko razmišlja kao ja

Kada sam na jednoj knjiškoj grupi na Fejsu diskutovala o autorima, piscima i književnicima..hteli su da me pojedu Pisac nije neko ko je objavio knjigu, dve, on je autor...ali to se nije svidelo novim "piscima" iz te grupe. I puni su sebe kao da su dobitnici ozbiljnih nagrada.

Hvala Džudi.
Takvima je najbolje samo klimati glavom, govorim iz iskustva, u protivnom ćeš se samo džabe iznervirati.
Naravno da ja ne sporim da autor može biti i pisac u slučaju da izdaje kvalitetne knjige, ali prosto je i teoretski nemoguće da imamo ovaku
naglu poplavu "pisaca", a kamoli praktično.

 

[domatrios]

Važno je dodati da i sami čitaoci, u svetu preplavljenom informacijama, imaju
ključnu ulogu u određivanju ko je "pravi" pisac. Oni su ti koji svojim ukusom i
kritičkim pristupom mogu oblikovati književni svet. Pisac može imati dar, znanje
i tehniku, ali ako njegovo delo ne rezonuje sa publikom, taj talenat može ostati
u zapećku. Pitanje koje se nameće je – da li pisac postoji bez publike?
Ili je pravi pisac onaj ko uspeva da svojim rečima dotakne duh vremena,
bez obzira na komercijalni uspeh?

 

[Riada]

Važno je dodati da i sami čitaoci, u svetu preplavljenom informacijama, imaju
ključnu ulogu u određivanju ko je "pravi" pisac. Oni su ti koji svojim ukusom i
kritičkim pristupom mogu oblikovati književni svet. Pisac može imati dar, znanje
i tehniku, ali ako njegovo delo ne rezonuje sa publikom, taj talenat može ostati
u zapećku. Pitanje koje se nameće je – da li pisac postoji bez publike?
Ili je pravi pisac onaj ko uspeva da svojim rečima dotakne duh vremena,
bez obzira na komercijalni uspeh?

Hvala na dopuni, dome.
Što se tiče pitanja koje se nameće,
moj odgovor je ipak broj dva.

 

[Sizif]

Tekst je odličan, ali bih dodao da apsolutno stoji i ako se "pisac" zameni sa "slikar", "kompozitor", "pesnik"...

 

[Riada]

Tekst je odličan, ali bih dodao da apsolutno stoji i ako se "pisac" zameni sa "slikar", "kompozitor", "pesnik"...

Hvala. Slažem se s tobom. Primjenjivo je i na druge umjetnike.

 

[Black_star]

Upravo! Bravo, Ria, on point.

 

[Džudi S]

Važno je dodati da i sami čitaoci, u svetu preplavljenom informacijama, imaju
ključnu ulogu u određivanju ko je "pravi" pisac.

Ne postoje pravi i nepravi pisci. Postoje autori, pisci, književnici. Autor se razlikuje od pisca, a pisci od književnika.

To je neko moje skromno mišljenje...možda sam subjektivna.

Još nešto... Ne postoje dobre i loše knjige. Svaka knjiga nađe put do svog čitaoca.

Treba ceniti sve koji pišu. Na početku se čita sva potrebna građa za roman ( u ostalim zemljama pisci putuju, odlaze u arhive gradova u kojima će se odigravati radnja..)...i posle kreće rad na knjizi ( romanu ).

Kada se napiše "kostur" knjige, kreće pisanje, čitanje, pisanje, dodavanje, brisanje čitanje.... Tek kada je knjiga dobila konačnu verziju ide se kod urednika, lektora, dizajnera...

 

[Black_star]

Distinkcija ima smisla. I vidi se da znaš etape...

 

[domatrios]

Ne postoje pravi i nepravi pisci. Postoje autori, pisci, književnici. Autor se razlikuje od pisca, a pisci od književnika.

To je neko moje skromno mišljenje...možda sam subjektivna.

Još nešto... Ne postoje dobre i loše knjige. Svaka knjiga nađe put do svog čitaoca.

Treba ceniti sve koji pišu. Na početku se čita sva potrebna građa za roman ( u ostalim zemljama pisci putuju, odlaze u arhive gradova u kojima će se odigravati radnja..)...i posle kreće rad na knjizi ( romanu ).

Kada se napiše "kostur" knjige, kreće pisanje, čitanje, pisanje, dodavanje, brisanje čitanje.... Tek kada je knjiga dobila konačnu verziju ide se kod urednika, lektora, dizajnera...

Džudi, ne bih polemisao s tobom o tome šta jeste a pogotovo ne šta nije pisac
Ti imaš pravo na svoje mišljenje, ali imam i ja pravo na svoje. Zbog čega
sam naglasio ulogu čitalaca u definisanju pisca? To je svakako bilo namerno
i sa ciljem da naglasim tu novu kategoriju koja je relevantna za ocenu pisca.
Ne može da škodi ako se upoznamo ili podsetimo šta je bio pisac nekad, to
nam može pomoći da bolje razumemo današnji pojam.

Pisac u starom i srednjem veku imao je veoma različitu ulogu i definiciju u odnosu
na današnje poimanje te profesije. Pisanje je tada bilo privilegija obrazovanih ljudi,
a proces beleženja i prenošenja informacija i književnih dela bio je značajno teži i
sporiji zbog nedostatka štamparskih mašina. U starom veku, pisci su često bili
vezani za državne institucije, hramove ili kraljevske dvore. Njihova funkcija nije
bila samo umetnička ili kreativna, već su pisci služili i kao administratori, zapisničari
i hroničari.

Pisanje i čitanje bili su veštine dostupne malom broju ljudi, uglavnom plemićima,
sveštenicima i obrazovanoj eliti. U starom Egiptu, na primer, pisari su bili visoko
poštovani jer su bili zaduženi za beleženje državnih i verskih događaja, vođenje
evidencija i sastavljanje zakonika. Pisci u starom veku često su pisali o mitovima,
epovima i religijskim tekstovima. Na primer, pisci u staroj Grčkoj, kao što su Homer
i Hesiod, zapisivali su mitološke priče, a rimski pisci poput Vergilija beležili su
epove i legende o poreklu Rimljana. U starom veku su pisci koristili materijale
poput pergamenta, papira od trske ili kamena, glinenih tablica, a svici su bili
osnovni oblik knjiga, što je činilo čuvanje i distribuciju znanja mnogo težim nego
danas.

Srednji vek bio je period u kojem su pismenost i pisanje još uvek bile elitne veštine,
često rezervisane za sveštenstvo i aristokratiju. Pisci su pre svega radili u
skriptorijumima manastira, gde su kopirali religiozne tekstove i ponekad pravili
originalna dela. Tokom srednjeg veka, najviše pisanih dela poteklo je iz crkvenih
krugova. Monasi su često prepisivali Bibliju i druge verske spise, ali su pisali i
hronike, teološka dela i rasprave. Čuveni teolozi i filozofi poput Toma Akvinskog,
Avgustina i drugih bili su istovremeno mislioci i pisci.

Pisci tog doba su ručno pisali knjige na pergamentu, a neki manuskripti su bili
bogato ukrašeni iluminacijama (ilustracijama), što je bila praksa u verskim knjigama.
Svaka knjiga bila je unikat i vredan predmet. Pre pronalaska Gutenbergove
štamparske mašine u 15. veku, knjige su bile izuzetno retke i skupe jer su morale
biti ručno prepisivane. S tim u vezi, uloga pisca u to vreme bila je elitistička, a pisci
u često radili pod pokroviteljstvom moćnih mecena – crkvenih, kraljevskih ili plemićkih
porodica.

Pisci u starom i srednjem veku imali su višestruku ulogu – bili su ne samo beležnici i
hroničari, već i čuvari znanja i kulture.

Iz ovog kratkog pregleda možemo bolje definisati ili bar razumeti pisca danas. Nikad
pisac nije pisao samo za sebe, uvek je pred očima imao neku ciljnu grupu, pa makar
to bio monah u pećini čije su misli ali i pisanje bili upućeni prema Nebu i Bogu.

 

[Riada]

Upravo! Bravo, Ria, on point.

Hvala ti Crna zvijezdo