...nije za odgovor...

...kad se ima odgovor
to je kao odgledana epizoda ili
prosao dan
ostavi se za sjutra
pa ako zapita neko
sjetis se da je
i drugacije moglo
samo nerijesena pitanja
i dogadjaji koji su ne dogodjeni
imaju trajan sadrzaj
i vise znacenje
u domenima kada odlucuje sujeta
da postojis jos
u tome...
...pjesma ne smije da slika ili kopira trenutna stanja
ona mora da fermentira i predvidja lomove
da bi u cvjetanjima
i uzivala i radjala...

 

[Black_star]

zašto samo lomove? najbolja poezija anticipira lepe stvari, dostojne (iskustva) svakog čoveka? hoćemo li poverovati?

 

[faraonn]

zašto samo lomove? najbolja poezija anticipira lepe stvari, dostojne (iskustva) svakog čoveka? hoćemo li poverovati?

...pjesnik /inja, su medijumi jedne umjetnosti
koja je tako uslovno nazvana
jer je prenosenje visih stanja i duha i materijalnih iskustava
koja se ne objasnjavaju trenutacnim posledicama i naravoucenijima
nego to obrade pretezno
da uvedu u stanja
ravnoteze i ukazuju kamo i kako teziti
a sve to uz nove puteve i bez stranputica...
Inspiracija ili nekakva tzv. obuzetost nijesu dobre oznacenosti
jer dotjerivanje i korekcija su bastovane i frizere
a pjesnicki izraz je u sirovom stanju
u punom domenu svojeg izraza...
Tesko se za zivot moze reci da je hod lijepih desavanja
jer ne moze se odvojeno sagledavati nista
kao ni u staticnosti a,
svuda i svakome se otme vrisak ili suza...

 

[Black_star]

faraone, ovde imaš hrpu nabacanih impresija, iznetih u formi poezije, ali ja ne osećam živu vezu koja poezija ostvaruje sa svojim elementima,
u trenutku dok je ti opisuješ i samo taksativno nabrajaš. ne bih bio prvi koji bih o tome da te obaveštavam, ali po mom izvikanom mišljenju,
to nije poezija, već imitacija iste. a mislim da si i ti toga svestan, samo si, kao i svaki zaljubljeni ljubavnik, samo nakinjen time da nosiš čarobno ruho
svoje (nedosanjane?) ljubavnice koje stare vere zovu "Muza", na svoje golo i negovano ili ne telo - ne bih da zalazim i u to, no znaj da je Muzi samoj
najdraži poklon Istina što srce oslobađa prometejskih okova (koje možda i sami na sebe kačimo)... Ni ovo što odgovaram sada nije poezija, već više prozni napis iz srca literarne teorije, no oskrbljen (ili "nadahnut") kako veliš Istinom ko takvom. Jedinu (voljnu) grešku koju ovde činim je što Nju, kao dar, ne dajem Muzi, kojoj ona godi i kojoj i Muza sama ne može odoleti, te joj naposletku i služi, već - tebi... Po mudracima starim, odbiješ li poklon, on ostaje meni, ali ga to ne čini ni manjim ni drugačijim. Ipak, ono što formira Istinu jeste Obzir jači nad svakim pravom. Te, oprosti, moralo se reći,
na dan kad najjači mesec sija u godini u prvom sazvežđu zodijaka, jagnjetu, a svet nadkriljuje kometa poslednji put viđena u doba neandertalaca, pre 80000 godina! Ko zna kakvi božiji stvorovi, kada, gde i kako, beležiće negde tu činjenicu, možda u nezamislivoj Poeziji, nakog istog tolikog vremena...
ili na drugačiji, a potpuno isti način... faraone, vreme je pečat, ne i sudbina iz pogleda Oka iznad carevića i prosjaka.

 

[faraonn]

...kao sto ne postoji tamna zvijezda , da ne kazem crna,
nego samo mjesto
gdje je Zvijezda bila
a nekakve Muze_zastitnice ili Inspiracije u razigranostima
plavetnila i srceparateljstva
nijesu pjesnicka oznacenja
nego samo predvorje adolescentno
...mora se i to znati da napisani stihovi su uvijek pjesnicnko otudjenje
tj. osamostaljuju se i dobijaju dimenziju i mogucu nadogradnju
kad zapadnu za oko poznavaocu i "degustatoru"...
Stihovi nijesu u slavu nekakvog obozavanja ili podrazavanja
nego tjeraju da zaogrnu sivilo stvarnosti koja i nije tako siva
nego tamnoce zauzimaju primat ako ih pjesnici ili slikari
ne zaogrnu bojama koje alhemicarski preobracaju...

 

[Black_star]

Pravi pesnik nikad nije, ni svesno ni nesvesno, promoter otuđenja. To je zabluda grđa čak i od adolescentskog natucanja i svega pseudo što uz to ide.
I u najdubljoj tami pesnik nađe poveznicu sa svečovečanskim, ako ne nađe, ono, rodi krila da spase i drugoga i sebe.
Poezija se inače čitala ne bi, a daleko u prošlost, ne bi pevana bila, plemenu svom ili ljudskom. Da, od moderne, pesnik sebi u grudi šapuće tajne,
ali ne o onoj majmunici s posebnim brojem socijalnog osiguranja kojoj dade ili odmače bananu, niti o hemijskoj formuli sirćeta, već tajne u kojima se
i druga duša može ogledati, iliti "ogledati može", da zvuči pesničkije, što ovaj tekst svakako nije, niti je na to pretendovao. Od starta sam jasan.
Saglasiti se mogu - poezija je izuzeće... ali od naknadnog besmisla, kad čak i najbučnije stvari više ne škripe, objasnili ih nadahnićem, Muzama ili čime god,
tek i jedino možda - nenadmašivom, neodeljivom, najmanje uočljivom, ali isto tako i najočigledijom - Harmonijom.