Blogovi

U inat svima nije me sramota

U inat svima nije me sramota

UPOZORENJE: Autor ovog bloga nije strejt,neće da se pravi da je strejt i pisaće o tome kako nije strejt.Oni koji imaju neki problem sa tim bolje da ne čitaju jer autora nije briga da li će da se uvrede činjenicom da postoje ljudi koji nisu strejt.Doviđenja i prijatno.

5.

- Što znači da ste imali roditelje. Kao i to da su vaši roditelji imali roditelje. - Naravno. Svako dete se rodi jer ima roditelje. U pitanju je uzročno posledični lanac. - Kako je započeo taj lanac? Kako su nastali prvi roditelji? Ko je njih rodio? Po fizičkim zakonitostima znamo da su morali biti deca, odnosno da su morali biti rodjeni. Ali, kako, ako su prvi roditelji i prvi uzrok koji započinje lanac? - Postoji teorija da smo nastali intervencijom vanzemaljaca. Ta ideja se naročito osnažila posle Danikenovih knjiga i tvrdjenja da je Zemlja davno posećena od napredne civilizacije vanzemaljaca. - Oko Danikena ima dosta spora. Nekoliko puta je bio osudjivan za prevare radi finansijke koristi. Novac mu je trebao da finansira...

4.

- Ali, čemu služi stalni razvoj? Zbog čega postoji? - Upotrebili ste ključnu reč: postojanje. Šta je za njega karakteristično? - Uvek jeste... Opstaje, održava se, ima kontinuitet. - Šta se iz toga može zaključiti? - Da je u suštini smisao. - Baš tako. Da nije, ne bi ga ni bilo. Osnovna karakakteristika smisla je organizovanost koja omogućava kontinuiet, opstanak i samoodržanje. Haos, besmisao i nesvenost nemaju tu sposobnost. Iz njih nikad ne može nastati smisao i red. Haos ostaje haos. - To je bar jasno. Iz haosa i besmisla ne može nastati svest ili smisao. Samo iz svesti i smisla može nastati haos i besmisao. - Besmisao je pojava ili maya koja postoji kao suprotnost smislu i istini da bi nastala aktivnost i promena. -...

Razmisljam glasno

.Cesto puta kad stanem ispred ogledala ne vidim nista drugo nego svoje roditelje..Ma koliko se ja trudio da se udaljim, isti sam ko oni samo sto razmisljam na drugaciji nacin..I na kraju hoce li i mene vrjeme amnestirati svih svojih promasaja tako sto ce me strpati dva metra ispod..ko i njih uostalom..Covjek sam svjestan da zavisnost od idiotizma ima svoju cjenu..Kakav li samo izfilozofiran koncept za imbecilnost priredjuju socijalne strukture? To je svakako nekakvo opravdanje pred kulturnim sudom sazdanom od sto ja znam cega, koga i kako.. Na kraju krajeva, ko je taj neko koji ce meni suditi..da bi me sudio treba da je JA..Trebalo bi da je prosao sve sto sam i ja.. da vidi osjeti i pomirise sve isto onako ko sto sam i ja da bi shvatio...

Zena

dopada mi se miris ljudi koje slucajno susretnem na ulici..u prolazu.. Imaju svakojaku aromu od najrazlicitijih parfuma , znoja dezodoranasa ili mozda mirisljavih voda do nijansi tjelesnih materija i insekticida..Miris hrane . alkohola i bezbroj drugih svasta i nista..primjecujem sve ove nijanse dok koracam kroz svoju svakodnevnu obicnost i neprimjetnost..U zadnje vrjeme cini mi se da svi ljudi muskarci ili zene koriste upravo taj parfuum..Ili je to ili me sjetilo za miris vara i cini da se prisjetim nje..Razmisljam o njoj.. o njenom mirisu, znoju radnice koja zuri kuci na slaninu i kobasice koje ce sama pripremiti... a Parfuum dobar je.. ili bilo kakav.. mozda kupljen na popustu trenutno ne znam..U prolazu s nekom damom zudno...
Suština ili forma: Šta nas zaista ispunjava?

Suština ili forma: Šta nas zaista ispunjava?

Kad god krene priča o suštini i formi, većina nas odmah će reći: „Ma, suština je najvažnija!“ I zaista, iza svakog lijepog pakovanja treba da stoji neka prava vrijednost, zar ne? Međutim, danas se sve češće čini da je forma ta koja dominira – izgled, stil, način na koji se nešto predstavi – dok ono što je stvarno bitno, suština, umije ostati po strani. Uzmimo primjere iz svakodnevnog života. Svadbe su, recimo, postale pravi prikaz forme. Svi žele savršene fotografije, raskošne ukrase, cvijeće koje očarava, muziku koja dira u srce. I naravno, sve je to lijepo, ali kad se osvrnemo na kraj dana, je li to zaista ono što vrijedi? Suština svadbe je ljubav, jedno „da“ koje znači zajednički život, a ne koliko je koštala vjenčanica ili...

3.

- U pravu ste. Maya predstavlja iluzornost fizičkog postojanju, dok ouroboros simboliše njegovu neuništivu suštinu. Drevni simbol ouroboros potiče iz Egipta i ima značajno mesto u gnosticizmu i hermetizmu. Predstavljen je kao aždaja ili zmija koja se obnavlja gutajući vlastiti rep; ili nešto što večno cirkuliše. Nema početak i kraj. Da li možete još nešto reći o pojavi i suštini? - Pojava i suština su kao lice i naličje. Oboje je potrebno da bi univerzum bio ono što jeste. Ne mogu se odvojiti. Izmedju njih postoji stalna uslovljenost i zavisnost. - Poput koke i jajeta? - Ne u potpunosti. Nastanak koke i jajeta izostavlja treći faktor. - Treći faktor? Koji? - Petla. Dok petao ne oplodi jaje ne može se izleći pile. Kada je Sofija...

impresija

Impresija Jednoga dana cu se mozda probuditi i biti star naci cu tebe kraj sebe kako zivis u proslosti sanjajuci kako ce nekada doci dan kad cu se probuditi

2.

- Da mišljenje o superiornosti naše inteligencije nije zasnovamo na dokazima i činjenicama. - Zato i jeste krajnje vreme da se preispita validnost toga tvrdjenja. - Problem je što nemamo ni dokaz da postoje inteligentnija bića od nas. - Ne u potpunosti. Imamo zakon verovatnoće. Da li je realno očekivati da u nepreglednom, neistraženom prostranstvu kosmosa, s ogromnim brojem galaksija, ne postoje planete s pogodnim položajem za razvoj života i inteligencije? - Mislim da ne. - Pored toga, ako se uvaži shvatanje da je Zemlja jedina planeta sa životom znači da je izuzetak i da njene zakonitosti odudaraju od opšteg pravila. Na osnovu izuzetka se ne mogu donositi zaključci o opštim zakonitostima funkcionisanja univerzuma. - A možda...

Putovanje

1. Posmatrajući tamni nebeski svod, po kojem je veličanstveno iskrila svetlost razasutih zvezda, David je razmišljao o nastanku svemira. To nije bila slučajna uzgredna tema, već nešto što je godinama proučavao. Ponekad mu se dešavalo da ga misli prenesu u sferu čudnog, lucidnog stanja svesti. Tada mu se činilo da oseća naviranje odgovora. Nije znao odakle dolaze, ali bili su tu. Tako blizo. Okruživali su ga kao senke koje se primiču i postaju sve jasnije. Uzbudjeno je očekivao da se pojave; da ekslplodiraju u svetlost spoznaje i u potpunosti otkriju misteriju života. Ali, odgovori su uvek nestajali u trenutku objavljivanja. Isčezavali su poput nade. David je s uzdahom sklapao oči i pitao se čemu to traganje? Zašto ga oseća kao dužnost...
Neka, sutra ću

Neka, sutra ću

Kako je jesen, moja terasa i donji dio dvorišta svako jutro osvanu prekriveni suhim lišćem, što džinovskim smedjim listovima vinove loze koja je na izdisaju, što sićušnim zlatnim listićima stabla šljive i jabuke što ih vjetar donese iz bašte. Taj cijeli kaledioskop boja prožet sjenama Sunca što proviruje kroz gole grane, ali i slika moje mačke Lenčice koja se stvori odnekud na terasi i svojim šapicama provlači kroz taj šuštavi tepih uživajući u igri sa lišćem, stvori mi toliko ugodan osjećaj da mi naprosto bude žao da uzmem metlu u ruke i bacim se na posao da ga uklonim sa terase. Odnekud mi izviri i sjećanje na djetinjstvo kad smo s jeseni u školu nosili suhe, zlatne listove različitih nijansi, oblika i veličina pa ih bojili...
Blagoumilni dašak sećanja

Blagoumilni dašak sećanja

BLAGOUMILNI DAŠAK SEĆANJA ---------------------------------------------- Volim kada me nemirni titraj sećanja, kao blagi dašak povetarca, ponese u moje rano detinjstvo, a naročito kada mi pred očima zatitra, istina sve maglovitija, bleđa i nejasnija, slika mojih, davno na Nebesa vaznesenih, roditelja - osetim u ranjenim grudima kako me greja ta njihova pozitivna energija ...Uvek je među njima bilo vragolija, zadirkivanja i začikavanja, ali nikada iz zlih namera - na kraju bi uvek pobeđivao osmeh, ljubav, milina i svakoliko-pozitivna energija koja ih je neizmerno krasila, od drugih ljudi razlikovala i štitila od bezumlja, zala, ala i budala ... Evo i jedne kriške osmeha iz tog mog rano-detinjeg sećanja ... "Viđu, Petro mila...
Sutra je novi naslov

Sutra je novi naslov

U potrazi za knjigom koja je nekada bila veliki hit – “Prohujalo s vihorom” autorice Margaret Mičel, prema kojoj je snimljen i film koji sam gledala najmanje tri puta, najviše zbog Klarka Gebla i njegovog nevjerojatnog šarma u ulozi Reta Batlera, ali i zbog čuvene rečenice Skarlet O’Hare: “Sutra je novi dan,” koja mi je u nekim životnim situacijama bila svojevrsni podsjetnik – ostadoh zatečena kad istu knjigu, nakon pretraživanja po online trgovinama, nađoh upravo pod takvim naslovom: “Sutra je novi dan.” Prva misao bila mi je da su to samo moje fantazije (kako bi rekao jedan moj prijatelj, često komentarišući moje povremene pjesničke slobode), ali ipak pročitam ponovo i vidim: knjiga Prohujalo s vihorom, sada u izdanju Lagune...

shoubiz

pitam se, da, posle ovolikog smucanja po forumu, nikad dosad nisam spazio ovaj ptf. Jeli nov ili nije? Ne znam. Nisam primetio. Mozda je to samo moje urodjeno slepilo da ne primecujem stvari koji me ne zaintrigiraju. I doista, spazivsi ga, iz radoznalosti, usao sam u ptf. I... sta? pa nista, prvo mi je uletela u oko neka tema o 2J, tako da nisam ni primetio druge teme, i odmah potom sam shvatio da ovaj ptf zapravo nije za mene. Pobegao sam bez obzira. Moracu da pazljivije citam sta ima u ptf-ovima t.j. cime se bave pre no sto zadjem negde. S vremena na vreme mi se pojavi tako neki horor, a ja bas nisam ljubitelj horora
Od Čoveka do zupčanika - tehnološka kontrola i otuđenje

Od Čoveka do zupčanika - tehnološka kontrola i otuđenje

U današnjem dobu, tehnokratija - vladavina "stručnjaka" i tehnologije nad društvom - nije samo sistem zasnovan na naučnom znanju i tehničkoj stručnosti. Ona se sve više percipira kao proces koji oduzima čoveku suštinske karakteristike, pretvarajući ga u mehanizam podložan algoritamskim instrukcijama, zanemarujući i potirući emocionalni, etički i duhovni aspekt postojanja. Ovaj proces može se okarakterisati kao „dehumanizacija kroz različnošćavanje," gde tehnologija nametnuta spolja počinje da kreira otuđenost među ljudima i time nagriza temeljne vrednosti same Ličnosti a time se odvaja od zajednice, odnosa sa drugim i unutrašnje slobode. Tehnološka pismenost postaje merilo vrednosti čoveka, a sposobnost prilagođavanja novim...
Moja premila majčica Petra

Moja premila majčica Petra

MOJA PREMILA MAJČICA PETRA ------------------------------------ Retko kada se usudim da prelistavam moje prašnjave spomenare i svaštare stare - iz njih mi uvek neki dragi lik iskoči - izmami mi duboki uzdah, bol u grudima i suze na oči... Najčešće je to moja majčica mila koja je mene kao pesnika rodila ... Da, to je živa istina, već u drugom razredu OŠ, "Rada Vranješević" u Krupa na Vrbasu, sam joj posvetio pesmicu koja je bila objavljena u "Malim novinama", tada školskim novinama u SR BiH... Već tada sam dobi "reputaciju" velikog, ali i veoma vragolastog, budućeg pesnika, ali, draže mi je od toga, jest` - tako vi Svevišnjega Boga, moja pokojna majka Petra je naročito na to bila ponosna, što sam bio najbolji učenik, pošteno dete i uvek...
Najmilozvučnija i najtugaljivija poslednja pesma `tice trnuljčice

Najmilozvučnija i najtugaljivija poslednja pesma `tice trnuljčice

Pesnik izgnan iz svoje rodne grude ima istu sudbinu one nesrećne `tice trnuljčice ... Bole ga sećanja, mori čežnja, razara tuga ...Život mu postane gorak i crn, a onda se pojavi onaj spasonosni trn koji mu probode grudi ...A on prestane da tuguje više, suze sa lica obriše, najmilozvučniju pesmicu zagudi i ne prestaje dok zora ne zarudi ...Tako silno umilnu, nebesku i finu, ali i tugaljivu, najtugaljiviju, da čak i Bog zarida i postide se ljudi za koje je život dao, otadžbinu opevao i nije se zbog tog pokajao ...

...ne okreci se Branka,

...na taj put ja sam te uputio put jest od mene ali sta to radim tebi kad sam pod zakletvom a rusim je i prljam vjeran sam promjeni i tebi put mijenjam od mene daleko i da te moj ne vidi neko jer svi me vole a moja kradja tebe i obmana nije mana nego kradja tvojih dana mene gubim i svoje jatake za vise dobro ne smije se odvajati od tebe jer sloboda je bilet za proslost i retrogradiju koju razorni februar jedva ceka i krv joj ispije ne okreci se i ne gledaj Meduza ne spava ili bar oko jedno njeno.. sve sto posjedujes dato ti je i nemas pravo da ga nemas ni umanjeno ni ispijeno mora bar dobijeno i nabreklo da se drzi da svaku hladnocu przi lijepo i jedro takvi su jer se dopunjaju ruse ruzne i halapljive a lukave o jadu zabave ...daju im...

Niko od njih nije znao da su bili roboti...

Povodom tragedije u Novom Sadu, izbacujem ovaj prevod apokaliptične swing-core numere benda "Gosn.Smotani". Gitarista, autor teksta, upravo me je demantovao u mom dosadašnjem uverenju da je opisao naučnu fantastiku. Početnička greška... Mendelove mašine se repliciraju u noći... u crnom gvozdenom zatvoru od avgustinske svetlosti. On plaća račune, a oni ga čine ponosnim Mogu da saberu svoje ponude na udruženim oblacima. S tačkom Omega na vidiku Novi Frenklini puštaju svoje zmajeve... I postmoderno carstvo je izgrađeno večeras! Iz istorije izbačena poplava falsifikata Crni oblak redukcionizam i zver... Automati sakupiće sve delove da bi svet mogao da bude uveličan... U simuliranom slavlju mrtvih ! Naprskana odeća i dijamantske...
Ko to tamo lupa?

Ko to tamo lupa?

Susreli su se bogohulno odeljenje, misleni nedostatak i usijani sumrak. Tada su javili da komarac nosi bakteriju. Inteligentni motor na virtuelni pogon se uplašio i odleteo. Uleteo je u pustinju, Upao je u rupu. U rupi je ležala prašnjava, plastična ženska noga. Slomio je i nju i sebe. Po pustinji hoda živi mrtvac i neutešno nešto traži. Vrabac je na mom dlanu. Prolazi čas. Postoje različite svetlosti i mesta gde su se spojili san i java. Zaštićni mornar, zna ko to tamo odavno zove, zovni, svetli i lupa!
Kvaka

Kvaka

G.R je strašno žurio tog nesnosno, usijanog i vrelog dana. Žurio je na posao. G.R. je tog bio dana strašno nervozan, maltene je izleteo iz kuće. Već je osmi put, tog meseca, žurio da ne zakasni na posao. Izlazio je iz stana veoma užurbano, tako da je nervozno i jako zalupio vratima, ali mu tada kvaka od ulaznih vrata ostade u ruci. Tada je shavatio šta je uradio. „Ma nek se nosi…“ - pomisli on a kvaku gurnu stavi u džep od pantalona. Pogledavši na sat i shvatio je da će morati da potrči da bi stigao na autobus. U autobus je ušao mirno i stao pored dobrodržeće gospođe, koja ga je nezainteresovano pogledala. Autobus je brzo išao. G.R. je shvatio da više nema razloga za uzrujanost, stići će na posao... kada je to shvatio on se umiri...
Kadun-paša

Kadun-paša

U moju baštu je stigao nekako s proljeća. Prilično neugledan, visok i vižljast. Dobila sam ga od komšinice, starije gospodje, rođene Sarajke koja mi reče da su ga naše nane zvale Kadun-pašom. Prvo što sam pomislila bilo je da ima neke veze sa onim starim bosanskim jelom naslijedjenim još od Osmanlija što se zove Kadun-butići koji se spravljaju od mlade teletine i u bukvalnom prevodu znače da prostite - damska bedra No, brzo sam odbacila tu misao jer nisam mogla dovesti u vezu ovaj neugledni cvijet sa jelom za koje kažu da je za prste pojesti. Uglavnom, nakon što sam na internetu pronašla prevod imena, shvatila sam da u bašti imam - gospodina kralja (cvijeća), ali kako ni po čemu nije odavao da ima plave cvjetne tečnosti u sebi...
Šapat u vetru

Šapat u vetru

Neka ti ovi hladni sibirski vetrovi drhtaje moje duše donose, neka dušmanima tako prkose… Bože, da li je još samo to ostalo od tebe i mene … Platone, potpuno jasno mi je, ova dva oblutka jedne duše samo na Nebesima mogu u jedno da se spoje i da u slasti nebeske ljubavi zadrhte dva srca, dve duše i dva tela – naravno - njeno i moje … -------------------------------------------------------------------------- Šapat u vetru ----------------- Godinama, prepunih čežnje, pokušavam da se naviknem da nekako smireno živim bez nje, činim sve da mi zauvek iz misli, duše i srca izađe, da za sobom ne ostavi u meni ni jedne mrvice, kako bi mi bilo mislima lakše, srcu podnošljivije i duši blagougodnije i kako bih time olakšao preteško životno breme i...
Три сестрице, моје сапатнице

Три сестрице, моје сапатнице

ТРИ СЕСТРИЦЕ, МОЈЕ САПАТНИЦЕ ----------------------------------------------- Еј, сестрице, моје саптнице, Хоћу и ја с` вама у тај санак - да ми туга не накази лице, да ми тужно не шобоњи срце и престане болет` бели данак ! ------------------------------------------- Већ данима, узгред буди речено то је и једино нешто лепо, душу милујуће-зовљиво и за тужни поглед очаравајуће-мамљиво што могу замагљеним, посусталим и посве од боле измученим погледом да видим кроз прозор из перспективе моје болничке собе, по цели боговетни дан пратим непрестану игру овог гадног, завијајуће-хучећег и сибирски-застрашиво-зебљиво хладног ветра и три вижљасто-танане, мило-милене, лепршаво-свилене и у небо високо дубоко, преслатко као најварљиво девојачко око...
Skromnost mi je, to svaka seka zna i oseća, najizraženija vrlina

Skromnost mi je, to svaka seka zna i oseća, najizraženija vrlina

Kod mene je, tu nema nikakve dileme, ako izuzmem jezika, a on je, to svako zna, kod poeta i lingvista najizraženija ljubavna alatka, skromnost najizraženija vrlina, baš onako milena i nebeski fina, no kako da uskromim se kad mi mnoge sele ovo, kroz uzdah i slađeni osmeh, cvrkutavo vele: • jasan kao beli dan (luce clarior) • tvrd kao kamen (saxo durior) i • sladak kao med (melle dulcior). Zato što pravilno sve, naročito kada srcem pišem pesmuljke za slatke seke: • ispišem (inscribo), • pripišem (ascribo), • propišem (praescribo) i • potpišem (subscribo). A još teže, a, boge mi, slađe i rađe, bude kad mi neka slatka seka, gledeći me izazovno, kao da samo na me` celi život čeka, ovo doda – slatkorečivost je kod ženskadije uvek bila i...

ne znam

Obećanja data nogom na vratima... neodevena u šepavoj beznačajnosti, nada se gubi u katatoničnoj bedi- pogrešno dijagnostikovana i tako glupo održavana... moje šaputano ništa postaje pesma... kaskadno kroz prste naših ruku stenje trčeći rečni pesak... izgubljena u mračnom bordelu propasti, na dve istrošene štake naša ljubav se ljulja... ta ljubav nije ostavila išta za priznanje I ne ostavivši išta, nema adresu za prosleđivanje sloboda pronađena u priznanju krivice. dok vreme vrši samoubistvo, čeznem za suzama da bi moja tuga mogla da se udavi.

Podsmeh zrtvama

Bezobzirnost je postala pravilo Gazenje po lesevima pojava Podsmeh zrtvama kao drustva osnova Ugradjuju trule materijale u sve potpore pa I u moral Tu se najvise stedi A od odgovornosti beze kada stradaju deca Jer nisu njihova,nikada nece ni biti Postoji jasna podela ko je za odstrel a ko za bahacenje Vlast se cuva ne pita se za cene Vise to nije Cena jedan slucaj Sumski pozar je zahvatio drzavu A piromani anesteziraju ljude lazima ne bi li ih zadrzali u stihiji Jer sledeci su svakako...
Crtež dječije suze

Crtež dječije suze

Nevjerovatno je koliko neka od tih malih naizgled nevinih dječijih bića ponekad u sebi mogu nositi surovosti i zla. Sjećam se da smo bili na času likovnog, mogli smo biti peti-šesti razred. Likovno nam je predavao nastavnik Miladin koji je u naš mali grad došao čak iz Srbije, a sudeći po njegovom specifičnom akcentu, vrlo moguće negdje sa juga, pa nam se učinilo da bi bilo zgodno da mu damo neki nadimak koji bi odgovarao temperamentu južnjaka – Miladinče. Tog dana naš zadatak je bio da crtamo cijelu figuru čovjeka, pa je nastavnik Miladinče, svojim tamnim očima neko vrijeme kružio pogledom po razredu, da bi mu se na kraju pogled zaustavio na djevojčici koja je sjedila zajedno sa mnom i rekao joj da ode do table i stane ispred nje kao...
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.
Back
Top