Пришао ми је ходом одлучним који је упадљиво одударао од погледа замагљеног сетом, очију пуних нелагоде и збуњености. Стао испред мене покушавајући да телом остави утисак самопоуздања али је питање изговорио гласом меканим, као силом утишаним и одмереним :
„Када тачно путујеш?“
„Прекосутра, знаш“, помало изненађено док сам склапала целу слику са осећајем који се у мени комешао.
„Морам да одем до града, враћам се брзо.“ рекао је обарајући поглед.
Одбила сам да размишљам о било чему и појачала музику. Певушила сам довршавајући посао и нисам чула када се вратио. Нестрпљиво је шетао око мене, желећи да ми помогне да што пре завршим а то ми је уносило немир.
„Иди направи нам пиће и сачекај да завршим, брзо ћу.“ замолила сам.
Лагано сам...
Blogovi
-
Moderatori:
- Black_star
- Konj_na_belom_princu
Nisam nikada imala razlog da propitujem ovu tišinu u sebi, ovo mesto koje deluje
tako netaknuto, dok gledam oko sebe druge boginje – žene ratnice, ljubavnice,
majke. Svaka nosi neki deo sveta u svom zagrljaju, osećanja i obaveze isprepletene
sa moćima. Ja sam ostala ona koja čuva svetost sebe same, nepomućenu i
zatvorenu, kao šuma kroz koju niko ne sme da kroči bez mog dopuštenja. Ali sada
se pitam: da li je to moj izbor, ili nametnuta maska iza koje se skrivam?
Ne, nikada nisam videla ljubavnika kako izlazi iz mog hrama u svitanje, niti čula
šapat pored mog uzglavlja, i taj deo mene ostaje tajanstven čak i meni. Da li sam ovo
birala, ili je to put koji su smrtnici, oni koji se u mene zaklinju, očekivali? Jer, kad su
izgovarali...
Sve se kotrlja i na prstima prikrada,
Tihi glasovi i čudni oblici,
Nikada ih neće prepoznati.
Zvezda je okovana u tamnici straha,
Rastrzana , puca…
U beskrajnoj želji za slobodom.
Sanjao je da je daleko,
Pesak mu je klizio kroz prste,
Crveni plamen se stapao sa nebom.
Stotine živih, ranjenih vukova,
Luta izbezumljeno u čoporima,
Mislili su da mogu odoleti.
Dugo je mislio na nju,
Ostao je samo zveket kiše na oknima,
Ova jesen ju je odnela.
Seksualnost ljudi je veoma kompleksna jer pored fizičke komponente sadrži društvenu i psihičku. Zato se različito doživljava i interpretira. Može se osećati samo pohota ili snažan, primitivan nagon baziran isključivo na telesnoj potrebi bez ljubavi. Pohota je lišena moralnosti i razuma. Kada zavlada umom/inteligencijom navodi na beskrupulozne, nasilne i destruktivne poduhvate.
Duhovna privlačnost obuhvata celu osobu. Nije usmerena samo na telo i fizički izgled, već i personalnost. Sinteza telesnog i duhovnog se oseća kao ljubav, čežnja i žudnja. Žudnjom se obnavlja praiskonska težnja duše i duha da se spoje i budu jedno. Nema jače sile u univerzumu od ljubavi. Iako je nevidljiva pokreće sve vidljivo. Empedokle je verovao da se čak i...
...
...covjek ne moze postojati
tamo
gdje ljubavi nema...
Цртице о Лепоти
Кад одеш на истину, питаће те Господ да му покажеш
своје ране и ожиљке. Ако кажеш да их немаш, питаће:
„Зар за целог свог живота ниси нашао ништа вредно због
чега би се вредело борити“
ПРОЛОГ
С времена на време, деси се да лепота и чаролија никну тамо где то нико не
очекује и где мали људи сматрају да је немогуће да је буде. Као кад леп и
здрав цвет никне између масних железничких прагова. Кад се међу
сналажљивцима и муљаторима појави искрен и поштен човек. Кад се међу
урбаним себичњацима и малограђанима појави јунак. Деси се, да се леп и
весео сунчев зрак пробије кроз неку рупу у унутрашњост свињца, обасја
буђаве дуваре од блата, па они постану филмична и мистериозна сцена, а не
туга, штрока и јад. Онда...
Мајска небеса, у најлепши део дана, кад се сенке издужију и косе. Ускоро све иде да спава и остају само славуји и кукувије.
Ја иначе не волим пролеће, али кад избије сунце одмах после кише, као овде на фотографији коју сам усликао пре три дана у Суботу у Топлици, онда ми замирише како треба. Ту после кише мирише здравац и млада зова, па некаква прошла средњошколска младост заједно са свим тим. Па ми се иде на ексурзију са пољопривденом школом, и пије ми се, ( мада сам слаб штих за пиће), онај најгори вињак из пластичих чаша, не ексурзији у Поречу који смо локали, без икаквог разлога. Па да се после лепо најлепшој девојци у школи, исповраћам у крило, и тако упропастим све шансе, ( које нисам ни имао), док она вриска, и шљепа ме малом...
Raymond A. Moody: "...to što smo naučili o smrti može napraviti značajnu razliku u načinu kako živimo naš život.”
"Istina je da mi ne možemo u potpunosti razumeti ovaj život dok nemamo nagoveštaj onoga što je iza njega."
*
Dr Anne Wilson Schaef: "Smrt nije kraj. To je samo jedna faza u beskrajnom krugu života kao kad se ide od detinjstva do adolescencije, do zrelosti, do drugog detinjstva u starosti. Život nije linearno zaustavljanje i početak. Smrt je prelazak u iduću fazu kruženja. Kad upoznamo i proživimo krug, ne osećamo strah, ni brigu. Postoji samo prelaz koji afirmiše življenje."
*
Bhagavad Gita: "Sigurna je smrt za rodjene i sigurno je rodjenje za umrle; Zbog neizbežnog ne bi trebao žaliti."
*
J.K. Rowling: "Za dobro...
Rumi: "Umro sam kao mineral i postao sam biljka. Umro sam kao biljka i digao se kao životinja. Umro sam kao životinja i postao čovek. Zašto bi se trebao plašiti? Kada me nije bilo umiranjem? I opet ću da umrem kao čovek da se uzvisim s blagoslovom anđela. Ali čak i kao anđeo moram nestati. Svi osim Boga nestaju. Kada žrtvujem moju anđeosku dušu, postaću što um ovde nije u stanju da shvati. Oh, pusti me da ne postojim. Jer nepostojanje proklajmuje u tonu orgulja. Njemu ćemo se vratiti."
*
Zhuangzi: "Rodjenje nije početak, smrt nije kraj. Postoji egzistencija bez ograničenja; kontinuitet bez početne tačke. Postojanje bez ograničenja je prostor. Kontinuitet bez početne tačke je vreme. Radjaš se, umireš, izlaziš, ulaziš. To kroz koje...
Angelus Silesius: "All heaven's glory is within and so is hell's fierce burning. You must yourself decide in which direction you are turning." (" Sva nebeska slava je unutra, kao i žestoki oganj pakla. Morate sami odlučiti u kom pravcu se okrećete.")
***
Iz svakog dogadjaja se može izvući pouka. Da li ćemo je shvatiti zavisi od reakcije. Kada ego ostane u domenu podsvesnog i Polusvesnog ega izostaje dublja unutrašnja introspekcija. Izgubi se kontrola nad mišljenjem i ponašanjem. Ljudi nisu svesni da misle, već ostaju zaslepljeni onim što misle i osećaju. To postaje jedina istina koju brane po svaku cenu. Nisu sposobni da se otvore za drugačija shvatanja, da ga razmotre i uvaže valjane argumente, već ih nerazumno odbacuju. Postanu...
Prije par dana, dok sam pretraživala nešto po internetu, slučajno naiđoh
na članak o čuvenoj Da Vinčijevoj Mona Lizi, koji govori o pravom
razlogu zbog kojeg ona nema obrve i trepavice. Zapravo, u tom trenutku
uhvatih sebe kako nikad ranije nisam ni primijetila da joj one nedostaju,
a nije da nisam često puta viđala njenu sliku, pogotovo jer se njen lik u
savremenoj kulturi često koristi za postizanje humorističnog efekta na način
da se njeni izrazi lica, raspoloženja mijenjaju uz pomoć fotošopa.. Uglavnom,
prvo što sam uradila bilo je da pronađem sliku Mona Lize i uvjerim se
svojim očima. I zaista, obrva nema. Nema ni trepavica, ali mi nije ni čudno
da nisam primijetila njihovo odsustvo jer bi, ionako, i da ih je bilo, bile teže...
Пошто су ми обрисали блог и ошишали профил на којем је писало све што човек треба да зна о ССЦ-у, шта је то и кога то представља, и да не дозволи да га приводе том коме га приводе, и вешто избегавам ту тему да ме они "неопредељени" не би "определили"... сад морам и ово да им напишем.. што је теже... да их припреми да схвате.. заиста.. у каквом дивљем сметлишту цивилизације.. живе. Ајд полако...
Luster se klati,
Pogledom pratim,
Brzo mislim,
Sat mi broji,
Šapuće treći,
Hoće li nešto iskreno reći,
Ili Hoćeš ti?
Јел стварно поранио Милорад?
Како да се сложимо кад смо толико различити? Ево, па и песма сама каже... Милорад обилази младе чобанке, а Милан креће у војску, па га прати село и вереница што га моли да јој не прође мимо тарабу (капију) а да се не јави. Па.. онај Мита што је бекрија, па онда Никола што га најурили из манастира (љубио тамо ђевојке, што се не сме), па онда Сејдефа, што воли да спава, па Мујо воркахолик, што бије чекићем и баца варнице, прави буку, и дању и ноћу и празником, па онда она Јелена, убаво врањско циганче, што је многим памет помутила, па Коштана, („баба на Цецу“) другарица у песми и пићу, па Митке жалобитан на младос''.... а онда кад прођу батаљони таки, онда тек долазимо до Милоша јунака, до Лазара Кнеза, до...
SEDMORICA MUDRIH IZ ANTIČKE GRČKE I NJIHOVE IZREKE
(STOBAJ, Antologija, 3, 1, 172.)
1) KLEOBUL iz Lindosa, Euagorov sin je rekao:
1. Najbolja je mera.
2. Oca je potrebno poštovati.
3. Budi dobar u telu i duši.
4. Rado slušaj i ne ogovaraj.
5. Rađe znaj mnogo, nego da si neznalica.
6. Svojim jezikom ne psuj.
7. Prijatelj vrline, neprijatelj zlobe.
8. Mrzi krivicu, čuvaj samopoštovanje.
9. Budi gospodar uživanju.
10. Ne radi ništa na silu.
11. Uzgajaj (vaspitavaj) decu.
12. Moli sudbinu.
13. Neka ti je neprijatelj onaj koji je protiv naroda.
14. Ženi se sa sebi istom, među višim (staležom) dobićeš gospodara, a ne srodnika
2) SOLON ATINJANIN, Eksekestidov sin, je rekao:
1. Ništa previše.
2. Sačuvaj tvrdoću značaja, značajnija je od...
Pojeo medved dabra. Samo što ga je pojeo, upuca ga čovek i medved ne stže da uživa u varenju dabrovine, a brana koju je napravio dabar je propala i voda je pobila puno sitnih insekata, buba i životinja, uopšte potopila je sve one koji žive u rupama tog predela.
Posle ovoga došlo je do nekih promena pa je džinovski patuljak postao mala pečurka. Pečurka se razmnožila i postala sitna riba.
Sitna riba je ostala sitna riba.
Iz knjige: "Spontano Sagorevanje"
Pavle je trljao prljave ruke pokušavajući da se zagreje. Danilo je gledao u Pavla i kao da ga imitira i sam držao ruke iznad upaljene vatre, koja je obasjavala naša lica i davala im u mračnoj, oblačnoj zimskoj noći posebno tajanstven, misteriozan sjaj.
”Šta trepćeš samo...” - obrati se pomalo ljutito Pavle Vujisić, Danilu.
”Ti si trebao da nađeš gde ćemo noćas… uh, prokletijo!” Pavle je bio sve ljući a povrh svega ponestajalo mu je rakije.
”Ja sam još ranije govorio da prenoćište ne može tek tako… neće više seljak svakoga ni da primi, a još kada vidi tri siromaha…”. Danilo Bata Stojković sleže ramenima i pogleda u stranu.
”Znam ja to fukaro… tebe i kada vide sve im je jasno... lopov, eto, rođen kao lopov, na licu mu piše!”
”Ajd’ molim...
Небо си ми префарбала црном бојом
А затим, као руком, набацала звезде
Крваво црвени месец стидљиво вири иза облака
А ја гледам у небо, и слажем звезде у мозаик познатог лица
Albert Einstein: "Samo individua može misliti i tako stvoriti nove vrednosti u društvu – čak i postaviti novi moralni standard s kojim se život zajednice uskladi. Bez kreativnog, samostalnog mišljenja i ličnog rasudjivanja napredni razvoj društva je nezamisliv kao i razvoj individualne ličnosti bez plodnog tla zajednice."
*
Max Planck: "Nove naučne ideje nikad ne izniknu iz društvene zajednice, ma kako organizovane, već prilično iz glave individualno insprisanog istraživača koji se bori svojim problemima u usamljenoj misli i koji ujedini sve njegove misli u jednu tačku koja je ceo svet u tom momentu."
*
Biblija (Matej 10:39): "Ko čuva život svoj, izgubiće ga, a ko izgubi život svoj mene radi, opet će ga naći."
***
Svaki cvet je...
Tog dana, na sumrak, u ulici Kneza Mihaila, njemu je prišla potpuno razroka žena, obučena u odelo na crno-bele štrafte, onako kako izgledaju robijaške uniforme u starim filmovima i sa patrljcima od zuba u ustima, ona mu se ljutitito unese u lice i zakrišta:
- Tu si magarčino jedna! Ne brini, dobićeš ti svoje!
Ona udari šamar čoveku i ode.
Čovek sa zaprepašćenjem otprati pogledom nepoznatu osobu. On ne razmišljajući puno, šmugnu u pasaž, a odatle u sporedniju, usamljeniju ulicu. Nakon nekoliko koraka, ispred sebe, ugleda malu poštansku markicu, kako leži zalepljena za trotoar. Na njoj je bio lik Josipa Broza Tita. Čovek je čučnuo i pokušao da noktima nekako odlepi markicu ali kako je sve više gulio, tako je potpuno izgulio i...
Питамо се: Ко је изумео и шта уопште значи та тешка - реч - Календар.
Живот у моме селу пре само 100 година и сада:
Пре 100 година: Пробуде те петлови, устанеш, поједеш домаћег хлеба и сланине од мангулице, изађеш истераш јато гусака и мини-крдо свиња или оваца на испашу. Керови их сабирају поново у јата и крда. Дограбиш трску и грицкаш је уз пут. У џепу носиш бритву, одсечеш другу, већу трску и од ње направиш фрулу. Тако се мало занимаш док се гуске хране, пију и јурцају се около. Кад се уморе, гуске полегају, свиње полегају. Ти узмеш мало сламе, или трске положиш испод неког великог Дуда, и легнеш. Посматраш облаке како промичу. Осећаш свуда природу. Кад се скупите сви, онда играте труле кобиле или клиса док заједнички керови скупљају стада, крда и јата. У сумрак дођеш кући, заборавио си да једеш...
Studentski Kulturni Centar, poznat kao "SKC" je takođe bio jedan od prostora gde se odigravao gradski život. “SKC” je tada imao veliku prostoriju unutar same zgrade namenjenu za koncerte, manju prostoriju za manje popularne bendove, veliku baštu gde se leti montirala bina, tako da su se i tu održavali koncerti. Pored toga ta zgrada je imala i prostore za slikarske izložbe i književne večeri. Bašta je inače bila puna svakodnevno, sve do posle ponoći. Posle škole smo silazili do SKC-a, tamo ostajali do nekog vremena i posle toga odlazili na Akademiju. Neki put kada bih išao, po-podne u školu, pre škole bih odlazio u baštu i tamo učio. Puno bogatih dešavanja je pružao SKC. Sećam se jednog od poslednjih upečatljivih susreta tamo.
Igi i ja...
У савременом свету, једна од највидљивијих замки човековог естетског суда је кич. Док га многи дефинишу као плитку, претерану и сентименталну уметност, кич је, у својој суштини, нешто много опасније – он је отелотворење лажи о стварности. У православној теологији, истина је не само апстрактни концепт већ жива и реалност, која се у пуноћи открива кроз Бога. Стога, свака лаж, па макар она била и на нивоу естетике, представља деформацију стварности и одступање од Истине.
Православни Свети Оци су вековима наглашавали да је човек позван на стварање у светлости Божијег образа и подобија. Свети Василије Велики каже да свака креација треба да буде одраз наше заједнице са Богом, у коме је Истина и Лепота једно.
Кич, са друге стране, нуди...
Moj odgovor na uvrede, koje je mojoj malenkosti, javno - bez imalo ljudskog srama, uputi jedan "preosvećeni vladika" SPC
--------------------------------------------------------------------------
Poštovani prijatelju, biće da su Vas sotonska mržnja, umobolna zla namera i animalna narav inspirisali da me citirate, a da mi ne opovrgnete, bilo čime, ni jedno slovo od onoga što sam napisao, no još žalosnije je, to najbolje opisuje Vas, da me kao džukela olajavate i ako o meni ne znate ništa, nikada me niste videli i nikada od mene nešto pročitali. Dakle, gledano kroz prizmu filozofije, sve što ste napisali o meni je Vaša prilika i tužna i ružna slika jednog umobolnog paćenika...
Neću se osvrtati na sve Vaše gluposti, dokon pop i kobile...
SOKRATOV DAIMONION ( το δαιμονιον)
---------------------------------------------
Glavna tačka optužnice protiv Sokrata (u vezi sa optužbom da ne veruje u bogove u koje veruje "polis" (grad) i kao »najvalidniji« dakaz za istu) je bila u « tvrdnji« da je Sokrat uvodio »nove dajmonije« (st.grč. δαιμονιον), a to su tužioci pojmovali kao nova božanstva. Sam izraz το δαιμονιον jasno kaže da su se tužioci pozivali na dejstvo da je Sokrat stalno tvrdio da je u sebi, u određeno vreme i pod određenim oklonostima, prepoznao ( osetio, doživeo) natprirodnu pojavu koju je sam zazvao upravo δαιμονιον
Šta je το δαιμονιον?
Vidimo šta o tome piše Platon u Sokratovoj odbrani:
»Uzrok tome (tj. dejstvu da se je Sokrat držao daleko od političkog boja) je...
Nisam ja plakala, suze su same tekle, ja sam samo tupo gledala u svoje ruke i slušala te glupe stihove u ušima. Nisam ja tugovala, ja sam samo gledala kako sunce tone i osećala kao da tonem i ja sa njim. Nisam ja pisala, ja sam samo pustila slova da se izliju po ekranu i nacrtaju mapu do bezdana. Nisam ja drhtala, ja sam samo navlačila na sebe slojeve besmisla i htela da napravim novu kožu koja će da greje te litre krvi koji su tekli nadole. Nisam ja tražila ljubav, ja sam je samo pustila da mi isklizne kroz prste dok sam čekala da se probudi moj princ iz bajke. Nisam ja bila princeza, ja sam bila samo švalja i utiskivala delove tog pogrešnog nesavršenstva u savršene štepove na predivnom tkaninama. Nisam ja bila budna, ja sam samo tupo...
Biblija (Jakovljeva poslanica 4:17): "Ko ume dobro činiti, a ne čini, greh čini."
*
Confucius: "Onaj koji napravi grešku, a ne ispravi je - čini i drugu grešku!"
***
Zbog greške se ne treba kajati. Iz nje treba učiti. Čak ni greh ne zahteva kajanje, već pokajanje. Izmedju njih postoji razlika. Pokajanje je moment u kojem grešnikov ego stupa u konatak s duhovnim potencijalom i postaje celovit. Umrtvljena savest opet oživi. Dobije se dublji uvid i razumevanje. Grešnik shvati nepravdu i bol koju je naneo i iskreno odluči da se promeni.
Dakle, pokajanje je svesni pomak nastao unutrašnjom integracijom. Za razliku od njega produženo kajanje se javlja usled dezintegracije ega. U engleskom jeziku postoji izraz “goes/falls to pieces”. Njime...
A. Einstein: "Najvažnije ljudsko nastojanje je težnja za moralnošću u aktivnostima. Naš unutrašnji balans čak i sama naša egzistencija zavisi od toga. Samo moralnost u našim akcijama može dati lepotu i dostojanstvo našem životu."
*
Jean-Jackues Rousseau: „Savest je glas duše; strasti su glas tela.“
*
Marko Kraljević: "Ni po babi ni po stričevima, već po pravdi boga istinitog."
*
F. Nietzsche: "Za istinu se treba boriti sa svakim korakom na putu, skoro sve što je drago našem srcu, od čega naša ljubav i vera u život zavisi, se mora tome žrtvovati. Za to je potrebna velika duša: služba istini je najteža služba. Šta znači biti pošten u intelektualnim stvarima? Da si nemilosrdan prema vlastitom srcu, da prezreš 'fina osećanja' da svako...